Анкета

Улога СПЦ у отуђивању и нестаку Срба католика и муслимана?

Велика, сматрам да СПЦ није признавала католике и муслимане као Србе
21 (24.1%)
Значајна, али то није пресудан разлог за нестанак
25 (28.7%)
Веома мала, страни фактори су били пресудни
20 (23%)
СПЦ  није имала утицај на опредељење католика и муслимана
17 (19.5%)
Не знам
2 (2.3%)
Друго
2 (2.3%)

Укупно гласова: 87

Аутор Тема: Колика је по вама улога СПЦ у отуђивању и нестанку Срба католика и муслимана?  (Прочитано 19146 пута)

Ван мреже НиколаВук

  • Уредник
  • Бели орао
  • *****
  • Поруке: 8478
  • I2-PH908>Y250780>A32852, род Никшића
Прогнани из Српства

Одличан текст, Лафе, погађа суштину питања које је постављено на овој теми.
Чињеницама против самоувереног незнања.

Ван мреже Starovlah

  • Писар
  • *****
  • Поруке: 209
Одличан текст, Лафе, погађа суштину питања које је постављено на овој теми.

Tekst je zaista studiozno napisan međutim, jedna rečenica, u kojoj se kaže "Čak i da je crkva donela takvu odluku nih to nije obavezivalo" rekao bih ne stoji. Srpska crkva je zaista polovinom 19 vijeka propagirala "da srbin može biti samo hrišćanin pravoslavne vjeroispovijesti" i čini mi se da je to istorijska greška SPC.
Vidite, kada neki čovjek, u tursko doba, prihvati Islam kao religiju on je već sjutra "dobar musliman" a recimo kod onih koji su se nakon nekog vremena provedenog u islamu ponovo prešli u hrišćanstvo i dan danas se govori da su "prevjerili"
U patrijarhalnim sredinama, kao što je područje Balkana mišljenje okoline je veoma značajno čak bih rekao i presudno u ponašanju ljudi. Sve do pomenute propagande SPC poislamljena bratstva su se "rođakala" sa pravoslavnim bratstvima a onda su nastupili krizni periodi i ratovi za oslobođenje od Osmanske vlasti u kome su poislamljena bratstva smatrana Turcima i prema njima se postupalo kao takvima... Pala je krv i ostala nam svima na nosevima
Наша мука ваља за причешћа

Ван мреже Горштак

  • Почетник
  • **
  • Поруке: 42
Ако је ово непристрасан текст онда сам ја јапански цар, што каже Шћепан Шћекић. Има пар добрих опаски али док год вјерујемо у оно што је суштина овог текста никад нећемо изаћи из зачараног круга чијем је формирању већином допринијела СПЦ а довршио га је комунизам колико год се та коалиција чинила немогућом. Има ли игдје народа који кука за неким својим ''отпацима'' осим српског? Јел' има да Швабо прозива Француза са сјевера да је поријеклом Швабо? И гдје има није у толиком интензитету јер то је једноставно процес формирања једне нације који ми нисмо били у стању да завршимо, тј да се издигнемо изнад религиозног темеља који смо сами успоставили. Сад нам други крив што неке регионалне групе друге конфесије вијековима неће да се зову Србима.

Ван мреже НиколаВук

  • Уредник
  • Бели орао
  • *****
  • Поруке: 8478
  • I2-PH908>Y250780>A32852, род Никшића
Ако је ово непристрасан текст онда сам ја јапански цар, што каже Шћепан Шћекић. Има пар добрих опаски али док год вјерујемо у оно што је суштина овог текста никад нећемо изаћи из зачараног круга чијем је формирању већином допринијела СПЦ а довршио га је комунизам колико год се та коалиција чинила немогућом. Има ли игдје народа који кука за неким својим ''отпацима'' осим српског? Јел' има да Швабо прозива Француза са сјевера да је поријеклом Швабо? И гдје има није у толиком интензитету јер то је једноставно процес формирања једне нације који ми нисмо били у стању да завршимо, тј да се издигнемо изнад религиозног темеља који смо сами успоставили. Сад нам други крив што неке регионалне групе друге конфесије вијековима неће да се зову Србима.

Каквог је утицаја могла да има СПЦ на неког ко припада другој конфесији, а те конфесије су често биле и у директном сукобу управо са том СПЦ? Католичка црква, тј. њено свештенство и монаштво је од 19. века па надаље (наравно, по инструкцијама врха њихове цркве, након што су дефинитивно изгубили наду да ће целокупан српски корпус под тим именом преобратити у католичанство или барем у унију) отворено радило на томе да се за српско име веже искључиво православна конфесија, а за хрватско католичка, тј. да сви штокавци католици морају бити Хрвати, док сличне акције од стране СПЦ према Србима није било; за ислам је националност небитна и он на национализме не гледа благонаклоно (најблаже речено) већ се припадност посматра искључиво према религији (муслимани су Турци, православци су Срби, католици су Латини/Франци/Швабе), тако да је и ту постојала баријера идентификације муслимана са припадницима "ђаурске вере", и ту опет СПЦ није могла да има икаквог утицаја на изјашњавање штокавских муслимана и њихово осећање блискости са штокавским припадницима православне или католичке вере. Зашто би се католици и муслимани повели за хипотетичким позивом СПЦ (којој не припадају) на национално уједињење (чак и да је таква иницијатива постојала), притом потпуно игноришући оно што су им говорили њихови верски главари, који су према тој СПЦ били непријатељски расположени? Сулудо је и помислити да је тако нешто било могуће. Једино где се СПЦ може окривити да није допринела уједињењу припадника различитих конфесија у један "табор" су случајеви где су одређени католици или муслимани (углавном интелектуалци) имали српску националну свест и желели су да буду део једне српске нације, без обзира на вероисповест, а православни свештеници су их условљавали тиме да морају да пређу у православље ако желе да буду "прави Срби". Међутим, ових појединаца је било врло мало, а и та условљавања су вршили само одређени свештеници па се самим тим не може рећи да је то била једна општа политика и правац који је цела СПЦ задала, већ се морају посматрати искључиво у контексту индивидуалних случајева, за разлику од нпр. хијерархизоване и координисане акције Католичке цркве на кидању било каквих веза католичких штокаваца са српским именом и идентитетом, односно везивањем тог идентитета искључиво за припаднике православне вероисповести (у стилу "ако си наш (католик), онда не можеш бити њихов (Србин)"; у почетку је било одређено да се изјашњавају регионално, као католички Босанци, Херцеговци, Славонци, Далматинци, а касније само и искључиво као Хрвати).
Чињеницама против самоувереног незнања.

Ван мреже dko

  • Члан Друштва
  • Познавалац
  • *****
  • Поруке: 502
Одлична додатна аргументација, НиколаВуче. У детаље си описао супериорност Католичке цркве и Исламске верске заједнице у третирању иноверних на Балкану као разнородних, а у односу на мање идеологизовану и слабије организовану СПЦ. Кажем, 'додатна' аргументација, у односу на све што смо већ писали на овом топику. Старовлах, Горштак, пошто сам и ја писао у ситне детаље овде, волео бих да се осврнете на бар нешто од оног што сам изнео.

Једино у чему се не слажем Никола је да је Католичка црква морала да 'кида' везе штокавских католика са Србима...Да прецизирам, Католичка црква свакако није оклевала; њен модус операнди је 'хијерархизован и координисан' (као што кажеш), али тако је од уласка ових штокаваца у католички корпус, и ми данас немамо добру представу колико је њихова диференцијација од Срба последица дуготрајне, органске повезаности са католичанством а колико последица скорије (из модерних времена) католичке пропаганде.

Моја теза је да је пре ово прво по среди, а мој аксиолошки закључак је да је Католичка црква у праву када третира штокавце католике као не-Србе, и да је Исламска верска заједница у праву када то исто чини са муслиманима, и да је СПЦ у праву када се према верницима односи као према припадницима народа. У сва три случаја - зато што се ради о реалним заједницама.

Насупрот томе стоје наивна (узгред, контрадикторна) сањарења националиста 19-вековне провенијенције, о снази етнија, која потпуно игноришу чињенице на терену, тј. одвојеност и отуђеност ових заједница једних од друге, па се све то као рачун испоставља најслабијој од верских организација (СПЦ). 

Дај Боже да смо послушали СПЦ и никада се не уједињавали са католицима и муслиманима. Не бисмо доживели Јасеновац. Приде, дај Боже да нам је апетит био још мањи, па да смо на време одстранили пседуо-српске Македонце, савезнике усташа и убице краља.
« Последња измена: Јул 08, 2018, 04:19:43 поподне dko »

Ван мреже НиколаВук

  • Уредник
  • Бели орао
  • *****
  • Поруке: 8478
  • I2-PH908>Y250780>A32852, род Никшића
Одлична додатна аргументација, НиколаВуче. У детаље си описао супериорност Католичке цркве и Исламске верске заједнице у третирању иноверних на Балкану као разнородних, а у односу на мање идеологизовану и слабије организовану СПЦ. Кажем, 'додатна' аргументација, у односу на све што смо већ писали на овом топику. Старовлах, Горштак, пошто сам и ја писао у ситне детаље овде, волео бих да се осврнете на бар нешто од оног што сам изнео.

Једино у чему се не слажем Никола је да је Католичка црква морала да 'кида' везе штокавских католика са Србима...Да прецизирам, Католичка црква свакако није оклевала; њен модус операнди је 'хијерархизован и координисан' (као што кажеш), али тако је од уласка ових штокаваца у католички корпус, и ми данас немамо добру представу колико је њихова диференцијација од Срба последица дуготрајне, органске повезаности са католичанством а колико последица скорије (из модерних времена) католичке пропаганде.

Моја теза је да је пре ово прво по среди, а мој аксиолошки закључак је да је Католичка црква у праву када третира штокавце католике као не-Србе, и да је Исламска верска заједница у праву када то исто чини са муслиманима, и да је СПЦ у праву када се према верницима односи као према припадницима народа. У сва три случаја - зато што се ради о реалним заједницима.

Насупрот томе стоје наивна (узгред, контрадикторна) сањарења националиста 19-вековне провенијенције, о снази етнија, која потпуно игноришу чињенице на терену, тј. одвојеност и отуђеност ових заједница једних од друге, па све то као рачун испоставља најслабијој од верских организација (СПЦ). 

Дај Боже да смо послушали СПЦ и никада се не уједињавали са католицима и муслиманима. Не бисмо доживели Јасеновац. Приде, дај Боже да нам је апетит био још мањи, па да смо на време одстранили пседуо-српске Македонце, савезнике усташа и убице краља.

Није то овде тема, али не могу се сви "Македонци" трпати у исти кош, јер је поред ВМРО-вских бугараша био и велики број њих који су се за Србију и српску идеју борили и за њу страдали. Најлакше је све их отписати и "пришити" "браћи" Бугарима и тиме задовољити њихове великобугарске апетите, против воље великог броја тадашњих становника Старе и Јужне Србије.

Слажем се да је упитно колика је била везаност штокавског католичког живља БиХ и дела Хрватске са српским идентитетом, чак и пре 19. века. Оно што ме је подстакло да размишљам да је чак и половином 19. века постојала свест у самом Загребу да у БиХ живе искључиво Срби који припадају трима религијама је овај податак из "Обћег загребачког коледара за 1849. годину":

http://srbiubih.com/obci-zagrebacki-koledar-za-godinu-1849-zitelji-u-bosni-jesu-sarblji-no-trojakoga-veroispovedanja/

Због тога мислим да је хрватизација католичких штокаваца у БиХ наступила тек током друге половине 19. века, са чим се слажу и неки други извори. Међутим и пре тога се они нису идентификовали као Срби, јер су тај "апелатив" повезивали искључиво са православљем, већ су се регионално одређивали, а језик називали "нашким" (према подацима руског путописца Гиљфердинга, који је обилазио БиХ половином 19. века). Негирање српства је, дакле, свакако старије од хрватизације, а нисам потпуно сигуран када је Католичка црква ту кампању негирања покренула, пошто ми се чини да још у току 17. века није било зазорно за неког рећи да је Србин католичке вере.
Чињеницама против самоувереног незнања.

Ван мреже dko

  • Члан Друштва
  • Познавалац
  • *****
  • Поруке: 502
Да, одлично си сад потенцирао главна питања.
Видео сам већ био ЗГ коледар, ваљда си га већ био постављао. Као што и сам знаш, то је став правих, ЗГ Хрвата, уз то, образованих, о становништву које очигледно није заједничког порекла са њима, Загрепчанима. Тако да ту отварамо питање, како је рана-модерна хрватска елита гледала на БиХ католике, итд.

Много важније је ово друго што помињеш. Да су БиХ католици били не-Срби и пре но су постали Хрвати, и још важније, да су се само-идентификовали као 'наши', потенцирајући своју, реалну заједницу на терену. Већ сам био похвалио ово Гиљфердингово сведочанство, које си иницијално поставио на топику, и мислим да могу да закључим да је католичко саморазумевање себе као 'нас' и 'наших' потпуно легитимно и да ту нема неког специфично анти-српског саморазумевања, какво постоји код Хрвата од времена 19-вековних теорија и идеологија до данас.

Последња ствар коју помињеш, а то је питање које себи постављаш - када је Католичка црква заузела став да на Србе не могу гледати као на католике и обрнуто - је можда и најинтересантнији моменат.

Знамо већ да је католицизам универзалан у односу на православље, које званично устројава цркве по етничком и локалном принципу. Изгледа као да је католичка црква уствари прихватила - у једном тренутку - органску ситуацију на терену и тако даље развијала своју религиозно-политичку акцију ка Истоку. Наиме, као да су схватили (као што си већ поменуо) да ће од Срба тешко направити унионисте и католике, али, исто тако, као да су прихватили не-идеолошку, органску иницијативу католика са терена да се идентификују са својом црквом као народ, а контра иноверних.

О Македонцима не могу...нису саслужили. Можда кад изграде споменик српском војнику који им је створио ту државу...пошто су мајстори за споменике.
« Последња измена: Јул 08, 2018, 04:52:53 поподне dko »

Ван мреже Одисеј

  • Истраживач
  • *******
  • Поруке: 896
Не вјерујем да би то било тако једноставно, нису тад постојале етнички чисте географски компактне територије као данас. По цијелом терену данашње БИХ имао си измијешане католике, православце и муслимане, премда су укупно православци били најбројнији. Да се је ишло том линијом да се заузму само територије на којима постоји апсолутна православна већина, не би се стигло далеко. Барем бисмо милион неправославаца на тај начин "усисали" заједно са тим територијама, а и питање је како бисмо придобили и интегрисали у српски етнички корпус тај нелојални елемент.

Такође мислим да је стварање македонске нације, иако је то био наш национални пораз, ипак највише користило нама, а најмање Бугарима. Нисмо добили то што смо жељели (интеграцију Македонаца у српски етнички корпус), али су Бугари изгубили још више, јер је то ипак народ који је језички много ближи њима него нама. Овако смо барем добили пријатељски орјентисану засебну нацију, што не би био случај да су сви бугаризовани.
Дакле, ја то уопште не бих сматрао тешким националним поразом, већ неком осредњом побједом над бугарским иредентистима. Могло је све то проћи много горе. Наш највећи и најсрамотнији национални пораз је губитак Срба са територије авнојевске ЦГ, јер ту није у питању била ни конверзија у другу религију, већ болесни локалпатриотизам који је прво надишао границе историјске ЦГ, а онда мутирао у католичко-дукљански антисрпски контраидентитет.
Одмах је у првој Југославији требало радити на деконструкцији подловћенског надсрпског идентитета и на спречавању ширења истог ка Брђанима и Старохерцеговцима.

Ван мреже НиколаВук

  • Уредник
  • Бели орао
  • *****
  • Поруке: 8478
  • I2-PH908>Y250780>A32852, род Никшића
О Македонцима не могу...нису саслужили. Можда кад изграде споменик српском војнику који им је створио ту државу...пошто су мајстори за споменике.

Најправедније би било када би дигли споменик херојима из својих редова, Јовану Бабунском, Мицку Крстићу, Илији Делији, Глигору Соколовићу, Доксиму Михаиловићу или истакнутим научним радницима Стевану Симићу, Томи Смиљанићу итд. То се наравно неће десити због тзв. македонског идентитета на коме се инсистира од времена АСНОМ-а, где се разне бугарашке четовође ВМРО-а проглашавају "Македонцима" који су се наводно борили за независну Македонију, што је наравно чист фалсификат против кога се са правом буне и бугарски иредентисти (јер им присвајају оне који су се борили да Македонија постане део Велике Бугарске). Но, искачем из теме, нећу више, али сам морао да и о овоме напишем које слово.  ;)
Чињеницама против самоувереног незнања.

Ван мреже Amicus

  • Уредник
  • Бели орао
  • *****
  • Поруке: 9508
  • I1 P109 FGC22045
    • Порекло.рс
Држите се теме ако желите о њој да дискутујете.



Ван мреже Свевлад

  • Памтиша
  • ********
  • Поруке: 1737
  • Аутошовинизам је тешка болест!
<a href="https://www.youtube.com/v/hGiVElSKdT0" target="_blank" rel="noopener noreferrer" class="bbc_link bbc_flash_disabled new_win">https://www.youtube.com/v/hGiVElSKdT0</a>

Од око 8:20 до краја је најзанимљивији део рекао бих, мада је цео видео занимљив.
« Последња измена: Август 21, 2018, 07:34:45 поподне Свевлад »

Ван мреже Iєшɑ

  • Помоћник
  • ****
  • Поруке: 175
  • Припɑдник сɑȋтɑ: 6. XII 2018.−
    • Kotraža sajt
Tema je odlična i aktuelna.

Po mom mišljenju najveći krivci za to su:
1. Papska država, otomanlijsko Tursko carstvo i Austrijsko carstvo Habzburga, a zatim i Lotarunga.
2. Doba komunizma i titoizma, kominterna, vatikan i strane antisrpske evropske sile.
Новɑковић / Iєшић – „Iєшɑ“.
Iєшић Новɑковoг Симонов (1795.−1853.) и Милєнин (1801.−1864.) потомɑк.

Ван мреже Ojler

  • Члан Управног одбора
  • Бели орао
  • *
  • Поруке: 5267
  • Y-DNK: I2-Y3120 Z17855>PH3414 Мириловићи
Tema je odlična i aktuelna.

Тема је била актуелна последњи пут у августу 2018. године. Али видим да ће бити поново актуелна, као и многе друге...
Kамене рабъ и госодинъ

Ван мреже Exiled

  • Члан Друштва
  • Етнолог
  • *****
  • Поруке: 2394
  • ПХ908>А20333>FT14649>FT175994
Осетих потребу да поделим овај чланак:https://standard.rs/2022/10/28/srpski-identitet-i-multikonfesionalnost/

Ван мреже Gorance

  • Члан Друштва
  • Познавалац
  • *****
  • Поруке: 692
Tema je odlična i aktuelna.

Po mom mišljenju najveći krivci za to su:
1. Papska država, otomanlijsko Tursko carstvo i Austrijsko carstvo Habzburga, a zatim i Lotarunga.
2. Doba komunizma i titoizma, kominterna, vatikan i strane antisrpske evropske sile.
Тема је зиста одлична и актуелна. И сам сам некад био отерећен тим стварима. На пример, одрођавањем од сопственог народа, губитком територија итд. Међутим, више ме брине будућност. Мислим конкретно на белу кугу, емиграцију и на крају корумпираност нашег народа (не мислим само на политичаре). О моралу да и не говорим. Опростите за скретање са теме.

Ван мреже Malesevic

  • Члан Друштва
  • Познавалац
  • *****
  • Поруке: 517
Да смо били паметни добром пропагандом би вратили добар или највећи део Срба Католика и Срба Муслимана у окриље српске нације половином и у другој половини 19-ог века.   

Против овакве тезе говори чињенично стање у Македонији. Иако је тај народ био православни, он није своју православност аутоматски изједначио за припадношћу српском народу. Премало је српска држава била на том простору, да би се та православна маса идентификовала са српским народом, чији је она део историјски гледано, али је вековима раније изгубила државне конекције. Још је Екмечић рекао да је на Балкану религија вододелница народа и она то јесте али мислим да кључни елемент за припадност српској, хрватској или некој трећој етнији, није играла религија, већ елементи попут временског боравка на одређеном простору, (природно) утапање у већину након одређеног временског периода и везивање за одређену државну организацију и вршење јавних и друштвених функција у истој.

Ако причамо о исламизираном становништву, треба имати у виду да се антагонизам између муслимана и православних временом само повећавао и што је већа криза у Османском царству била, то је била већа одбојност према оном другом. За православне Србе борба против Османског царства била је ствар преживљавања и приоритет, а за муслимана је била ствар рушења њихове животне егзистенције и уништавање друштвеног поретка у коме су они били повлашћени слој. У таквим околностима, наравно да огромна већина муслимана у Босни и Херцеговини или Србији није себе могла да идентификује са српским народом. С обзиром на језичке и културолошке разлике ка Турцима, као и чињеницу да ових на простору БиХ није било у толиком броју да асимилују потурчено становништво, дошло је до развитка засебног идентитета, који је преточен у стварност кроз идентификацију са оним простором на коме је припадника таквог идентитета било највише  и где су такви вршили власт у јавном и друштвеном животу, а то је Босна.

Што се тиче ситуације у Хрватској, мислим да ни ту Католичка црква није играла кључну улогу у том одрођавању, него потребе заједнице. Ватикану је било свеједно да ли је индивидуа Србин, Хрват или нешто треће, док је припадник те цркве. Проблем је настајао ако индивидуа није католик, а ако није онда је било свеједно да ли је Србин православац или Немац протестант, он је био пре свега циљ верске, а не националне пропаганде. Ту се ствар мења у 19. веку, у доба романтизма и националних покрета, када је хрватско католичко свештенство носилац националне идеје у Хрватској (не треба заборавити да је код нас ситуација била добрим делом иста, само нешто раније).
Претапање у други народ је пре свега ствар културолошког и друштвеног карактера. На простору где једна друштвена класа доминира, онај који жели да се попне на друштвеној лествици мора практично да буде део те класе. У Хрватској (али не само тамо) је то значило бити део католичке цркве, зарад бољих животних изгледа. То није важило само за православне Србе, већ и за оне Хрвате који нису били католици. Зрињски су били стара хрватска великашка породица и њихов идентитет није био упитан, али су се 1620. вратили  католицизму јер им је само то гарантовало опстанак на врху друштвене лествице. Српски исељеници у Штајерску су нпр. примали католицизам јер им је то омогућавало племићки положај. Њихова национална припаднос у том тренутку је била небитна.

За Србе, којима је у Војној крајини била практично искључиво намењена војна служба, једини излаз из те  граничарске приче  и прелазак у неку другу друштвену сферу је приближавање католицизму. Значи то је полазна основа, која под даљим историјским развојем и развитком националих идеја током 18. и пре свега 19. века доводи до идентификације са Хрватском као земљом живљења, а од 19. века и као политичког субјекта који тежи неком облику суверенитета.
Потврда за ову причу је и мађаризација односно асимилација Немађара у Угарској. Иако већина Мађара није католичка, овај народ је ипак успео да асимилује велике делове српског, хрватског и немачког народа који се нашао на простору мађарских земаља. Значи, ту скоро уопште немамо фактор католичке цркве, али имамо фактор већине која држи кључне друштвене позиције и на тај начин приморава остале заједнице да јој се прикључе. Српска црква је у мађарској била изузетно добро организована али опет није могла да заустави тај тренд. То нам говори да а) СПЦ није била у стању ни да задржи православне у оквиру српске нације уколико припадност тој нацији са собом није доносила друштвене привилегије у виду уживања индивидуалних и друштвених права, те могућност друштвеног успона и вршења јавних функција и б) СПЦ није била у стању да приволи (или одбаци) неправославне из српске нације јер исти једноставно нису могли да се идентификују са друштвеним уређењем коме су тежили православни Срби, који би у таквом уређењу били већина и држали кључне позиције. Да је неким игром случаја Србима пошло за руком да те неправославне масе задрже дужи временски период у уређењу где би православни били већина и практично одређивали судбину друштва, временом би дошло до приступања тих маса православљу и самим тим асимилирали би се у  српски народ. Пример за то су нека насеља граничара где су православни били већина, а католици мањина, а онда су временом католици или пришли већини или се одселили са тог простора, из простог разлога што је та православна већина ту имала друштвене привилегије и могићност да бар на том микропростору врши одређене политичко-друштвене функције.


Ван мреже Љубо Мирков

  • Шегрт
  • ***
  • Поруке: 81
  • Horse whisperers
Стефана Немању сви знамо као створитеља српске државе ... међутим, историјски гледано, он је истовремено и онај који је први расцепио српски етнички корпус по вјерској основи. Својим сабором против богумила. Тада је велика маса етничких Срба прешла у босанску државу. И иначе, јако мало знамо о богумилима, патаренима ... шта мислите о томе?  :) Да ли су ти богумили уствари Срби, хришћани, који нису припадали православној цркви? И да ли су они у ствари та круцијална маса Срба, која је касније прешла на ислам? ;)

Ван мреже Слобо

  • Члан Друштва
  • Шегрт
  • *****
  • Поруке: 77
Стефана Немању сви знамо као створитеља српске државе ... међутим, историјски гледано, он је истовремено и онај који је први расцепио српски етнички корпус по вјерској основи. Својим сабором против богумила. Тада је велика маса етничких Срба прешла у босанску државу. И иначе, јако мало знамо о богумилима, патаренима ... шта мислите о томе?  :) Да ли су ти богумили уствари Срби, хришћани, који нису припадали православној цркви? И да ли су они у ствари та круцијална маса Срба, која је касније прешла на ислам? ;)

Ако се добро сећам, једном када су пребегли на мађарску територију, слао је поруке Папи како му се некрштени шетају по Босни... католичка црква их је после присилно крстила што је сигурно утицало да лагано пређу на ислам поготово што их је то стављало у повлашћен положај у односу на остале хришћане

Ван мреже Слобо

  • Члан Друштва
  • Шегрт
  • *****
  • Поруке: 77
Мени су Албанци веома интересантни у том смислу. За њих религија никада није била изнад етничког, националног или родовског статуса. Сви су пре свега албанци, па тек онда припадници неке од локалних религија. Нешто што модерне западне земље пробају да креирају данас. Тако нешто се код срба још не може ни замислити.
Беше ли оно Рама који је католик, супруга му муслиманка а двојица синова православци....

Ван мреже ДушанВучко

  • Члан Друштва
  • Бели орао
  • *****
  • Поруке: 7223
  • I2-Y250780, род Никшића, U5a2b мт-ДНК
Мени су Албанци веома интересантни у том смислу. За њих религија никада није била изнад етничког, националног или родовског статуса. Сви су пре свега албанци, па тек онда припадници неке од локалних религија. Нешто што модерне западне земље пробају да креирају данас. Тако нешто се код срба још не може ни замислити.
Беше ли оно Рама који је католик, супруга му муслиманка а двојица синова православци....
Није ту по мени ништа интересантно, разлика између вишеконфесионалног статуса Албанаца и Срба кроз историју је та што су страни фактори утицали на то да ли ће једни остати национално уједињени, а други као разједињени. Албанци су сви били у Отоманској империји, док је код вишеконфесионалности Срба, било у интересу разних држава, да се и по националном питању разроде (што је користило тим државама). Другим речима, Турке није занимало да од албанских православаца и католика праве нешто друго, док Млетачку републику, Хабзбурге је занимало да Срби католици више не буду Срби (него лојални Хрвати), као што је Турке занимало да и од Срба муслимана праве нешто друго (лојално).
То што за Албанце религија није изнад националне припадности, није доказ неке веће зрелости код њих, него пре да су "остављени на миру" да буду то што јесу,  а на крају су и подстицани на то , стварањем албанске државе
« Последња измена: Јануар 16, 2023, 07:01:50 поподне ДушанВучко »