Брат моје бабе по мајци је страдао рано, али баба га је често помињала...Кад год би га поменула, говорила би "Весели Боривоје" са сетом...било ми је чудно кад сам био дете, зашто "весели",а страдао...после сам то покушавао да повежем са психолошком потребом народа да на супротан начин нагласи нешто,или ублажи (психолог неки би то боље анализирао, Жарко Требјешанин сигурно
) , као и неко ко је крупан, а зову га "мрвица"