На југу и истоку Србије у неким крајевима има динарских досељеника (ЦГ, Херцеговина), али то су досељеници из новијих периода (од друге половине 19. вијека и касније) и процентуално њихов удио није баш толико велики. У Топлици има досељеника са свих страна. У Жупи Александровачкој нпр. становништво је доминантно косовско-ресавске етногенезе уз нешто мало досељеника из црногорских брда. Генетика потврђује све ово, с обзиром да је у Александровцу Е1б свега 15%, а проценат словенских хаплогрупа јако висок, што се не би могло рећи за црногорска брда. За исток Србије нисам добро упознат, знам шта су ми причали неки етнички Власи из тих крајева. Они за себе тврде да су старосједиоци, а да су етнички Срби досељени углавном са Косова и јужнијих области. Нико није спомињао Црногорце.
Становништво источне Србије је углавном влашког порекла, њихови преци су се доселили у периоду 1718-1739 тј. у време аустријске владавине северном Србијом. Они су дошли из Олтеније и темишварског Баната, деле се на Мунћане, Унгурјане, Царане и Буфане.
Мунћани и Унгурјани су дошли из Баната, а Царани и Буфани из Олтеније
www.zajednicavlahasrbije.com/ko_su_vlasi.htmlУ време Милоша и Михаила Обреновића Власи из источне Србије су усвојили српска имена и презимена, данас се углавном декларишу као Срби, ређе као Власи, а веома ретко као Румуни.
Старији људи још увек говоре влашки, мада има и млађих који знају влашки, тако да може да се каже да су двојезични.
Срби из источне Србије углавном вуку порекло са Косова и из јужне Србије, што доказује и њиховог говор који припада Косовско-ресавском дијалекту.
Може се и на истоку Србије наћи по неко село које је насељено из Црне Горе или Херцегивине, али источна Србија од свих делова Србије има убедљиво најмање везе са Црном Гором и Херцеговином (са Динарцима), чак и у јужној Србија и међу староседеоцима у Војводини има више људи који су црногорско-херцеговачког порекла него у источној Србији.
