Цар Јован Ненад и његово порекло?

[Amicus]

Шта наша класична генеалогија зна о пореклу ове тајанствене личности?

На мрежи се може наћи више чланака који оживљавају сећање на ову знамениту личност XVI века. Тамо ћемо наћи да је у изворима Јован Ненад називан као: „Црни човек“, „Joanni Char Nenada“, „Niger Homo„, „Der schwarze Mann“, „зли Рац“, „цар Иван“, „Јован Црнојевић“, „Црни Јован“; али и „Fekete Iván/Jován“, „Fekete Ember“, „Cserni Jován“, „Csernajevics Iván“.

О времену његовог рођења, такође је више мистике, него стварних података, па се тако у неким изворима помиње податак да је рођен у „години звери“ (1492. године после Христа), у време открића Америке, и време када је по византијској ери (тада настаје 7000. год., 5508+1492=7000) настао „втори век“, и када је за ондашње људе било за очекивати да ће са тим доћи и пропаст света. Ове чињенице свакако су додатно утицале на мистичност и саме појаве Јована Ненада на историјској позорници тога времена.

Сам Јован Ненад, према писањима других, никада није говорио о свом роду и пореклу, па се тако не зна ни одакле је дошао (мада је претпоставља да је рођен у Липови, на Моришу, у Банату), него је само истицао да извршава божанску мисију ослобађања света од неверника, па се у складу са тим потписивао као „Јован, од Бога послани цар”.

То је историчаре доводило у искушење да поставе макар неку теорију о његовом пореклу, па су тако од оних познатијих и оне које га доводе у везу са Палеолозима, српским деспотима, али и оне које говоре да је био незнатног рода и да је обављао посао коњушара на двору угарског краља Јована Запоље.

По изгледу, остало је забележено, био је човек изразито црне пути, а додатно мистичном и одабраном личношћу чинила га је црна пруга, прст широка, која се протезала од његовом десном страном тела, и то од слепоочнице до стпала.

Јован Ненад је најпознатији ипак по томе, што је у време након пропасти Угарске на Мохачу 1526. године, у свом Банату, Бачкој и у Срему, заједно са својим Србима подигао устанак, а успоставивши власт над поменутим крајевима, прогласио себе царем Јованом Ненадом.

Ово његово царевање није дуго потрајало, а завршило се трагично и по самога цара, умро је од ране задобијене у борби са Запољином војском годину дана касније, а Запоља дозвавши где се налазило тело Јована Ненада, посла човека да му одруби главу, коју је овај доцније истакао на зидине Будима, и то окренуту ка Бечу, односно Јовановом савезнику Фердинанду...

Занимљиво је да је цар Јован Ненад за заповедника својих чета поставио вештог војника Радослава Челника, а за изасланика код страних владара школованог протестанта Фабијана Литерата, док је улогу палатина и благајника обављао племенити Субота Врлић, родом из Јагодине.

Неке су процене да је почетком 1527. године имао 15.000 присталица под оружјем.

Извори: Политикин забавник, бр. 3320, Портал „Порекло“, Вечерње новости

[Rimidalv]

Енглези су га називали и Moer (Мавар) , такође због тена.

Помиње се и тај број људи у његовој војсци, препостављам да су њихови потомци били они који су дочекали Чарнојевића и Србе који су кренули 1690. ка северу.

[vojislav.ananic]

Погледаћу сутра о Јовану Ненаду у књизи М. Туторова "Банатска рапсодија". Тамо има доста о њему, али се већ не сећам помиње ли му се и порекло.

[Amicus]

Енглези су га називали и Moer (Мавар) , такође због тена.

Помиње се и тај број људи у његовој војсци, препостављам да су њихови потомци били они који су дочекали Чарнојевића и Србе који су кренули 1690. ка северу.

Онда је био баш црн.

Што се тиче предсеобених Срба, њих је било у врема доласка патријарха Чарнојевића, о чему сведоче и привилегије, за које су патријарх и његови људи инсистирали да обухвате и Србе који су већ ту.

О активном присуству Срба на том простору сведоче и спискови угарског племства из 19. века, где међу носиоцима племићких звања има и немали број оних који носе презиме Рац (мађ. Racz). О томе сведоче родословне таблице које се могу видети и које сежу до XVI века, али и пракса је била таква, да су већина таквих презимена настала у ранијем добу, а не у време сеобе 1690. године.

Када су дошли Срби са Чарнојевићем, на простору Хабзбуршке монархије већ је било дефинисано и устаљено коришћење једног презимена кроз генерације, те већина оних који су тада дошли, дошли су са патронимичким презименима, која су као таква и побележена и задржана до данашњих дана.

Погледаћу сутра о Јовану Ненаду у књизи М. Туторова "Банатска рапсодија". Тамо има доста о њему, али се већ не сећам помиње ли му се и порекло.

Одлично, Војиславе!

[ДушанВучко]

Рођен је у Липови 1492., у румунском делу Баната, али не могу да нађем нигде презиме које је носио...

[Бакс]

С обзиром на то да се готово сви извори слажу да је био изузетно тамнопут, можда је могуће да и није имао правог оца, већ само биолошког.
Хоћу рећи, да му је отац био неко од многобројних османлијских војника који је туда протутњао.
У тој војсци је било много раса и народа, па и оних тамнопутих.

Некако, баш сви се слажу у томе да је био изузетно црн. Има нешто у томе...
А и сам није желео да прича о свом пореклу. То може да се протумачи на два начина: или није желео да прича о томе јер га је било срамота што је био ниског порекла, или зато што није знао ко му је отац...

[Бакс]

Неке су процене да је почетком 1527. године имао 15.000 присталица под оружјем.

Ово ми је занимљиво. Дакле, имао је око 15.000 Срба војника. Добро, можда нису баш сви били Срби, али барем огромна већина јесте.
На тај број можемо додати још сигурно исто толико војно способних мушкараца који нису били у његовој војсци. То је 30.000 људи. Било је и деце и стараца бар још 20-30.000; то је 50-60 хиљада мушкараца. И још толико жена, и добијемо бројку од преко 100.000 Срба у Угарској.

[Amicus]

Рођен је у Липови 1492., у румунском делу Баната, али не могу да нађем нигде презиме које је носио...

Можда му је Ненад било управо презиме?

Иначе, први подаци о цару Јовану Ненаду потичу са државног сабора одржаног у Стоном Београду 5. новембра 1526. године, на коме се поред осталих појавио и одред војника цара Јована Ненада, како би увеличали кринисање Фердинанда I за краља Угарске.

Извор: Алекса Ивић, Историја Срба у Војводини, Нови Сад, 1929, стр. 68

Док чекамо Воју и прилог из књиге М. Тутарца, погледајмо шта о цару Јовану Ненаду пише и Милорад Екмечић у свом делу Дуго кретање између клања и орања:

Устанак и држава коју је затим створио Јован Ненад имају сва обележја побуна за српско национално ослобођење XVI века. Увек је на челу један свети човек, који иза себе има народ ограниченог подручја, без материјалне подршке за стварање знатније војске и политичким устројством по угледу на администрацију државе y којој се та побуна одржава. Јован Ненад Црни се јавио у време када се око организовања мађарске државе надмећу Иван Запоља, аустријски цар Фердинанд и Турци. Јован Ненад је организовао свој двор по узору на мађарску краљевску кућу. Наиме, имао је палатина, ризничара, личног секретара, војног заповедника и изасланике на страгшм дворовима. Најзначајнији су, како истиче Борис Стојковски („Луча“, јануар 2008), палатин Субота Врлић и лични секретар Фабијан Литерат. Палатин је имао сва обележја истоименог функционера мађарског краљевског двора. Делио је признања за витезове, скупљао новац и као војвода, заповедао одредом од 600 јањичара. Тешко је одржива теорија да је Суботица добила коначно име по овом палатину Јована Црног. Фабијан Литерат је добио име по положају секретара цара Јована — Literatus. Не зна се да ли је био фрањевачки калуђер из Илока, да ли је уопште био свештеник, или образовани световњак. Самим тим што је био из Илока упућује да је Јован Ненад у нацртима државе прелазио кроз Срем на запад. Фабијан Литерат је у име свога цара водио преговоре са хабзбуршким царем у Бечу, сусрео се са Џоном Валопом, изаслаником енглеског краља Хенрија VIII. Свога цара је представљао као владара Константинопоља, и да, позван од Бога, намерава да истера Турке из Грчке. Јован Ненад је био будан владар, спавао свега два сата и трећи затим проводио у молитви. Изасланику енглеског краља је речено да цар новца нема и да живи од онога што рађа мађарска земља. Његова је коначна трагедија нужно произашла из противречности да је један божији посланик организовао државу и приличну војну силу на мађарској земљи, са циљем да ослободи свој православни народ до турске престонице.

Извор: Милорад Екмечић, Дуго кретање између клања и орања, Београд, 2008, стр. 36-37

[ДушанВучко]

Ово ми је занимљиво. Дакле, имао је око 15.000 Срба војника. Добро, можда нису баш сви били Срби, али барем огромна већина јесте.
На тај број можемо додати још сигурно исто толико војно способних мушкараца који нису били у његовој војсци. То је 30.000 људи. Било је и деце и стараца бар још 20-30.000; то је 50-60 хиљада мушкараца. И још толико жена, и добијемо бројку од преко 100.000 Срба у Угарској.

Минимум је тај број...с тим што његова држава није обухватала све крајеве у Угарској где су живели Срби, било их је и северније, до Коморана, а и није јужни Банат ту,ни Срем (осим Баноштора)...Значи само Бачка и око пола Баната

[Amicus]

С обзиром на то да се готово сви извори слажу да је био изузетно тамнопут, можда је могуће да и није имао правог оца, већ само биолошког.
Хоћу рећи, да му је отац био неко од многобројних османлијских војника који је туда протутњао.
У тој војсци је било много раса и народа, па и оних тамнопутих.

Некако, баш сви се слажу у томе да је био изузетно црн. Има нешто у томе...
А и сам није желео да прича о свом пореклу. То може да се протумачи на два начина: или није желео да прича о томе јер га је било срамота што је био ниског порекла, или зато што није знао ко му је отац...

А шта да мислимо тек о популарности овог црног Јована (Preto John, Црни Јован) у време цара Јована Ненада.


Presbyter Johannes, детаљ карте Genoese Planisphere, 1457

Презвитер Јован (лат. rex et sacerdos или indorum rex) био је легендарни средњовековни владар великог хришћанског царства негде у Азији. Његово писмо (Ioannis presbiteri Epistola) се појавило у Цариграду још давне 1165. године, адресирано на име цара Манојла I Комнина, а у коме се на фантастичан начин описује земља којом Јован влада.

Иако се ради о фалсификату, за презвитера Јована и његово фантастично царство чуло су већ сви у ондашњој Европи, па се мит о њему одржао све до XVII века.

Томе је свакако допринела и претња од ислама која је Европу држала у неизвесности још од првих арапских освајања на Пиринејском полуострву у VII веку, па свакако и каснијих османских освајања која су кренула преко Балкана, у једном тренутку претећи да продру у срце Европе.

У таквој често неизвесној ситуацији, многи би се сетили презвитера Јована, и потајно се надали његовој помоћи у одсудном часу, ако све друге опције пропадну. Експедиције разних дворова трагале су за овим човеком до у сумрак 15. века, отприлике до оног времена кад се такав Јован Црни појавио у Панонији заједно са својих 15.000 Срба.

[Amicus]

Да скренем пажњу, овде расправљамо о цару Јовану Ненаду, његовом пореклу, и евентуално подацима који се тичу или би се могле тицати његове биографије и појаве, а осталу расправу о Србима у Угарској преместићу даље, где је томе место.

Хвала на разумевању.

[Rimidalv]

Био је смртно рањен у Сегедину, а подлегао је ранама у Торњошу код Сенте.

По једној теорији, одрубљена му је глава док је био на самрти, а по другој, одрубљена је неколико дана након што је сахрањен.
Однета је Јовану Запољи.

[Amicus]

О пореклу цара Јована Ненада Сима Лукин Лазић у својој Краткој повјесници Срба пише: У сред ове збрке појави се међу Србима чудан човјек, по имену Јован Црнојевић, кога Маџари прозваше Црни Јован, а Срби га називаху Цар Јован. Он се издаваше за потомка зетских Црнојевића, те се истаче за вођа српског... (Наведено дело, Загреб, 1894, стр. 152)

Колико је ово тачно што пише Сима Лазић, тј. да ли знамо откуда му податак да се овај издаваше? Занимљиво је, јер у то време (<1516) у Црној Гори живеше Јован Црнојевић, син Стефана Црнојевића, а који се доцније сели у Венецију, где се ожени Катарином Оријом, и постаде млетачким племићем.



Извор: Књижевност Црне Горе од XII до XIX века: Историја и књижевност

Зна ли неко прецизније о коме се Јовану Црнојевићу ради?

Ово је такође претпостављам у вези с њим?



Извор: Митрополит црногорски Василије Петровић Његош или Историја Црне Горе од 1750 до 1766 године

Михаило Миладиновић у свом делу Историја Срема 1903. године пише: Међу Србима у Угарској јавља се у ово време један одважан човек, који је говорио да је рођак деспотици Ангелини и да се зове Јован Црнојевић.

Такође, интересатно би било утврдити ко је овај угарски властеочић, који се помиње у Прилошцима историји Црне Горе из 1899. године:



Извор: Иларион Руварац, Прилошци историје Црне Горе, Земун, 1899, стр. 39

По свему судећи, реч је о некоме доцнијем имењаку, али опет тражи се потврда угарскога племства?

[vojislav.ananic]

Прочитајте сва четири прилога о последњем спском цару Јовану Ненаду! Нигде тачних података одакле је.

Портал Порекло: Последњи српски цар Јован Ненад

По мишљењу Ђорђа Сремца, Јован Ненад је из Поморишја, из Липове, из краја у којем је уточиште нашао и Димитрије Мрњавчевић, брат Марка Краљевића.

Amicuse,
ево сада детаљније погледах текстове из књиге "Банатска рапсодија", Милан Туторов, издање "Аурора", Нови Сад, 2001. године (стр. 70 "ЦРНИ ЧОВЕК" до 88-ме) и нигде не нађох податке о његовом пореклу. То ме је још јуче зачудило да их, ако су у књизи наведени, нисам обухватио кад сам пре пет година писао за "Порекло" о последњем српском цару Јовану Ненаду, пошто сам се служио углавном баш тим подацима из наведене књиге.

[Amicus]

По мишљењу Ђорђа Сремца, Јован Ненад је из Поморишја, из Липове, из краја у којем је уточиште нашао и Димитрије Мрњавчевић, брат Марка Краљевића.

Amicuse,
ево сада детаљније погледах текстове из књиге "Банатска рапсодија", Милан Туторов, издање "Аурора", Нови Сад, 2001. године (стр. 70 "ЦРНИ ЧОВЕК" до 88-ме) и нигде не нађох податке о његовом пореклу. То ме је још јуче зачудило да их, ако су у књизи наведени, нисам обухватио кад сам пре пет година писао за "Порекло" о последњем српском цару Јовану Ненаду, пошто сам се служио углавном баш тим подацима из наведене књиге.

Липову као потенцијално место порекла већ поменусмо, али ево и карте како бисмо видели и где се тачно та Липова налази.



Нешто о томе би се вероватно могло прочитати код Љубивоја Церовића у његовом делу Срби у Румунији.

Интересантно, нешто око три километра северно-источно од Липове, а преко Муриша, налази се средњовековни град Шојмош (мађ. Solymos, рум. Șoimoș).



Ако је Јован Ненад био пореклом из Липове, није искључено да је можда и сам био у посади управо овог утврђеног града?


Реконструкција тврђаве Шојмош

[Amicus]

Péter Rókay, Fábián Literátus, Cserni Jován íródeákja. — Ábrázolások és tények, Szeged, 1988, str. 49-59

Нађох овај рад на мађарском, није толико посвећен цару Јовану Ненаду, али јесте његовом секретару Фабијану Литерату, кога аутор можда и правилније од наших историографа, бележи као Фабијана литерата (Fábián literátus).

Пошто не познајем мађарски, обратих се за помоћ свом другару Аци М, који са мађарским врло пристојно стоји. Како је и сам подједнако упућен у тематику, приметио је већ на почеку својеврсно одскакање од нашег уобичајеног тумачења лика и дела цар Јован-Ненадовог секретара Фабијана, кога наши историчари углавном помињу као фрањевца.

Мађарски аутор тврди да је тај податак веома непоуздан, јер свега три извора помињу Фабијана Литерата, а само један га означава фрањевцем, па сматра да је тај "фрањевачки" елемент смишљен доцније, за потребе неке локалне политике (имајући на уму да је Суботица била и остала језгро фрањеваца на тим просторима, те да је идеја о Фабијану Литерату као фрањевцу настала управо из потребе промоције тог реда, али и уклапања лика и дела цара Јована Ненада у неку фрањевцима сродну идеологију).

При том наглашава да се анонимни летописац уопште не позива ни на један документ који би указивао да је Фабијан Литерат био фрањевац, док из друга два извора, нема ни најмање назнаке о припадности овом реду, због чега закључује да се више ради о миту, него о некој чињеници.

Фабијан Литерат је у изворима заправо више описиван као дипломата-преговарач, што указује да је свакако био писмен и образован човек, а што је уосталом била карактеристика и других припадника црквених редова. Међутим, не може се ни потврдити да је Фабијан Литерат био Србин, пре свега због његовог несрпског имена (што и не мора да значи, прим. Ацо М), те је можда био само преговарач на страни цара Јована Ненада.

Томе би у прилог могао ићи и следећи податак. Наиме, према једном од та три извора, могао би се извући и закључак да је Фабијан Литерат заправо био у служби извесног Јована Хоберданеца. У једном писму, Јован Хоберданец чак тражи од цара Фердинанда да Фабијана врати назад (не помиње се разлог, да ли је Фабијан Литерат био у некој неприлици, или је у питању било нешто друго?).

Према другом извору, Јован Хоберданец је био изасланик цара Фердинанда Хабзбуршког у преговорима са царем Јованом Ненадом, а дотични Хоберданец тврди да је у томе преговарао управо са Фабијаном Литератом. О односу између Јована Хоберданеца и Фабијана Литерата, њиховим улогама, између два светска рата писао је Радослав Јовановић.

Такође, постоји и писмо из којега сазнајемо да је Јован Ненад, управо преко Фабијана Литерата, понудио Марији Хабзбург (Фердинандовој сестри, која је тада изгледа била у Братислави) своју услугу код Фердинанда. Чини се да је о тим активностима био обавештен и енглески изасланик Џон Валоп.

На крају, пошто се не зна тачно каквог је порекла био Фабијан Литерат, одоговор на то питање би могло дати једно писмо везано за деловање Фабијана Литерата, у ком тај немачки извор у једном делу помиње двојицу посланика речима „zwenn Ratzn".

Према горе наведеном, могло би се закључити да је Фабијан Литерат готово сигурно био словенског порекла, али да је био баш Србин, није сасвим сигурно. Тако да није искључено да је само службовао међу Србима, па научио језик... а у сваком случају, битан је његов однос са поменутим Јованом Хоберданецом.

Мада се толико не тицаше саме теме, цених ипак да је ипак било вредно на кратко осврнути се и на овог сарадниика цара Јована Ненада, поготово када је у питању поглед из мађарског угла на то питање, а кога не бисмо имали без помоћи нашег Аце М.

[Бакс]

Мађари изузетно негативно говоре о Јовану Ненаду. Ево шта њихова Википедија каже о њему (буквалан превод на енглески преко Гугл Транслејта). Можда је мало компликовано за схватање, али се уочава тон којим се о Јовану говори.

The "black" name could be derived from the fact that a huge black mum left his body from his temple (the name Black Man did not only refer to Jovan. In the second half of the 16th century, György Karácsony was also called Black Man, who was a little darker than his skin due to his Romanian origin. However, it can not be said with any certainty that the black mark is external or leather, , That is, the person is dark-hearted, or has something to do with the past, or may have mysterious qualities). Looking at Jován's life, black as a bad sign was right for him.

His life

According to tradition, he was born in Lippa, but it is more likely that he is in the South. The date of his birth dates back to about 1492 in Veselin Dželetović's book about Jován.
Jovan grew out of a peasant line, but he claimed that he was a descendant of Serb princes, but he could prove his claim to have never been able to prove his life. As a young soldier, there were many Serbs in the South in the 16th century, including Jovan, who took part in the Battle of Mohács and became a horse servant of János Szapolyai.
The Serbs escaped from the Turks with masses of refugees to the inner parts of Hungary. Szapolya, who was chosen as a king, tried to organize them to form a new frontier guard against the Turks. Therefore, he appointed Jovan to the Serbs who had settled in Bács.
At first, he fought with the invading Turks, but later expressed his ambitions openly that he was the guardian of the struggle against Turkey as a "God-sent leader." However, he was also a very silent, violent and cruel man.

The uprising

The question of the privilege of the Serbs in the Southerners and in the headquarters faced very fierce resistance. Several people claimed, presumably with mere envy and jealousy, that Jovan would stand up to the Turks. The accusations were sensitive to them, and when conflicts began between the Hungarian peasants and the Serbs, they confronted the king. By November 1526, he invaded Subotica, but the Uncle's uprising was blown out when the lords made three major armed actions against the Rascians. After the attacks, the fighting became more and more powerful, and Jován's men were raiding gangs in the South.
In Subotica, he had his own courtyard and family members, including Lieutenant General of Cselnik Radoszláv, Verlics Szubota treasurer and dwarf, and two flagships Dolics Jován and Literary Fábián. He lived a vanished and unproductive life, accumulated a great booty, and fought with noblemen and peasants.
The nobility was celebrating the peasants, although peasants did not take part in this uprising. He called himself a czar, according to his adversaries, saying that he wanted to build a separate Serb paramilitary in the South. In fact, this was not an independent country, but a simple small town, where Subotica became its seat, but Jovan often stayed in Szeged or Tornyosfalva.
Archbishop Ferdinand Habsburg, who was confronted with the Szapolya, came to Jován for the Archbishop of Ferencvölgy, so he entrusted Bishop Ferenc Révay with him. When Révay appeared to him, Jován wanted to drag him into the wheel, as he thought he disturbed him, but Révay had been blessed and gifted by dear gifts. When Ferdinand was next to him, he promised to persecute all the Jews of King John. He had previously harassed Szapolyi violently with the motive to launch a preventive attack against Austria as soon as possible.
In May 1527 the self-proclaimed tsar issued a manifesto in which the party is accused Szapolyais Turkish branch.
On May 22, 2003, János Vándor (today Csigérszőllős, Romania) defeated Perényi Péter's Transylvanian-Saxon army, which was supported by the peasants and nobles of Tiszavidék. Then he broke into South Transylvania and the Saxon areas. His cruelty is well exemplified in the Hunyad County, but especially in his attacks on Hátszegen, where many Romans were massacred by the Serbs, although they had the same orthodox religion.

[Бакс]

The peasants, with the nobles, priests, and teachers, took everywhere arms against it. In the Serbian army, there was little demoralization and decay as a result of falsity, disruption of constant robbery and other problems. Numerous Serbs have come back from Jován and the Sermon under Ottoman rule after the Battle of Vétosz.
Ferdinand also ordered that he immediately stop the robbery and murder, but he was not sentenced by John Hoberdanecz.
Imre Perényi and Imre Czibak, bishop of Várad, and emperors led by the Temes, were defeated by Sződfalva, Szeged, many of whom returned to the Ottoman Empire.
Jován ran to Szeged from the battle where he attacked a rich citizen, István Zákány's house, to rob him. Szilágyi László castle from opposite Jovana fired a musket infantry soldier named Vid Sebestyén, who was found in his groin.
His men took the dying one to Torny, one of his houses there. However, word spread quickly to be hiding there, and then went Bálint Török of Enying three hundred horsemen to capture. When he found him, he killed him, cut his head and sent it to Buda for Szapolyai. Vid same Zákány and testified before the king, that Turkey carried out Jovanna, so the king richly rewarded, but it is not unlikely that he was already dead when he found him.

Memory

With the memory of Cserni Jován, he encouraged the Serbian rebels fighting in 1848 and wanted to create a Serbian state in Vojvodina with reference to it.
The Serbs today consider Cserni Jovan, a hero of the independent Serbian Voivodina, a national hero. Its territory is dominated by a separate Serbian paramilitary, and there is also a statue of Szabadkán to the rising leader. The monument was erected in the years following the Treaty of Trianon, expressing the "decisive" victory of the Serb nation over the Hungarians. In 1941, when attached to a portion of the Southern Region Hungary, the army troops tore down the statue and punished those who spoke méltatólag Jovánról. After the Second World War, the statue was returned to its original location.

Evaluation

In recent times there has been a lot of changes in the image of Jován. He is not a peasant leader, it is a fact and a fact, because the insurgents he led were revolted Rác soldiers, but not a state founder, because his rule was not maintained and his autonomy was rather controversial, and he wanted to justify Serbian nationalist thinking. Jovan rule did not extend to the Southern Region in order to tear the country founded independent Hungarian king. Up to one independent state can be evaluated as a historical precursor.

[Sergio]

Управо сам данас фотографисао споменик посвећен Цару Јовану Ненаду у центру Суботице.

Слике (кликнути да се повећају):

[Amicus]

Управо сам данас фотографисао споменик посвећен Цару Јовану Ненаду у центру Суботице.

Слике (кликнути да се повећају):

Сјајно, Sergio!

И мени је такође слике послао Ацо М, па ево и његових снимака>



А као покретач теме, обојици се најсрдачније захваљујем!