Поријекло Обрадовића из Лике

Порекло становништва > Хрватска - Република Српска Крајина

<< < (2/3) > >>

Zarko Obradovic64:
Ако г. Паво прати ово занимало би ме његово мишљење о путевима миграција Обрадовића са југа на север, у Лику. С обзиром да доста Обрадовића има у јужној Херцеговини, у Конавлима и око Неума и Метковића (наравно, примили су римску веру) да ли је у неком временском тренутку, било могуће укрстити путеве личких и херцеговачких (Храсно) Обрадовића? Заправо постоји давно усмено предање (знам за њега више од 40 година) по којем су се Обрадовићи у једном непрецизираном периоду нашли на простору који је био у власништву Дубровачке Републике. Након неког времена Дубровачка Република је дала услов Обрадовићима ("чија земља, онога и вера") да уколико желе да остану и добију земљу на том подручју (можда је реч била о Конавлима које је Дубровник коначно купио 1427.) морају да да се одрекну православља и узму римску веру. Део племена је остао и покатоличио се а други део је Подинарјем кренуо на север и стигао у Лику, неки кажу из правца Книна, неки кажу преко Бага у Лички Нови па потом у Дивосело. У сваком случају, на подручју Дубровачке Републике и Конавала, већ до 1466. г. били су протерани сви православни свештеници. Оно што је код овог предања најзанимљивије јесте да потиче из 1953. г. када га је мом оцу пренео капетан бојног брода Мато Обрадовић од Дубровника. Г. Паво јавите се и пуно поздрава форумашима.

Небојша:

--- Цитат: Zarko Obradovic64 Мај 07, 2019, 01:13:49 поподне ---На основу доступних материјала о Обрадовићима из Лике пронађених на сајту "Порекло" и уопште на интернету, нисам мишљења да је тај род нарочито добро описан. Зна се да им је исходиште у Лици било Дивосело одакле се део њих, крајем 17. века иселио у Брувно а крајем 18. века у лево Поуње (Доњи Лапац, Дољани, Срб, Купирово...). Мене рецимо, посебно интересује ко је био и одакле је дошао Сава Обрадовић који је 1712. г. код Карла Касера уписан као сеоски кнез у Брувну. Та је старина по пописивачу, тада имала око 100 година а у тим је годинама био вођа сеобе дела своје породице из Дивосела у Брувно. Мени је то фасцинантно.

--- Крај цитата ---

Једни Обрадовићи из Дивосела су J2b-M205:

https://forum.poreklo.rs/index.php?topic=1193.msg114837#new

Zarko Obradovic64:
Да г. Небојша, то Ј2б ме је веома заинтригирало. Ја сам иначе Обрадовић и по оцу и по мајци. Ако Вам је позната Лика и посебно Брувно онда Вам је познато и то да Обрадовићи северо-западно од Брувна (мајчини - звани Бајгути, Пејаковићи, Симурдићи и други Обрадовићи са својим породичним надимцима) могу листом да се сврстају у ХГ Р1а1, Р-М417. Е, са друге стране, под брдом Урљајем је друга колонија Обрадовића (очевих Обрадовића са шпицнаметом Саветинини из Долова, затим Илериних, Миљанових и Пепичиних, сви из засеока Долови). Поред Долова Обрадовићи насељавају под Урљајем и засеоке Крстаче, Храово, Дмитраковиће и наравно Убовиће (мој отац каже да мисли да су они најстарији род Обрадовића у Брувну). Да ли су неки од ових родова Обрадовића испод Урљаја ХГ Ј2б? Ако је Обрадовић из Дивосела припадник ХГ Ј2б и ако су Обрадовићи из Брувна насељени управо из Дивосела, онда је сасвим извесно да и у Брувну има Обрадовића као потомака претка са Ј2б хапло групом. Онда би то значило да су 1712. г. у попису Карла Касера, Обрадовићи из Дивосела и Брувна потомци два различита претка, односно два различита рода. Мој син је тестиран као Обрадовић из Сомбора (ја сам рођен у Осијеку) у априлу месецу. Пошто и он и ја вучемо У хромосом мог оца који је из Долова под Урљајем, када резултати буду готови, г Небојша Ви ћете их (надам се ) први коментарисати на Форуму. Велики поздрав свим форумашима а посебно Вама.

Zarko Obradovic64:
Ево да ова тема не би остала на једној страници, одлучио сам да на њу стављам све што пронађем о роду Обрадовића из и око Брувна у Лици. Унапред се извињавам што је текст писан на латиници. Поздрав свим форумашима, уз жељу да се и други познаваоци овог рода из Лике укључе у тему.

Rod Obradovića kod Bruvna, sa nadimkom Bajguti, prvobitno je bio naseljen u zaseoku od 5 kuća na Vodenoj Glavi, uzvisini od brda Opčuva prema Gračacu, visokoj oko 250 metara nadmorske visine, zapadno od Bruvna nekih 1 do 2 km). Vodena Glava se dalje nastavlja uz Rudo Polje (ravnicu) prema Gračacu. Na Vodenoj glavi se nalazilo 4 ili 5 kuća, od čega 2 kuće Obradovića – Bajguta (u jednoj kući je živio Ilija Bajgut a u drugoj brat mu od strica Luka (zvani Lukica). U trećoj kući Bajguta koja se nalazila nešto dalje niz put od Vodene Glave ka Rudopolju živio je Dmitar Bajgut zvan Krivovrat. Bila je i jedna kuća Obradovića tzv. „Kuburaca“, kao i jedna ili dvije kuće Jazića (staro im je prezime Obradović).

Ispod brda Ljutoča, na padini koja se spušta prema Paklariću, u zaseoku od 3 kuće kod Rudopolja Bruvanjskog živjeli su Obradovići zvani Pejakovići. Oni su kao i njihovi bratstvenici Milcikovi i Maletini, potekli od njihovog djeda Gerasima. Djed Gerasim je imao sina Manojla koji je otac gore navedenima: Milanu (Milciku), Maleti i Petru (Pejaku). Od Pejaka je Rade (rođen 1888. g.) a od Radeta je Milan (rođen 1935.g.). Milan ima sina Aleksandra (rođ. 1973. g. u Zemunu). Na njihovoj zemlji kod Rudopolja imaju šumu koja se naziva Vršak Obradovića. Moj djed Jovo (Jović) Bajgut je na rukama držao Milana Obradovića tokom njegovog krštenja čime su se ova dva inače srodna roda i okumila.

Ispod brda Urljaja, kada se iz Bruvna krene ka Udbini, na nekih 2 km od Bruvna nalazi se raskrsnica na kojoj se lijevo ide ka Klapavicama a desno ka Gutešama (Cerovac). Kada se skrene ka Klapavicama, nekoliko kilometara dalje, uz put, sa lijeve strane je zaselak od desetak kuća Obradovića sa nadimkom Simurdići. Predanje doseže do Dane. Dmitra, Nikole, Rade, Sime i Jovana Obradovića, braće koja su rođena krajem 19. vijeka (Jovan je rođen 1887. g).
Dane je sa ženom Mikom (od Guteša) imao sina Milana i usvojenog posinka Nikolu Gutešu.
Jovan je sa Marijom Obradović imao sina Stevana (1908. – 1984.) koji se oženio Draginjom od Glumaca. Stevan je imao sina Jovana i ćerku Jovanku. Jovan ima sinove Bojana (živi u San Dijegu, Kalifornija) i Ognjena. Bojan ima troje djece (Tamara, Anya i Niko).
Jovanka je udata Cvjetković i ima ćerku Jelenu i sina Nikolu. Nikola ima sina i ćerku (Bruna i Laru).
Rade Obradović se oženio za Zorku od Pavlica. Imaju sina Stevu (umro 2008.g.). Stevo ima sina Radu koji živi u Čikagu.
Dmitar ima sina Božu i ćerke Đuju i Milicu. Božo ima 2 sina i 2 ćerke.
Nikola ima ćerke Olgu i Veru.
Simo (poginuo za vrijeme 2. svjetskog rata) ima sina Milu i ćerku Savu. Sava ima 2 ćerke (Dušanku i Miru). Mira ima sina Nikolu i ćerku Milku.
Pera udata za Dušana Gutešu. Imali su 5 djece (ćerke Milicu, Ginu, Daru, Milu i sina Veljka Gutešu).

Moj čukundjed, majčin pradjed zvao se Jovo (oko 1860.g.). Njegova žena, bila je Milka Dautović iz Paklarića. Njih dvoje su imali samo sina Iliju. Ilija je zajedno sa svojim ocem Jovom i majkom Milkom, sa Vodene Glave sišao je u Paklarić, zaseok oko 7 km sjeverozapadno od Bruvna, u velikoj udolini između brda Ljutoča i Sovra. Pored Bajguta tu su živjele i porodice Dautovića, Uzelaca i Bandića.

Ilija je oženio Martu Jakšić. i sa njom imao djecu: Milku (1904.g.), Mariju 1906.g.), Jovu (Jovića, 1908.g.), Dmitra (1910.g.), Božu (1914.g.), Ružicu (oko 1916.g., umrla kao djevojčica), Staku (1918.g.) i Anku (1922.g.).

Milka udala se za Jovu Dukića u ličkom Gračacu i tamo je i ostala. Imali su djecu Milevu, Anku (Ankaču), Dušana, Đuru i Darinku (Daru).

Marija udala se za Nikolu Kokota iz Tomingaja. Imaju djecu: Anku, Jovanku, Nikolu, Milku, Boška (Jugu), Đorđa (Đoku) Dmitra i Olgu. 1946. godine naseljeni su u Kruščić kod Crvenke.

Jovo je oženio Jelenu (Jeku ili Jelu) Samardžiju (rođ. 1907.g.) iz Deren Gaja i sa njom je imao djecu: Milku, Martu (Maru), Milana, Bogdana, Iliju, Anku, Đoku i Jovanku (Jojku). Naseljeni su u Bački Gračac, 1946. godine.

Dmitar je oženio Milku (Miku) Brkljač (od Capardi) i sa njom imao djecu: Duju, Jovu, Staku, Neđu, Miru, Anku, Maru i Milku. Naseljeni su u Kruščić 1946.g. gdje su živjeli sa babom Martom.

Staka se udala za Jurića iz Mutilića i sa njim dobila sina Đorđa (Đoku). Đoko je oženio Doricu iz hrvatskog Zagorja i sa njom dobio sina Predraga i ćerku Draganu.

Božo je umro od upale slijepog creva, 1947. g., u dobi od 33 godine. Oženio je Maru Dautović i imali su ćerku Milku. Milka je sa Nikolom Obradovićem (od Kuburaca ispod Vodene Glave) dobila ćerke Gordanu i Ljiljanu.

Anka se udala za Daneta Čubrila ispod Kremena i sa njim dobila Žarka (1950.).

Rođeno je još jedno dijete – ćerka Ružica (oko 1916.g.).

Potomstvo djeda Jove Bajguta: Milka (1928.), udata Obradović (ima ćerku Snježanu i sina Žarka);
Marta, udata Ćuk (1930. Ima sinove Milana i Dragana);
Milan (1932. Ima sina Dragana);
Bogdan (1934. Ima ćerke Valentinu i Danijelu);
Ilija (1936. Ima ćerku danijelu);
Anka (1938. Ima ćerke Nadu i Božanu);
Đoko (1940. Ima ćerke Jovanku i Anu) i
Jovanka (1944. Nema dece).

Zarko Obradovic64:
ОБРАДОВИЋИ ОД БРУВНА У ЛИЦИ

У Брувну су пред 2. светски рат па до 1995. године живели Обрадовићи у следећим местима -засеоцима:

Брувно, око 14 км од Грачаца. Било је 5 кућа Обрадовића (с нагласком на првом слогу презимена);

Водена Глава (засеок, око 1 до 2 км западно од Брувна): Биле су 3 куће Обрадовића званих Бајгути, 1 кућа Обрадовића званих "Кубурци" и 1 или 2 куће Јазића (старо презиме Обрадовић); Њихове комшије око Водене Главе били су Бркљачи, Лулеџије (заправо Радаковићи), Саватовићи, Зорићи, Бандићи, Драгосавци и Крнете. Две куће Бајгута су се почетком 20. века преселиле у Пакларић.

Пакларић (засеок, око 7 км северо-западно од Брувна): Биле су 2 куће Обрадовића-Бајгута. Ту је било расуто и по неколико кућа Даутовића и Мирковића а нешто даље и Бијелића (старо презиме Обрадовић) и Павлица; Дуж Пакларића било је и засеока Кртинића, Рачића и Шарића. Од Водене Главе, преко засеока Чубрила на Церовцу, па до Пакларића, на север, било је неких 7,5 км удаљености;

Уз само Брувно, западно од њега била је једна кућа Обрадовића, поред једне куће Колунџића, Поповића и 2 до 3 куће Покрајаца;

Око 5 км северо-западно од Брувна била је 1 кућа Обрадовића са надимком "Тривунчићи";

Симурдићи (засеок, северо-западно од Брувна - према Клапавицама): 5-8 кућа Обрадовића са надимком "Симурдићи";

Клапавице (засеок око 5 км северо-западно од Брувна): 5 до 6 кућа Бијелића чије је старо презиме Обрадовић.

Пејаковићи (засеок, западно од Брувна - према Рудопољу): 4 до 5 кућа Обрадовића са надимком "Пејаковићи";

Долови (засеок, око 6 км источно од Брувна - према Дабашници): 4 куће Обрадовића са надимцима: "Саветинини", "Илерини", "Миљанови" и "Пепичини";

Дмитраковићи (засеок, око 6 км источно од Брувна - према Дабашници): 4 или 5 кућа Обрадовића са надимком "Дмитраковићи";

Крстаче (засеок, око 10 км источно од Брувна - према Дабашници): 4 куће Обрадовића и 1 кућа Колунџића;

Убовићи (засеок, око 5 км северо-источно од Брувна): 4 куће Обрадовића (с нагласком на првом слогу презимена), 4 куће Баста и 1 кућа Плећаша;

Око послења четири засеока налазили су се комшијски засеоци Радаковића, Плећаша и Крајновића.

Граово, (засеок, око 10 км северно од Брувна): 5 кућа Обрадовића;

На подручју Дабашнице (источно од Брувна, према Србу) била су два засеока Обрадовића (укупно 25 кућа). Поред њих ту је било и Петровића, Ноковића, Чича, Вејина, Личина и Мандића.

Навигација