Управо ти аргументи иду у моју корист. Свако ко познаје Подрињце и Херцеговце зна да је њихов општи антрополошки, културолошки, етнолошки, па и генетски (у одређеној мјери) профил значајно различит од херцеговачког. Ја живим на истоку Српске, за разлику од неких који никада нису били у тим крајевима, а причају о поријеклу тог становништва.
Ја сад више уопште не знам шта ти хоћеш да докажеш. Прво си писао да досељавања малтене уопште није било, већ да су то романтичне бајке, онда си признао да је у неким крајевима било досељавања,а да у другим није било, сад пишеш о разликама међу становништвом Херцеговине и Источне Босне. Па наравно да ће бити разлике, ипак је то 200-300 година трешења шљива, свеједно говор им је опет једнак, источнохерцеговачки. Досељени Херцеговци нису живјели под стакленим звоном и без икаквих утицаја са стране.
Друга ствар, нико није тврдио да у источној Босни није било стариначких родова, већ само да их је било изразито мало у односу на досељене Херцеговце. Видимо да и за те стариначке родове постоје предања да су од "Маџара" што јесте био термин и за католике и за старије становништво. Не треба тај елемент избрисати сасвим око рударских и градских средишта у источној Босни. Ту је католика било у приличном броју. Фрањевачка провинција у Босни је и названа по Сребреници,а фрањевачки самостани су се налазили у Зворнику, Сребреници, Олову. То католичко становништво нестаје у 17. вијеку. Да ли је један дио могао прећи на православље остаје отвореним за дискусију. И са друге стране Дрине, у Азбуковици, прича се о таквим родовима.
Други дио стариначког становништва, које је такође било бројно,а такође је добрим дијелом расељено, представљају православни Срби у влашком статусу око Теочака, Зворника, Мајевице у 16. вијеку који су и изградили или обновили највећи дио православних светиња у сјевероисточној Босни. Међутим сви аутори су сагласни да је мало овог становништва остало и да је највећи дио отишао у Срем, Славонију и западне српске крајеве. Међутим, и ово становништво је било поријеклом из Херцеговине, само старији слој.
Ако има стариначког становништва међу Србима у источној Босни онда би оно требало да буде из ова два наведена слоја. Као што рекох, вјерујем да их има, али да нису бројни. Могуће да их има више око рударских и градских центара: Осат, Подриње.