Јањевци

[vidoje 013]

Prije svega treba navesti da je ova pojava postojala samo kod Albanaca.  I Letničani i Janjevci su uvijek bili otvoreni katolici.  Kripto-katolika je moglo biti samo tamo gdje je bilo otvorenih katolika, jer samo tamo su im svećenici mogli dijeliti sakramente i održavati ih u tajnom katoličanstvu.  Tako imamo kripto-katolike u blizini Janjeva i Letnice ali ih nije bilo u Toplici jer tamo nema katoličke župe.  Između Đakovice i Prizrena je postojala župa Zjum, i tu su u istoimenom selu i susjednom Karašinđerđu Albanci uvijek živjeli kao katolici.  Međutim, oko Đakovice je bilo nekih 30-40 sela kripto-katolika koji nisu javno istupili kao katolici sve do početka XX stoljeća.  Danas su svi otvoreno katolici.  Slično je bilo oko Peći, gdje je župa postojala samo u gradu a današnji katolici oko Kline(to je danas župa Zlokućane) živjeli u ljaramanstvu.

Kao primjer kako je sve ovo izgledalo, evo katolika iz sela Kruševa kod Peći s poreznog popisa 1913.  Popis je u obliku "ime - ime oca - prezime."

Mark Drec Gojanović
Mark Đok Gojanović
Frok Đin Gojanović
Frok Nua Merdić
Kol Ajdar Merdić
Prek Nikol Merdić
Mark Rama Gojanović

S druge strane, u katoličkoj mahali same varoši Peći, svih 30 ljudi imaju očeve koji imaju katolička imena.

     Цијеним   Павово познавање материје и позивање на изворе.
 Тачно је да је  криптокатоличанство -љарамани било карактеристично за Албанце. Међутим, двојеверства је било и код других заједница. О томе је између осталих писала Олга Зиројевић српска историчарка, стручњак  за оријенталистику и историју Османског царства. Она каже:"двоверје( двоверци, шарени, домаћи, словенски називи; код Грка диптисти, патсали) је регистровано и у  Македонији, на Косову, у Јужној Србији, Црној Гори, Херцеговини, Босни, Бугарској, и у некадашњем Новопазарском санџаку - како свједочи један допис из 1848.г.- било је кућа у којима су два брата, пак један вјерује у Христа, а други у Мухамеда, један клања, а други се крсти".  У неким кућама има по три брата и сви држе да су Турци, а отац им је Србин, и тако синови клањају, а отац се крсти, а кад бајрам... дође, сви заједно прославе, отац иде у цркву, а синови у џамију".
 О. Зиројевић - говори о Алаховим хришћанима...
    pescanik.net/alahovi-hriscani

[Милош]

Ja znam gdje je Brasaljce jer je tu još prije 100 godina bilo kripto-katolika koji su upisivani u matične knjige u Janjevu, ali ne znam ostala sela.

Livoč - Gornji i Donji Livoč, (Gnjilane)
Crnica - Cernica, (Gnjilane)
Slavkovci - Gornje i Donje Slavkovce, (Gnjilane)
Slatina - Slatina, (Vitina)
Miraš (Mirase) - Stari i Novi Miraš, (Uroševac)
Oraovica - Oraovica, (Kosovska Kamenica)
Tolinoz (Tulanovce) - Jerli i Muhadzir Talinovac, (Uroševac)
Muhovac (Muhouz) - Muhovac kod Bujanovca?

Постоји и село Муховце близу Урошевца, одмах северно од Јерли Талиновца:

http://www.geonames.org/787787/muhovce.html

С обзиром на локацију ових других набројаних села, пре ће бити да је ово Муховце у питању.

Oraovica je мoждa пpe Paxoвицa кoд Уpoшeвцa. Saskoc je нajвepoвaтниje Шaшкoвaц кoд Jaњeвa. Csraze je мoждa Гpaцe или пpe Гpaцкo (Cтapo). Cвa cу мecтa изглeдa у тpoуглу Пpиштинa-Уpoшeвaц-Гњилaнe, пa ту тpeбa тpaжити ocтaлa нeубициpaнa ceлa.

[Equinox]

Katolici Janjeva pišu 1578. godine papi, tražeći da se izvjesni fra Marin Brajanović postavi za barskog nadbiskupa.  Potpisani Janjevci su: Nija, Đura, Peja, Luka, Stea Prentin, Stea Pepin, Stojan Lagić, Java Jaković i Stojan Lalić.

1670., župnik iz Janjeva piše Zboru za širenje vjere da u Janjevu u školu ide 25 katoličkih učenika.  Imena su:

Andrija iz Prokuplja
Marko Massarechi iz Vučitrna
Luka Bogdani
Vinko Bogdani
Antun Bogdani
Ivan Janković
Marko Kokić iz Prištine
Ivan Raspasanović iz Crne Gore (Letnice)
Josip Matević
Vinko Lisičić
Luka Plebanović
Vinko Perić
Demetrije Mirković
Ivan Deanović
Antun Pavlović
Antun Grgić
Matija Grgić
Jeronim Deanović
Stjepan Stjepančević
Vinko Stjepančević
Demetrije Radić
Božidar Fišović
Gabrijel Đonić
Demetrije Docić
Franjo Matević

Једна мала допуна, која је ће мало појаснити друштвено-политичке прилике које су претходиле упућивању поменутог писма, а самим тим и осипању, односно ненаметнутој асимилацији дела католичког становништва у православље на Косову, након чега је највећа концентрација католичког живља остала сконцентрисана управо и околини Јањева.

Цитирам Б. Храбака (Католичко становништво у Србији 1460-1700):” Писмо почиње кратким излагањем о жалосном стању у коме су се нашле те старе католичке општине после заузимања Бара од стране Турака и смрти њиховог надбискупа. Нису баш имали много да се похвале ни њиме а ни свештеницима, великим незналицама, које је његов намесник слао у њихове крајеве. Али после катастрофе од 1571, верски положај у јужној Србији је постао неиздржив:саблазни и отпадништва међу свештеницима и, као природна последица, удаљавање верника од цркве, од којих неки пређоше на православље, а други на ислам, док су и сами католици били принуђени да се обраћају свештеницима друге конфесије да им крштавају децу.”

У чланку “ Дубровчани у рударству и увозно-извозној трговини Косова 1455-1700” се на једном месту посебно осврће на положај Саса, који су за разлику од већег броја Дубровчана у том периоду, прешли на православље, јер за разлику од Дубровчана, нису имали политичку залеђину и подршку коју су ови имали од стране Дубровачке Републике.

Дакле, ошта клима, као и чињеница да је Реформација, која је уздрмала католичку цркву, била увелико у току су допринели стварању једног својеврсног вакума без одговарајућег броја и квалитета свештенства које је утицали на претакање католичког становништва на просторима Старе Србије у православље, при чему се то највише одразило на Сасе и друго локално католичко становништво,које није имало политичку подршку изван територија које су биле под влашћу Турака.

[симо]

Дакле, ошта клима, као и чињеница да је Реформација, која је уздрмала католичку цркву, била увелико у току су допринели стварању једног својеврсног вакума без одговарајућег броја и квалитета свештенства које је утицали на претакање католичког становништва на просторима Старе Србије у православље, при чему се то највише одразило на Сасе и друго локално католичко становништво,које није имало политичку подршку изван територија које су биле под влашћу Турака.

И сам нисам био свјестан потреса којег је реформација произвела у католичкој цркви, тек сам скоро читао неке радове, из којих се види да је крајем 16. вијека положај католичке цркве, поготово у централној Европи био тако слаб, да никаквих запрека ширењу протестантизма није било. Рецимо, готово сав официрски њемачки кадар Хабсбуршке монархије, они који су се у Крајини борили против Турака, био је протестантски. Хабсбурзи, угрожени од Турака са једне стране, у том периоду немају снаге да се значајније супроставе протестантима. Тек ће се у 17. вијеку католичка црква, ангажманом језуита, прије свега, почети опорављати, а племство почети масовније враћати у католицизам.

Други битан елеменат за слабљење католичког елемента на Балкану је била и промјена календара 1582. године. Неки аутори сматрају да је било католика који ту промјену нису могли  прихватити и да су прелазили на православље. Додуше, ово не знам колико је подупрто конкретним чињеницама.

[НиколаВук]

Можеш ли нам нешто више рећи о овим малисорско-дукађинским досељеницима у гњиланском и витинском крају? Јели било крипто-католика и на другим локацијама или је то карактеристично само за Гњилане и околину ?

Prije svega treba navesti da je ova pojava postojala samo kod Albanaca.  I Letničani i Janjevci su uvijek bili otvoreni katolici.  Kripto-katolika je moglo biti samo tamo gdje je bilo otvorenih katolika, jer samo tamo su im svećenici mogli dijeliti sakramente i održavati ih u tajnom katoličanstvu.  Tako imamo kripto-katolike u blizini Janjeva i Letnice ali ih nije bilo u Toplici jer tamo nema katoličke župe.  Između Đakovice i Prizrena je postojala župa Zjum, i tu su u istoimenom selu i susjednom Karašinđerđu Albanci uvijek živjeli kao katolici.  Međutim, oko Đakovice je bilo nekih 30-40 sela kripto-katolika koji nisu javno istupili kao katolici sve do početka XX stoljeća.  Danas su svi otvoreno katolici.  Slično je bilo oko Peći, gdje je župa postojala samo u gradu a današnji katolici oko Kline(to je danas župa Zlokućane) živjeli u ljaramanstvu.

Kao primjer kako je sve ovo izgledalo, evo katolika iz sela Kruševa kod Peći s poreznog popisa 1913.  Popis je u obliku "ime - ime oca - prezime."

Mark Drec Gojanović
Mark Đok Gojanović
Frok Đin Gojanović
Frok Nua Merdić
Kol Ajdar Merdić
Prek Nikol Merdić
Mark Rama Gojanović

S druge strane, u katoličkoj mahali same varoši Peći, svih 30 ljudi imaju očeve koji imaju katolička imena. 

Паво је већ дао одговор.  Користан чланак о појави љараманства је дао Атанасије Урошевић у свом чланку "Двоверство међу Арбанасима". Тај чланак, као и раније помињани "На чијим је развалинама подигнута садашња римокатоличка црква у Јањеву?" се може наћи у зборнику његових радова "О Косову-градови, насеља и други антропогеографски списи" који је изашао 2009. у издању Народне и универзитетске библиотеке "Иво Андрић" из Приштине. Још један занимљив чланак који се може наћи у том зборнику је "Католичка жупа Црна Гора у Јужној Србији (Летничка жупа)".

[НиколаВук]

     Цијеним   Павово познавање материје и позивање на изворе.
 Тачно је да је  криптокатоличанство -љарамани било карактеристично за Албанце. Међутим, двојеверства је било и код других заједница. О томе је између осталих писала Олга Зиројевић српска историчарка, стручњак  за оријенталистику и историју Османског царства. Она каже:"двоверје( двоверци, шарени, домаћи, словенски називи; код Грка диптисти, патсали) је регистровано и у  Македонији, на Косову, у Јужној Србији, Црној Гори, Херцеговини, Босни, Бугарској, и у некадашњем Новопазарском санџаку - како свједочи један допис из 1848.г.- било је кућа у којима су два брата, пак један вјерује у Христа, а други у Мухамеда, један клања, а други се крсти".  У неким кућама има по три брата и сви држе да су Турци, а отац им је Србин, и тако синови клањају, а отац се крсти, а кад бајрам... дође, сви заједно прославе, отац иде у цркву, а синови у џамију".
 О. Зиројевић - говори о Алаховим хришћанима...
    pescanik.net/alahovi-hriscani

Овде је у питању двоверство гледано на појединачном нивоу, не на породичном. Породично двоверство је много раширенија појава, осим у примерима које си набројао постојала је и код Горанаца до половине 19. века. Међутим, љараманство је карактеристично по томе што се појединац пред властима и муслиманским суседима приказивао као муслиман и уживао све привилегије које уз то иду, а с друге стране је кући кришом и даље обављао католичке обреде и тајно позивао католичке жупнике у своју кућу ради обављања тих обреда. То код Срба никада није био случај, већ као што си рекао, могла су браћа да се разликују по вероисповести, или отац и син, или су мушки чланови били муслимани а жене остајале у православљу (такав случај је био код Горанаца), али су увек ти који су прелазили у ислам били искрени муслимани, а не криптоправославци.

[Pavo]

Други битан елеменат за слабљење католичког елемента на Балкану је била и промјена календара 1582. године. Неки аутори сматрају да је било католика који ту промјену нису могли  прихватити и да су прелазили на православље. Додуше, ово не знам колико је подупрто конкретним чињеницама.

Imaj na umu da je na području Osmanskog carstva, novi kalendar postao obvezan za katolike tek 1633.  Ni tad nije išlo lagano, jer za razliku od zapadne i južne Europe, nije bilo podrške svjetovne vlasti.  Čak što više, Osmanlije su u novom kalendaru vidjeli nekakav pokušaj da se plaćanje poreza ili izbjegne ili podlegne nekoj manipulaciji.  Isusovci u osmanskom dijelu Ugarske se žale da Kalvini uvjeravaju Osmanlije da je novi kalendar nekakva podla zamka.  No, ovaj otpor se uglavnom svodio na jednostavno neprihvatanje novog kalendara.  Kako je Zbor za širenje vjere osnovan nekoliko godina prije ovog, imamo prilično dobre izvore za ovo vrijeme i za ovaj proces promjene kalendara.  Nema zabilježenih slučajeva masovnog prelaska na bilo koju vjeru zbog kalendara.  Islamizacija je uglavnom završena, a ni Kalvini ni Luterani ne bilježe neki uspon nakon 1633.  Prelazak na kalvinizam je kod Mađara završio oko 1580.  Jedini ozbiljnjiji slučaj prelaska par župa na pravoslavlje, onaj u Popovo, se dogodio krajem XVI stoljeća tako da ne može imati veze s novim kalendarom.  Osim toga, imamo izričit izvještaj da se radilo o manjku klera. 

Inače, kad se priča o masovnom prelasku katolika na islam u Bosni i Albaniji u XVI stoljeću, često se previđa činjenica da je i u drugim krajevima Osmanskog carstva 70-80% katolika napustilo vjeru.  Svi Sasi u Erdelju su prešli na luteransku vjeru, tako da u pravom Erdelju u XIX stoljeću nema Nijemaca katolika.  Tek četvrtina Mađara u Erdelju su ostali katolici.  Većina katolika u Erdelju su kasnije u stvari bili Rumunji grko-katolici.  Zapadna Mađarska je i danas kalvinska.  Procjene su da je čak 3/4 Mađara u dijelu koji je bio pod Austrijom bilo prešlo na protestantizam, ali je protu-reformacija to suzbila. 

[Неродимац]

...Варошица (=Јањево) је на мене учинила веома пријатан утисак изгледом и својим и расположењем, у којем сам нашао становнике јој, ЧИСТЕ, ОВАЈАНЕ, СРБЕ, као што су и они други, што се на Косову налазе. Можда ћеш се, изненађен, запитати откуд да се Јањево представи друкчијим, него што то чине друга места и становници ових крајева. Отуд што су Јањевци Латини; тако и они себе, а и другу их тако зову. То су СРБИ католици, којима је вера пружила заштиту много моћнију од оне, коју су имали њихова ПРАВОСЛАВНА БРАЋА...                                             1894. година

[Voljen od Boga]

Inače, kad se priča o masovnom prelasku katolika na islam u Bosni i Albaniji u XVI stoljeću, često se previđa činjenica da je i u drugim krajevima Osmanskog carstva 70-80% katolika napustilo vjeru.  Svi Sasi u Erdelju su prešli na luteransku vjeru, tako da u pravom Erdelju u XIX stoljeću nema Nijemaca katolika.  Tek četvrtina Mađara u Erdelju su ostali katolici.  Većina katolika u Erdelju su kasnije u stvari bili Rumunji grko-katolici.  Zapadna Mađarska je i danas kalvinska.  Procjene su da je čak 3/4 Mađara u dijelu koji je bio pod Austrijom bilo prešlo na protestantizam, ali je protu-reformacija to suzbila.

Ово је подручје у којем се најмање сналазим. Паво, ја сам читао да су Саси на Балкану били католици-доминиканци на које су имали утицај католици-фрањевци из Босне. Јели било разлике између Саса у дубровчана када је религија у питању? Јесу ли Саси из Спиша и они из Трансилваније исте вјероисповијести?
Гдје су све Саси имали цркве на Балкану?
Хвала.

[Неродимац]

...Јањево-католичка оаза на Косову. Говоре лепим јужњачкм наречјем; католички фратри претворили су их у Хрвате; отуд и Хрвати допиру до Косова. По овој истој логици тврдио је и главни уредник "Вечерње Поште" да у Липљану на сред Косова живе Бугари што је на станици у Липљану говорио Бугарски са једним Велешенином досељеником у Липљану...
1906. године

[Рус]

Ima li podataka za Janjevce iselenjih u centralnu Srbiju? I imaju li oni neku vezu s Kulizama/Mratinjstacima?