Пошто смо коментарисали углавном Источну Босну, поставићу статистику становништва из Пописа 1604. године, коју је урадио Ахмед Аличић. Аличић, поготово у послијератном периоду показао се као изразито некритичан, међутим мислим да се у статистику коју је извео не треба сумњати јер је лако провјерљива на основу пописа.
Ситуација за Источну Босну у вези становништва 1604. године је била сљедећа:
Треба имати у виду да је ово попис урађен прије великих кретања становништва након 1689. године. Такође није обухваћен Зворник, Мајевица и Семберија који су се налазили у Зворничком санџаку.
Из пописа се види да је јужни дио Источне Босне, укључујући и Романију био масовно исламизован. Од православног становништва једину већу групацију имамо на подручју Бирча (у влашком статусу) и Осата (гдје има и влаха и ратара).
Уколико има старинаца Срба на подручју источне Босне, могли су опстати на подручју ове двије области, међутим други извори говоре о великом опустошењу ових крајева након ратова 1689. године. То старије православно становништво се исељавало и у западну Србију , још у 18. вијеку, па надаље у 19. вијеку. Било је и исељавања у прекосавске крајеве. Питање је колико га је реално остало до краја 18. вијека када је дошла нова струја са југа.
На страну једностраност, тендециозност и јасна политичка позадина оваквих извора (да се Србима и православцима оспори историјски континуитет на просторима БиХ), овај извор ти чак и као такав не помаже да докажеш оно што тврдиш у овој дискусији.
Кренућу редом. Као прво, становништво ових дијелова Босне је, осим Романије, и до ових последњих ратова било већински муслиманско. Као друго, овај попис доказује (без обзира на проценте) да православно старосједилачко становништво ту постоји и да се може говорити о његовом континуитету. Чак и Романија која јесте доминантно насељена Херцеговцима имала је неколико старосједилачких православних фамилија, а ни по доласку Херцеговаца није било пуно затечених муслимана ту (исто се ради о неколико фамилија). Као треће, овај попис управо доказује да нахије Бирче и Осат биљеже већинске или скоро половичне проценте православног живља. Управо те нахије спадају у простор данашње регије Бирач, за коју ја у овој диксусији тврдим да се културолошко-антрополошки (због већински старосједилачког карактера) разликује од доминантно „херцеговачке“ Романије. У прилог ми иде и генетика јер доказује да у Подрињу и Бирчу постоје разгранати родови који очигледно нису дио херцеговачке етногенеза (попут Аврамијевштака), као и тестирани појединци који се такође не могу везати за Херцеговце. Притом никада нисам спорио да и у тој регији има херцеговачких досељеника.
И на концу, ти си као аргумент користио наводно постојање неких католичких цркава на тим просторима. О постојању таквих цркава нема никаквих материјалних доказа, осим што о томе пишу хрватски извори ради историјског оправдања тзв. Хрватске на Дрини (не видим одакле си друго то могао покупити, јер нигдје друго то нисам читао). С друге стране, постојање живих православних манастира и цркава (све из немањићког и периода прије великих сеоба) на простору источне Босне, попут Тавне, Папраће код Шековића, манастира на Озрену, Добруна итд., теби не значи ништа наспрам неких наводних католичких цркава за које нема никаквих материјалних доказа.
