Katolici Janjeva pišu 1578. godine papi, tražeći da se izvjesni fra Marin Brajanović postavi za barskog nadbiskupa. Potpisani Janjevci su: Nija, Đura, Peja, Luka, Stea Prentin, Stea Pepin, Stojan Lagić, Java Jaković i Stojan Lalić.
1670., župnik iz Janjeva piše Zboru za širenje vjere da u Janjevu u školu ide 25 katoličkih učenika. Imena su:
Andrija iz Prokuplja
Marko Massarechi iz Vučitrna
Luka Bogdani
Vinko Bogdani
Antun Bogdani
Ivan Janković
Marko Kokić iz Prištine
Ivan Raspasanović iz Crne Gore (Letnice)
Josip Matević
Vinko Lisičić
Luka Plebanović
Vinko Perić
Demetrije Mirković
Ivan Deanović
Antun Pavlović
Antun Grgić
Matija Grgić
Jeronim Deanović
Stjepan Stjepančević
Vinko Stjepančević
Demetrije Radić
Božidar Fišović
Gabrijel Đonić
Demetrije Docić
Franjo Matević
Једна мала допуна, која је ће мало појаснити друштвено-политичке прилике које су претходиле упућивању поменутог писма, а самим тим и осипању, односно ненаметнутој асимилацији дела католичког становништва у православље на Косову, након чега је највећа концентрација католичког живља остала сконцентрисана управо и околини Јањева.
Цитирам Б. Храбака (Католичко становништво у Србији 1460-1700):” Писмо почиње кратким излагањем о жалосном стању у коме су се нашле те старе католичке општине после заузимања Бара од стране Турака и смрти њиховог надбискупа. Нису баш имали много да се похвале ни њиме а ни свештеницима, великим незналицама, које је његов намесник слао у њихове крајеве. Али после катастрофе од 1571, верски положај у јужној Србији је постао неиздржив:саблазни и отпадништва међу свештеницима и, као природна последица, удаљавање верника од цркве, од којих неки пређоше на православље, а други на ислам, док су и сами католици били принуђени да се обраћају свештеницима друге конфесије да им крштавају децу.”
У чланку “ Дубровчани у рударству и увозно-извозној трговини Косова 1455-1700” се на једном месту посебно осврће на положај Саса, који су за разлику од већег броја Дубровчана у том периоду, прешли на православље, јер за разлику од Дубровчана, нису имали политичку залеђину и подршку коју су ови имали од стране Дубровачке Републике.
Дакле, ошта клима, као и чињеница да је Реформација, која је уздрмала католичку цркву, била увелико у току су допринели стварању једног својеврсног вакума без одговарајућег броја и квалитета свештенства које је утицали на претакање католичког становништва на просторима Старе Србије у православље, при чему се то највише одразило на Сасе и друго локално католичко становништво,које није имало политичку подршку изван територија које су биле под влашћу Турака.