Аутор Тема: О постанку и развоју црногорских племена  (Прочитано 19918 пута)

Ван мреже Bokez

  • Познавалац
  • ******
  • Поруке: 437
Одг: О постанку и развоју црногорских племена
« Одговор #40 послато: Фебруар 21, 2021, 11:44:14 поподне »
Kako biste opisali društvenu organizaciju potomaka Bogdana Potolića u Pješivcima tokom vekova? Da li biste rekli da su se organizovali po klanu ili bratstvu?

Дефиниши клан, клан се некад може поистовјетити са племеном а некада са братством  :)

Ван мреже Mr. J

  • Помоћник
  • ****
  • Поруке: 147
Одг: О постанку и развоју црногорских племена
« Одговор #41 послато: Фебруар 22, 2021, 01:39:44 пре подне »
Дефиниши клан, клан се некад може поистовјетити са племеном а некада са братством  :)

Grupa ljudi koja se identifikuje kao da potiče u direktnoj očinskoj liniji od zajedničkog muškog pretka .... Mislim da su Crnogorci ovu strukturu nazvali bratstvom.  :)

Ван мреже Nebo

  • Члан Друштва
  • Бели орао
  • *****
  • Поруке: 10036
  • I2a S17250 A1328
Одг: О постанку и развоју црногорских племена
« Одговор #42 послато: Фебруар 22, 2021, 12:06:35 поподне »
Kako biste opisali društvenu organizaciju potomaka Bogdana Potolića u Pješivcima tokom vekova? Da li biste rekli da su se organizovali po klanu ili bratstvu?

Не знам шта значи конструкција "по клану или братству". Мени је то исто.
Припадници клана су истог порекла у мушкој предачкој линији, а то се код нас назива братство.
Племе би требало да буде заједница више братстава која су се временом удаљила и разродила на друга презимена. Али, видели смо да је у стварности велика већина племена разнородна по пореклу. У већини случајева то нико ни не спори. Дакле, овде племе само делимично представља сродничку заједницу, а прелази у домен политичке заједнице.

Потолиће у Пјешивцима видим као неки привилегован слој, с обзиром да им је родоначелник био војвода, дакле цивилни и војни управитељ те области. Потомци настављају да носе главарске позиције. Братство се шири, тако да постоје гране у којима нема кнештва, али с обзиром да су сродници главарске линије, и они уживају одређене повластице. Веома јасно знају своје међусобно сродство, имају родослов, знају да у оквиру заједнице (нахије, па племена) постоје родови који нису истог порекла с њима.
"Наша мука ваља за причешћа"

Ван мреже Ojler

  • Члан Управног одбора
  • Бели орао
  • *
  • Поруке: 5267
  • Y-DNK: I2-Y3120 Z17855>PH3414 Мириловићи
Одг: О постанку и развоју црногорских племена
« Одговор #43 послато: Фебруар 22, 2021, 12:54:33 поподне »
Не знам шта значи конструкција "по клану или братству". Мени је то исто.
Припадници клана су истог порекла у мушкој предачкој линији, а то се код нас назива братство.
Племе би требало да буде заједница више братстава која су се временом удаљила и разродила на друга презимена. Али, видели смо да је у стварности велика већина племена разнородна по пореклу. У већини случајева то нико ни не спори. Дакле, овде племе само делимично представља сродничку заједницу, а прелази у домен политичке заједнице.

Потолиће у Пјешивцима видим као неки привилегован слој, с обзиром да им је родоначелник био војвода, дакле цивилни и војни управитељ те области. Потомци настављају да носе главарске позиције. Братство се шири, тако да постоје гране у којима нема кнештва, али с обзиром да су сродници главарске линије, и они уживају одређене повластице. Веома јасно знају своје међусобно сродство, имају родослов, знају да у оквиру заједнице (нахије, па племена) постоје родови који нису истог порекла с њима.

Канадски под кланом ваљда подразумева род. Ако на то мисли, то није исто што и братство. Братственици носе исто презиме, а род чине сва братства која воде порекло од истог мушког претка. Различита братства истог рода могу припадати различитим племенима, мада се то дешава баш ретко.
Kамене рабъ и госодинъ

Ван мреже Милош

  • Уредник СДНКП
  • Бели орао
  • *****
  • Поруке: 5481
  • Y134591 Тарски Никшићи
Одг: О постанку и развоју црногорских племена
« Одговор #44 послато: Фебруар 22, 2021, 01:04:59 поподне »
Канадски под кланом ваљда подразумева род. Ако на то мисли, то није исто што и братство. Братственици носе исто презиме, а род чине сва братства која воде порекло од истог мушког претка. Различита братства истог рода могу припадати различитим племенима, мада се то дешава баш ретко.

Раније је чини ми се било приче о овој подели. Још од родовских заједница, а код Римљана забележено у изворима, основну јединицу чини род, односно gens. Више родова чине братство или fratriа, а више братстава племе. Једина мања јединица од рода је породица, а већа од племена, савез племена. Друго је што ми у оквиру генетичке генеалогије имамо "генетичке родове", који су веће целине.

Ван мреже Ojler

  • Члан Управног одбора
  • Бели орао
  • *
  • Поруке: 5267
  • Y-DNK: I2-Y3120 Z17855>PH3414 Мириловићи
Одг: О постанку и развоју црногорских племена
« Одговор #45 послато: Фебруар 22, 2021, 01:18:05 поподне »
Раније је чини ми се било приче о овој подели. Још од родовских заједница, а код Римљана забележено у изворима, основну јединицу чини род, односно gens. Више родова чине братство или fratriа, а више братстава племе. Једина мања јединица од рода је породица, а већа од племена, савез племена. Друго је што ми у оквиру генетичке генеалогије имамо "генетичке родове", који су веће целине.

Тачно, било је раније приче о томе и ни тада се око тога нисмо сложили.
Kамене рабъ и госодинъ

Ван мреже Милош

  • Уредник СДНКП
  • Бели орао
  • *****
  • Поруке: 5481
  • Y134591 Тарски Никшићи
Одг: О постанку и развоју црногорских племена
« Одговор #46 послато: Фебруар 22, 2021, 01:27:26 поподне »
Тачно, било је раније приче о томе и ни тада се око тога нисмо сложили.

:)

Ван мреже Nebo

  • Члан Друштва
  • Бели орао
  • *****
  • Поруке: 10036
  • I2a S17250 A1328
Одг: О постанку и развоју црногорских племена
« Одговор #47 послато: Фебруар 22, 2021, 01:30:53 поподне »
Раније је чини ми се било приче о овој подели. Још од родовских заједница, а код Римљана забележено у изворима, основну јединицу чини род, односно gens. Више родова чине братство или fratriа, а више братстава племе. Једина мања јединица од рода је породица, а већа од племена, савез племена. Друго је што ми у оквиру генетичке генеалогије имамо "генетичке родове", који су веће целине.

То је то.
"Наша мука ваља за причешћа"

Ван мреже Nebo

  • Члан Друштва
  • Бели орао
  • *****
  • Поруке: 10036
  • I2a S17250 A1328
Одг: О постанку и развоју црногорских племена
« Одговор #48 послато: Фебруар 22, 2021, 01:43:43 поподне »
Канадски под кланом ваљда подразумева род. Ако на то мисли, то није исто што и братство. Братственици носе исто презиме, а род чине сва братства која воде порекло од истог мушког претка.

Писали смо. Братство носи презиме најчешће по родоначелнику братства. Временом настају нова презимена огранака. То су родови у оквиру братства. Кад је цело племе истог порекла у мушкој линији, оно се у суштини поклапа са појмом братства.

Но, не верујем да ћемо се и сада око овога сложити.

Различита братства истог рода могу припадати различитим племенима, мада се то дешава баш ретко.

Дешава се. Рецимо, у Кривошијама живе неки родови који знају да су племенски Цуце и Његуши, али припадају племену Кривошија. Сличних случајева имамо и другде по Боки. Само, племена у Боки су само условно речено племена. Помињано је, да се не понављам. Само бих ја овде рекао - различити родови истог братства  :) 
"Наша мука ваља за причешћа"

Ван мреже Ojler

  • Члан Управног одбора
  • Бели орао
  • *
  • Поруке: 5267
  • Y-DNK: I2-Y3120 Z17855>PH3414 Мириловићи
Одг: О постанку и развоју црногорских племена
« Одговор #49 послато: Фебруар 22, 2021, 01:57:33 поподне »
...
Но, не верујем да ћемо се и сада око овога сложити.

Нећемо се сложити, јер се у пракси користе оба начина груписања и не постоји никакав ауторитет који би ту могао да пресуди.
Ово што је Милош навео уопште није примењиво за наше крајеве, јер се у том контексту род односи на првобитне родовске заједнице. То се код нас никад није називало родом, већ задругом, заједницом, кућом или у новије време домаћинством. А породица у данашњем смислу речи је у Црној Гори, и динарским крајевима уопште, релативно касно издваја и препознаје као основна друштвена заједница, вероватно тек од 20. века. 
Kамене рабъ и госодинъ

Ван мреже Сол

  • Истраживач
  • *******
  • Поруке: 1310
Одг: О постанку и развоју црногорских племена
« Одговор #50 послато: Фебруар 22, 2021, 02:10:09 поподне »
Братство има сличности са консортеријом

The Consorteria.- Patrilineage took various forms in medieval Europe. In areas of northern Italy the consorteria was a common means of avoiding the partition of ancestral family. In a consorteria the members of a descent group banded together in a corporation to own property in common and make decisions about it collectively.
« Последња измена: Фебруар 22, 2021, 02:21:30 поподне Сол »
СОКО БАIО СА ТРИЕС ЗМАIEВАХ МРѢЕТ НЕЋЕ ДОК СВѢЕТА ТРАIЕ

Ван мреже Nebo

  • Члан Друштва
  • Бели орао
  • *****
  • Поруке: 10036
  • I2a S17250 A1328
Одг: О постанку и развоју црногорских племена
« Одговор #51 послато: Фебруар 22, 2021, 02:41:07 поподне »
Нећемо се сложити, јер се у пракси користе оба начина груписања и не постоји никакав ауторитет који би ту могао да пресуди.
Ово што је Милош навео уопште није примењиво за наше крајеве, јер се у том контексту род односи на првобитне родовске заједнице. То се код нас никад није називало родом, већ задругом, заједницом, кућом или у новије време домаћинством. А породица у данашњем смислу речи је у Црној Гори, и динарским крајевима уопште, релативно касно издваја и препознаје као основна друштвена заједница, вероватно тек од 20. века.

Не сумњам да се нећемо сложити и то је сасвим у реду.

Него у вези са овим подвученим. То што си написао је ужи појам од рода. То се код нас назива породица или кућа. Чине је муж и жена и њихово потомство, док живи код њих. Кад се дете одвоји, заснива своју породицу, итд. Свакако да су раније живеле веће задруге, па је у домаћинству било по неколико колена. Род је у сваком случају шири појам од тога.

Што се мене тиче, ова дефиниција коју је поставио Милош је сасвим прикладна и уклапа се у нашу традицију веома добро.
"Наша мука ваља за причешћа"

Ван мреже Драган Обреновић

  • Члан Управног одбора
  • Истраживач
  • *
  • Поруке: 955
  • R1b-U152>FTA27217
Одг: О постанку и развоју црногорских племена
« Одговор #52 послато: Фебруар 22, 2021, 02:42:28 поподне »
У мом родном крају (Чачак и околина) у животу нисам чуо да неко каже "припадамо истом братству", просто тај термин није уобичајен за објашњавање степена сродности.

Можда је интуитивно разумљив у крајевима где је племенска традиција мало израженија (Црна Гора, Брда, Херцеговина и сл.) или код људи који су пореклом одатле, али мени звучи двосмислено и збуњујуће.

Ја бих заправо скуп свих људи са истим презименом који потичу од истог претка пре назвао род него братство, али волео бих да неко разјасни једном за свагда ову хијерахију.

Ван мреже Ojler

  • Члан Управног одбора
  • Бели орао
  • *
  • Поруке: 5267
  • Y-DNK: I2-Y3120 Z17855>PH3414 Мириловићи
Одг: О постанку и развоју црногорских племена
« Одговор #53 послато: Фебруар 22, 2021, 02:49:08 поподне »
...
Ја бих заправо скуп свих људи са истим презименом који потичу од истог претка пре назвао род него братство, али волео бих да неко разјасни једном за свагда ову хијерахију.

Нема ко да разјасни. Не постоји никаква званична дефиниција а људи те појмове користе у различитом контексту. 
Kамене рабъ и госодинъ

Ван мреже Mr. J

  • Помоћник
  • ****
  • Поруке: 147
Одг: О постанку и развоју црногорских племена
« Одговор #54 послато: Фебруар 22, 2021, 02:55:35 поподне »
Не знам шта значи конструкција "по клану или братству". Мени је то исто.
Припадници клана су истог порекла у мушкој предачкој линији, а то се код нас назива братство.
Племе би требало да буде заједница више братстава која су се временом удаљила и разродила на друга презимена. Али, видели смо да је у стварности велика већина племена разнородна по пореклу. У већини случајева то нико ни не спори. Дакле, овде племе само делимично представља сродничку заједницу, а прелази у домен политичке заједнице.

Потолиће у Пјешивцима видим као неки привилегован слој, с обзиром да им је родоначелник био војвода, дакле цивилни и војни управитељ те области. Потомци настављају да носе главарске позиције. Братство се шири, тако да постоје гране у којима нема кнештва, али с обзиром да су сродници главарске линије, и они уживају одређене повластице. Веома јасно знају своје међусобно сродство, имају родослов, знају да у оквиру заједнице (нахије, па племена) постоје родови који нису истог порекла с њима.


Pa, mislim ovo ... Da li su potomci Bogdana Potolića bili organizovani kao bratstva nakon što su se naselili u Pješivcima?

Ван мреже Ojler

  • Члан Управног одбора
  • Бели орао
  • *
  • Поруке: 5267
  • Y-DNK: I2-Y3120 Z17855>PH3414 Мириловићи
Одг: О постанку и развоју црногорских племена
« Одговор #55 послато: Фебруар 22, 2021, 03:06:06 поподне »
...
Него у вези са овим подвученим. То што си написао је ужи појам од рода. То се код нас назива породица или кућа. Чине је муж и жена и њихово потомство, док живи код њих. Кад се дете одвоји, заснива своју породицу, итд. Свакако да су раније живеле веће задруге, па је у домаћинству било по неколико колена. Род је у сваком случају шири појам од тога.
...

Ја сам ту коментарисао појам рода (генуса) у контексту који је Милош навео, где каже да "још од родовских заједница, а код Римљана забележено у изворима, основну јединицу чини род, односно gens". Дакле прича се о основној јединици друштва још у време родовских заједница. То сигурно није исто са твојим поимањем рода у данашње време, јер "твоји" родови могу имати стотине породица. Зато тврдим да genus који помиње Милош одговара нашим некадашњим задругама. А слажем се са твојом дефиницијом породице, али то на селу пре 200 година није постојало као основна друштвена заједница, већ је постојала задруга (или заједница), која је чинила неколико сродничких колена и вертикално и хоризонтално. Људи су се рађали и умирали у задругама, а ко је желео да је напусти веома често је одлазио са "гаћама на штапу" и сам се сналазио. Сва имовина је била имовина задруге, није било ни породичне ни личне имовине. Али одох сад у ширину...   
« Последња измена: Фебруар 22, 2021, 03:07:52 поподне Ojler »
Kамене рабъ и госодинъ

Ван мреже Ojler

  • Члан Управног одбора
  • Бели орао
  • *
  • Поруке: 5267
  • Y-DNK: I2-Y3120 Z17855>PH3414 Мириловићи
Одг: О постанку и развоју црногорских племена
« Одговор #56 послато: Фебруар 22, 2021, 03:06:29 поподне »

Pa, mislim ovo ... Da li su potomci Bogdana Potolića bili organizovani kao bratstva nakon što su se naselili u Pješivcima?

Дефиниши братства :)
Kамене рабъ и госодинъ

Ван мреже Nebo

  • Члан Друштва
  • Бели орао
  • *****
  • Поруке: 10036
  • I2a S17250 A1328
Одг: О постанку и развоју црногорских племена
« Одговор #57 послато: Фебруар 22, 2021, 04:10:05 поподне »
Ја сам ту коментарисао појам рода (генуса) у контексту који је Милош навео, где каже да "још од родовских заједница, а код Римљана забележено у изворима, основну јединицу чини род, односно gens". Дакле прича се о основној јединици друштва још у време родовских заједница. То сигурно није исто са твојим поимањем рода у данашње време, јер "твоји" родови могу имати стотине породица. Зато тврдим да genus који помиње Милош одговара нашим некадашњим задругама. А слажем се са твојом дефиницијом породице, али то на селу пре 200 година није постојало као основна друштвена заједница, већ је постојала задруга (или заједница), која је чинила неколико сродничких колена и вертикално и хоризонтално. Људи су се рађали и умирали у задругама, а ко је желео да је напусти веома често је одлазио са "гаћама на штапу" и сам се сналазио. Сва имовина је била имовина задруге, није било ни породичне ни личне имовине. Али одох сад у ширину...   

Мислим да је Милош лепо дефинисао да постоји мања заједница од рода, а то је породица, назови је како хоћеш - задруга, кућа... То није исто што и род, род је шири појам, И, да, може имати и по стотину породица / кућа. Није битно да ли породица / кућа / задруга као заједница има 4 или 40 глава, поента је у њиховој блиској сродничкој вези - преци и потомци у неколико колена. Није битан број људи, већ хијерархија облика заједница сродника.
"Наша мука ваља за причешћа"

Ван мреже Nebo

  • Члан Друштва
  • Бели орао
  • *****
  • Поруке: 10036
  • I2a S17250 A1328
Одг: О постанку и развоју црногорских племена
« Одговор #58 послато: Фебруар 22, 2021, 04:30:18 поподне »

Pa, mislim ovo ... Da li su potomci Bogdana Potolića bili organizovani kao bratstva nakon što su se naselili u Pješivcima?


Да бих објаснио како замишљам концепт настанка племена, барем у ЦГ, узећемо Потолиће за пример.

Војвода Богдан се доселио у Пјешивце са својом породицом. То су били његова жена и три (или пет, сад нисам баш сигуран, треба проверити у неком пјешивачком родослову) сина. Они постају род када ти синови одрасту и заснују своје породице. Небитно је јесу ли живели у задрузи или не, али колико се сећам из предања Пјешиваца, они су веома брзо почели да заснивају мале заједнице у више села.

Оног тренутка кад неки од потомака тих синова узму ново презиме (Контић, Мијушковић, Никчевић, итд), тај огранак постаје род за себе а у оквиру братства Потолића. Када су се касније ти родови већ толико умножили и разгранали да су од њих почела настајати нова ужа презимена, они постају братства (са својим посебним родоначелницима, по којима се најчешће и презивају), а за Потолиће се може рећи да су племе. Они се додуше од неког тренутка више не називају Потолићима, него Пјешивцима, о чему смо већ писали, али то нема везе са гранањем од једне породице (куће) па до племена. Ово гранање је историјски процес који је у неко доба заустављен када су се усталила презимена. Нека племена нису оволико разграната, али је ово неки концепт који је готово па правило. Дакле, када настаје братство - када нпр. из рода Никчевића почињу да се издвајају мањи огранци са неким својим ужим презименом или надимком, али су сви у ширем смислу Никчевићи и знају да потичу од Никца. Стално презиме је одлика рода, док братствено је име шире, обухвата презимена родова, и често га ни један огранак не носи као званично презиме (то код Никчевића није случај, тамо су неки огранци задржали управо то презиме). 

Овде је једино неслагање у хијерахији између рода и братства, шта је старије односно шири појам.

Овако би требало да су настајала племена где сви огранци у мушкој линији воде порекло од истог претка. Сами Пјешивци нису племе у том смислу, јер ту живи и један број становништва који се сматрају Пјешивцима, а нису Потолићи. Додуше, незнатан их је број, па се за данашње Пјешивце скоро па може рећи да су племе у пуном смислу те речи.
"Наша мука ваља за причешћа"

Ван мреже Ojler

  • Члан Управног одбора
  • Бели орао
  • *
  • Поруке: 5267
  • Y-DNK: I2-Y3120 Z17855>PH3414 Мириловићи
Одг: О постанку и развоју црногорских племена
« Одговор #59 послато: Фебруар 22, 2021, 04:33:53 поподне »
Мислим да је Милош лепо дефинисао да постоји мања заједница од рода, а то је породица, назови је како хоћеш - задруга, кућа... То није исто што и род, род је шири појам, И, да, може имати и по стотину породица / кућа. Није битно да ли породица / кућа / задруга као заједница има 4 или 40 глава, поента је у њиховој блиској сродничкој вези - преци и потомци у неколико колена. Није битан број људи, већ хијерархија облика заједница сродника.

Све су то јако измешани појмови и различито се користе од краја до краја, тако да је свака апсолутна дефиниција упитна. У источној Херцеговини је основна ћелија друштва била заједница а израз породица у данашњем смислу, за супружнике и децу, није постојао. Данашња породица се називала тајфа. Са друге стране племе и братство су се често изједначавали, а за исто се користио и израз породица. Дакле, племе и породица су негде имали исто значење. Миленко Филиповић је у једном свом етнолошком раду о источној Херцеговини, из средине 20. века, то добро описао. Теби сам га слао у једној другој прилици али ћу делове поставити овде због других пратилаца теме.

Цитат
Р о д


Доскора је у источној Херцеговини заједница (кућна задруга) била општи облик. Па и инокосне породице или домаћинства представљала су потенцијалне задруге. Кућне задруге као установе нестаје, а индивидуална породица добија сасвим нову улогу у друштву. Под утицајем књижевности и администрације, то је породица али је ранија терминологија за те облике сложенија. Изнећу оно што сам могао да дознам приликом свог путовања 1956.

За оне који живе у једној кући, а они су обично међу собом блиски сродници, најчешће се каже да су фамилија; ако у кући владају задружни односи, онда је то и заједница. И муслимани (Пријевор код Билеће) говоре ,,фамилија“. Ретко сам где чуо, нпр. у Мириловићима, да се то, поред фамилија, зове породица, што ће бити новији утицај. Индивидуална породица у оквиру једне заједнице је таифа или тајфа. Њу чине муж, жена и њихова деца. ,,Колико имаш таифе?“ — ,,Ово је моја таифа.“ ,,Мој дјевер, његова жена и дјеца — једна тајфа.“ У једној заједници су по 2—3 тајфе (околина Невесиња). Сви укућани су уопште чељад. Раније се могло чути да се за чељаде каже и роб: ,,Има петнаест роба“ (околина Невесиња).

Кућа у којој се живи је кућа, дом (Влахиња код Билеће) или домовина (Добрељи у Гацку). Дом или домовина ће особито рећи одива за кућу у коју се удала и у којој живи, а род јој је кућа у којој се родила, односно из које се удала (свуда). Повремено она иде у ,,род“, а одатле се враћа ,,у дом“. Одива је одлазила у род први пут ,,у пооде“ са свекром и девером, а доцније би ишла о слави и кад год би могла али увек само са свекром или девером, а никада с мужем. Тако је било све до око 1950 (Невесиње). Зет би први пут ишао у тазбину кад му се шура жени, и  то тада са женом и дететом; ако нема шуре отићи ће на славу, али без жене (Невесиње). Одива престаје да припада роду у ком се родила, иако је с њим веже крвно сродство, и припада роду коме и њен дом. Била би велика ,,замјера“ кад би одива била сахрањена у гробљу свог рода, и у случају да је тамо умрла: она се сахрањује у земљу њеног дома (Мируше).

У свим деловима источне Херцеговине, и то како код православних тако и код муслимана, породица или племе су група породица које воде порекло од истог претка и имају заједничко презиме; свака таква породица има у гробљу своју парцелу у којој се сахрањују чланови који живе у том селу, па се породица и по томе издваја као целина, а код православних још и по слави.

По читавој источној Херцеговини може се чути за тај појам и назив братство (браство) као синоним, али и у нешто друкчијем значењу. Изгледа, међутим, да се називи племе и породица у том значењу више употребљавају у околини Невесиња и Гацка а братство у Билећким Рудинама, мада су сва три назива у употреби посвуда. Када сам у Ораху, код Билеће, слушајући од саговорника често назив ,,братство“, упитао шта је онда код њих племе, он ми је одговорио: ,,То (тј. братство) је племе“.

Чланови једне породице или племена се не узимају међу собом. Изузеци, и то индивидуални случајеви, су сасвим ретки.

У селу Крековима код Невесиња има 35 домаћинстава Савића. Сви су они ,,једна породица“. Они су се већ толико разродили да и не знају у ком су степену сродства и могли би се међу собом узимати, али још тога нема, још ,,држе“.

ланови једнога племена или породице не морају бити у истом селу. Тако нпр. Зиројевићи у Кифином Селу, Залому, Плочнику (Борчу) и по Гацку су сви једно племе или породица.

Тановићи су велик и стар муслимански род у селу Међуљићу у Гацку. Они су се давно толико разродили да се узимају међу собом већ дуже времена. Истина, по шериату се могу узимати и ближи рођаци, али се код њих узимају тек они који су у сасвим далеком сродству. Сви су Тановићи једно ,,племе“, али нису сви једна ,,родбина“. Родбина су само они који се не могу да узимају међу собом. Тако исто, по једном обавештењу од православних у Гареви (Гацко) племе је нешто шире од породице. У том селу су ,,породице“: Зимоњићи, Бјековићи, Јанушевићи, Стојановићи, Јегдићи, Сушићи, Ђуричићи. Међутим, поменути Јанушевићи су једно племе са Копривицама такође у околини Гацка: Јанушевићи су дошли из Озринића, а Копривице су дошли из Бањана, али су даљим пореклом из Озринића.


следи наставак...
Kамене рабъ и госодинъ