Српски ДНК месец 2021

[Иван Вукићевић]

88. Чолаковић, Никољдан, Каменско, Никшић, E-V13>Z5017>Z19851>A18833>А18844

Припада роду Матаруга. Једина вредност маркера која одступа од модалног хаплотипа овог рода је DYS458=16.

Чолаковићи према предању потичу од Лаковића из Малих Цуца, што је овим резултатом потврђено. Братства која потичу од Лаковића имају устаљено предање о пореклу из Куча, које је генетички оборено.

Према мање познатом предању, које је забележио Јован Иванишевић крајем 19. века, Лаковићи су род са братствима која потичу од Драгошевића из Грахова (Булајићи, Вујачићи и други), што је и генетички потврђено. Драгошевићи потичу од Драгоша, који је био катунар Риђана у првој половини 15. века, а генетички су сродни Братићима из Бањана, који потичу од старијег рода Матаруга.

[Иван Вукићевић]

89. Ункашевић, Врачевдан, Драчевица, Бар, E-V13>Z5018>S2979>FGC11450

Најближа поклапања има са Папаном из Буљарице у Паштровићима (22/23), Драгашем из Доње Млиноге код Петриње (21/23), Фаркашем из Суботице (20/23) и, најзначајније, Пекићем из истог места (20/23), који такође слави Врачевдан. Хаплотип Ункашевића не поседује карактеристичну вредност маркера DYS576=18, али с обзиром да су из истог места, била би поприлична случајност да припадају истој грани која је врло ретка у Црној Гори, а да не припадају уједно и истом роду. Намеће се закључак да Папани такође потичу из Шестана, одакле су се спустили у Спич, а одатле се раширили и на оближњу Буљарицу.

Ово је можда и најзначјнији резултат који смо добили из Црне Горе ове године јер је Ункашевић први тестирани који према предању припада разгранатом роду Шестана, од кога потиче већина становништва у истоименом племену. Ево шта је Андрија Јовићевић записао о Шестанима и Пецићима, чији су Ункашевићи огранак:



Хаплогрупа Е до сада није забележена међу тестираним Шкријељима:
http://www.gjenetika.com/rezultatet/

Поставља се питање да ли је предање Шестана о пореклу из Шкријеља нетачно или су Шестани можда разнородни. Постоји и могућност и да потичу од неког давно исељеног рода са подручја Шкријеља. Свакако би било корисно да се тестира још неко од Шестана.

[Акса]

44. Јовановић, Вартоломијевдан, Велика Сугубина, Крагујевац

Припада хаплогрупи R1a-M458>A11460. Тестирани има потпуно поклапање на 17 маркера са двојицом Дуњића из околине Александровца који такође славе Вартоломијевдан. Узевши у обзир истоветан хаплотип и исту ретку славу, велика је вероватноћа да Јовановић и Дуњићи припадају истом роду, али се због малог броја упоредивих маркера временска удаљеност до заједничког претка не може прецизније одредити.

Тестирани је у упитнику навео да су им преци досељени из Војводине, и то стриц и синовац, са презименом Мароши, које је касније промењено у Миловановић. Од синовца Јована су Јовановићи. По другом забележеном предању су даљим пореклом са Његуша.

У чланку о Великој Сугубини на порталу помињу се поименично само две породице за које се тврди да су старинци, док се за остале неименоване породице тврди да су каснији досељеници из рудничког и крагујевачког округа. Ипак, један од коментара на текст садржи списак домаћинстава из пописа 1863. на коме се налази и неколико Јовановића и Миловановића, од којих би неки могао бити и директни предак тестираног.

https://www.poreklo.rs/2014/11/28/poreklo-prezimena-selo-velika-sugubina-pivara-kragujevac/

Ја сам истраживао пре три година Дуњиће и њиове сроднике. Они су један од најбројнији огранак рода Бојанића из (Биљановца) тј.  село (Бојанићи). Село Бојанићи је некад било засеок и у саставу села Биљановца (Рашка). У неком периоду не знам тачно кад засеок Бојанићи постаје засебно село и улази у састав општине Краљево.

Бојанићи, Дуњићи, Токалићи, Чолићи, Ваљаревићи, Марјановићи има их и под друга презимена су по старом презимену или родовском надимку познати као Богаши-Багаши.  Као матично место одакле су се исељавали је поменуто место Бојанићи (Краљево). Велики део становништва се у том месту презива Бојанић, остаје нејасно да ли им је презиме формирано по претку: мушком или женском или су прозвани тако по засеоку који се звао већ тако.
"Радослав Љ. Павловић наводи да су од старе Бојане и њене ћерке настали Дуњићи". Дуњићи су кад су прешли у Рокцима из Биљановца прозвани по некој Дуњи којој је рано умро муж и која је одгајала и подигла децу, по мајци су прозвани Дуњићима.

Ја сам са једним господином Бојанића из Бојанића имао прилике да разменим поруку о њихово порекло. Господин Бојанић је мени изнео нека сазнања за које нисам знао,
Он каже да су Дуњићи по мушкој линији сродни са његовим Бојанићима, а не по женској како то може да се протумачи из литературе Р. Павловића. Даљи написао ми је био да су им сродници Бакрачевићи из Горње Тушимље код Новог Пазара, приликом сеоба неко од њих се населио у Тушимљи, а други су се населили у Биљановац.
Бакрачевићи нису разгранати, бар не под то презиме. У литератури се за њих наводи другачије предање о пореклу, али се досељавање и временски период поклапа са Богашима.

Што се тиче тестираног Јовановића, он је можда од ових: У Велику Грабовницу (Брус) живе сродници Бојанића-Дуњића, а то су:

"Марјановића, Вањаревића, Чолића и Гашића (14 кућа, Св. Вартоломеј), који су пореклом из Шекулара у Плавско-гусињској области. У време Карађорђевог устанка избегли су у темнићко село Бошњане, па се отуд повратили после краћег времена у старо место".

Тестирани Јовановић наводи да су их звали Мароши, што може да да указује да је то искривен назив од Марјана - Марјановић. Друго бележи се да су избегли за време устанка у Бошњане (Варварин), уколико су Јовановићи од ових можда је неко од њих кад су избегли отишао северније према Београду и одтуда код њих постоји предање да су дошли из Војводине, а уствари тамо кратко боравили и приликом повратка населили се у В. Сугубину.

[Акса]

44. Јовановић, Вартоломијевдан, Велика Сугубина, Крагујевац

Припада хаплогрупи R1a-M458>A11460. Тестирани има потпуно поклапање на 17 маркера са двојицом Дуњића из околине Александровца који такође славе Вартоломијевдан. Узевши у обзир истоветан хаплотип и исту ретку славу, велика је вероватноћа да Јовановић и Дуњићи припадају истом роду, али се због малог броја упоредивих маркера временска удаљеност до заједничког претка не може прецизније одредити.

Тестирани је у упитнику навео да су им преци досељени из Војводине, и то стриц и синовац, са презименом Мароши, које је касније промењено у Миловановић. Од синовца Јована су Јовановићи. По другом забележеном предању су даљим пореклом са Његуша.

У чланку о Великој Сугубини на порталу помињу се поименично само две породице за које се тврди да су старинци, док се за остале неименоване породице тврди да су каснији досељеници из рудничког и крагујевачког округа. Ипак, један од коментара на текст садржи списак домаћинстава из пописа 1863. на коме се налази и неколико Јовановића и Миловановића, од којих би неки могао бити и директни предак тестираног.

https://www.poreklo.rs/2014/11/28/poreklo-prezimena-selo-velika-sugubina-pivara-kragujevac/

Бојанићи, Краљево: Бојанићи (18 к Св. Вартоломеј). Одавно су се доселили из Шекулара у Плавско–гусињ. области.
Бојанићи, Краљево: Токалићи (8 к. Св. Вартоломеј). Један су род с Бојанићима у Багашу — Бојанићима.
Брезна, Краљево: Токалићи (2 к. Св. Вартоломеј) су из Биљановца у Ибру.
Каменица, Краљево: Бојанићи - Вукомановићи (1 к. Св. Вартоломеј). Отац се доселио из Бојанића (Багаша) у Ибру.
Рокци, Александровац: Дуњићи (25 к. Св. Вартоломеј) од Богаша – Бојанића из Биљановца на Ибру.
Ботурићи, Александровац: Чолићи и Дуњићи (14 к. Св. Вартоломеј) из Рокца од Дуњића.
Плоча, Александровац: Дуњић (1 к. Св. Вартоломеј) је из Рокца.
Грачац, Врњачка Бања: Дуњићи (3 к. Св. Вартоломеј) из Рокца у Александровачкој Жупи.
Стопања, Трстеник: Дуњићи, потичу од попа Мине Дуњића р. 1833. у Рокцима и његовог брата Вељка који су се као деца са родитељима доселили у периоду 1840-1850. г. 
Рогавчина, Александровац: Дуњић (1 к. Св. Вартоломеј) у засеок Пакленик, призет у Црноглавцима из Рокца од Дуњића.
Вранштица, Александровац: Дуњић (1 к. Св, Вартоломеј) од Дуњића из Рокца.
Жерађе, Рашка: Бојанић (1 к. Св. Вартоломеј) од Бојанића из Багаша, нов. Бојанића “дошао је на жену” Бекчића.
Варош Рашка: Бојанић (1 к. Св. Вартоломеј), земљорадник доселио се из Биљановца.
Боће, Рашка: Дуњић (1 к. Св Вартоломеј и женина слава Ђурђиц) од Дуњића из Рокца, ушао у Грковиће.
Ковачи, Рашка: Дуњић (1 к. Св. Вартоломеј), у засеоку Попе-Главе, је дошљак од Дуњића из Рокца.
Јошаничка Бања, Рашка Дуњић (1 к. Св Вартоломеј и женина слава св Арханђео), у засеоку Чомаге, од Дуњића из Рокца.
Грчак, Александровац: Величковићи (19 к. Св. Вартоломеј) су из Рокца од Дуњића.
Велика Грабовница, Брус: Марјановића, Ваљаревића, Чолића и Гашића (14 кућа, Св. Вартоломеј), су пореклом из Шекулара у Плавско-гусињској области.
Доња Коњуша, Прокупље: Марјановићи-Ваљаревићи, досељени у периоду 1880-1890. године из В. Грабовнице код Бруса.
Витак, Србица: Ваљаревић (1 к.. Св. Вартоломеј). Као колонисти су досељени 1926. године из Доње Коњуше – Топлица, старином су из В. Грабовнице код Бруса.
Чубрељ, Србица: Ваљаревић (1 к. Св. Вартоломеј), досељени су 1925. године нз Коњуше — Топлица
Брус: Марјановићи 1855-1953 (Св. Вартоломеј) од Марјановића из Велике Грабовнице. Године 1953. у Брусу две куће Марјановића: занатлија и службеник.
Брус: Ваљари – Ваљаревићи (1875–1953), доселили се из Велике Грабовнице. Године 1953. у Брусу је једна службеничка породица.
Брус: Стаматовићи (Св. Вартоломеј), од Марјановића из В. Грабовнице (1867- 1935), две кућа, обућар и домаћица.
Блаце: Ваљаревићи су из Велике Грабовнице – Копаоник, Св. Вартоломеј.
Горња Тушимља, Нови Пазар: Бакрачи, Бакрачевићи (5 к. Св. Вартоломеј, су Бјелопавлићи, најстарији.
Доња Тушимља, Нови Пазар: Бакрачи, (2 к.) су од Бакрача у Горњој Тушимљи.
Доња Тушимља, Нови Пазар: Ружичић (1 к. Митровдан), изумрли по мушкој лози, призет од Бакрачевића.
Панојевиће, Рашка: Бакрачевићи (1 к.) су од Бјелопавлића Бакрача у Тушимљи, досељен 1920. године.

извор:
Радослав Љ. Павловић „Копаоник“, 1934 - 1953. г.
Радосава Љ. Павловића „Подибар и Гокчаница“
Петар Ж. Петровић „Рашка“
Татомир Вукановић, Дреница“, 1933-1937. г
Животије Живановић, „Стопања“ .1997. г.

[Посо]

Ови из Горетине бандерије би могли бити из Ливна.
Иначе, на шире подручје Врлике су у нешто ранијем периоду пристизали, судећи по Јурану, и Радохнићи.

Погледао сам пажљивије презимена из Горетине бандерије. Чини се да је, ипак, добар дио њих био са подручја Велима, почевши од самог Горете, па преко Аџама (огранак Блажевића) до "Сирковића", Драгишића.
Доста презимена је повезано са Радохнићима ("Сирковић", Драгишић, Билушић) и Вратковићима (Бановчевић), али изгледа да је веза из ранијег раздобља.

[Лука]

92. Прерадовић, Јовањдан, Рујевац, Двор

Припада хаплогрупи I2-PH908. Нема ближих поклапања на пројекту, а од вредности које значајније одступају од модала одступа само комбинација 14-14 на 385. Од родова у Крајини славе Јовањдан, можда би Прерадовић могао бити Повезан са тестираним Паравином из Садиловца код Слуња. Но, како су им хаплотипови обојици блиски модалу, ништа се без даљег SNP не може са сигурношћу тврдити.

Прерадовићи су у Рујевцу потврђени још у 18. веку. На попису из 1948 у Рујевцу је пописано 128 особа са презименом Прерадовић, у 23 домаћинстава.

[Лука]

96. Тиосављевић, Аранђеловдан, Риђаге, Чачак

Припада хаплогрупи I2-PH908. Потпуно поклапање на 23 упоредива маркера има са Петронијевићем из истог села. Како славе и исту славу, нема сумње у то да су ближе повезани. Од специфичних вредности које деле се издваја само благо повишена вредност 12 на 549, док су остале вредности у границама модала за PH908 подграну.

По Радовану Маринковићу, најстарији родови у Риђагама, који практично чине комплетно становништво тог села су у Риђаге доспели у 18. веку из Челица код Нове Вароши односно Прибоја. Ради се о два различита рода, "Јовањцима" којима припадају Мићовићи, Ненадићи, Пауновићи, Милошевићи, Илићи и Павловићи, и "Аранђеловчанима" којима припадају Јовановићи, Крстовићи, Милојевићи, Миливојевићи, Петронијевићи, Тиосављевићи, Матовићи и Радовановићи. Као што се из приложеног види, Петронијевићи и Тиосављевићи из Риђага су истог порекла по мушкој линији, што је сада са резултатима тестираних Тиосављевића и Петронијевића и потврђено.

[Лука]

102. Врањевац, Никољдан, Крушчица, Ариље

Припада хаплогрупи I2-PH908. С обзиром на нешто специфичнији хаплотип (понајвише се издвајају вредност 11 на 439 и повишена вредност 32 на 481), Врањевца није било проблем сместити у неки од постојећих родова на пројекту. Врањевац свакако припада роду П у табели пројекта, роду у ком се налази род Пузовића из околине Пријепоља, род Шалипуровића из Забрдњих Толаца код Пријепоља као и род Јањатова из Ковиља код Новог Сада. У овом роду се налази и једна породица из необјављених истраживања која је из Глиснице код Пљеваља, а која такође слави Никољдан као и Врањевац и Пузовићи. Најсевернији припадник овог генетичког рода је Јањатов из Ковиља, који као и Шалипуровићи слави Јовањдан. Од њега се Врањевац разликује на 2 од 23 упоредива маркера.

Тестирани у упитнику наводи предање о пореклу из Пиве, мада је са овим резултатом то предање доведено у питање. Само презиме би могло бити изведено од некаквог топонима.

[Лука]

103. Андрић, Аранђеловдан, Ћуковине, Коцељева

Припада хаплогрупи I2-PH908. Специфичан хаплотип, са вредностима попут 15-15 на 385 и 12 на 389i, али без ближих и конкретнијих поклапања на пројекту.

Тестирани наводи да је старије презиме његове породице Пантелић, као и то да су досељени у Ћуковине "из Старе Србије". У Ћуковинама по раду Љубе Павловића Аранђеловдан слави једино род Кокораваца, који је у Ћуковине досељен у другој половини 18. веку из Остружња код Осечине, па можда Андрићи имају некакве везе са њима.

[Atlantische]

106. Загорчић, Никољдан, Ченеј, Нови Сад

Припада хаплогрупи G2a-P303>PF3345.

Најближа поклапања има са тестиранима из рода Пушица (Стевањдан) из пријепољског краја и њиховим исељеницима. Међу тестираним припадницима овог рода на 23 маркера, 3 разлике има са нејавним резултатом из околине Нове Вароши (DYS439, DYS458 и DYS576), док се од Ристића из Стубла код Блаца разликује на истим маркерима, уз додатак DYS570. Поред Пушица, Загорчићу је близак и нејавни тестирани из подухвата тестирања Срба из Румуније који слави Илиндан, а пореклом је из округа Караш-Северин. Од овог тестираног се разликује на DYS439, DYS570, DYS576 и DYS635. Самим тим, Загорчића сам попут Србина из Румуније оставио у ''општем'' роду ове хаплогрупе, јер сматрам да тренутно није сигурно да представља неког далеког исељеника Пушица (иако очигледно имамо старовлашке исељенике на југу Бачке (Јањатов из Ковиља)), већ пре је могуће даљег рођака.

Загорчићи су једна од најстаријих српских породица Новог Сада, која уз Крстиће (од којих су некадашњи владика Данило и Бане Крстић), Продановиће и Јовановиће са Клисе и Ченеја своје најстарије познато порекло везује за север данашњег градског језгра, где су се населили крајем 17. или почетком 18. века. За време Ослободилачких ратова 1912-1918, ова породица је српској војсци дала девет добровољаца.



Од ових Загорчића потиче и Златомир Загорчић, бивши фудбалер и фудбалски тренер, најчувенији по победи Војводине над Сампдоријом у Торину од 0:4.



 

[Јовица Кртинић]

103. Андрић, Аранђеловдан, Ћуковине, Коцељева

Тестирани наводи да је старије презиме његове породице Пантелић, као и то да су досељени у Ћуковине "из Старе Србије". У Ћуковинама по раду Љубе Павловића Аранђеловдан слави једино род Кокораваца, који је у Ћуковине досељен у другој половини 18. веку из Остружња код Осечине, па можда Андрићи имају некакве везе са њима.

Заправо је реч о селу Ђуковине: https://www.poreklo.rs/2013/04/29/poreklo-prezimena-selo-%c4%91ukovine-koceljeva/

[Nebo]

102. Врањевац, Никољдан, Крушчица, Ариље

Припада хаплогрупи I2-PH908. С обзиром на нешто специфичнији хаплотип (понајвише се издвајају вредност 11 на 439 и повишена вредност 32 на 481), Врањевца није било проблем сместити у неки од постојећих родова на пројекту. Врањевац свакако припада роду П у табели пројекта, роду у ком се налази род Пузовића из околине Пријепоља, род Шалипуровића из Забрдњих Тока код Пријепоља као и род Јањатова из Ковиља код Новог Сада. У овом роду се налази и једна породица из необјављених истраживања која је из Глиснице код Пљеваља, а која такође слави Никољдан као и Врањевац и Пузовићи. Најсевернији припадник овог генетичког рода је Јањатов из Ковиља, који као и Шалипуровићи слави Јовањдан. Од њега се Врањевац разликује на 2 од 23 упоредива маркера.

Тестирани у упитнику наводи предање о пореклу из Пиве, мада је са овим резултатом то предање доведено у питање. Само презиме би могло бити изведено од некаквог топонима.

И Шалипуровићи и Пузовићи имају предање о пореклу из Пиве. Писао сам о томе у овим чланцима:

https://www.poreklo.rs/2020/09/07/o-nekim-neobicnim-prezimenima-kod-srba-1-deo/
https://www.poreklo.rs/2020/10/23/o-nekim-neobicnim-prezimenima-kod-srba-3-deo/

Овог генетичког рода нема у Пиви и питање је да ли ће уопште појавити. Притом презиме необјављене породице из Глиснице вероватно указује на већу старину у тим крајевима данашњег севера Црне Горе.

[Nebo]

...из Забрдњих Тока код Пријепоља...

Из Забрдњих Толаца: Толац - Толци - Тоци.

[Лука]

Из Забрдњих Толаца: Толац - Толци - Тоци.

Да, биће исправљено.

[Лука]

И Шалипуровићи и Пузовићи имају предање о пореклу из Пиве. Писао сам о томе у овим чланцима:

https://www.poreklo.rs/2020/09/07/o-nekim-neobicnim-prezimenima-kod-srba-1-deo/
https://www.poreklo.rs/2020/10/23/o-nekim-neobicnim-prezimenima-kod-srba-3-deo/

Знам за та њихова предања и знам шта си писао у својим текстовима, међутим тог генетичког рода за сада нема у Пиви и питање је хоће ли се уопште и појавити тамо. Притом презиме необјављене породице из Глиснице вероватно указује на већу старину у тим крајевима данашњег севера Црне Горе.

[Лука]

Заправо је реч о селу Ђуковине: https://www.poreklo.rs/2013/04/29/poreklo-prezimena-selo-%c4%91ukovine-koceljeva/

Село се зове Ћуковине https://sr.wikipedia.org/sr-ec/%D0%8B%D1%83%D0%BA%D0%BE%D0%B2%D0%B8%D0%BD%D0%B5.

[Nebo]

Знам за та њихова предања и знам шта си писао у својим текстовима, међутим тог генетичког рода за сада нема у Пиви и питање је хоће ли се уопште и појавити тамо. Притом презиме необјављене породице из Глиснице вероватно указује на већу старину у тим крајевима данашњег севера Црне Горе.

Што се Врањеваца тиче, они су изгледа из веће давнине у Крушчици код Ариља, а има их и у Вигошту. Сигурно су род са осталима које си поменуо, у пљеваљском крају. Једино је даља старина упитна. Чињеница је да таквог рода нема у Пиви. Можда искрсну. Или су из неког другог краја, али су привремено боравили у Пиви у склопу неких историјских околности. Разне су варијанте у игри. Док не откријемо нешто ново, једног дана.

[Лука]

Што се Врањеваца тиче, они су изгледа из веће давнине у Крушчици код Ариља, а има их и у Вигошту. Сигурно су род са осталима које си поменуо, у пљеваљском крају. Једино је даља старина упитна. Чињеница је да таквог рода нема у Пиви. Можда искрсну. Или су из неког другог краја, али су привремено боравили у Пиви у склопу неких историјских околности. Разне су варијанте у игри. Док не откријемо нешто ново, једног дана.

За сада ништа сем предања не указује на даље порекло овог рода из Пиве или на то да су у неком тренутку боравили у Пиви привремено (ово друго је свакако теже доказати од овог првог). Што се тиче Врањеваца конкретно, могуће је да су и у 18. веку били присутни у ариљском крају.

[Nebo]

Само презиме би могло бити изведено од некаквог топонима.

Топоними Враново, Врањево, Врањевац су јако чести, има их посвуда. Занимљиво је да се у предањима родова повезаних с ариљским Врањевцима помиње и Вранеш у ЦГ, па ни он не стоји далеко од презимена Врањевац.

[Лука]

Топоними Враново, Врањево, Врањевац су јако чести, има их посвуда. Занимљиво је да се у предањима родова повезаних с ариљским Врањевцима помиње и Вранеш у ЦГ, па ни он не стоји далеко од презимена Врањевац.

На ово и ја помислих.