Где ћемо, у смислу ових закључака, сврстати неког "Бошњанина" (односно, његове потомке данас) са истог повесног босанског подручја који није прешао у ислам, него остао православни или римокатолички хришћанин? Има ли његово потомство право да се назива Бошњацима, или...?
Где ћемо сврстати потомке неког муслимана из, рецимо, Ужица или Шабца, који је пореклом из Србије и који се 1830-их иселио у повесно босанско подручје? Јесу ли они Бошњаци и с којим правом?
О Санџаклијама да не говорим...
Већина народа има свој формативни елемент, или више њих око којег/којих се остали окупљају, муслимани из Босне имају ове из средње Босне који јесу масовно прелазили на Ислам.
Ово је тачно. Међутим, за разлику од већине других народа Балкана, босански муслимани свој етноним изводе из топонима - обласног назива који је старији од присуства ислама у овим крајевима и није ексклузивно повезан само са муслиманским становништвом. Нарочито имајући у виду да је у исламу вероисповест значајнија од народности. Невоља у тој причи је што се за етноним Бошњак везује управо исламска вероисповест. Самим тим су сви немуслимани дисквалификовани из бошњачке народности. Ма колико глупав био својевремени комунистички народни назив - Муслимани, мислим да је прихватљивији од назива Бошњаци. Бошњак и Босанац су синоними, обласни називи за становништво, невезано за његову етничку припадност. Попут назива Херцеговац, Далматинац, Славонац, и сл. То нису народи, већ обласни називи.
Не спорим ја да бошњачка нација данас постоји под тим називом, свашта данас постоји, него чисто разматрам има ли за то историјског и језичког основа.