Форум - Порекло
Науке и научне дисциплине => Историја => Тему започео: Bokez Април 05, 2020, 09:54:09 поподне
-
Општепозната прича је да су Арапски броејви дошли у 11. вијеку у Европи и почели полако да потискују римске бројеве. До које године у званичном систему у државама Европе су кориштени римски бројеви ? Нпр за објекте који су изграђени у доба Млетачке републике, налазимо 1762. нпр што испада да су кориштени до пропасти Млетачке републике 1797, да ли то значи да тај начин записа одржао до почетка 19.вијека ?
-
Општепозната прича је да су Арапски броејви дошли у 11. вијеку у Европи и почели полако да потискују римске бројеве. До које године у званичном систему у државама Европе су кориштени римски бројеви ? Нпр за објекте који су изграђени у доба Млетачке републике, налазимо 1762. нпр што испада да су кориштени до пропасти Млетачке републике 1797, да ли то значи да тај начин записа одржао до почетка 19.вијека ?
Арапски бројеви нису ни данас у потпуности истисли римске бројеве, који се најчешће користе као редни бројеви (године су редни бројеви , спратови нпр. VII спрат ...).
Знаш ли који је број на згради главне железничке станице у Београду MDCCCLXXXIV?
(https://dostajebilo.rs/wp-content/uploads/2018/06/zeleznicka22.jpg)
-
Општепозната прича је да су Арапски броејви дошли у 11. вијеку у Европи и почели полако да потискују римске бројеве. До које године у званичном систему у државама Европе су кориштени римски бројеви ? Нпр за објекте који су изграђени у доба Млетачке републике, налазимо 1762. нпр што испада да су кориштени до пропасти Млетачке републике 1797, да ли то значи да тај начин записа одржао до почетка 19.вијека ?
Прво, "арапски бројеви" су, у ствари, "индијски бројеви" јер су их први почели примењивати индијци, а арапи су их, као трговци, донели у Европу. Индијски бројеви (засновани на основи 10) су, под утицајем индијаца, арапа и светске трговине раширили су се, због практичности, око 700 г. н.е. Ни вавилонци, ни египћани, ни грци, а поготово математичке незналице као што су били римљани - нису користили систем са основом 10, који нам данас изгледа тако "природно". Иначе, бројчани систем може имати за основу 10 (примери су бинарни или хексадецимални систем, који се користе у рачунарству). Знакови + и - појавили су тек у 15-ом веку, а знак Х (множење) тек у 17-ом веку ( више се може наћи у књизи: Kline, Mathematical taught, pp 184-185, 259,260).
Нема датума усвајања званичне употребе индијских бројева у Европи, него се систем полако допуњавао и ушао у употребу у свим земљама кроз школе, трговину, науку...То што на зградама постоје римске цифре - није знак употребе система, него најобичније традиције. Римске цифре нису се користиле за рачунске операције (јер су непрактичне) него су се само користили као књиговодствени записи (на пример: за количине жита, за године, за број убијених војника у биткама, и сличне ствари).
-
То што на зградама постоје римске цифре - није знак употребе система, него најобичније традиције. Римске цифре нису се користиле за рачунске операције (јер су непрактичне) него су се само користили као књиговодствени записи (на пример: за количине жита, за године, за број убијених војника у биткама, и сличне ствари).
То је поента мога питања. Значи римски бројеви на објектима су више као традиција као у горепоменутом примјеру Жељезничке традиције и не значе ништа више од тога, јер у Србији се сигурно нису користили ни за шта друго у томе добу.
Мада чини ми се да се одустало од тога у 20. вијеку, нисам нашао сличан примјер...гледао сам неке куће кад се направе па стави иницијале и годину 1901 изнад врата.