Као прилог сеобама са простора Босне издвојио сам из Гатерманове књиге примере презимена које означава босанско или бошњачко порекло дела становништва који се помиње у пописима спроведеним у Барањи од 1695. до 1713. године (а које је Барању населило углавном у периоду између 1686. и 1701. године). У прилогу је табела са местима где се у том периоду јављају бошњачка презимена, у ком облику се јављају, те којих су година и у ком облику пописана.
Табела је обојена, па тако
плава боја представља места где се
Бошњаци јављају и почетком XX века као српски оптанти из мађарског дела Барање (којима треба придодати и следећа места, где се у овим пописима не спомињу, а у којима их је било почетком XX века:
Батосек, Борјад, Грабовац, Долња Нана, Ланчуг, Липова, Мађарбоја, Мохач, Печудвар, Пишпек Марок, Сака и
Шарок);
црвеном бојом су обојена места која су према Тријанонском споразуму припала Краљевини Срба, Хрвата и Словенаца, те самим одатле није било опције, што не искључује могућност да је и тамо било
Бошњака који су се одржали почетка XX века, чак напротив, постоје о томе други извори који то потврђују, само што тренутно немам те изворе за сва места појединачно; и на крају
зеленом бојом су обојена места у којима се
Бошњаци не спомињу међу српским оптантима на почетку XX века, а што највероватније говори о томе да их тамо више није ни било.
О пореклу и времену досељавања ових бошњачких породица на просторе Барање, пише и сам Гатерман, када говори о сеобама Јужних Словена (Хрвата, Срба и Бугара) у Барању, а о чему би нам можда могла Бањанска поближе написати, пошто она боље влада немачким језиком.
А до тада, као пример, додаћу само ову карту из Гатерманове књиге, на којој се виде главни простори порекла становништва града Печуја, које се доселило у град између 1686. и 1701. године.
(1 = Koprivnica, 2 = Križevci, 3 = Ludbreg, 4 = Csáktornya, 5 = Varaždin, 6 = Vidovec, 7 = Zagreb, 8 = Turopolje, 9 = Karlovac, 10 = Kraljevica, 11 = Senj, 12 = Zadar, 13 = Livno, 14 = Sarajevo, 15 = Olovo, 16 = Gračanica, 17 = Požega, 18 = Brod, 19 = Đakovo, 20 = Valpovo, 21 = Osijek, 22 = Dernye, 23 = Zombor, 24 = Baja, 25 = Koppány, 26 = Perenye, 27 = Kopács, 28 = Mitrovica, 29 = Belgrad, 30 = Küstendil, 31 = Čiprovci; Quellen: HKA Vermischte Ungarische Gegenstände 2 Conscr. 3 Nr. 70, Móró, Pécs város polgárai, S. 55-60)
Наравно, ово су сеобе које се одвијају непосредно пре
Прве сеобе Срба под патријархом Арсенијем III Чарнојевићем, или које су текле истовремено са том сеобом. Жао ми је што нисам скенирао и правце миграција
Прве сеобе Срба, која је такође објављена у горе поменутом
Историјском атласу, па бисмо видели сликовито одакле долази становништво подигнуто од стране патријарха Арсенија III, а одакле ово становништво којем припадају
Бошњаци, а које је вероватно подстанкуто на сеобе из сличних разлога, повлачењем јединица Свете лиге са простора Босне.
Можда није од вишка обратити пажњу на просторе којима је прошла војска Свете лиге, а који су се након њеног повлачења 1690. године и након Карловачког мира 1699. године нашли поново у Турској, јер управо са тих простора крећу сеобе Срба у крајеве северно од Саве и Дунава, а што се у случају Босне у добром делу поклапа са Гатермановом картом порекла нових становника Печуја.
