Извукао сам део текста о Никшићима, са нашег портала, а који се тиче родова. Било би добро да се види ко је од ових родова све тестиран и ко је потврђени Никшић.
Подвучени родови су тестирани. Црвени су потврђени Никшићи, док су плави они који нису Никшићи.
Према предању Никша је имао синове: Гојака, Владимира, Милутина, Гезимира и Радослава.
1) Од Гојака су Гојаковићи-Ровчани: Булатовићи (Булатовићи, Минићи, Тапушковићи), Влаховићи(Влаховићи, Селићи), Срезојевићи (Илинчићи) и Шћепановићи (Шћепановићи, Драшковићи, Бећковићи). Од Гојаковића су и Поповићи (Колашин) и Новаковићи и Пулетићи (Липово), а од једног Гојаковића који се доселио из Ровца код племеника у Жупу (село Дучице), касније се развило неколико братстава у Жупи, и то: Вујиновићи, Јокићи, Костићи и Миличићи.
2) Што се Владимира тиче, за њега се може везати један род, за које се може претпоставити да потичу од грбаљских Никшића, а то су Милетићи који су се касније доселили из Грбља у Жупу (село Васиљевићи). Братство Матијашевића из Драговољића код Никшића за себе такође тврде да су од Владимира Никшиног.
3) Од Милутина је велико братство Ливеровићи (у селима Ливеровићи, Облатно, Бастаси, Царине, Југовићи и Драговољићи), које се дели на родове: Бошковићи, Даковићи, Дачевићи, Ивановићи, Јаридићи, Јовановићи (и њихов огранак Мандићи, Максимовићи, Митровићи, Николићи, Пековићи и Ћипранићи).
4) Потомци Гезимира (у селима Заград, Кута, Бјелошевина, Мораково и Васиљевићи) се деле у неколико група:
Прву групу чине родови: Ђиласи, Ђуровићи, Кнежевићи, Поповићи и Чворовићи.
Другу: Безмаревићи, Бечановићи, Бојовићи, Кнежевићи, Лакетићи и Рашковићи. Од Бечановића је у Жупи био род Спаића, који су се 1712. године иселили у Прошћење код Мојковца, где се разгранају на: Видаковиће, Кршикапе, Миниће и Павловиће, од којих неки пређу у Дробњак. Од Бојовића су Бушковићи у Врањини на Скадарском језеру и у Курилу у Зети. У ову грану Никшића се често сврставају и Крулановићи, али они су Никшићи само по женској линији.
Трећа грана су Шундићи (и њихови огранци Јоковићи, Мирковићи и Остојићи).
Четврта грана Гезимирових потомака је велико братство Васиљевића, које се дели на родове: Митровићи, Мићковићи, Павловићи, Перишићи, Пиндовићи, Поповићи, Стојановићи и Ћираковићи.
5) Требјешани су потомци Радована Никшиног, који се настанио у Требјеси, у подручју истоименог брда на исток од Никшића. 1789. године, требјешка братства била су следећа: Балићи (Лазаревићи у Морачи), Батрићевићи, Бућићи, Војводићи (Ђоковићи), Вујачићи, раније Гавриловићи (Туровићи), Дипићи (Поповићи и Требјешани у Морачи и Ускоцима, Никовићи), Драгићевићи, Јокановићи (Лопушине), Кљајићи (Бећировићи), Распоп(овић)и и Симоновићи.
Oд исте гране од које потичу Требјешани су и Радуловићи у Рубежима код Никшића и њихов огранак Радоњићи, а од њих и у Жупи (Царине), као и у Дробњаку-Лаловићи (Пошћење) и Пекићи (Превиш). Грдинићи у Мојковцу, Беранама и Ускоцима (Сировац) су потомци Рада Требјешанина, који се после прве разуре Требјесе (1711) населио у Гојаковићима код Мојковца.
У Херцеговини: Бјелетићи и Папићи (Опутна Рудина-Црквице, Билећа-Прераци, Хум) од требјешких Милобратовића, Гутовићи раније Божовићи (Гацко-Бодежиште), Пехиљи (Жиљево), Шиљеговићи (Невесиње-Риља); као и Челебићи у Жабљаку (на Скадарском језеру).
Као што се може видети, многи родови нису тестирани, а још мањи број је потврђен. Највећи број тестираних је Ровчана, као и исељених Никшића, код којих се предање о братству из кога потичу, изгубило.