Форум - Порекло
Науке и научне дисциплине => Језикословље => Српски језик и писмо => Тему започео: Муњени Ћелић Децембар 13, 2014, 09:30:29 пре подне
-
Међусобно поређење славенских језика (пољски, полабски, чешки, лужички, српски и руски), уз додатак немачког.
http://www.mediafire.com/download/nsrf92y7b8cce9d/Pore%C4%91enje+slavenskih+jezika.pdf
Пример у прилогу.
(https://lh5.googleusercontent.com/o0R3G2J3IRMs9A2F2GUcARf260O4gn4gY_gKMX85Zyw=w900-h504-no)
-
На жалост, ово йе само поређење рѣчников, нема и поређења граматике.
Зато ћу я йош йедном окачити поређење тройих множинских падежъ словенских йезикъ, како би се видело колико йе наш йезик разсловењен и унакажен роварењем изрода са трима разредима основне школе у оном о чем нѣйе имао пойма. Уз наравно завршену "вишу лоповску", док йе био цариник на Дунаву за врѣме Првога србскога устанка и каснийе док йе крао књиге по србских манастирах и продавао их Нѣмцемъ.
(http://img96.imageshack.us/img96/197/padezi.png)
Као што видимо, скоро сви словенски йезици (не рачунайући македонски и бугарски, койи су данас без падежъ) имайу тройство "женам, женами, женах", койе йе за нашега "просветитеља" и "књижевника" Вука са турским прѣзименом "искварено" и "несрПско".
Питам се само, койему йош народу йе йезик прѣкраяо йедва полуписмен човѣк са трима разредима основне школе, доживотни непоколебљиви борац против такозване "словенске наплавине" и против свега словенскога?
Што му његове аустрийске газде не платише да и њим "прѣобрази" њихов нѣмачки йезик, него његова штеточинства и уништавања увалише само нам?
-
На жалост, ово йе само поређење рѣчников, нема и поређења граматике.
Зато ћу я йош йедном окачити поређење тройих множинских падежъ словенских йезикъ, како би се видело колико йе наш йезик разсловењен и унакажен роварењем изрода са трима разредима основне школе у оном о чем нѣйе имао пойма. Уз наравно завршену "вишу лоповску", док йе био цариник на Дунаву за врѣме Првога србскога устанка и каснийе док йе крао књиге по србских манастирах и продавао их Нѣмцемъ.
(http://img96.imageshack.us/img96/197/padezi.png)
Као што видимо, скоро сви словенски йезици (не рачунайући македонски и бугарски, койи су данас без падежъ) имайу тройство "женам, женами, женах", койе йе за нашега "просветитеља" и "књижевника" Вука са турским прѣзименом "искварено" и "несрПско".
Питам се само, койему йош народу йе йезик прѣкраяо йедва полуписмен човѣк са трима разредима основне школе, доживотни непоколебљиви борац против такозване "словенске наплавине" и против свега словенскога?
Што му његове аустрийске газде не платише да и њим "прѣобрази" њихов нѣмачки йезик, него његова штеточинства и уништавања увалише само нам?
Можда нисам довољно стручан да оцењујем колико доброг а колико лошег је учинио за српски језик, знам само да је омогућио хрватима да преузму српски језик којим су се користили Срби, а српски изменио у много чему, али сама чињеница да је организовао људе који су митом од неуких монаха и настојатеља српских манастира, који нису схватали вредност и значај тих књига, откупљивали по српским манастирима старе српске књиге и продавали их њему, а онда он даљепрепродавао по Бечу, Пешти и даље и на тај начин обезбеђивао егзуистенцију, довољан је разлог да немам баш много лепо мишљење о г. Вуку кога званично кују у звезде. Опширан извештај о раду Вука Караџића на тражењу и скупљању српских старина, коју је Ст. Станијевић реконструисао према Вуковој преписци са његовим добављачима, Вуком Врчевићем и рисанским свештеником Вуком Поповићем, приказује и коначну ликвидацију морачке збирке рукописа. Врчевић 1854. год. пише да је за 21 рукопис у Морачи платио 8 фиорина, и да ће мало касније послати људе у Морачу и у Добриловину по србуље којих има два коњска товара. У исто време Вук Караџић тражи и од Вука Поповића да сакупља књиге у Морачи и Ровцима. Том приликом Поповић се жалио на Врчевића да га је претекао у Морачи, али се ипак припрема да крене тамо, па то обећава и у писму из 1863. год. Према опису манастира Мораче са његовим принадлежностима, који је 1893. год дао А. Јовићевић сазнајемо да је он том приликом нашао само три јеванђеља, један апостол и Чудеса пресвете Богородице, уз напомену да је постојала и крмчија која је однесена, и Осмогласник штампан на Ободу, који је по наредби послат у Цетињску митрополију. Морачка Крмчија је касније на чудан начин доспела у колекцију рукописа проф. Радослава Грујића, након чега је завештањем предата српској патријаршији у Београду, где се и данас налази. Они рукописи који су се нашли у рукама Вука Караџића данас се налазе у Бечкој дворској библиотеци, Берлинској академији, Румјанцевском музеју (сада Лењиновој библиотеци) у Москви, Публичној библиотеци у Лењинграду (у збирци М. Погодина) и другим местима где их је Вук продавао. Нешто од тога је доспело и у Народну библиотеку у Београду која је изгорела у пожару током бомбардовања 06. априла 1941. год.
-
Можда нисам довољно стручан да оцењујем колико доброг а колико лошег је учинио за српски језик, знам само да је омогућио хрватима да преузму српски језик којим су се користили Срби, а српски изменио у много чему, али сама чињеница да је организовао људе који су митом од неуких монаха и настојатеља српских манастира, који нису схватали вредност и значај тих књига, откупљивали по српским манастирима старе српске књиге и продавали их њему, а онда он даљепрепродавао по Бечу, Пешти и даље и на тај начин обезбеђивао егзуистенцију, довољан је разлог да немам баш много лепо мишљење о г. Вуку кога званично кују у звезде. Опширан извештај о раду Вука Караџића на тражењу и скупљању српских старина, коју је Ст. Станијевић реконструисао према Вуковој преписци са његовим добављачима, Вуком Врчевићем и рисанским свештеником Вуком Поповићем, приказује и коначну ликвидацију морачке збирке рукописа. Врчевић 1854. год. пише да је за 21 рукопис у Морачи платио 8 фиорина, и да ће мало касније послати људе у Морачу и у Добриловину по србуље којих има два коњска товара. У исто време Вук Караџић тражи и од Вука Поповића да сакупља књиге у Морачи и Ровцима. Том приликом Поповић се жалио на Врчевића да га је претекао у Морачи, али се ипак припрема да крене тамо, па то обећава и у писму из 1863. год. Према опису манастира Мораче са његовим принадлежностима, који је 1893. год дао А. Јовићевић сазнајемо да је он том приликом нашао само три јеванђеља, један апостол и Чудеса пресвете Богородице, уз напомену да је постојала и крмчија која је однесена, и Осмогласник штампан на Ободу, који је по наредби послат у Цетињску митрополију. Морачка Крмчија је касније на чудан начин доспела у колекцију рукописа проф. Радослава Грујића, након чега је завештањем предата српској патријаршији у Београду, где се и данас налази. Они рукописи који су се нашли у рукама Вука Караџића данас се налазе у Бечкој дворској библиотеци, Берлинској академији, Румјанцевском музеју (сада Лењиновој библиотеци) у Москви, Публичној библиотеци у Лењинграду (у збирци М. Погодина) и другим местима где их је Вук продавао. Нешто од тога је доспело и у Народну библиотеку у Београду која је изгорела у пожару током бомбардовања 06. априла 1941. год.
Ма овай човѣк йе срамота нашега народа, и дан данас се брукамо прѣд осталими Словеними куйући овакву пропалицу и продану душу у звѣзде (како ти рече), не само због његове у найбољем случайу полуписмености, већ прѣ свега због злонамѣрности и мржње према свему што нѣйе тршићко и уништавања истога.
У койой другой земљи осим Србийе би се ико могао поносити човѣком трговавшим словими писма сопственога народа, као што Вук чињаше са ћириличном йотом, продавши йе за шаку аустрийских талиръ и замѣнивши йе нѣмачком латинском йотом? Бише ли Нѣмци славили некога када би за новац покушао на примѣр их слово G замѣнити ћириличним словом "Г"? Наравно, нико не би имао разумѣвања за тако нешто, у найбољем случайу бише га ставили у лудницу.
А ми скота славимо и величамо га.
Койи би други народ осим нас могао величати оваквога пљачкаша наших манастиръ и нашега писанога блага?
Просто ме йе срамота прѣд осталими Словеними када видим како йе падежни састав нашега йезика унакажен и окрњен прогоном трийу од њих и свођењем броя падежъ у множини на само четири (док не у школах упорно слѣдбеници изрода убѣђуйу да их срПски йезик има седам). Нарочито йе страшно видѣти да су општесловенски облици попут "женами, сестрами, ногами" због скотове неписмености, непознавања падежь и мржње према свему нетршићкому забрањени и проглашени за "простачке", када ми овдѣ на разговоралишти имамо наймање три човѣка њих користећа или памтећа их да се користе у их завичайих.
Ни найгорим неприятељемъ не бих пожелѣо да им йезике прѣкрая неписмењак, незналица и пропалица попут скота о койем се овдѣ говори.
-
Посебношћу језика не могу се сматрати именице, већ искључиво глаголи. Речи: чаршија, сокак, капија, пенџер, чекић - именице су из турског језика, али - следећу реченицу Турци не могу разумети, већ само Срби: "Иди низ чаршију, сврати у узани сокак, уђи кроз шарену капију у омању авлију, под пенџером је чекић, донеси га, молим те".
Ти глаголи посебно муче Хрвате, који свим силама настоје да докажу "како не говоре српским језиком".
Упорно су, зна се када су највише покушавали да од српског језика направе (а неки то и данас раде, некакав "несрпски", измишљањем својих именица као што су "међуножно двоточкашко гурало (бицикл), четвороножно рундаво преживало (овца)...
Која реч у тим именицама није српска? Игра речи у какву су се упустили Хрвати, не значи "посебан језик". Нека господа Срби прекрштени у католике кажу који им то глаголи не личе на српске, па ће лако са именицама!
-
https://www.youtube.com/v/eYdZrvtJyR4
-
https://www.youtube.com/v/eYdZrvtJyR4
Хвала Сeргио на прилогу.
Оно што ја тврдим, шта год рeкли за хрватe, чувају свој јeзик. Ми га нe чувамо!
Чуј комшија! :(
Па и ми кажeмо нпр. да су Пeра Пeрић и Мика Микић власници или сопствeници сусeдних парцeла (хрвати додушe кажу чeстица), а нe да су власници комшијских парцeла.
-
https://www.youtube.com/v/eYdZrvtJyR4
Russian and Croatian vs Serbian language
Ово је пропагандни идиотизам наводне "блогерке". Речи из српског и хрватског језика су тендеционозно биране да се створи утисак о блискости руског и хрватског језика. Момак који изговара речи на "српском" је очигледно хрват који опонаша српски изговор.
-
Ово је пропагандни идиотизам наводне "блогерке". Речи из српског и хрватског језика су тендеционозно биране да се створи утисак о блискости руског и хрватског језика. Момак који изговара речи на "српском" је очигледно хрват који опонаша српски изговор.
Вала баш ("по турски" што би рeкли јужњаци)!
Истина!
Право збориш ("по српски")! Односно на српском јeзику!
И ја мислим исто!
Мада нама и трeба ово да сe тргнeмо!
-
Ово је пропагандни идиотизам наводне "блогерке". Речи из српског и хрватског језика су тендеционозно биране да се створи утисак о блискости руског и хрватског језика. Момак који изговара речи на "српском" је очигледно хрват који опонаша српски изговор.
Мало је рећи да је видео тенденциозан. ::)
-
Ово је пропагандни идиотизам наводне "блогерке". Речи из српског и хрватског језика су тендеционозно биране да се створи утисак о блискости руског и хрватског језика. Момак који изговара речи на "српском" је очигледно хрват који опонаша српски изговор.
Ово су све Руси како ми се чини,али смисао не видим сем тенденције
-
Мало је рећи да је видео тенденциозан. ::)
Шта рeћи!
Зачитах се о шатровачком говору. Иако у видеу није било о томе реч. Али наводи човека да се замисли! Интересантно је (ако је истина) да је распрострањеност шатровачког у регионима примене језичког простора некадашње Југославије неравномерна, да се највише користи у већим урбаним центрима - Београду, Загребу и Сарајеву - затим мањим градовима Србије и Босне и Херцеговине, Славонији и Истри, а да шатровачког готово да нема у Хрватском Загорју и Црној Гори.
https://sr.wikipedia.org/sr/%D0%A8%D0%B0%D1%82%D1%80%D0%BE%D0%B2%D0%B0%D1%87%D0%BA%D0%B8_%D0%B3%D0%BE%D0%B2%D0%BE%D1%80
-
Ово су све Руси како ми се чини,али смисао не видим сем тенденције
Не бих рекао да су Руси - мој утисак је следећи:
-момак с лева јесте Рус,
-девојка у средини је Хрватица, блогерка, аутор спота,
-момак са десне стране је Хрват.
P.S. Извињавам се за лапсус у речи "тендециозан"
-
Не бих рекао да су Руси - мој утисак је следећи:
-момак с лева јесте Рус,
-девојка у средини је Хрватица, блогерка, аутор спота,
-момак са десне стране је Хрват.
P.S. Извињавам се за лапсус у речи "тендециозан"
Мени се чини да се ради о неким студентима у Русији,и да је тамо клип направљен...ова девојка има на неким местима оно тврдо,руско Л, и А на неким местима изговара као Руси ...Кад каже Арменија,акцентује на прву,а Хрвати "на другу" :АрмЕнија...овај "Србин" мислим да је Рус, осетио би се хрватски акцент да је Хрват,види се да се труди да изговори речи,а и нема проблем са словом Ч...ова девојка кад каже "извана", А јој звучи затворено,као код Руса
-
Мени се чини да се ради о неким студентима у Русији,и да је тамо клип направљен...ова девојка има на неким местима оно тврдо,руско Л, и А на неким местима изговара као Руси ...Кад каже Арменија,акцентује на прву,а Хрвати "на другу" :АрмЕнија...овај "Србин" мислим да је Рус, осетио би се хрватски акцент да је Хрват,види се да се труди да изговори речи,а и нема проблем са словом Ч...ова девојка кад каже "извана", А јој звучи затворено,као код Руса
Ако неко њих није Рус,то може само овај први са руском заставом да буде :) Он је држављанин Русије додуше,али ми личи да је са Кавказа (Чечен,Ингуш,а можда и Татарстанац :) )
-
Оно што странцима може да делује као да није исти језик,је тенденција коју сви можемо из прве руке да видимо,а то је полеђина производа које сви имамо,па текстови упутства за употребу,где се да би се стекла илузија о различитим језицима,исте реченице пишу на различите начине...оно где пише SRB:бла бла...CRO:bla bla , BIH:bla bla MNE:bla bla...Једно те исто,само на друге начине
-
Будалаштине. Нашли су речи за које су се у србском језику усталиле туђице, али све оне тобож хрватске речи у ствари потичу из србског језика. Као да Руси и Хрвати не кажу амбасада, а у србском не постоји реч - посланство.
Од оваквих снимака и оваквих одвратних злонамерних ликова који их снимају, припадне ми мучнина. Неко је добро написао да је овај лик десно највероватније Хрват, а ја вељу (то да покажем особеност) да је све снимљено у хрватској режији...
То су сад западни суседи изгледа почели да се "фурају" на неку блсикост с Русима :o
Ваљда су схватили да им и није тако добро у ЕУ...
А, успут, да и језички потврде да с нама немају никакве везе и да смо удаљени светлосним годинама.
-
https://www.youtube.com/v/4Zbgp7Tb5a4
-
Без обзира на тенденциозност горе постављеног снимка, рекао бих да је кајкавски (ту убрајам и словеначки) језички ближи руском језику него што је случај са штокавским српским.
Имао сам прилике у Русији да причам са неким оригиналним кајкавцима и они су ми рекли да не само што су неке ријечи и изрази идентични, већ руски има и кајкавску акцентуацију, за разлику од штокавског који сасвим другачије наглашава ријечи. Сем тога кајкавски има и ту словенску мекоћу, док штокавски просјечном Русу изгледа прилично тврдо.
Мислим да чак постоји и одређена генетичка веза између кајкавске и руске зоне. на памет ми пада I2-Y4460 којег има у руској и словеначкој зони,а одсуствује у штокавској. Могуће је да има још веза унутар R1a хаплогрупе.
-
Не знам да ли је неко већ постављао ове снимке...
https://www.youtube.com/v/fDUvkLDkFj8
https://www.youtube.com/v/ut9puLNbrT4
-
Анализа словенских језика од стране једног страног лингвисте:
https://www.youtube.com/v/PfpEPjfB12g
-
Анализа словенских језика од стране једног страног лингвисте:
https://www.youtube.com/v/PfpEPjfB12g
Кратко, јасно и корисно.
Иначе, кад већ упоређујемо руски, украјински, белоруски и српски - интересантно је да у украјинском, белоруском и српском - постоји палатализација (на пример за реч -рука: ми кажемо -у руци, Белоруси и Украјинци кажу -в руци, а Руси - в руке.
Иако је у древном руском постојала палатализација, временом се изгубила (зна се како и када, али је то дуга прича).
-
(http://www.slovio.com/1/9.poucxitel/teacher-language.gif)
Пре пар година на интернету налетех на овај пројекат "славенског есперанта". Интересантна идеја, мада не видим да се значајно пробила на међународној лингвистичкој сцени.
Линк:
http://www.slovio.com (http://www.slovio.com)
Wikipedia:
https://sr.wikipedia.org/sr-el/Словио (https://sr.wikipedia.org/sr-el/Словио)
-
(http://www.slovio.com/1/9.poucxitel/teacher-language.gif)
Пре пар година на интернету налетех на овај пројекат "славенског есперанта". Интересантна идеја, мада не видим да се значајно пробила на међународној лингвистичкој сцени.
Линк:
http://www.slovio.com (http://www.slovio.com)
Wikipedia:
https://sr.wikipedia.org/sr-el/Словио (https://sr.wikipedia.org/sr-el/Словио)
У међувремену се појавио новословенски, касније преименован у међусловенски језик, о којем се сада више прича:
http://steen.free.fr/interslavic/ (http://steen.free.fr/interslavic/)
Јако лепо може да се разуме:
https://www.youtube.com/v/sZE4Usi8J4k&t=83s
-
Сећам се кад сам отишао у Братиславу да студирам, нешто сам већ научио словачки колико толико, па на првом распусту код куће , слушам радио, и разумем 80 посто, али није словачки, кад оно спикер, Радио Љубљана :) Случајно сам нашао ту станицу и знам да нисам разумео словеначки у тој мери пре одласка у Словачку, тј. колико је словеначки близак западнословенским језицима...У суштини, мислим да и они припадају тој сфери, припадали би и даље да нису Мађари направили клин, па се Словенци нашли са јужним Словенима (а и некада је део Словеније био део Велике Моравске, у једној држави су живели са Чесима и Словацима)...У суштини, познавање два словенска језика омогућава прилично разумевање свих осталих...Чешки сам научио преко медија и уџбеника, словачки на студијама, па пољски разумем прилично , а остале солидно (са Русима сам се доста сретао и по такмичењима и без проблема, они на руском, ја микс словачког, српског и нешто мало руског :) )
-
Познавање једног западнословенског језика и руског може у доброј мери да нам покрије комуникацију са свим Словенима (троугао, запад, исток , југ :) )
-
Мора мало музике :) Slavic rap
https://www.youtube.com/v/Oc98wFE5mc0
-
Може ли неко да објасни порекло речи ''ватра'' у српском језику?
-
Може ли неко да објасни порекло речи ''ватра'' у српском језику?
Та реч је постојала још у протословенском, а корен је заједнички са речима из разних других језика.
-
Та реч је постојала још у протословенском, а корен је заједнички са речима из разних других језика.
Добро, хвала. Можеш ли нешто опширније да напишеш о томе или да поставиш неки линк?
-
Та реч је постојала још у протословенском, а корен је заједнички са речима из разних других језика.
Заправо, није баш тако једноставно. Ова реч се код словенских језика, осим у српском, јавља још само у чешком и словачком, и то не са значењем које ова реч има у српском већ као "ломача". Реч "ватра" се јавља и у несловенским језицима, румунском и албанском, где има значење "огњишта" (vatră, vatër). Није сигурно у ком језику је ова реч настала, али то не може бити прасловенски с обзиром да би онда била раширенија међу Словенима. Није искључено да корен речи лежи у неком источноиранском, односно сарматском дијалекту (у протоиранском облику *atr-, *atar-), а да је он затим позајмљен у језик из кога су га касније преузела само одређена словенска племена и то у измењеном облику, са додатим гласом "в" на почетку. Иначе, само албански показује тенденцију да на ове старе позајмице које почињу самогласником додаје глас "в", тако да је могуће да је ова реч у српски дошла из албанског или можда из неког источнороманског дијалекта, који је то опет позајмио или можда наследио из албанског. До чешког и словачког је ова реч могла доћи посредством Моравских Влаха, најсеверозападнијих припадника Источних Романа, који су до Моравске дошли крећући се луком Карпатских планина.
https://en.wiktionary.org/wiki/vatra
https://en.wiktionary.org/wiki/vatr%C4%83#Romanian
https://en.wiktionary.org/wiki/vat%C3%ABr#Albanian
https://en.wikipedia.org/wiki/Moravian_Wallachia
-
мене би занимало порекло "тиња"(ватра) у србском. На старошкотском - teine, по значењу и изговору је истовено домаћем.
https://www.duolingo.com/dictionary/Scottish%20Gaelic/teine/bfbdbedeeb4e7b418da0c7848e06bc9c
-
Заправо, није баш тако једноставно. Ова реч се код словенских језика, осим у српском, јавља још само у чешком и словачком, и то не са значењем које ова реч има у српском већ као "ломача". Реч "ватра" се јавља и у несловенским језицима, румунском и албанском, где има значење "огњишта" (vatră, vatër). Није сигурно у ком језику је ова реч настала, али то не може бити прасловенски с обзиром да би онда била раширенија међу Словенима.
Постоји и у украјинском. Не кажем да је реч настала међу Словенима, али је међу Словенима (не свим, али и западним, и источним и и јужним) довољно дуго. А свакако као што кажеш и у несловенским језицима постоје речи сличног значења и корена.
-
Заправо, није баш тако једноставно. Ова реч се код словенских језика, осим у српском, јавља још само у чешком и словачком, и то не са значењем које ова реч има у српском већ као "ломача". Реч "ватра" се јавља и у несловенским језицима, румунском и албанском, где има значење "огњишта" (vatră, vatër). Није сигурно у ком језику је ова реч настала, али то не може бити прасловенски с обзиром да би онда била раширенија међу Словенима. Није искључено да корен речи лежи у неком источноиранском, односно сарматском дијалекту (у протоиранском облику *atr-, *atar-), а да је он затим позајмљен у језик из кога су га касније преузела само одређена словенска племена и то у измењеном облику, са додатим гласом "в" на почетку. Иначе, само албански показује тенденцију да на ове старе позајмице које почињу самогласником додаје глас "в", тако да је могуће да је ова реч у српски дошла из албанског или можда из неког источнороманског дијалекта, који је то опет позајмио или можда наследио из албанског. До чешког и словачког је ова реч могла доћи посредством Моравских Влаха, најсеверозападнијих припадника Источних Романа, који су до Моравске дошли крећући се луком Карпатских планина.
https://en.wiktionary.org/wiki/vatra
https://en.wiktionary.org/wiki/vatr%C4%83#Romanian
https://en.wiktionary.org/wiki/vat%C3%ABr#Albanian
https://en.wikipedia.org/wiki/Moravian_Wallachia
Negdje ranije sam naišao na tumačenje da je prvobitni naziv za vatru kod Indoeuropljana bio fr i iz toga s kasnije razvija fire, atr, vatra I sl. Mislio sam da je na albanskom ognješte zjarr, a to me podsjeća na žar. Agne bog vatre u Indiji i oganj kod Slovena imaju takodje neko zajedničko porijeklo.
-
Ево још једне занимљивости. Речи муња, маљ и Mjǫllnir имају заједничко порекло.
-
Negdje ranije sam naišao na tumačenje da je prvobitni naziv za vatru kod Indoeuropljana bio fr i iz toga s kasnije razvija fire, atr, vatra I sl. Mislio sam da je na albanskom ognješte zjarr, a to me podsjeća na žar. Agne bog vatre u Indiji i oganj kod Slovena imaju takodje neko zajedničko porijeklo.
Заправо zjarr је ватра на албанском, а свакако је у вези са (балто)словенском речју "жар". Једна од етимологија имена дачке престонице Сармизегетузе (или Зармизегетузе) доводи у везу први слог ове речи управо са појмом жар или zjarr. Агне, ignis (латински) и огањ су речи које потичу од заједничког прото-индоевропског појма.
-
Значи да су Огњен и Игњат имена истог значења. Занимљиво
-
Ево још једне занимљивости. Речи муња, маљ и Mjǫllnir имају заједничко порекло.
Malj i Mjöllnir naravno da oba melju, ali munja nema ikakve veze s mlivom ili muljanjem, nego s onim što promine, muva se, tj dešava se "munjevitom brzinom", dok mlevenje može da bude sporo (uporedi englesko "mull" u "mulled wine" ili u smislu promišljanja) -- mada baš konkretno malj udara naprasno.
-
Malj i Mjöllnir naravno da oba melju, ali munja nema ikakve veze s mlivom ili muljanjem, nego s onim što promine, muva se, tj dešava se "munjevitom brzinom", dok mlevenje može da bude sporo (uporedi englesko "mull" u "mulled wine" ili u smislu promišljanja) -- mada baš konkretno malj udara naprasno.
Мјолнир је име клуба којег сам трениро три године.Кад сам их пито за значење рекли су да је то чекић бога Тора...Мора бити некакав маљ,чим је божји😊
-
Malj i Mjöllnir naravno da oba melju, ali munja nema ikakve veze s mlivom ili muljanjem, nego s onim što promine, muva se, tj dešava se "munjevitom brzinom", dok mlevenje može da bude sporo (uporedi englesko "mull" u "mulled wine" ili u smislu promišljanja) -- mada baš konkretno malj udara naprasno.
Не, заправо, реч "муња" има итекако везе са нечим што "меље". У прасловенском је облик за њу гласио *mъldni, на старословенском млъни.
https://en.wiktionary.org/wiki/Reconstruction:Proto-Slavic/m%D1%8Aldni
From Proto-Balto-Slavic *mildnis, from Proto-Indo-European *ml̥dʰ-ni-s, from *meldʰ- (“lightning”).
Baltic cognates include Latvian milna (“hammer of the thunderer”), Old Prussian mealde (“lightning”).
Probable other Indo-European cognates include Old Norse Mjǫllnir (“Thor's hammer”), Middle Welsh mellt, myllt, Welsh mellt (“lightning”).
-
Не, заправо, реч "муња" има итекако везе са нечим што "меље". У прасловенском је облик за њу гласио *mъldni, на старословенском млъни.
https://en.wiktionary.org/wiki/Reconstruction:Proto-Slavic/m%D1%8Aldni
From Proto-Balto-Slavic *mildnis, from Proto-Indo-European *ml̥dʰ-ni-s, from *meldʰ- (“lightning”).
Baltic cognates include Latvian milna (“hammer of the thunderer”), Old Prussian mealde (“lightning”).
Probable other Indo-European cognates include Old Norse Mjǫllnir (“Thor's hammer”), Middle Welsh mellt, myllt, Welsh mellt (“lightning”).
На скандинавским језицимс мјол значи брашно,тако да ту нема много мистерије.Неке речи су просто универзалне и ту нема много збора,Mollinos u Španiji,Mulino u Italiji,Meal u Engleskoj,itd...Nešto slično kao Majka,Mati,Mother,Mama,Mum,i sve redom pravopisne varijacije...
-
Munja:
From Proto-Balto-Slavic *mildnis, from Proto-Indo-European *ml̥dʰ-ni-s, from *meldʰ- (“lightning”).
Baltic cognates include Latvian milna (“hammer of the thunderer”), Old Prussian mealde (“lightning”).
s за слање или shift+alt+p за преглед
Probable other Indo-European cognates include Old Norse Mjǫllnir (“Thor's hammer”), Middle Welsh mellt, myllt, Welsh mellt (“lightning”).
Old Church Slavonic:
Old Cyrillic: млъни (mlŭni), млънии (mlŭnii), млъньи (mlŭnĭi), мльнии (mlĭnii), мльньи (mlĭnĭi)
https://en.wiktionary.org/wiki/Reconstruction:Proto-Slavic/m%D1%8Aldni
Mjǫllnir:
Most likely from Proto-Norse *ᛗᛖᛚᛚᚢᚾᛁᚨᛉ (*melluniaʀ), from Proto-Germanic *meldunjaz, from Proto-Indo-European *meldʰ-n- (“lightning”).
Compare Old Norse mjuln (“fire”), Welsh mellt (“lightning”), Russian молния (molnija, “lightning”), Latvian milna (“hammer of Pērkons”).
Alternatively, relation to mjǫll (“fresh snow”) has been proposed.
https://en.wiktionary.org/wiki/Mj%C7%ABllnir#Old_Norse
-
Не, заправо, реч "муња" има итекако везе са нечим што "меље". У прасловенском је облик за њу гласио *mъldni, на старословенском млъни.
https://en.wiktionary.org/wiki/Reconstruction:Proto-Slavic/m%D1%8Aldni
Ova rekonstrukcija na wiktionary je nategnuta i pogrešna. Wikipedia je i inače prepuna tvrdnji pokupljenih od kojekuda, često prevaziđenih. Nema šanse da je centralno-istočni satemski dijalekat, protobaltoslovenski imao kognate u ekstremno zapadnom kentumskom protokeltskom niti da je tu bilo praindoevropsko finalno u osnovi ali medijalno u konačnoj reči -dh- koje bi dalo -t(-) u velškom, a -*d- u protobaltoslovenskom, prosto nemamo takve druge primere koji mi padaju na pamet.
I koji je primer iz crkvenoslovenskog za млъни/млънии/млъньи/мльнии/мльньи i u kojoj rečenici?
(Čuj ti to, čak pet oblika za imenicu tobož u nominativu i to u vrlo bizarnom obliku ženskog roda na -i u tom nominativu, a koju nijedan pisar navodno ne zna da zapiše tačno te ima 5 formi! Ili je reč prosto nedavno fabrikovana kao da je tobož ima negde u crkvenoslovenskom gde je nema?)
U Svetom pismu se, koliko se sećam, pominju gromovi a ne munje. A ko je inače u crkvenoslovenskom trošio pergament da zapisuje vremenske nepogode?
-
Ova rekonstrukcija na wiktionary je nategnuta i pogrešna. Wikipedia je i inače prepuna tvrdnji pokupljenih od kojekuda, često prevaziđenih. Nema šanse da je centralno-istočni satemski dijalekat, protobaltoslovenski imao kognate u ekstremno zapadnom kentumskom protokeltskom niti da je tu bilo praindoevropsko finalno u osnovi ali medijalno u konačnoj reči -dh- koje bi dalo -t(-) u velškom, a -*d- u protobaltoslovenskom, prosto nemamo takve druge primere koji mi padaju na pamet.
I koji je primer iz crkvenoslovenskog za млъни/млънии/млъньи/мльнии/мльньи i u kojoj rečenici?
(Čuj ti to, čak pet oblika za imenicu tobož u nominativu i to u vrlo bizarnom obliku ženskog roda na -i u tom nominativu, a koju nijedan pisar navodno ne zna da zapiše tačno te ima 5 formi! Ili je reč prosto nedavno fabrikovana kao da je tobož ima negde u crkvenoslovenskom gde je nema?)
U Svetom pismu se, koliko se sećam, pominju gromovi a ne munje. A ko je inače u crkvenoslovenskom trošio pergament da zapisuje vremenske nepogode?
Истоветну реконструкцију је извео и аутор Рик Дерксен, који је написао књигу "Etymological dictionary of Slavic inherited lexicon", те не стоји тврдња да је "покупљено од којекуда". Из наведене књиге, стр. 333:
"*mldni f. ‘lightning’ ESSJa XX 220-222
CS OCS ml"ni (Zogr., Mar., Ass., Sav.) f.(i#); ml"nii (Mar., Ass, Supr.) f.(i#) (the
variant ml"- is more frequent than ml!-)
E Ru. mólnija; molón’ja (dial.); molodnjá (dial.); melen’já (dial.); Ukr.
maladnjá (dial.) ‘lightning without thunder’
W Cz. mlna (arch.); Pl. menia (dial., probably only in Pomeranian); Slnc.
m¨ nªu ; Plb. måua
S SCr. múnja; Sln. mónja; Bulg. m¹lnija f.(i#)
BSl. *mild-n-
B Latv. milna f. ‘hammer of the thunderer’
OPr. mealde ‘lightning’
PIE *mld -n-
Cogn. OIc. mj0llnir m. ‘Thor’s hammer’"
Дакле у руским и украјинским дијалектима се јављају варијанте "молодња" и "маладња" са очуваним "д", а ту је и старопруски облик mealde.
-
https://www.youtube.com/v/VMFuqzrq3OM
https://www.youtube.com/v/iN-oQGSGpzo
Закарпатски украјински језик (Русини га зову - русински језик) - из угла девојке која добро говори и руски и украјински (лепа девојка са зеленим очима).... За њу је то чудан, леп и егзотичан језик са којим је дошла у додир док је била у гостима у Закарпатју.
Овај закарпатски дијалект украјинског језика (како га називају у Украјини) има доста сличних речи са српским језиком.
На пример:
-на украјинском је сланина - сало. У Закарпатју је сланина - солонина... За мачку кажу - мачка....итд.
На следећем клипу је упоредни преглед речи русинског језика и разних украјинских дијалеката. Русин описује појмове и тражи да учесници у видео конференцији напишу на свом дијалекту термин који он описује (на пример: прозор....)
https://www.youtube.com/v/VMFuqzrq3OM
-
Интерсловенски језик као средство споразумевања?!
https://www.youtube.com/v/NztgXMLwv4A
-
Занимљив видео ;D
Разумљиво
-
Занима ме какво је објашњење афинитета српског према латинским језицима јер се то зна да је њима најближи од свих словенских језика. Није згорега поменути и ону специфичност акцента која се среће у подручјима са великом концентрацијом PH908 а која није тако изражена у другим словенским језицима. Јесу ли баш то били крајеви у којима су се спомињали власи?
Како се објашњава непостојање иоле дубљег германског језичког супстрата код Словена (не мешати са ИЕ)? Ако су Бастарни били део Германа онда би у српском завршило доста више речи које се специфично германске а недостају у словенским језицима?
Само презентујем материјал за дискусију и размишљање.
-
Има пуно германског утицаја на развој словенског и словенских језика.
-
Занима ме какво је објашњење афинитета српског према латинским језицима јер се то зна да је њима најближи од свих словенских језика. Није згорега поменути и ону специфичност акцента која се среће у подручјима са великом концентрацијом PH908 а која није тако изражена у другим словенским језицима. Јесу ли баш то били крајеви у којима су се спомињали власи?
Како се објашњава непостојање иоле дубљег германског језичког супстрата код Словена (не мешати са ИЕ)? Ако су Бастарни били део Германа онда би у српском завршило доста више речи које се специфично германске а недостају у словенским језицима?
Само презентујем материјал за дискусију и размишљање.
Не баш, у српском има врло мало раносредњовековног латинског утицаја (тј. оног који није пристигао преко научних и других стручних термина током 18. и 19. века). Наравно, кад се ово разматра, мора се раздвојити латински утицај током прасловенског периода и латински утицај у првим вековима након доласка Срба на Балкан. Он се углавном огледа у религијским терминима повезаним са хришћанством (нпр. олтар-altar, рака-arca, итд.), мада има и другачијих позајмица (матор-maturus). Свеједно, ових позајмица је врло мало па се стиче утисак да Срби приликом доласка нису ни наишли на неке значајније остатке старог становништва у унутрашњости провинције Далмације, већ је романски (латински) утицај највише долазио из приморја, а ни он није достигао онај ниво који је касније имао нпр. средњовековни грчки.
Ако мислиш на германски утицај на прасловенски језик, он је изузетан и углавном се може везати за готски језик. Написане су читаве књиге о томе. :)
-
Има пуно германског утицаја на развој словенског и словенских језика.
Конкретно, где, на кога и како?Несумњиво да он постоји (лебенраум им је био у додиру са словенским) али опет говорим да то није онолико колико би нпр било да су Бастарни били Германи.
-
Не баш, у српском има врло мало раносредњовековног латинског утицаја (тј. оног који није пристигао преко научних и других стручних термина током 18. и 19. века). Наравно, кад се ово разматра, мора се раздвојити латински утицај током прасловенског периода и латински утицај у првим вековима након доласка Срба на Балкан. Он се углавном огледа у религијским терминима повезаним са хришћанством (нпр. олтар-altar, рака-arca, итд.), мада има и другачијих позајмица (матор-maturus). Свеједно, ових позајмица је врло мало па се стиче утисак да Срби приликом доласка нису ни наишли на неке значајније остатке старог становништва у унутрашњости провинције Далмације, већ је романски (латински) утицај највише долазио из приморја, а ни он није достигао онај ниво који је касније имао нпр. средњовековни грчки.
То је научна чињеница да српски поседује највећи афинитет према латинском. Слажем се да је контакт са латинским далматинским залеђем одиграо одређену улогу али опет је питање за лингвисте у коликој мери је то било и где. Не верујем да Херцеговина и Далмација са мноштвом ПХ908 случајно имају тај свој специфични нагласак који се ипак разликуује од италијанског али има у себи и мање сличности са румунским.
Ако мислиш на германски утицај на прасловенски језик, он је изузетан и углавном се може везати за готски језик. Написане су читаве књиге о томе. :)
Није тајна да су носиоци одређених грана Р1а учествовали у германској етногенези (то беше култура ратних секира?). Та веза је могла потицати још од тада. За Готе се зна да су "прошишали" кроз Словене до обала Црног мора.
Под утицајем германских Бастарна тај уплив био још далеко већи. А он изостаје :)
-
Конкретно, где, на кога и како?Несумњиво да он постоји (лебенраум им је био у додиру са словенским) али опет говорим да то није онолико колико би нпр било да су Бастарни били Германи.
Погледај књигу од Saskia Pronk-Tiethoff - The Germanic loanwords in Proto-Slavic. Ја је имам у пдф-у, могу да ти пошаљем, само ми остави мејл адресу у ПП.
-
То је научна чињеница да српски поседује највећи афинитет према латинском. Слажем се да је контакт са латинским далматинским залеђем одиграо одређену улогу али опет је питање за лингвисте у коликој мери је то било и где. Не верујем да Херцеговина и Далмација са мноштвом ПХ908 случајно имају тај свој специфични нагласак који се ипак разликуује од италијанског али има у себи и мање сличности са румунским.
Није тајна да су носиоци одређених грана Р1а учествовали у германској етногенези (то беше култура ратних секира?). Та веза је могла потицати још од тада. За Готе се зна да су "прошишали" кроз Словене до обала Црног мора.
Под утицајем германских Бастарна тај уплив био још далеко већи. А он изостаје :)
Не, заиста српски не поседује никакав посебан афинитет према латинском језику, напротив, има га мање него што би се очекивало. :) Нагласак о коме говориш је почео да се обликује тек током позног средњег века и касније, тако да он не може имати икакве везе са латинским или са романским језицима.
Не говорим о тим раним утицајима, који су свакако присутни и када не можемо говорити о одвојеном прагерманском или прасловенском, већ о заједничком ПИЕ дијалекту који је био предак словенским, балтским и германским језицима. Говорим о конкретном утицају већ формираних германских језика на прасловенски, дакле о последњим вековима старе и првим вековима нове ере. Највећи утицај је ту извршио готски, што се јасно види по позајмицама. Не знамо како је изгледао бастарнски језик пошто није сачуван у писаном облику као готски, вероватно је у питању источногермански језик као и готски, тако да постоји могућност да су неке позајмице које се приписују готском уствари потекле из бастарнског језика.
-
Можда је Кор мислио на фонетику. Више пута сам слушао да српски језик има фонетику блиску италијанском, тј. да у просеку има више самогласника у речи него други словенски језици као и да су ти самогласници "чистији" него код других словенских језика и због тога се сматра да је српски "певљивији".
Е сад, има ли ту неке истине и да ли се може научно поткрепити, не знам и мене занима.
-
Можда је Кор мислио на фонетику. Више пута сам слушао да српски језик има фонетику блиску италијанском, тј. да у просеку има више самогласника у речи него други словенски језици као и да су ти самогласници "чистији" него код других словенских језика и због тога се сматра да је српски "певљивији".
Е сад, има ли ту неке истине и да ли се може научно поткрепити, не знам и мене занима.
Да, то би могао бити некакав супстратни утицај староседелачког становништва на српски језик. Мислим да је о томе писао и Павле Ивић, да српски звучи као словенски језик који се изговара на несловенски начин. Додуше, не знам да ли то важи за све дијалекте или само за источнохерцеговачки.
-
Можда је Кор мислио на фонетику. Више пута сам слушао да српски језик има фонетику блиску италијанском, тј. да у просеку има више самогласника у речи него други словенски језици као и да су ти самогласници "чистији" него код других словенских језика и због тога се сматра да је српски "певљивији".
Е сад, има ли ту неке истине и да ли се може научно поткрепити, не знам и мене занима.
Мислим да ту доста зависи од оног ко слуша. Руси су ми говорили да им српски звучи прилично тврдо попут њемачког, али мој утисак је да је као што ти рече "певљив".
Занимљиве су реакције на српски са сљедећег видеа. Неки су на прву почели да набрајају романске језике, али на другу су већ препознали словенски језик у њему. На крају, некима српски звучи "harsh" а некима "light", тако да бих рекао да је то све субјективно.
https://www.youtube.com/v/fDUvkLDkFj8
Од европских језика мени су најпријатнији за уши шпански, грчки и руски, најнепријатнији је дефинитивно холандски (имам осјећај као да ће сваког часа да пљуну) док ми је можда најинтересантнији португалски (као да има неку словенску мекоћу).
-
Можда је Кор мислио на фонетику. Више пута сам слушао да српски језик има фонетику блиску италијанском, тј. да у просеку има више самогласника у речи него други словенски језици као и да су ти самогласници "чистији" него код других словенских језика и због тога се сматра да је српски "певљивији".
Е сад, има ли ту неке истине и да ли се може научно поткрепити, не знам и мене занима.
Иван Клајн је својевремено, у колумни у НИН-у, писао о романској фонетици у српском језику тј. о сличности самогласника са романским (посебно италијанским) и већим учешћем самогласника у односу на сугласнике у односу на остале словенске и германске језике. И то се може научно поткрепити једноставном статистиком односа самогласника и сугласника у речима српског језика. Италијански је овде без премца, али се и српски и хрватски добро држе на овој табели.
Ако говоримо о перцепцији слушалаца - моје искуство је да то зависи и од нивоа образовања слушалаца. На пример, у Казахстану, образовани руси и казахстанци (који говоре руски) су из "цуга" препознали италијанске гласове (поготово рус који је имао музичко образовање) али и словенске речи, али им је та комбинација изгледала врло чудно. Пољаци су нас пажљиво слушали покушавајући да ухвате смисао појединих речи са гримасама - звучи познато, али... Иначе, пољски је у овом погледу- односа самогласника и сугласника- врло неповољан, посебно због великој броја речи где постоје узастопно по неколико сугласника (попут наших речи крв, хрват, хрбат, прст....).
Још једна особеност српског (и хрватског) јесте мелодичност - лингвисти то називају музикалним акцентом: као што је познато српски језик има 4 акцента (кратко/дуго/улазни/силазни) тј да би се реч правилно изговорила треба знати и слог акцента, као и тип акцента. Уз комбинацију са романском фонетиком - ово даје ефекат "музикалности".
Ову особину -музикални акценат- од савремених језика, има и литвански језик - којим се говори у Литванији и деловима Белорусије и Пољске где има литванске мањине - (ето тезе за разне хипотезе, ако повежемо још и склоност ка кошарци:-)), и донекле шведски језик (са врло простим системом). Интересантно, ову особину имао је и старогрчки језик.
-
Српски је у својој екавској варијанти доста тврд, нарочито за словенске језике. Већ код ијекавског он се доста умекша. Додуше ако се акцентује као у деловима босне може и даље да буде тврд.
А тачно је да странци који не пропазнају разлику међу великим европским језичким групама често могу српски да помешају са италијанским. Не знам зашто је тако али се дешава.
-
Ако говоримо о перцепцији слушалаца - моје искуство је да то зависи и од нивоа образовања слушалаца. На пример, у Казахстану, образовани руси и казахстанци (који говоре руски) су из "цуга" препознали италијанске гласове (поготово рус који је имао музичко образовање) али и словенске речи, али им је та комбинација изгледала врло чудно. Пољаци су нас пажљиво слушали покушавајући да ухвате смисао појединих речи са гримасама - звучи познато, али... Иначе, пољски је у овом погледу- односа самогласника и сугласника- врло неповољан, посебно због великој броја речи где постоје узастопно по неколико сугласника (попут наших речи крв, хрват, хрбат, прст....).
;D
Гжегож и Немци
https://www.youtube.com/v/F4fONvkOA1w
Немачки и пољски језик укратко, суштина у 45 секунди.
Руси Пољаке у жаргону називају Пшеки вероватно због превише сугласника.
-
Овима су у видеу пуштали неку радио емисију на српском, а знате да радио водитељи јутарњих и дневних програма имају онај специфичан изговор, можда их је и то мало повукло на романске језике.
Постоји ли негде нека листа језика према односу самогласника и сугласника?
Ја волим звук пољског језика, са тим силним сугласницима, ваљда ствара неке вибрације које ми пријају :D С друге стране норвешки ми је најнепријатнији за слушање.
Негде сам читао и тврдње да је и клима утицала на језике, па на југу више отварају уста и самогласници су чистији, док на северу због хладноће мање отварају уста па има мање самогласника, а више полугласова.
-
1. Kad su u pitanju italijanski i srpski to je zato što na isti način izgovaraju samoglasnike i skoro sve sugasnike. Zato kad Srbin priča italijanski onda je to skoro bez osećaja da je stranac.
2. Tipičan primer za drugačiji izgovor samoglasnika i dosta suglasnika (č, ž, š...) je češki. Z razliku od slovačkog i poljskog koji izgovaraju gore navedene glasove isto ko srpski to nije slučaj kod češkog koji zvuči potpuno drugačije.
Zbog toga je veoma teško da Srbin, Poljak ili Slovak govori češki bez prepoznatljivog akcenta. Mislim da će se Dušan Vučko složiti sa ovim.
3. Primer gde dva naroda izgovaraju iste reči na sasvim drugačiji način su Albanci (sa Kosova pogotovo) i Srbi. Mi samoglasnike i dosta suglanika izgovaramo na potpuno drugačiji način. Poznate su šale na račun nas kako pričamo srpski ali ima isto i puno šala kod nas kako Srbi pričaju albanski. To se najbolje vidi u komedijama gde neki albanski glumac imitira kako Srbi pričaju albanski.
-
Од европских језика мени су најпријатнији за уши шпански, грчки и руски, најнепријатнији је дефинитивно холандски (имам осјећај као да ће сваког часа да пљуну) док ми је можда најинтересантнији португалски (као да има неку словенску мекоћу).
Да, давно сам чуо шалу да је холандски - немачки са пљувањем и кашљањем :)
-
3. Primer gde dva naroda izgovaraju iste reči na sasvim drugačiji način su Albanci (sa Kosova pogotovo) i Srbi. Mi samoglasnike i dosta suglanika izgovaramo na potpuno drugačiji način. Poznate su šale na račun nas kako pričamo srpski ali ima isto i puno šala kod nas kako Srbi pričaju albanski. To se najbolje vidi u komedijama gde neki albanski glumac imitira kako Srbi pričaju albanski.
У суштини све речи у албанском које садрже: Y, DH, X, TH, RR, Ë, су тешке за изговор Србима, па се лако препозна кад Србин прича албански. Довољно да Србин на албанском каже: "Узми два хлеба у пекару" и биће јасно. С друге стране ту је и акцентуација. Кад спомену' пекару и данас постоје оне интерне форе "ku po shkon (где ћеш)", а овај му на српском одговара "ка пекари". Иако се другачије изговара , зна се шта је суштина. :)
Ево како то отприлике изгледа када Србин говори албански. Интервју покојног Оливера на једном албанском ТВ каналу.
https://www.youtube.com/v/55Q1h_CKQgk
-
У суштини све речи у албанском које садрже: Y, DH, X, TH, RR, Ë, су тешке за изговор Србима, па се лако препозна кад Србин прича албански. Довољно да Србин на албанскоом каже: "Узми два хлеба у пекару" и биће јасно. С друге стране ту је и акцентуација. Кад спомену' пекару и данас постоје оне интерне форе "ku po shkon (где ћеш)", а овај му на српском одговара "ка пекари". Иако се другачије изговара , зна се шта је суштина. :)
Интерна фора бр. 2:
-ku po shkon? (gde ćeš? kuda ideš?)
-me pi kafa nË terase...
-
Ево како то отприлике изгледа када Србин говори албански. Интервју покојног Оливера на једном албанском ТВ каналу.
https://www.youtube.com/v/55Q1h_CKQgk
Јел и Сергеј Трифуновић у "Стршљену" говори албански са изразитим српским нагласком? Знам да га на Јутубу Албанци хвале како добро говори албански иако га није учио у школи већ се у том филму први пут са њим сусрео.
-
Јел и Сергеј Трифуновић у "Стршљену" говори албански са изразитим српским нагласком? Знам да га на Јутубу Албанци хвале како добро говори албански иако га није учио у школи већ се у том филму први пут са њим сусрео.
Па као што кажеш, за неког ко није имао додир са албанским, Сергеј је одличан. Али наравно да се осећа да је Србин. Мада то не могу ја да кажем, али Руговац може да потврди. Исто као што и ми можемо и поред перфектног српског да осетимо макар у једној речи или слогу, Енвера Петровција. :)
-
;D
Гжегож и Немци
https://www.youtube.com/v/F4fONvkOA1w
Немачки и пољски језик укратко, суштина у 45 секунди.
Руси Пољаке у жаргону називају Пшеки вероватно због превише сугласника.
Руски виц:
Встретились кобра и поляк (Срели се пољак и кобра):
поляк : пшышк пшышка пше пш
кобра : пшшшшшш
А што се тиче правописа пољског језика: руски коментар је да је избор латинице од стране народа који има толико много речи попут Кшиштоф, Гжегов - било погрешно. Пробајте да уместо латиничних комбинација слова за један или два звука препознате ћирилична слова у пољским речима и видећете колико то изгледа разумљивије.
-
1. Kad su u pitanju italijanski i srpski to je zato što na isti način izgovaraju samoglasnike i skoro sve sugasnike. Zato kad Srbin priča italijanski onda je to skoro bez osećaja da je stranac.
2. Tipičan primer za drugačiji izgovor samoglasnika i dosta suglasnika (č, ž, š...) je češki. Z razliku od slovačkog i poljskog koji izgovaraju gore navedene glasove isto ko srpski to nije slučaj kod češkog koji zvuči potpuno drugačije.
Zbog toga je veoma teško da Srbin, Poljak ili Slovak govori češki bez prepoznatljivog akcenta. Mislim da će se Dušan Vučko složiti sa ovim.
3. Primer gde dva naroda izgovaraju iste reči na sasvim drugačiji način su Albanci (sa Kosova pogotovo) i Srbi. Mi samoglasnike i dosta suglanika izgovaramo na potpuno drugačiji način. Poznate su šale na račun nas kako pričamo srpski ali ima isto i puno šala kod nas kako Srbi pričaju albanski. To se najbolje vidi u komedijama gde neki albanski glumac imitira kako Srbi pričaju albanski.
По изговору неких гласова, мени албански доста личина енглески. Мислим да из тог разлога Албанци прилично добро говоре енглески.
Тачно је да нема италијанског гласа који Срби не могу изговорити (укључујући и сугласнике и самогласнике). Не знам да ли је и обрнуто исти случај.
-
Снимак из 1985. говорника ирског језика, који не говори ниједан други језик. Занимљива мелодика.
https://www.youtube.com/v/UP4nXlKJx_4
Морам признати да ме мало подсјећа на албански.
-
У суштини све речи у албанском које садрже: Y, DH, X, TH, RR, Ë, су тешке за изговор Србима, па се лако препозна кад Србин прича албански. Довољно да Србин на албанском каже: "Узми два хлеба у пекару" и биће јасно. С друге стране ту је и акцентуација. Кад спомену' пекару и данас постоје оне интерне форе "ku po shkon (где ћеш)", а овај му на српском одговара "ка пекари". Иако се другачије изговара , зна се шта је суштина. :)
Ево како то отприлике изгледа када Србин говори албански. Интервју покојног Оливера на једном албанском ТВ каналу.
https://www.youtube.com/v/55Q1h_CKQgk
Сад - субјективни доживљај. Али мени албански језик звучи лепше, меканије и музикалније када га говори Оливер Ивановић него водитељ.
Но, запала ми је за "уво" реч барикада (која није ни српска, ни албанска, већ потиче из француског језика).
Реч "барикада" има доста самогласника. Па не би требало да буде тешка никоме за изговор.
Покушала сам да је изговорим на исти начин као и водитељ емисије - Албанац. То је захтевало повећи напор ....низ покрета већег броја мишића у устима.
Дакле - на прву лопту Срби и Албанци ни самогласнике не изговарају на исти начин.
-
По изговору неких гласова, мени албански доста личина енглески. Мислим да из тог разлога Албанци прилично добро говоре енглески.
Тачно је да нема италијанског гласа који Срби не могу изговорити (укључујући и сугласнике и самогласнике). Не знам да ли је и обрнуто исти случај.
Код албанског ме једино буни што слово R (не RR) некад изговарају врло слично енглеском R, а некад као наше Р. Ваљда је овај први начин локални изговор Гега са севера Албаније и са Космета док је други начин тоскијски, књижевни.
Мислим да је италијански генерално један од "лакших" језика, и што се тиче изговора и што се тиче граматике, тако да га поред Срба лако савладавају и остали европски и ваневропски народи.
-
Снимак из 1985. говорника ирског језика, који не говори ниједан други језик. Занимљива мелодика.
https://www.youtube.com/v/UP4nXlKJx_4
Морам признати да ме мало подсјећа на албански.
Да - као да " поентира " на крају сваког исказа.
Мора се пажљиво слушати да би се открили самогласници.
Није ми баш нешто мелодичан - сем тог самог краја сваког исказа.
-
Није ми баш нешто мелодичан - сем тог самог краја сваког исказа.
Можда сам се погрешно изразио, хтио сам рећи занимљив акценат, а да ли је мелодичан или није друго је питање.
-
Па као што кажеш, за неког ко није имао додир са албанским, Сергеј је одличан. Али наравно да се осећа да је Србин. Мада то не могу ја да кажем, али Руговац може да потврди. Исто као што и ми можемо и поред перфектног српског да осетимо макар у једној речи или слогу, Енвера Петровција. :)
1. Trifunović je skinuo dobro albanski ali to je umeće glumca.
2. Pokojni Ivanović je dosta dobro govorio. [size=78%]To dosta čudno jer su Srbi u gradu veoma slabo govorili. [/size]
Ja u Prišini odakle sam rodom nisam nikad sreo nekoga Srbina da je znao dobro..
3. Petrovci je godinama živeo u Beogradu i to je uticalo ali i njemu se ponekad omakne greška.
4. Veliki problem nisu samo oni glasovi kojh nema u srpskom već i samoglasnici i način kako se govori.
Srbi dele reči na slogove i to je nama kad to rade a govore albanskio neverovatno i simpatično i smešno.
-
Код албанског ме једино буни што слово R (не RR) некад изговарају врло слично енглеском R, а некад као наше Р. Ваљда је овај први начин локални изговор Гега са севера Албаније и са Космета док је други начин тоскијски, књижевни.
Мислим да је италијански генерално један од "лакших" језика, и што се тиче изговора и што се тиче граматике, тако да га поред Срба лако савладавају и остали европски и ваневропски народи.
У српском говорном и писаном - као да се догодило поједностављење (није ни као него јесте кроз Вукову реформу писма)!
Где и кад год нам је нешто било лакше - брзо смо прихватали ....
Остале су те речи трн, срп, срб-ија, врх, зрно, крв, рт, смрт, хрв-атска, црн, грм, брз и друге где имамо ипак то чувено "р".
-
Код албанског ме једино буни што слово R (не RR) некад изговарају врло слично енглеском R, а некад као наше Р.
А ту је и глас dh који се изговара слично као у енглеском th(e).
-
1. Trifunović je skinuo dobro albanski ali to je umeće glumca.
2. Pokojni Ivanović je dosta dobro govorio. [size=78%]To dosta čudno jer su Srbi u gradu veoma slabo govorili. [/size]
Ja u Prišini odakle sam rodom nisam nikad sreo nekoga Srbina da je znao dobro..
3. Petrovci je godinama živeo u Beogradu i to je uticalo ali i njemu se ponekad omakne greška.
4. Veliki problem nisu samo oni glasovi kojh nema u srpskom već i samoglasnici i način kako se govori.
Srbi dele reči na slogove i to je nama kad to rade a govore albanskio neverovatno i simpatično i smešno.
Управо сам ја то приметила за самогласнике кроз речи барикада.
Не покрећу се исти мишићи говорног апарата када се говоре српски и албански језик.
-
А ту је и глас dh који се изговара слично као у енглеском th(e).
recimo ime Atdhe je vrlo teško izgovoriti.
-
recimo ime Atdhe je vrlo teško izgovoriti.
Što bi se reklo, Ante :)
-
Снимак из 1985. говорника ирског језика, који не говори ниједан други језик. Занимљива мелодика.
https://www.youtube.com/v/UP4nXlKJx_4
Морам признати да ме мало подсјећа на албански.
Заиста подсећа. :)
-
Заиста подсећа. :)
Мене подсећа на руски.
-
:)
-
Албански не сигурно. Руски такође не.
Пре бих рекао на хебрејски.