Можда одвећ држећи се сеоба обичног становништва, нисмо се толико дотицали једног такође важног аспекта сеоба, а то су
сеобе војника, који су после пропасти српске деспотовине прелазили у службе других европских владара.
Таква једна епизода српских сеоба били су и преласци српских хусара у војну службу Угарске, Пољске, али и службу Светог Римског Царства, који су почели већ крајем XIV века, и одвијаће се све до средине XVI века. У том периоду ове сеобе војном службом допреће и до Пољске, где ће оставити можда највећег трага, а тада пољски извори већ наводе да хусари долазе из Бачке и Баната, те из Далмације (вероватно у неком ширем смислу). (в.
Racowie)
Као што је опште познато,
хусари (мађ. huszár, изговор [huˈsaːr], множина huszárok; пољ. Husarz (тешка коњица), Huzar (лака коњица); свк. Husár, хол. Huzaar) су били припадници разних видова лаке коњице, чије порекло потиче из Србије четрнаестог века.
Извор за слике: Tadeusz Korzon - Dzieje wojen i wojskowości w Polsce, том 2, 1932Матија Корвин се сматра најзаслужнијим за реорганизацију и афирмацију хусарских јединица на простору Краљевине Угарске средином XV века. Тада ће хусари прво бити укључени у јединице лаке коњице мађарске Црне армије, а касније ће постати најраширенијим видом коњице у Мађарској. Хусари ће се већ на почетку показати као ефективни борци како против Турака, тако и против Чеха и Пољака. Недуго касније аустријски цареви ће мађарске хусаре ангажовати као најамнике за борбу против Османлија, али и у борбама које су водили на другим фронтовима са другим европским војскама.
Тематски о хусарима код нас је писао Душан Бабац, у свом историјско-популарном делу
Српски хусар, које је објављено у издању Завода за уџбенике и наставна средства Београд 2011. године.
Док не будем у прилици да пренесем неки део из поменуте књиге, навешћу овде неке податке са интернета, највећим делом из пољских извора.
In the muster rolls of the armies of Poland and Lithuania, the terms ‘ Racowie' (Serbian) and ‘ hussar' or ‘ gussar' appear in the mid 1400s [note: Hussar/Gussar are both Hungarian]. When you think of the grand Polish husaria , in their expensive and flashy winged armor, it is easy to forget what the root word really meant robber! It's also interesting to note that ‘robber' implies a ferocious fighter that would strike fast and hard. That implication must certainly have been on the mind of King Bathory, when he re-formed the husaria in that image.
The First Polish Hussars. The first hussars of the Commonwealth were light cavalry in a support role to the ‘traditional' heavily armored knights, and were formed just before 1500. You can see that documented in the painting of the battle of Orsza in 1514. They served not only the Commonwealth, but also show up in woodcuts describing their service to the Holy Roman Empire of Maximilian I (figure 
. Looking at these images, you can see how the Jagiellon Kings had drawn upon the light, hard hitting Turkish Spahi and Deli as well as the Hungarian and Serbian hussar in the creation of their own cavalry (in fact, some Serbs did serve the Commonwealth).
Извор: Zygmunt Nadratowski - Sarmatian Baroque: Military Dress/Organization in Polish-Lithuanian Commonwealth, 1550-1600: Part Two
Тај детаљ са српским и мађарским хусарима на слици Битке код Орше 1514. године можете видети овде:
А више о самој слици можете прочитати у раду
The Battle of Orsha - Court propagand or chivalric epicНешто о развоју хусарских јединица у пољској може се прочитати у следећем прегледу, а поново говорећи о слици коју раније поменусмо, дакле о Бици код Орше 1514. године.
It's the first known Polish depiction of hussars in the so called racki (Serbian) style, useing light, hollow lances and wooden, wing-shaped shields, dressing in the lavish Balkan-Hungarian style influenced also by they mortal enemy, the Turks. They came to Polish service through Mathias Corvin's Black Army in late 15th century (first written source about them in Polish army is from the year 1500). They were used either as a more maneuverable support for the traditional men-at-arms or in the eastern-most steppe part of the country as men-at-arms' cheaper and better suited for fighting the Tatars alternative. There's some discussion at which point they adopted some armour - in 15th century, while fighting under Hungarian command, they still fought in the traditional Balkan way, in padded clothing only, but in the first half of 16th century, in Polish recruitment documents they are shortly described as serving with "p.p.t.d." which stands for "przyłbica" now meaning close helmet in modern Polish, then it probably was applied to the skull cap or secrete helmet; "pancerz", which is haubergeon;"tarcza", the shield; and "drzewo", literally wood, but it meant lance. A saber was considered for them, and soon for most Polish army, a side arm so obvious that it didn't recquire mentioning, although some of them also used pallasches (straigh, wide single- or double- edged swords with curved saber hilt), warhammers and flanged maces. There's some evidence on the Orsha painting that by this time they already, or at least some of them, wore the helmets underneath their fur caps and top hats and mail under the kaftan.
Извор: Armour & weapon designs
Понешто о српским хусарима и њиховом војном ангажману на тлу Европе од XVI до XVIII века може се прочитати у књизи
Warfare in Eastern Europe 1500-1800.
Доста занимљива дискусија, заснована на немалом броју извора, може се погледати и у прасправи
Role of Serbian medieval cavalry in formation of Polish hussars, одакле бих издвојио неке важне детаље.
Такав један пример је и извештај о
српским крилатим јахачима из 1586. године, аутора Николаса де Николаја, који је описао непознатог српског крилатог јахача у свом делу Discours et histoire véritable des navigations, pérégrinations et voyages, faicts en la Turquie, Anvers, 1586.
Николас де Николај каже:
``i was curious about that warrior, full in armour and feathers [for whom Nicolas de Nicolay thought that was Turkish deli-horseman] and, i asked about his faith... he said that he is Serbian and that he joined to the Turkish caravan only because he also travel to Istambul (Constantinople). He said that he only pretend to be nice to Turks but that he is Christian by his will and his soul and he said few prayers as a proof to confirm his identity- Simbol of faith, Mother of God and Our Father. Prayers were said in Greak and on his native Serbian languague.``
in his book Nicolas de Nicolay contines: ``i asked warrior why he uses all those feathers on his equipment. To look more terribe to my enemies, to confuse them in battle- answered warrior. Warrior then said that by the tradition of his people, feathers could be used only by brave warriors who deserved that in real combat and who are known by their skils and virue. Featers are decoration exclusively for brave warriors. That`s what i was able to get as information from that warrior.``
Као још неки занимљиви подаци су и следећи:
Jan Dlugosz enrolled in the year 1463, that the battle over the Sava fought Cohors Raczanorum (Raców branch - the Serbs). After the death of King Matthias Corvinus, the Serbs went to the Poland, to continue the struggle against the Turks after usarsku.
У чувеној Оспрејевој едицији (в. Ryszart Brzezinski's,
Polish Armies 1569-1696, том 1, 1987) о хусарима се може наћи следеће:
"The hussar originated in Serbia towards the end of the 14th century. There are references to hussars in Poland in treasury returns of 1500, though they were probably in Polish service before this date. These early formations were foreign mercenaries, first known as Racowie from the term Rascia, 'Serbia', from the original centre of the Serbian state, Ras. The term 'hussar' probably originates not - as has been widely published - from any connections with the Hungarian husz meaning 'twenty', but from gusar, a Slavonic word meaning 'bandit'.
Нешто о улози хусара са којима се сусретала пруска војска може се прочитати овде:
The heavily armoured knights, so common in Prussia, were too cumbersome and slow against the elusive cavalries of the East and began to discard the horse-bard but their numbers still dwindled as a new type of cavalry grew prominent, called racowie.
These were light cavalry armed with lance and shield with Serbo-Hungarian origins. They found success against the Tatars using tactics of speed and maneuverability and a powerful, knee-to-knee, full gallop charge.
У прилог српског порекла перја на пољским хусарима пише и Маргарет Одровац-Сипњевска:
By the 17th century, Polish hussars were held in even higher esteem and they made their own style of dress.The wings were of Serbian origin too.It was thought the wings were made to defend the backs of the men against swords and lassos, but modern theory is that they were used as intimidation. The noise and appearance of the feathers in the wind would spook the enemy's horses. The wings were mounted on a brass-edged wooden frame. The feathers were inserted into this frame, which was mounted on brackets or hinges (see illustration above). The wooden poles were arched at the top.
Када пише укратко и о њиховом пореклу:
The hussar concept began in Serbia, near the end of the 14th century. In the 16th century, painted wings or winged claws began to appear on cavalry shields. Wings were originally attached to the saddle and later to the back. In 1645, Col. Szczodrowski was said to have used ostrich wings.
In 1500, the Polish Treasury books make reference to hussars. Early on, they were foreign mercenaries, and were called Racowie from "Rascia" a word meaning "of Serbia." They came from the Serbian state of Ras.
Како су изгледали ти крилати хусари у делу Николаса де Николаја можемо видети овде:
Такве хвалоспеве као ове хусарима мислим да нигде до сада нисам читао, мада је у историјским изворима доста хваљена вештина и умеће српских шајкаша, али мислим да ни они нису стекли такву славу какву су стекли хусари у Пољској.
Наравно, ако укуцате било коју од верзија хусарског назива, претраживачи ће вас довести до немало занимљиве грађе, али с обзиром да је ово тема ипак само о сеобама, о хусарима може се дискутовати и негде даље.
Како су ови јунаци на крају завршили, да ли су се уклопили у Пољаке или нестали у бојевима, вероватно да су ипак уклопили, ми о том данас немамо поуздане податке, али значајно је било подсетити се и на ову епозоду српски лутања после пропасти српске државе (а шта је све по Европи изникло из те српске пропасти, говори да је заиста та средњовековна српска држава била на висини свог времена, и да се могла мерити са свим осталим европским државама).
