Аутор Тема: Српски ДНК месец 2021  (Прочитано 50976 пута)

Ван мреже Лука

  • Истраживач
  • *******
  • Поруке: 900
  • I2-Z17855>A16413>А20030
Одг: Српски ДНК месец 2021
« Одговор #120 послато: Октобар 20, 2021, 04:22:35 поподне »
19. Видука, Михољдан (католици), Придрага, Новиград

Припада хаплогрупи I2-PH908. Пракитчно једина вредност која значајније одступа код овог тестираног је екстремно висока вредност 34 на 481, која до сада ако се не варам није забележена код неког од припадника хаплогрупе I2-Y3120.

На попису из 1948 је у селу Придрага које је тада припадало Бенковцу пописано 159 особа у 19 домаћинстава са презименом Видука, што их сврстава у ред бројнијих родова.
« Последња измена: Октобар 21, 2021, 01:33:54 пре подне Лука »

Ван мреже Лука

  • Истраживач
  • *******
  • Поруке: 900
  • I2-Z17855>A16413>А20030
Одг: Српски ДНК месец 2021
« Одговор #121 послато: Октобар 20, 2021, 04:37:43 поподне »
35. Лукач, Лазаревдан, Доњи Добретин, Двор

Припада хаплогрупи I2-PH908. Специфичан хаплотип без ближих поклапања на пројекту. Од специфичнијих вредности се највише издвајају 14 на 389i и 19 на 458. Но, због крсне славе и вредности 17 на 19 и 10 на 391 сам Лукача сврстао у род А7, у коме се налазе Гачевићи из Матаруга код Пљеваља, Бјелић из Сировца код Шавника итд. Овом роду са подручја данашње Хрватске припадају и Шимићи из Мирковаца код Винковаца. Све породице из рода А7 славе Лазаревдан.

Лукачи којима је крсна слава Лазарева Субота су потврђени у другој половини XVIII века у Добретину код Двора, затим у Шушњару код Петриње, као и у Славском Пољу код Вргинмоста. Могуће је да су сви ови Лукачи истог порекла по мушкој линији. У раду о становништву Поуња Милан Карановић за Лукаче Лазаревштаке из Доњег Бушевића код Босанске Крупе наводи податак о пореклу из Врточа (вероватно се ради о Врточу код Босанског Петровца) где је било Лукача, али Јовањштака, тако да је могуће да се ради о повезивању на основу истог презимена.
« Последња измена: Октобар 20, 2021, 04:44:15 поподне Лука »

Ван мреже Селаковић

  • Члан Друштва
  • Етнолог
  • *****
  • Поруке: 2350
  • I-Z17855>>>FT173833
Одг: Српски ДНК месец 2021
« Одговор #122 послато: Октобар 20, 2021, 04:46:12 поподне »
42. Гујаничић, Никољдан, Комарани, Нова Варош

Припада хаплогрупи I2>CTS10228>Y3120, новооформљеном роду Г2 у табели Српског ДНК пројекта.

Исход тестирања Гујаничића могао се наслутити на основу неких резултата са истраживања Старог Влаха, али, како ови резултати још нису јавни, не могу више о томе рећи.

Тестирани поседује прилично специфичан хаплотип. Одликује га, изнад свега, врло ретка вредност 14-14,2 на DYS385. Заправо, једина особа на целом нашем Пројекту која поседује ову вредсност сем Гујаничића је Ђоковић из Бањице код Чачка, који такође слави Никољдан и припада истој хаплогрупи. Иако се Ђоковић и Гујаничић подударају на „само“ 18 од 23 упоредива маркера, мислим да нема сумње да су исти род, па сам их груписао заједно.

Гујаничићи живе у Комаранима и Виловима, а Брзаковићи из Акмачића такође би требало да су њихов огранак. Постоји предање према ком су се вратили у Стари Влах након Велике сеобе. Могуће је да су заиста прилично стари на овом подручју и свакако бих препоручио дубље тестирање, уколико постоје интересовање и могућности.

Веза би евентуално могла постојати и са родом "Чвркић-Рендулић", мада је то под великим знаком питања.

Ван мреже Селаковић

  • Члан Друштва
  • Етнолог
  • *****
  • Поруке: 2350
  • I-Z17855>>>FT173833
Одг: Српски ДНК месец 2021
« Одговор #123 послато: Октобар 20, 2021, 04:50:04 поподне »
77. Бољановић, Јовањдан, Данићи, Гацко

Припада хаплогрупи I2>CTS10228>Y3120>Z17855>FT386376>PH3414>Y58629, роду Мириловића.

Иако као уредник не волим „дупликате“ јер је исход тестирања већ познат, ово је леп пример како је такво тестирање некада од користи. Када се прошле године тестирао први Бољановић, написао сам:

51. Бољановић, Јовањдан, Данићи, Гацко

Припада хаплогрупи I2>CTS10228>Y3120>Z17855.

Хаплотип Бољановића задао ми је доста муке.

Са једне стране, Бољановић поседује вредсност DYS448 = 21, потиче из Херцеговине и слави Јовањдан, па сам у први мах помислио да сигурно припада роду Мириловића. Међутим, када се мало боље погледа хаплотип, види се да Бољановић, рецимо, поседује вредност DYS385 = 14-15, док сви до сада тестирани Мириловићи (њих преко 30), поседују вредност 14-14, или нижу. Слично, Бољановић поседује вредност DYS389 II-I = 17, док је код Мириловића ова вредност увек 18 и више. Сви Мириловићи, без изузетка, такође поседују вредност DYS533 = 12, док је код Бољановића она 11.

Са друге стране, херцеговачки Чукваси поседују DYS448 = 21, али и DYS385 = 14-15 и DYS389 II-I = 17, што их приближава Бољановићу. Међутим, оба тестирана Чукваса имају неке друге специфичне вредности које са Бољановићем не деле, а и слава (Ђурђевдан) се не поклапа.

Ристо Милићевић за Бољановиће каже да су се доселили око 1800. године из неког места у Црној Гори. Исто каже и Јевто Дедијер, али вели да је то било „пре 300 година“. Слично наводи и сам тестирани.

Бољановићу бих преопоручио неки дубљи тест, на пример СНП-панел, или у најкраћем само тестирање једног од два или оба одређујћа СНП-а: PH3414 и A16413. Ако је PH3414+ онда је Мириловић, а ако је А16413+, онда је близак Чуквасима.

Новотестирани Бољановић, за разлику од свог презимењака, ипак поседује мириловске вредности DYS385 = 14-14 и DYS533 = 12, тако да сада нема сумње да су Бољановићи – Мириловићи. Оба Бољановића поседују и ректу вредност DYS643 = 9, која се може још понегде видети код Мириловића, па би то можда могао бити белег неке подгране унутар овог рода, али само можда; да не улазим сад у неке недоумице јер резултати нису јавни.

Ван мреже Лука

  • Истраживач
  • *******
  • Поруке: 900
  • I2-Z17855>A16413>А20030
Одг: Српски ДНК месец 2021
« Одговор #124 послато: Октобар 20, 2021, 04:53:08 поподне »
77. Бољановић, Јовањдан, Данићи, Гацко

Припада хаплогрупи I2>CTS10228>Y3120>Z17855>FT386376>PH3414>Y58629, роду Мириловића.

Иако као уредник не волим „дупликате“ јер је исход тестирања већ познат, ово је леп пример како је такво тестирање некада од користи. Када се прошле године тестирао први Бољановић, написао сам:

Новотестирани Бољановић, за разлику од свог презимењака, ипак поседује мириловске вредности DYS385 = 14-14 и DYS533 = 12, тако да сада нема сумње да су Бољановићи – Мириловићи. Оба Бољановића поседују и ректу вредност DYS643 = 9, која се може још понегде видети код Мириловића, па би то можда могао бити белег неке подгране унутар овог рода, али само можда; да не улазим сад у неке недоумице јер резултати нису јавни.

На 23andme као припадници хаплогрупе I2-Z17855 су присутни Перовић из Данића код Гацка и Перовић из Вишњића Дола код Никшића. Вероватно да и они припадају подграни PH3414>Y58629 односно роду Мириловића.

Ван мреже Селаковић

  • Члан Друштва
  • Етнолог
  • *****
  • Поруке: 2350
  • I-Z17855>>>FT173833
Одг: Српски ДНК месец 2021
« Одговор #125 послато: Октобар 20, 2021, 04:58:35 поподне »
80. Јовановић, Велика Госпојина, Ново Село, Сурдулица

Припада хаплогрупи I2>CTS10228>Y3120, роду Х у табели Српског ДНК пројекта.

Леп резултат, јер се сада већ јасно профилисао род Х, где су, сем Јовановића, још и Јовић из Лепенице код Владичиног Хана (Аранђеловдан) и Стојичић из Славника код Бојника (Јовањдан). Очито је реч о разгранатом роду на овом подручју, мада до заједничког претка не морају нужно ићи далеко у прошлост, јер три хаплотипа варирају на само два места од 23 могућа.

Одликује их комбинација вредности DYS19 = 10 и DYS385 = 14-16, као и DYS635 = 24 и DYS533 = 12. Не треба трчати пред руду, али не могу да се отмем утиску да би припадници рода Х могли бити далеки сродници тестираних крајишких Јовањштака (Кепчија, Миљатовић и Рајковић). Они деле неке карактеристичне вредности, међутим између ова три западна тестирана постоје приличне разлике у хаплотиповима због којих их никад нисам сврстао у исти род, а и већа разноврсност хаплотипова требало би да постоји у матичном,  а не исељеничком простору. Било како било, нек остане записано, не шкоди. Препоручујем свима дубље тестирање, уколико има воље и могућности.

Ван мреже Селаковић

  • Члан Друштва
  • Етнолог
  • *****
  • Поруке: 2350
  • I-Z17855>>>FT173833
Одг: Српски ДНК месец 2021
« Одговор #126 послато: Октобар 20, 2021, 05:01:40 поподне »
68. Гроза, Аранђеловдан, Банатска Дубица, Сечањ

Припада хаплогрупи I2>CTS10228>Y3120.

Према предању, Грозе су се населиле у ово место, ондашњу (Малу) Маргиту или Маргитицу 1740. године, „са још немачких и румунских фамилија“.

Хаплотип Грозе врло је специфичан. У првом реду истичу се врло ретке вредности DYS439 = 11 и DYS549 = 12, а, након њих, и DYS533 = 12, DYS635 = 22, високе вредности на DYS570 и DYS576. Нажалост, не може се рећи да му је ико са нашег пројекта близак.

Поједине комбинације неких од ових специфичних вредности могу се срести на пример код неких тестираних са југоистока Србије и из Македоније, али све те везе су врло неизвесне.

Ван мреже Лука

  • Истраживач
  • *******
  • Поруке: 900
  • I2-Z17855>A16413>А20030
Одг: Српски ДНК месец 2021
« Одговор #127 послато: Октобар 20, 2021, 05:01:59 поподне »
48. Радовић, Лучиндан, Љуша, Куршумлија

Припада хаплогрупи I2-PH908, вероватно подграни FT190799 односно роду Никшића. Поседује хаплотип који је на 23 тестирана маркера у потпуности модалан за род Никшића, па и за PH908 подграну. Самим тим има доста потпуних поклапања на 23 упоредива маркера, што са припадницима подгране FT190799, што са припадницима других подграна испод PH908.

Тестирани наводи предање о доласку из села Војниће код Новог Пазара у Љушу након 1878. године. У Војнићу Лучиндан славе једино Булатовићи, који би требало да су пореклом из села Бијела Црква код Рожаја из које су тестирани Булатовић-Вељовићи који не припадају хаплогрупи I2-PH908>FT190799, тако да Радовићи из Љуше вероватно не потичу односно нису по мушкој линији повезани са Булатовићима из Војнића. Голуб Јашовић у Ономастици слива реке Косанице даје нешто друкчије податке о пореклу ових Радовића, односно бележи податак о њиховом пореклу из Ибарског Колашина и о родовском надимку Кићовић. Како на подручју Ибарског
Колашина за сада нема потврђених припадника хаплогрупе I2-PH908>FT190799, вероватно да је тврдња тестираног о пореклу из Војнића код Новог Пазара тачнија.

Ван мреже Лука

  • Истраживач
  • *******
  • Поруке: 900
  • I2-Z17855>A16413>А20030
Одг: Српски ДНК месец 2021
« Одговор #128 послато: Октобар 20, 2021, 05:10:19 поподне »
51. Љубичић, Ђурђевдан, Биоска, Ужице

Припада хаплогрупи I2-PH908. Хаплотип у којем нема значајнијих одступања од модала сем на маркеру 643, на ком наилазимо на повишену вредност 11. Ову вредност, као и вредност 10 на 391 дели са Струњашем из Тимара код Шавника. Са Струњашем дели и исту крсну славу. Због тога сам их груписао у исти род.

Љубомир Павловић је о пореклу Љубичића из Биоске забележио следеће:

–Љубичићи (Јанићи) су пета стара биоштанска породица. Удова, врло кршна и снажна, притом врло отворена и речита старица Љубица дошла је из Добрих Села у Дробњацима са два постарија пасторка: Миладином и Обреном. Обрена је већ била запопила и довела овде да попује, био је млађи од Миладина и чим је дошао оделио се и населио у Биосци уз Лазиће. Поповао је при манастиру Рачи кратко време. Умре му попадија, и оне се по наговору неког пријатеља, калуђера из Раче, замонаши и оде у Никоље да служи. Тамо му се много допадне те преведе маћеху Љубицу, која му се старала о деци, и несели у Рошцима. По овој маћехи Љубици потомци оба пасторка зову се Љубичићи и овде и у Станићима. Има их као Јанића у Кесеровини 24 куће, славе Ђурђевдан.

https://www.poreklo.rs/2014/03/02/poreklo-prezimena-selo-bioska-uzice/

Уколико веза са Струњашима заиста постоји, онда је предање о пореклу из Дробњака вероватно тачно.

Ван мреже Делија

  • Члан Друштва
  • Истраживач
  • *****
  • Поруке: 1354
  • I2-PH908-Z16983>A493>A8741* (Никољдан, Панчево)
Одг: Српски ДНК месец 2021
« Одговор #129 послато: Октобар 20, 2021, 05:49:29 поподне »
68. Гроза, Аранђеловдан, Банатска Дубица, Сечањ

Припада хаплогрупи I2>CTS10228>Y3120.

Према предању, Грозе су се населиле у ово место, ондашњу (Малу) Маргиту или Маргитицу 1740. године, „са још немачких и румунских фамилија“.

Хаплотип Грозе врло је специфичан. У првом реду истичу се врло ретке вредности DYS439 = 11 и DYS549 = 12, а, након њих, и DYS533 = 12, DYS635 = 22, високе вредности на DYS570 и DYS576. Нажалост, не може се рећи да му је ико са нашег пројекта близак.

Поједине комбинације неких од ових специфичних вредности могу се срести на пример код неких тестираних са југоистока Србије и из Македоније, али све те везе су врло неизвесне.

Овог презимена има код Душана Поповића међу презименима специфичним за Цинцаре. Ипак хаплогруоа је словенска, ал као податак стоји и ово што написах
Рацко Панчево 1764- Опово (1765-1790)- Црепаја (1790-1912)-Панчево

BigY DNK: Максим Животин Панчевац (1735-1784), Живота Поповић 1710-? : I2 PH908>Z16983>A493>A8741*

Мтднк : Јовановић-Бећаров Софија, Војка, Никољдан (1896): U5b1b1-b*

Ван мреже Лука

  • Истраживач
  • *******
  • Поруке: 900
  • I2-Z17855>A16413>А20030
Одг: Српски ДНК месец 2021
« Одговор #130 послато: Октобар 20, 2021, 05:50:46 поподне »
55. Миливојевић, Никољдан, Роанда, Свилајнац

Припада хаплогрупи I2-PH908. Сем комбанације 13-16 на 385, нема вредности које значајније одступају од модала за PH908. Нема блиских односно конкретних поклапања на пројекту. Можда због ретке комбинације 13-16 на 385 има неке везе са Џамићем из Доњих Вратара у Александровачкој Жупи који такође слави Никољдан (али који није изворни припадник рода Џамића са подручја Александровачке Жупе).

Миливојевићи припадају роду Станкића (Косоваца) за које у литератури стоји:

–Станкићи и Косовци, славе Никољдан. Доселили су се са Косова.

https://www.poreklo.rs/2014/12/13/poreklo-prezimena-selo-roanda-svilajnac/
« Последња измена: Октобар 20, 2021, 06:22:49 поподне Лука »

Ван мреже Лука

  • Истраживач
  • *******
  • Поруке: 900
  • I2-Z17855>A16413>А20030
Одг: Српски ДНК месец 2021
« Одговор #131 послато: Октобар 20, 2021, 05:56:58 поподне »
57. Миланов, Никољдан, Ковиљ, Нови Сад

Припада хаплогрупи I2-PH908. Због вредности 10 на 391 и 16 на 458, мислим да би могао бити повезан са Милићем из Јавнице код Двора, Ђурићем из Двора и Вујатовићем из Великог Градца код Глине. Милићи и Вујатовићи такође славе Никољдан, док Ђурићи славе Ђурђевдан (мада би ово требало проверити јер су у Двору доста бројни Ђурићи Никољштаци).

Тестирани наводи да могуће потичу из Решетара (вероватно се ради о Решетару код Коренице у Лици, на самој граници са БиХ). Уколико је ово заиста тачно, онда поклапање са родовима који су са подручја Баније и не чуди.

Ван мреже Иван Вукићевић

  • Уредник СДНКП
  • Аскурђел
  • *****
  • Поруке: 3391
  • Васојевић
Одг: Српски ДНК месец 2021
« Одговор #132 послато: Октобар 20, 2021, 06:28:21 поподне »
45. Аџић, Јовањдан, Горња Бодежишта, Гацко, E-V13>Z5018>S2979>L241>PH2180

Припада роду Копривица и Тупањаца, чија је матица у Бањанима. Хаплотип тестираног је истоветан модалном хаплотипу овог рода. До сада смо имали хаплотип Аџића из Лисине у Пиви на свега 12 маркера, на основу ког смо основано претпостављали да Аџићи припадају овом генетичком роду. Са резултатом који смо добили сада имамо јасну потврду.

Аџићи су у Горња Бодежишта дошли из Лисине у Пиви, а тамо са Тупана у Бањанима.

Свезозар Томић је забележио следеће о Аџићима из Лисине:
Село су основали Аџићи и оно је у странама Лисинског Потока, који утиче у Орашницу, а ова у Врбницу. Село има доста воде а мало шуме, те им поплаве досађују. Из године у годину све је више голети и поточина. Земља је врло неродна и посна. Њиве су у селу, а ливаде и планина им је на Равноме. Зимњи станови су заједно са кућама.
Аџићи (20 к., св. Јован). Аџићи су стара породица. Старином су из Метохије или са Косова, па се после пропасти, негде крајем XIV или око почетка XV века, отселили у Зету; из Зете се отселили у Косијере у Катунској нахији (окр. цетињски). Ту један део остане где их има и данас, а други оду у Далмацију и живели су у Книну. У Книну им није било добро и крену се на југ да траже боље место. Дођу у Бањане и настане се под Тупан (село у Бањанима). Одатле су издизали на Недајно у Пивској Планини. Звали су се Зечевићи и сви су славили прво Вел. Госпођу, а затим Малу Госпођу, што и данас славе сви Косијери. На Недајном, у катуну, остали су да. зимују и стално да живе два брата Зечевића: Бора, који је био добар човек, и Кривача, који је био зао и рђав човек. Народ је хтео да убије Кривачу, који је био као неки старешина у катуну. Овај потури брата Бору и народ га стави под гомилу. Тада се Мара, Борина удовица, са децом и Кривача отселе са Недајнога у Жупу и Кривача добије за насеље Лисину, а Мара заселак Коваче код Стабна. Од овога Криваче су, по предању, сви Аџићи, тако прозвани по неком претку аџији; а од Борине удовице Маре су: Радојичићи, Тијанићи, Туфегџићи и Кандићи. Сви су стару славу напустили и примили општу пивску славу св. Јована. Њихово досељење у Пиву могло је бити пре једно 230 до 260 година. Једни Аџићи су се отселили у Србију и од њих су Демировићи.


Обрен Благојевић је забележио следеће:
Аџићи. То је велико и старо братство, чија је основна база у Пиви село Лисина, али су се одатле много расељавали, па их сада и у самој Пиви има у низу других села: Плужинама, Милошевићима, Брљеву, Стабнима, Седларима, Горанску и Војиновићима, у свему око 50 кућа. Славили су Јовањдан.
По предању, преци Аџића су поријеклом из Зете, из околине Жабљака, па су се одатле одселили у Катунску нахију, а затим преко Бањана дошли у Пиву. Бранилови потомци, браћа Кривача и Боро (Борило) населили су се на свој првобитни катун у селу Недајном. Боро се одметнуо у хајдуке, али је био ухваћен и каменован, а Кривача се са Боровом удовицом Маром преселио у Жупу, и то Мара, која је, по предању прва наложила ватру, у Стабна („Марин крш”), а Кривача у Лисину („Кривачина план”). Ту су се намножили и много расељавали. Садашње презиме добили су по неком претку, аџији.
У вријеме напада босанског везира Селим-паше на Махмут-пашу Бушатлију и херцеговачка племена која су га подржавала погинуо је кнез Сава Аџић са још шесторицом других Аџића. С њима је био и зет им Симо Тијанић-Брадара, који је са младим Јованом (касније Јован Демир) успио да умакне из запаљене куле, док је мали Драгић остао код оваца и касније је имао 7 синова. Један од њих Зеко, са синовима: Јаковом, Нинком, Јездом и Мијатом, преселио се у Седларе, на земљу Љешевића, а узму на обраду и земљу Алај-бега Ченгића. У Плужине се шездесетих година населио Вуле и још двије куће, а у Брљево на купљену земљу доселио се Јездо, који је имао сина Тривка, а он 7 синова. У Војиновиће се, такође шездесетих година, населио Мићо Аџић, на земљу овога таста Шћепана Ђаковића.
Аџићи на Горанску дошли су 1889. године из Кокорине, гдје су се око 1840. године из Лисине били одселили синови Мијајлови Остоја, Стојан, Глигор и Аћим. На Горанско су се населили Тривко, на земљу Јола Љешевића, и Лука, на земљу манастирску. У Србију су се, око 1866. године, одселили из Лисине Ристо и Танасије, а од Аџића су и Моћевићи, код Сарајева, гдје су се једне гладне године одселили такође из Лисине.
Из овог великог братства је чувени пивски јунак и један од вођа устанка из 1875. године, Вуле Аџић и његов син Јоко, бригадир Дурмиторске бригаде. Јоков син Михаило био је посланик у Народној скупштини Краљевине Југославије, 1938—1941. године, као што је и раније Благоје Николин Аџић био посланик у црногорској Народној скупштини, 1907—1915. године.


Предање о пореклу Аџића од њихових презимењака из Косијера је генетички оборено с обзиром да Аџићи из Косијера припадају различитој хаплогрупи (I2-PH908).

Ван мреже Небојша

  • Уредник СДНКП
  • Бели орао
  • *****
  • Поруке: 13139
Одг: Српски ДНК месец 2021
« Одговор #133 послато: Октобар 20, 2021, 07:12:01 поподне »
19. Видука, Михољдан (католици), Придрага, Новиград

Припада хаплогрупи I2-PH908. Пракитчно једина вредност која значајније одступа код овог тестираног је екстремно висока вредност 34 на 481, која до сада ако се не варам није забележена код неког од припадника хаплогрупе I2-Y3120.

На попису из 1948 је у селу Придрага које тада припадало Бенковцу пописано 159 особа у 19 домаћинстава са презименом Видука, што их сврстава у ред бројнијих родова.

Потврда овог резултата вероватно постоји и на 23andMe: Видука, Хрватска, I2-S17250. Иако је презиме присутно и у Славонији, убедљиво је најзаступљеније у Придрази крај Бенковца, чак 159 пописаних чланова (1976).

Ван мреже Небојша

  • Уредник СДНКП
  • Бели орао
  • *****
  • Поруке: 13139
Одг: Српски ДНК месец 2021
« Одговор #134 послато: Октобар 20, 2021, 07:38:18 поподне »
39. Спасојевић, Ђурђиц, Рађево Село, Ваљево, J2b-M205>Y22059

Спасојевићи су, према породичном предању, пореклом из Старе Херцеговине. Судећи према подацима Љубомира Павловића (Колубара и Подгорина, 1907) у то време није било Спасојевића у овом месту. Једине породице које славе Ђурђиц биле су Милановићи и Чворићи, досељене у периоду 1804-1811, из Туђина.
https://www.poreklo.rs/2013/07/03/poreklo-prezimena-ra%C4%91evo-selo-valjevo/

У Туђину једино Савићи славе Ђурђиц, а пореклом су из Дреновца у Мачви. Помињу се чак и једни Спасојевићи, али они славе Ђурђевдан и пореклом су од Вујичића из Пиве (Стара Херцеговина). Интересантна је и породица Дабић, која је најстарија у селу, досељена у другој половина 17. века, а даљим пореклом из Осата. Слава Ђурђевдан.
https://www.poreklo.rs/2013/07/19/poreklo-prezimena-selo-tu%C4%91in-ose%C4%8Dina/

Спасојевић поседује модални хаплотип J2b-M205>Y22059. Ни једна вредност не одудара од модала, па самим тим има велики број потпуних и веома блиских поклапања. Како постоје поклапања на простору источне и црногорске Херцеговине, предање о пореклу из Старе Херцеговине је вероватно тачно. Тестирани готово сигурно припада подграни J2b-M205>Y22059>Y22063, али то је увек добро потврдити SNP тестирањем.

Од географски блиских породица треба можда издвојити Бирчане из Суводања (Ђурђевдан), који су даљим пореклом из Осата, као и Дабићи из Туђина, али и још неке породице J2b-M205 (Калановићи из Страгара). Бирчанин је тренутно сврстан у J-Y155375, али хаплотип спада у групу прелазних, па је могуће да је реч и о измутираном J-Y22063.







Ван мреже Небојша

  • Уредник СДНКП
  • Бели орао
  • *****
  • Поруке: 13139
Одг: Српски ДНК месец 2021
« Одговор #135 послато: Октобар 20, 2021, 08:09:00 поподне »
49. Радивојевић, Никољдан, Млачиште, Црна Трава, J2b-M205>Y22059

Радивојевићи су, према предању, пореклом из околине Знепоља. С обзиром на овај податак, као и крсну славу, сасвим сигурно припадају роду Кукулинаца (најстарији у селу). Кукулинци су досељени из Главановца (Бугарска). Додатну потврду за ово проналазимо и на 23andMe, где су тестирани једни Стојковићи-Кукулинци (Никољдан) из Млачишта, који такође припадају хаплогрупи J2b-M205.
https://www.poreklo.rs/2013/12/22/poreklo-prezimena-selo-mlaciste-crna-trava/

Хаплотип Радивојевића одудара од модалног само на маркерима 576 и 389II (спада у ред брзомутирајућих). Судећи по овој промени на 576 (19), Радивојевићу могу бити блиске неке породице из југоисточне Србије и Северне Македоније. Интересантно да су му веома блиски Варезићи из Пиве и Стојановићи из Мачката, који такође славе Никољдан, али је због велике географске дистанце упитна ближа веза.
« Последња измена: Октобар 21, 2021, 01:02:58 поподне Небојша »

Ван мреже Небојша

  • Уредник СДНКП
  • Бели орао
  • *****
  • Поруке: 13139
Одг: Српски ДНК месец 2021
« Одговор #136 послато: Октобар 20, 2021, 09:05:38 поподне »
52. Костић, Никољдан, Свештица, Ивањица, J2b-M205>Y22059

Костић је у упитнику навео предање о пореклу из околине Цетиња, које свакако са резервом треба прихватити. Генетички су Костићу најближе породице из рода J2>Y22063 Б2, где се налазе претходно тестирани Костић из Ивањице (23/23), Костић из Чачка (22/23), Белић из Остре крај Чачка (21/23) и једна породица из околине Нове Вароши (23/23).

Све ове породице повезује географија, крсна слава и специфична мутација 13 на маркеру DYS456. На основу хаплотипа Костића из Чачка (111 маркера, 587=20), са сигурношћу можемо рећи да сви они припадају дубљој подграни J2-Y22063.

Ван Западне Србије, овим породицама блиски су неки тестирани из североисточне Македоније и Повардарја, а са друге стране Ружичићи (Аранђеловдан) из Никшића и Новаковићи из Подгрмечја (такође Никољдан, J-Y22063+).

Интересантан коментар се може пронаћи испод текста о пореклу становништва Остре:

"Ovakve stvari trebaju biti lepo, detaljno i tacno proverene, porodica iz sela Ostra nosi prezime Belić, a ne Bjelić. Belići iz sela Ostra doselili su se 1837. godine sa prostora CG, tj. iz Pljevalja. Ovo važi za Beliće koji slave Sv. Nikolu (koliko znam Belići iz sela Ostra svi slave Sv. Nikolu)..."
https://www.poreklo.rs/2012/05/01/prezimena-selo-ostra-%C4%8Da%C4%8Dak/

Питање је колико је податак веродостојан, али свакако има смисла ако узмемо да су Ружичићи из Никшића, према предању, пореклом управо из околине Пљеваља. У том крају се помињу неки староседеоци Ружичићи у литератури, али нажалост не и више о њиховом пореклу и крсној слави. За Белиће је упитно да ли долазе овако касно, с обзиром на топоним Белића Крај који упућује на њихово име. У сваком случају, Радомир М. Илић (О љубићским селима) не пише више о њиховом пореклу, али помиње неке Костиће (Никољдан), досељене од Ужица.

Матична област за ове динарске Никољштаке J-Y22063, могла би бити, ако не околина Никшића, онда свакако околина Пљеваља, где постоји велики број J2b-M205. Додуше нема за сада потврђених J-Y22063, али овакви случајеви можда говоре да је и ова подграна некада била присутна у тој области.
« Последња измена: Октобар 21, 2021, 01:03:38 поподне Небојша »

Ван мреже нцп

  • Члан Друштва
  • Памтиша
  • *****
  • Поруке: 1601
Одг: Српски ДНК месец 2021
« Одговор #137 послато: Октобар 20, 2021, 09:18:05 поподне »
49. Радивојевић, Никољдан, Млачиште, Црна Трава, J2b-M205>Y22059

Радивојевићи су, према предању, пореклом из околине Знепоља. С обзиром на овај податак, као и крсну славу, сасвим сигурно припадају роду Кукулинаца (најстарији у селу). Кукулинци су досељени из Главановца (Бугарска). Додатну потврду за ово проналазимо и на 23andMe, где су тестирани једни Стојковићи-Кукулинци (Никољдан) из Млачишта, који такође припадају хаплогрупи J2b-M205.
https://www.poreklo.rs/2013/12/22/poreklo-prezimena-selo-mlaciste-crna-trava/

Хаплотип Радивојевића одудара од модалног само на маркерима 576 и 389II (спада у ред брзомутирајућих). Судећи по овој промени на 576 (19), Радивојевићу могу бити блиске неке породице из југоисточне Србије и Северне Македоније. Интересантно да су му веома блиски Варезићи из Пиве и Стојановићи из Мачката, који такође славе Никољдан, али је због велике географске дистанце упитна ближа веза.


https://sr.m.wikipedia.org/sr-el/%D0%97%D0%BD%D0%B5%D0%BF%D0%BE%D1%99%D0%B5


То место Главановци је у области званој Знепоље (Трнска котлина).

Бугарски део данас обухвата већи број насеља, а српски део 7 насеља.



Ван мреже Иван Вукићевић

  • Уредник СДНКП
  • Аскурђел
  • *****
  • Поруке: 3391
  • Васојевић
Одг: Српски ДНК месец 2021
« Одговор #138 послато: Октобар 20, 2021, 09:26:12 поподне »
59. Мраковић, Лазарева Субота, Влаховић, Глина, E-V13>Z1057

Поседује карактеристичне вредности маркера DYS390=23 и DYS570=20. Најближа поклапања (20 од 23 маркера) има са Мариновићем из Сливнице у Површи требињској и још јединим тестираним из истог места који такође припада роду Илића. С обзиром да Мраковић са њима не дели поменуте карактеристичне вредности маркера, не може се тврдити да су истог порекла.

Петар Демић је крајем прошле године на затвореном делу форума написао краћи прилог о Мраковићима, па га преносим овде:

Цитат
Написао бих пар речи о роду Бунчића из Шушњара код Петриње, као и о роду Мраковића из Влаховића код Глине.

Када говоримо о Бунчићима из Шушњара, треба да знамо да је реч о роду који је, уз Боројевиће са подручја Костајнице, играо водећу улогу међу банијским Србима крајем XVII и почетком XVIII века. На челу овог рода био је војвода Филип Бунчић, који је прешао на Банију већ 1683. године. Прво је служио као војвода у Храстовици, да би 1689. године затражио дозволу од загребачког бискупа да се насели у Шушњару, што му је и дозвољено. Наводи се да је војвода Филип Бунчић, заједно са Давидом Бунчићем и Мирком Бунчићем, дошао на Банију из Буне (могуће да је реч о Буни код Мостара). Иако би се на први поглед рекло да се веза са Буном повлачи на основу презимена, изгледа да је ипак реч о наводу из неког документа, пошто се, поред Бунчића, као досељеник из Буне наводи и извесни Симо Ређенчевић из Шушњара. Син војводе Филипа Бунчића, Благоје Филиповић-Бунчић добио је кнежевско звање. Данас се један од шушњарских засеока у коме живе Бунчићи назива Филиповићи. Очито је да су шушњарски Бунчићи подигли и сеоску цркву, пошто је она посвећена Васкрсењу Лазаревом - њиховој крсној слави (Лазарева субота), што довољно говори о њиховом утицају и значају.

Поменути Давид Бунчић је, наводећи своје заслуге у борбама против Турака, тражио од загребачког бискупа дозволу да се насели у Влаховићу, што му је и дозвољено. Ови Бунчићи временом су преузели презиме Мраковић („Бунчић звани Мраковић“) и постали су угледан хусарски и свештенички род, који је временом постао бројнији од самих Бунчића из Шушњара. Осим навода из докумената, на везу између Бунчића и Мраковића указује и иста крсна слава - Лазарева субота.

Ван мреже Иван Вукићевић

  • Уредник СДНКП
  • Аскурђел
  • *****
  • Поруке: 3391
  • Васојевић
Одг: Српски ДНК месец 2021
« Одговор #139 послато: Октобар 20, 2021, 09:47:11 поподне »
60. Угриновић, Никољдан, Лабуништа, Струга, E-V13>Z5017>CTS9320>PH1173

Хаплотип тестираног је веома близак модалном хаплотипу гране PH1173. Има потпуно поклапање на 23 маркера са хаплотиповима Ивановића из Доњег Краја на Цетињу и једног католика из Ротимље код Стоца. Од хаплотипова Јорданова из Уланаца код Градског, Милосављевића из Велике Плане и Седлана из Кијана код Грачаца се разликује на једном маркеру. С обзиром да ниједан од поменутих не слави Никољдан, веза Угриновића са њима вероватно није ближа, упркос блискости хаплотипова на 23 маркера.

Јован Трифуноски је обрадио Лабуништа, али се тамо међу родовима не помињу Угриновићи. Вероватно су раније били познати под другим презименом, па би било добро да тестирани наведе нешто више уколико зна. У упитнику је навео да постоји предање да су се Срби у Лабуништа доселили из долине реке Лаб на Косову, по којој је село добило назив.