Сеобе пре сеоба

[Vidak]

Можда ћу мало скренути са теме, али мени је пала напамет једна теза, да се у вези назива Колашин, заправо ради о антропониму, можда на индиректан начин везаног за Shinkolla, презиме које постоји у околини Елбасана, а који је у вези са Светим Николом Shin-Kolla, или извесније, као што Видак каже, од имена Кола и словенског суфикса -шин (Вукашин, Милашин, Добрашин...).

У сваком случају, Колашиновићи, који се спомињу у Добриловинском катастху, а који су селу Колашину дали тај назив, који се под тим именом први пут спомињу у султановом берату 1565. године, где се на место умрлог кнеза Милоша поставља његов син Тодор (BAI, AD 2775, 252.). На том месту су територијализовани и током 17. века се и спомињу као Колашиновићи и то Томаш и Симон ( Ж. Шћепановић сматра да су вероватно родоначелници Томашевића и Симоновића из Колашина). Ти исти Колашиновићи се спомињу и у Девичком катастиху из 1766. у селу Зупче у И. Колашину, па је јасно ко је тај топоним раширио. Питање је о коме се ту ради. По мом мишљењу и у једном и у другом случају, реч је о Бјелопавлићима (знајући и неке резултате тестираних). Остаје питање у ком су то историјском моменту они населили тај крај.

Дакле и поред разних мишљења о имену Колашина, највероватније се ради о личном имену Колашин. Моје питање је: где се тај антропоним може наћи, односно да ли постоји у неком документу?

Vukašin je karakteristično srpsko ime, nema ga baš kod ostalih Slovena. Gradje imena mi djeluje kao kombinacija slovenskih i balkanskih elemenata. Varijanta Vukaš, Dragaš, Glavaš, Miraš uz nastavak in koji zvuči kao na veličinu Nikoletina, budaletina a ne kao prisvojno in kao u Nedin, Marin. Slično može biti za Kolašin ali nisam lingvista pa možda lupam. Kao što vlaško Radul ušlo kod nas pa postoji ime Radule. Neki smatraju da je Vukašin ustvari Vuka sin. Kod albanaca postoji prezime Vikšinaj sto izgleda kao srpski uticaj imena koji je svakako prisutan posebno u srednjem vijeku.

[Nebo]

Лично име Колаш / Колашин, може доћи од кованице Кољ - албанска верзија имена Никола и словенског наставка -аш, или од турцизма kolagazi, у нашој рецепцији - колаш, официрски чин (заповедник чете), али и од словенске речи - коло = круг.

Обратите пажњу на ово тумачење:

"Golašin, Golazine 1219/48, 'villa Slavorum', ident. sa poljskim Golaszyn, od imena Golasz (11: 60). Šlimpert ima: M. Kolasch 1381. Razlika je samo u izgovoru G-K. Kolaš je hipokor. od Nikola, Mikula, Konstantin, kao Kolja (Bosanac 1984: 296) -. Kolašin. Kolašinovići, Danilovgrad. Pleme sa nasljednim knezom u vrijeme kada su "Ilirci podigli utvrđenje 'na Kolašinoviću'. Prema tome, ime naselja nije nastalo od turske titule kolagasi, kako je mislio Škaljić (1985: 412). Treba obratiti pažnju i na mogućnost od : kolaš = začinjavac u kolu".

(Радослав Ротковић, "Одакле су дошли преци Црногораца", 2000)

Нисам љубитељ Ротковића, али ово тумачење не звучи лоше.

[Милош]

Лично име Колаш / Колашин, може доћи од кованице Кољ - албанска верзија имена Никола и словенског наставка -аш, или од турцизма kolagazi, у нашој рецепцији - колаш, официрски чин (заповедник чете), али и од словенске речи - коло = круг.

Обратите пажњу на ово тумачење:

"Golašin, Golazine 1219/48, 'villa Slavorum', ident. sa poljskim Golaszyn, od imena Golasz (11: 60). Šlimpert ima: M. Kolasch 1381. Razlika je samo u izgovoru G-K. Kolaš je hipokor. od Nikola, Mikula, Konstantin, kao Kolja (Bosanac 1984: 296) -. Kolašin. Kolašinovići, Danilovgrad. Pleme sa nasljednim knezom u vrijeme kada su "Ilirci podigli utvrđenje 'na Kolašinoviću'. Prema tome, ime naselja nije nastalo od turske titule kolagasi, kako je mislio Škaljić (1985: 412). Treba obratiti pažnju i na mogućnost od : kolaš = začinjavac u kolu".

(Радослав Ротковић, "Одакле су дошли преци Црногораца", 2000)

Нисам љубитељ Ротковића, али ово тумачење не звучи лоше.

Да. Управо сам на то мислио, да се ради о хипокористику од имена Никола, са суфиксом "Шин".  Не треба заборавити ни податак из дефтера из 1570. који наводи Ђурђев о селу Колашини у нахији Бјелопавлићи у Скадарском санџаку . То још више појачава везу Колашиновића у Потарју и Бјелопавлића. Било би добро наћи неку потврду у неком дефтеру у том периоду. Очито се Колашин јавља почетком 16. века, јер га пре нема.  Могуће да су село прозвали по неком Колашину, који је живео крајем 15. и почетком 16. века. Гледајући предање, можда је Колашин Митров син Никола. Јер се у споменутом дефтиру после Колашина спомиње село Петрушини, каснији Петрушиновићи, вероватно потомци другог Митровог сина Петрушина. А у дефтерима са краја 15. века у селу Димитровић спомиње Рашко и Ђуро, и један и други - син Кола.

У светлу овога је занимљиво и место Ђоја дел Коле у Апулији, где су се на том прелазу из 15. у 16. век могуће населили Бјелопавлићи. Још кад би имали генетску потврду тога и нашли документ о човеку по имену Колашин, све би се карте отвориле.

Циљ ми је наћи потврду мушког имена Колашин, у дефтерима пре свега, а можда су Рашко или Ђуро или обојица из Димитровића у ствари Колашини, синови Коле.

[Милош]

Vukašin je karakteristično srpsko ime, nema ga baš kod ostalih Slovena. Gradje imena mi djeluje kao kombinacija slovenskih i balkanskih elemenata. Varijanta Vukaš, Dragaš, Glavaš, Miraš uz nastavak in koji zvuči kao na veličinu Nikoletina, budaletina a ne kao prisvojno in kao u Nedin, Marin. Slično može biti za Kolašin ali nisam lingvista pa možda lupam. Kao što vlaško Radul ušlo kod nas pa postoji ime Radule. Neki smatraju da je Vukašin ustvari Vuka sin. Kod albanaca postoji prezime Vikšinaj sto izgleda kao srpski uticaj imena koji je svakako prisutan posebno u srednjem vijeku.

Нисам ни ја компетентан да са те лингвистичке стране објасним, али овако се, лајички гледано, заиста чини да је у тој српско-арбанашкој прелазној зони настао тај суфикс "шин", односно "син", где је под арбанашким утицајем "с" прешло у "ш". За имена која си навео Вукаш, Драгаш, Мираш, рекао бих да су скраћене верзије од Вукашин, Драгашин, Мирашин, односно Вука син, Драга син, Мира син.

[Vidak]

Нисам ни ја компетентан да са те лингвистичке стране објасним, али овако се, лајички гледано, заиста чини да је у тој српско-арбанашкој прелазној зони настао тај суфикс "шин", односно "син", где је под арбанашким утицајем "с" прешло у "ш". За имена која си навео Вукаш, Драгаш, Мираш, рекао бих да су скраћене верзије од Вукашин, Драгашин, Мирашин, односно Вука син, Драга син, Мира син.

Da li je je Dragaš skraćeno od Dragašin ili obrnuto nisam siguran. Primijetna je razlika u imenima  vladare iz ranijih perioda koji su se zvali Vojislav, Višeslav, Vladimir, Stojimir u odnosu na Mrnjavčeviće. Kod Nemanjića su imena koja se završavaju sa in kao Dragutin, Milutin ali i Uroš koje bi trebalo biti mađarskog porijekla. Ako se neko zove Slaviša, Radiša, Radašin, Dobrašin nekako očekujem da će govoriti naglaskom iz južne Srbije ili zetsko-raškim a ne vojvođanskim ili hercegovačkim. Zato što su u tom području takva imena češća.

[Nebo]

Grzegorz Jawor, "Балкански имигранти у Пољској XVI века, случај браће Дукађиновича, власника града Уланова на Подољу":

https://www.academia.edu/36300696/Istorijski_%C4%8Dasopis_Historical_Review_66_2017_?email_work_card=title
(стр. 257)

[drajver]

Помињано је раније на овој теми досељавање Срба из Цетинске крајине крајем 16. вијека и оснивање манастира Грабовца од стране драговићких монаха. Колико видим у оригиналном љетопису манастира помиње се досељавања Срба из Далмације током 16. вијека на подручје Барање, прије доласка самих монаха.

"и напунише до самог Јанока (Ђура) вароши и села и насеља своја створише, цркве и домове себи подигоше: тако и Копањском пољу и покрај Капуша и у самом Капушвару хришћани наши из Далмације дођоше и населише се, тамо и овде становати највише су волели. Од њих неки вратише се да виде отачаство своје, и известише нас који смо још били у манастиру Драговићу који је у Далмацији, да ова земља мађарска је прекрасна и лепа, житородна и плодоносна, испуњена сваким обиљем потребним за исхрану телесну, а у Далмацији би тада код реченог нашег манастира Драговића глад крепак, да и ако не би хтели, нужде нам би отићи у ову земљу због глади да би се прехранили код оних хришћана који су од нас отишли и који су живели у Копањском и Таботском пољу."

Да ли би се могла идентификовати конкретна насеља која су населили ови Далматинци?

[Amicus]

Помињано је раније на овој теми досељавање Срба из Цетинске крајине крајем 16. вијека и оснивање манастира Грабовца од стране драговићких монаха. Колико видим у оригиналном љетопису манастира помиње се досељавања Срба из Далмације током 16. вијека на подручје Барање, прије доласка самих монаха.

"и напунише до самог Јанока (Ђура) вароши и села и насеља своја створише, цркве и домове себи подигоше: тако и Копањском пољу и покрај Капуша и у самом Капушвару хришћани наши из Далмације дођоше и населише се, тамо и овде становати највише су волели. Од њих неки вратише се да виде отачаство своје, и известише нас који смо још били у манастиру Драговићу који је у Далмацији, да ова земља мађарска је прекрасна и лепа, житородна и плодоносна, испуњена сваким обиљем потребним за исхрану телесну, а у Далмацији би тада код реченог нашег манастира Драговића глад крепак, да и ако не би хтели, нужде нам би отићи у ову земљу због глади да би се прехранили код оних хришћана који су од нас отишли и који су живели у Копањском и Таботском пољу."

Да ли би се могла идентификовати конкретна насеља која су населили ови Далматинци?

Постоји Михалџићева карта на којој су приказана српска насеља према турском попису из 1581. године.



У време Ракоцијеве буне и мађарске и аустријске војсковође овај простор називају Рацком земљом (Rácz ország, Ratzenland), што значи да се српско становништво ту одржало све до почетка 18. века.

[drajver]

Постоји Михалџићева карта на којој су приказана српска насеља према турском попису из 1581. године.



У време Ракоцијеве буне и мађарске и аустријске војсковође овај простор називају Рацком земљом (Rácz ország, Ratzenland), што значи да се српско становништво ту одржало све до почетка 18. века.

Скоро смо на другој теми (тестирање становништва Барање) имали резултат једног Барањца из српског Гарчина који је припадао роду I2-PH908 Тепчана. Била је чудна та веза Дробњак-Барања, међутим у случају овог тестираног могло би веома лако да се ради и о вези Дробњак-Далмација-Барања, тј. тестирани би потенцијално могао бити поријеклом од цетинских Срба који су у 16. вијеку доселили на шире подручје Барање и Мађарске. У прилог томе ишао би резултат Калинића из Косора/Врлика.
Наравно, веза је само хипотетичка, али могућа.

Било би добро провјерити да ли има још таквих потенцијалних генетичких веза које би могле бити траг сеобе из Далмације у Мађарску у 16. вијеку.

[Exiled]

Скоро смо на другој теми (тестирање становништва Барање) имали резултат једног Барањца из српског Гарчина који је припадао роду I2-PH908 Тепчана. Била је чудна та веза Дробњак-Барања, међутим у случају овог тестираног могло би веома лако да се ради и о вези Дробњак-Далмација-Барања, тј. тестирани би потенцијално могао бити поријеклом од цетинских Срба који су у 16. вијеку доселили на шире подручје Барање и Мађарске. У прилог томе ишао би резултат Калинића из Косора/Врлика.
Наравно, веза је само хипотетичка, али могућа.

Било би добро провјерити да ли има још таквих потенцијалних генетичких веза које би могле бити траг сеобе из Далмације у Мађарску у 16. вијеку.

А могла би миграција бити и Далмација Барања Дробњак.

[drajver]

А могла би миграција бити и Далмација Барања Дробњак.

Не вјерујем, ко се једном домогне равнице, не враћа се више у Дробњак.

[Небојша]

А могла би миграција бити и Далмација Барања Дробњак.

Гаси форум, мотај каблове. Идемо кући сви. 

[Exiled]

Не вјерујем, ко се једном домогне равнице, не враћа се више у Дробњак.

Нису их Турци могли повести са собом кад су се после  краха почели повлачити на исток?

[drajver]

Нису их Турци могли повести са собом кад су се после  краха почели повлачити на исток?

Не знам на који конкретно период мислиш?

[Exiled]

Не знам на који конкретно период мислиш?

После бечког рата

[drajver]

После бечког рата

Како послије Бечког рата, када је тад и сав Дробњак устао против Турака, а Аустријанци дошли до Скопља. Ко би се тад са Турцима повлачио из Мађарске у Дробњак?

Хоћеш рећи да су Тепчани у тој миграцији на путу срели сљедећу групу Срба, само што су ишли у супротном правцу?



Не чини ли ти се одвећ невјероватна таква теза?

[Exiled]

Како послије Бечког рата, када је тад и сав Дробњак устао против Турака, а Аустријанци дошли до Скопља. Ко би се тад са Турцима повлачио из Мађарске у Дробњак?

Хоћеш рећи да су Тепчани у тој миграцији на путу срели сљедећу групу Срба, само што су ишли у супротном правцу?



Не чини ли ти се одвећ невјероватна таква теза?

Повлачили би се турски поданици. Нису Анадолци били под Бечом него Срби турски поданици.

[drajver]

Повлачили би се турски поданици. Нису Анадолци били под Бечом него Срби турски поданици.

Ако је сав српски народ на челу са патријархом прешао на страну Аустријанаца, и у самом Дробњаку, и на Косову и Полимљу, која је вјероватноћа да је неки српски род на подручју Мађарске остао на турској страни и кренуо да се повлачи са Турцима? Друго питање је гдје се повукао? У Македонију? Па се послије са Турцима опет вратио на сјевер? У Дробњак? Поред све слободне плодне земље која је остала иза Срба одсељених са Чарнојевићем?

Цијеним твоју интуицију, али овај пут се баш размахала.

[Exiled]

Ако је сав српски народ на челу са патријархом прешао на страну Аустријанаца, и у самом Дробњаку, и на Косову и Полимљу, која је вјероватноћа да је неки српски род на подручју Мађарске остао на турској страни и кренуо да се повлачи са Турцима? Друго питање је гдје се повукао? У Македонију? Па се послије са Турцима опет вратио на сјевер? У Дробњак? Поред све слободне плодне земље која је остала иза Срба одсељених са Чарнојевићем?

Цијеним твоју интуицију, али овај пут се баш размахала.

Да ли је неки српски род држао и сматрао себе турким родом или и то умишљам?

[drajver]

Да ли је неки српски род држао и сматрао себе турким родом или и то умишљам?

Овдје коментаришемо српске православне родове, у Далмацији, Барањи и Дробњаку. О сеобама Срба муслимана овдје није ријеч.