Форум - Порекло
Науке и научне дисциплине => Језикословље => Тему започео: Селаковић Октобар 29, 2016, 01:39:02 поподне
-
Помињање влашких скупина на простору Херцеговине јуче и данас на форуму, њиховог могућег порекла "од македонских страна", моје презиме и хаплогрупа навели су ме на следеће питање.
Какав став имате о пореклу и значењу личног имена Селак? На прву лопту ја бих рекао да је порекло словенско и да у значењу има неке везе са селом или селидбом, али можда има и другачијих схватања? Видим да има људи који се радо баве оваквим темама.
Неколико историјских спомена:
- помиње се у попису Риђана с краја 15. века (у селу Врсна међу ожењеним мушкарцима помиње се Селак Радин, а међу неожењеним ПетрИ Селак и ЂуРЂ Селак); у дефтеру за Херцеговину из 1477. помиње се неколико Селака (Оливер син Селака, Радивац син Селака, Илија син Селака, Селак син Брајка, Радован син Селака...)
- отац Обрада и Радула, који по предању дођоше из Херцеговине (Попово Поље) у Крњу Јелу у 16. веку звао се Селак. Од њих су данас Дуловићи, Пајовићи, Пековићи..
- у песми "Три сужња" с почетка 19. века опеван је Селак Васојевић
- сећам се неке браће Селака и Херака из неког од раних турских дефтера, који управљају неким делом у данашњој Западној Србији, али не могу да се сетим детаља. Знам да сам на још неким местима раније наилазио на Херака и Селака као два брата.
Мој предак Селак рођен је око 1705. године, највероватније негде у Источној или Старој Херцеговини.
Хвала!
-
Селаковићу, занимљива тема, и мене занима откуд то Селак? Видимо да је постојало као лично име у средњем веку, и како се у једном примеру овде и помиње, слично је по звучности имену Херак. Тачније, оба имају загонетан корен, и исти наставак -ак. Теорија да је то надимак или назив за човека са села мислим да није на месту. Не верујем да би ико давао име детету Сељак, Грађанин и слично.
Видећемо шта ће писати у оним речницима који су најављени да ће бити постављени у нову Дигиталну библиотеку. ;D
Сигурно ћемо нешто наћи. ;)
-
О корену у презимену Селак, пронашао сам једино ово. Код наших старих српских имена, нисам га нашао.
Име Sel
Sel је мушко име велшког поријекла. Значење имена је витак, танак, стасит. Други облик овог имена је Села.
Izvor: http://www.knjigaimena.com/?znacenje-imena-Sel
-
Име као име. Зашто мора имати неко скривено значење. То је као да питаш шта значи Новак? Па почнеш од Старине Новака, Новака Рамова, Новака Киибарде и завршиш са Новаком Ђоковићем. И питаш се шта значи Новак и откуд то име. Не оптерећуј се тиме.
-
Али, од имена је изведено презиме. Име се памти кратко, презиме остаје.
И немој ми увек држати придике.
У реду?
-
Али, од имена је изведено презиме. Име се памти кратко, презиме остаје.
И немој ми увек држати придике.
У реду?
Па кад промашиш тему ја те само нежно подсјетим да си промашио тему. Добар састав, али тема промашена. Тако је било када сам ја ишао у школу. Наравно да је од имена изведено презиме. Презиме је могло да буде и Новаковић. Ништа необично.
-
Селак, Видак, Херак, Баљак, Радак, Новак, Дудак, Чолак, Гојак, Шувак
Од свих су настала презимена, а имају по пет слова. Не знам ниједно дуже име, а да се завршава на -ак.
-
Имам две књиге о старим српским именима. На лично име Селак, нисам наишао.
-
Ранко, није то по први пут "нежно" подсећање, него онако, макар у једној речи, "културно" пустиш жаоку, а она зна да буде и отровна.
-
У Црној Гори је име Селак одавно знано. Легендарни Селак Васојевић је само један опјевани.
-
Ранко, није то по први пут "нежно" подсећање, него онако, макар у једној речи, "културно" пустиш жаоку, а она зна да буде и отровна.
Војиславе, па мало се шалимо. Докони смо па о свемо зборимо и говоримо. Сми ми имамо интернет и можемо са лакоћом да пронађемо оно што нас интересује и што тамо има. Наши преци нијесу били филозофи и нијесу консултовали интернет када су нам давали имена и презимена. Што би у ЦГ рекли: Чуш, велшки коријен имена Селак?! То је исто када ти анализираш име Ананије па гдје год нађеш у литератури неког Ананија ти га наводиш као примјер за своју тезу. Као да је постајао само један човјек са једним именом, или су сви сродни који су имењаци. Зато сам и навео овај примјер са Новаком.
-
Ранко, ти знаш да сам ја језичар и у сваком презимену тражим корен речи од којег је изведено. И твоје Бубање нису презиме добиле тек онако.
Селак - изведено од Сел(а)+ак
Списак српских презимена са наставком -евић или -овић
Сеизовић Сенковић Сијерковић Секерезовић Секуловић Селаковић име Селак Селимовић име Селим Сељаковић Сеновић Серафимовић Сечивановић
У вези са именом Селак од којег је настало презиме Селаковић, знам да постоји медитеранска лековита биљка селен (милодух). Затим, селен је грчка реч за Месец.
Постоји име Селимир за које се може рећи да је словенског порекла, због оног наставка -мир. Али, у корену опет остаје оно СЕЛ. Откуда баш тај корен не знам. Сигурно није без разлога. Иначе, Селимир се помиње као син Свевладов или Самов, а наследио га је син Владан. Селимир се помиње и у списку владара у "Летопису попа Дукљанина".
-
Ранко, ти знаш да сам ја језичар и у сваком презимену тражим корен речи од којег је изведено. И твоје Бубање нису презиме добиле тек онако.
Селак - изведено од Сел(а)+ак
Списак српских презимена са наставком -евић или -овић
Сеизовић Сенковић Сијерковић Секерезовић Секуловић Селаковић име Селак Селимовић име Селим Сељаковић Сеновић Серафимовић Сечивановић
У вези са именом Селак од којег је настало презиме Селаковић, знам да постоји медитеранска лековита биљка селен (милодух). Затим, селен је грчка реч за Месец.
Постоји име Селимир за које се може рећи да је словенског порекла, због оног наставка -мир. Али, у корену опет остаје оно СЕЛ. Откуда баш тај корен не знам. Сигурно није без разлога. Иначе, Селимир се помиње као син Свевладов или Самов, а наследио га је син Владан. Селимир се помиње и у списку владара у "Летопису попа Дукљанина".
Војиславе, свако име има неки овакав или онакав коријен. И моје презиме има у основи ријеч бубањ, али за настанак презимена везана је једна причица, да не кажем предање. Овдје се ради о томе што је Селаковић поставио тему: Име Селак. Он је то поставио не да би га замајавали са овим или оним тумачењем, већ да би провјерио и оно што и сам зна. А то је да је име Селак прије 300 година било популарно и често име од кога је и настало његово презиме. Ко је био Селак, родоначелник Селаковића то је задатак Селаковића да покушају да истраже. Фонд имена је ограничен и свако име се понавља и појављује у различитим периодима. И ту нема ништа спорно.
-
Ако Селаковић приликом претраге већ није приметио могућу грчку основу- selas (σέλας), meaning "light"
https://en.wikipedia.org/wiki/Selene
Занимљиво да су ајкуле по стручној номенклатури - Selachimorpha (or Selachii) (можда зато што су светле житотињице)
https://en.wikipedia.org/wiki/Shark
-
Хвала пуно свима који су се укључили у овај разговор и дали неке могуће путеве настанка имена Селак!
Војиславе, свако име има неки овакав или онакав коријен. И моје презиме има у основи ријеч бубањ, али за настанак презимена везана је једна причица, да не кажем предање. Овдје се ради о томе што је Селаковић поставио тему: Име Селак. Он је то поставио не да би га замајавали са овим или оним тумачењем, већ да би провјерио и оно што и сам зна. А то је да је име Селак прије 300 година било популарно и често име од кога је и настало његово презиме. Ко је био Селак, родоначелник Селаковића то је задатак Селаковића да покушају да истраже. Фонд имена је ограничен и свако име се понавља и појављује у различитим периодима. И ту нема ништа спорно.
Поштовани Ранко, нисам поставио ову тему да бих проверио оно што и сам знам нити да бих чуо/сазнао нешто о мом конкретном претку. Интересује ме баш као што написах у уводном коментару - порекло и значење имена Селак. О том пореклу и значењу овог имена не знам ништа.
Иначе, Велмужово и Војислављево помињање "селена" ми створи луду замисао у глави. Шта ако су имена Херак и Селак само искварени облик за Хелиос и Селен (Сунце и Месец, "два брата" или "брат и сестра") које су некако усвојили пред-словенски народи Балкана, па је у овом коначном скоро непрепознатљивом облику дочекало средњи и касни средњи век?
(https://s14.postimg.org/pp64laim9/selen.jpg) (https://postimg.org/image/qrgb3u1fh/)img host (https://postimage.org/)
-
Помињање влашких скупина на простору Херцеговине јуче и данас на форуму, њиховог могућег порекла "од македонских страна", моје презиме и хаплогрупа навели су ме на следеће питање.
Какав став имате о пореклу и значењу личног имена Селак? На прву лопту ја бих рекао да је порекло словенско и да у значењу има неке везе са селом или селидбом, али можда има и другачијих схватања? Видим да има људи који се радо баве оваквим темама.
Неколико историјских спомена:
- помиње се у попису Риђана с краја 15. века (у селу Врсна међу ожењеним мушкарцима помиње се Селак Радин, а међу неожењеним ПетрИ Селак и ЂуРЂ Селак); у дефтеру за Херцеговину из 1477. помиње се неколико Селака (Оливер син Селака, Радивац син Селака, Илија син Селака, Селак син Брајка, Радован син Селака...)
- отац Обрада и Радула, који по предању дођоше из Херцеговине (Попово Поље) у Крњу Јелу у 16. веку звао се Селак. Од њих су данас Дуловићи, Пајовићи, Пековићи..
- у песми "Три сужња" с почетка 19. века опеван је Селак Васојевић
- сећам се неке браће Селака и Херака из неког од раних турских дефтера, који управљају неким делом у данашњој Западној Србији, али не могу да се сетим детаља. Знам да сам на још неким местима раније наилазио на Херака и Селака као два брата.
Мој предак Селак рођен је око 1705. године, највероватније негде у Источној или Старој Херцеговини.
Хвала!
у попису Западне Србије из 1477. пописано је на десетине Селака, тако да се може рећи да је било уобичајено лично име
-
у попису Западне Србије из 1477. пописано је на десетине Селака, тако да се може рећи да је било уобичајено лично име
Хвала, Ђорђе!
-
Хвала пуно свима који су се укључили у овај разговор и дали неке могуће путеве настанка имена Селак!
Поштовани Ранко, нисам поставио ову тему да бих проверио оно што и сам знам нити да бих чуо/сазнао нешто о мом конкретном претку. Интересује ме баш као што написах у уводном коментару - порекло и значење имена Селак. О том пореклу и значењу овог имена не знам ништа.
Иначе, Велмужово и Војислављево помињање "селена" ми створи луду замисао у глави. Шта ако су имена Херак и Селак само искварени облик за Хелиос и Селен (Сунце и Месец, "два брата" или "брат и сестра") које су некако усвојили пред-словенски народи Балкана, па је у овом коначном скоро непрепознатљивом облику дочекало средњи и касни средњи век?
(https://s14.postimg.org/pp64laim9/selen.jpg) (https://postimg.org/image/qrgb3u1fh/)img host (https://postimage.org/)
У одређеном времену постоје и имена која су популарна и честа. Тако је и са имениа Селак и Херак, и сл. Узми турске дефтере и видјећеш много имена којих данас нема. Не треба много мудровати, иначе би могли за сваку српску ријеч трашити њен коријен. Вријеме у којем је твој Селак живио је вријеме несигурности и сеоба и сигурно да је то оставило трага и у именима људи. Колико Срба носи имена чија је постојбина Хрватска. Све то има утицаја. Када су давали имена, наши преци нијесу читали књиге о именима и грчким коријенима, већ је то радио кум по свом нахођењу, што и сам знаш. Мој отац је мени дао име, јер му се тако звао добар пријатељ. Ја сам мојим синовима дао имена Вук, Богдан и Дамјан јер су ми се свиђала. Вук је име које има и заштитно својство дјетета и слично. Дакле, хоћу да кажем да се приликом писања монографије не удаљаваш много од суштине. У Дигиталној библиотеци имаш Војислављеву монографију о Ананићима. Војислав је приредио 1000 прилога за овај портал, али је при писању монографије о Ананићима тотално промашио иако он то неће да призна. Моја добронамјерна сугестија теби је да не направиш такву грешку, и друго, истраживањем поријекла твога братства бавиће се још неко од Селаковића. Једном направљена грешка, веома се тешко исправља. Наши преци су били једноставни и у већи неписмени људи. Нијесу они много знали о грчким митовима. :)
-
Мислим да је име Селак словенског порекла и да је значење прилично једноставно, тј. означава сељанина, домаћина, земљопоседника. Наиме, "село" је изворно, вероватно у прасловенској верзији гласило "седло" од глагола седети, па тако је у Чешкој, а можда и у још неким западно-словенским земљама одомаћено презиме Седлак или Седлачек, што означава управо земљопоседника, вероватно имућног и доброг сеоског домаћина итд...Вероватно име потиче још из старословенских заједница и очувало се до данас, за нас Србе, у помало необичном облику.
-
Мислим да је име Селак словенског порекла и да је значење прилично једноставно, тј. означава сељанина, домаћина, земљопоседника. Наиме, "село" је изворно, вероватно у прасловенској верзији гласило "седло" од глагола седети, па тако је у Чешкој, а можда и у још неким западно-словенским земљама одомаћено презиме Седлак или Седлачек, што означава управо земљопоседника, вероватно имућног и доброг сеоског домаћина итд...Вероватно име потиче још из старословенских заједница и очувало се до данас, за нас Србе, у помало необичном облику.
Хвала, ово звучи најразумније.
-
Занимљиво је и знашење имена Херак>Hierakios >свети,ἱερός hierós, “sacred, holy
http://www.trismegistos.org/ref/detail.php?ref_id=242240
https://orthodoxwiki.org/List_of_Bishops_in_Byzantine_Egypt_(A.D._325_to_c.750)
https://en.wikipedia.org/wiki/Hierax
Значи Селак σέλαχος, σελάχιος selakios > светли
док би Херак може значити > свети
оба имена би могла имати значење Света, Светозар, Светолик
-
Хвала, ово звучи најразумније.
Нема на чему, о имену/презимену Седлак, Седлачек нашао сам у чешком и словачком етимолошком речнику Вацлава Махека, тако да је поуздано.
-
Дакле, хоћу да кажем да се приликом писања монографије не удаљаваш много од суштине.
Капа доле господине Ранко! Свака част за језгровито објашњење.
Не знам сећате ли се моје примедбе на један од ваших текстова о периоду турске владавине. Тамо сте и ви себи дозволили мало песничког заноса, па сам вас критиковао, сада сам убеђен да сте имали најбоље намере...
-
Занимљиво је и знашење имена Херак>Hierakios >свети,ἱερός hierós, “sacred, holy
http://www.trismegistos.org/ref/detail.php?ref_id=242240
https://orthodoxwiki.org/List_of_Bishops_in_Byzantine_Egypt_(A.D._325_to_c.750)
https://en.wikipedia.org/wiki/Hierax
Значи Селак σέλαχος, σελάχιος selakios > светли
док би Херак може значити > свети
оба имена би могла имати значење Света, Светозар, Светолик
Велмужу, хвала! Било би занимљиво наћи везу између овог имена код Срба и грчких корена тј. преко којих облика и народа је реч путовала кроз време.
-
Немојмо подцењивати наше предке, можда су били неписмени - али не беху глупави. Јесте да је тада свештенство било малобројно, али зато веома гркофилно. Како иначе објаснити необична имена као Калођурђе (лепи Ђорђе) или преводе грчких имена Теофил > Богољуб одн., Теодор > Божидар.
-
У "Речнику личних имена код Срба" аутора Милице Грковић, за име Селак је записано, цитирам: "изведено од Сел(а)+ак" (стр. 178). Име Села је, по овој ауторки, изведено од Селимир, Секула и сличних имена. Дакле, Селак би било Селимир, Секула или неко слично име од миља (као Миша од Милош, Пера од Петар, итд.). Било је речи зашто би неко детету дао име Селак (Сељак). Мада то највероватније није права етимологија имена Селак (што је горе појашњено), у прошлости, нарочито у средњем веку, су уписана као лична имена неки заиста бизарни антропоними. Тако је нпр. у једној од Дечанских хрисовуља из 14. века као име једног себра уписано Свиноглав. :) Тако да се томе не треба сувише ишчуђавати, мада ни ја не могу да нађем неко логично објашњење зашто би неко свом детету дао такво име (осим ако то није био надимак који је том човеку постао малтене друго име, па је као такав и забележен у Хрисовуљи).
-
Ранко, господин Селаковић ти је лепо рекао да га интересује баш то одакле потиче име Селак. Али, ти по обичају увек тврдиш супротно. Што би Б. Ћопић рекао, вечито си "антипротиван".
Друго, што се моје књиге о Ананићима тиче, и ту си увек стављао примедбе од фонта ком сам се служио, до још много чега. Морам да кажем да сам ја почео ни из чега. О Ананићима још нико није писао, материјала за књигу мало, немамо чак ни неке легенде о нама, једноставно, ништа. И ето, ја сам желео да својим потомцима оставим нешто о њиховим прецима. Све што сам у датом моменту прикупио, ја сам уобличио у књигу. И о њој сем тебе, имам врло похвална мишљења људи који се тиме баве:
Мишљења о књизи уочи I издања:
Војиславе,
Прегледао сам припрему за књигу, наравно колико сам могао. У основи је то то. Књига је одлична.
Честитам!
Јовица Кртинић, оснивач портала „Порекло“
------------------------------------------------------------------------------
Поштовани Војиславе,
За сваку похвалу је Ваш рад који није само посвећен искључиво истраживању рода Ананића, већ далеко шире сликовито осликавајући локалитете гдје су пре много векова Ваши преци ходили.
Војиславе, желим Вам свако добро и да се Ваш рад финализира у облику књиге јер ипак иако живимо у рачунарском добу, све више долази до изражаја посебно када се жели сачувати витални документ, опипљив материјал као што је то хартија.
Ненад Менићанин
-------------------------------------------------------------------------------------------
Војиславе,
Хвала пуно на послатој књизи и на спомињању и мене у њој иако сматрам да вам нисам нешто пуно помогао. Већину тога сте већ и раније знали. Прегледао сам оба дијела књиге - интересантна и свеобухватна прича. Сретан сте човјек јер видим да имате сретну породицу.
Иначе, ово је права породична монографија, која није очишћена од личних осјећања, што мислим да је добро. Вјерујем, а то је сасвим извјесно, да ће се у генетици Ананића доћи до још нових сазнања и да ћете морати радити и допуњена издања књиге.
Свако добро вама и вашој породици,
Синиша Јерковић
--------------------------------------------------------------------------------------------
Драги Војкане, хвала ти на књизи!
Велики си посао урадио и oдужио се прецима, а задужио покољења да наставе даље! Хвала ти и на прилозима пре и после књиге.
Велики поздрав,
Проф. Радоман Станковић
-------------------------------------------------------------------------------------------
Наравно, ја нисам стао само код првог издања. Како сам долазио до нових сазнања, ја сам их преносио даље, па је настало и друго издање, а ако Бог да, изаћи ће и треће, опет допуњено.
Изгледа да су Ананићи на Банију дошли са Штрбцима, као већим братством. Чекам разрешење и те енигме. Даље не верујем да ћу имати ни снаге (јер сам у инв. колицима), а ни новца. Од мене ће остати нешто нашој деци, да знају где су им корени, а они ако желе даље да истражују, имаће бар прве податке одакле да крену.
-
Занимљиво је и знашење имена Херак>Hierakios >свети,ἱερός hierós, “sacred, holy
http://www.trismegistos.org/ref/detail.php?ref_id=242240
https://orthodoxwiki.org/List_of_Bishops_in_Byzantine_Egypt_(A.D._325_to_c.750)
https://en.wikipedia.org/wiki/Hierax
Значи Селак σέλαχος, σελάχιος selakios > светли
док би Херак може значити > свети
оба имена би могла имати значење Света, Светозар, Светолик
Милица Грковић у горепоменутој књизи име Херак изводи од грчког херос (ήρως), јунак. Вероватно слична изведеница као и код Селак, Сел(а)+ак, Хер+ак. Сличан суфикс је код још једног имена које ми је пало на памет, Видо или Вито, Вид+ак, Видак.
-
Занимљиво је и знашење имена Херак>Hierakios >свети,ἱερός hierós, “sacred, holy
http://www.trismegistos.org/ref/detail.php?ref_id=242240
https://orthodoxwiki.org/List_of_Bishops_in_Byzantine_Egypt_(A.D._325_to_c.750)
https://en.wikipedia.org/wiki/Hierax
Значи Селак σέλαχος, σελάχιος selakios > светли
док би Херак може значити > свети
оба имена би могла имати значење Света, Светозар, Светолик
Не знам, мени Велмуж делује као најближи одговору, али сачкејамо још неке изворе. :)
-
У "Речнику личних имена код Срба" аутора Милице Грковић, за име Селак је записано, цитирам: "изведено од Сел(а)+ак" (стр. 178). Име Села је, по овој ауторки, изведено од Селимир, Секула и сличних имена. Дакле, Селак би било Селимир, Секула или неко слично име од миља (као Миша од Милош, Пера од Петар, итд.). Било је речи зашто би неко детету дао име Селак (Сељак). Мада то највероватније није права етимологија имена Селак (што је горе појашњено), у прошлости, нарочито у средњем веку, су уписана као лична имена неки заиста бизарни антропоними. Тако је нпр. у једној од Дечанских хрисовуља из 14. века као име једног себра уписано Свиноглав. :) Тако да се томе не треба сувише ишчуђавати, мада ни ја не могу да нађем неко логично објашњење зашто би неко свом детету дао такво име (осим ако то није био надимак који је том човеку постао малтене друго име, па је као такав и забележен у Хрисовуљи).
Хвала, НиколаВуче! Ако је ово тачно, онда би остало "само" недвосмислено растумачити ово "Сел" тј. утврдити порекло и значење тог корена.
-
Ранко, господин Селаковић ти је лепо рекао да га интересује баш то одакле потиче име Селак. Али, ти по обичају увек тврдиш супротно. Што би Б. Ћопић рекао, вечито си "антипротиван".
Друго, што се моје књиге о Ананићима тиче, и ту си увек стављао примедбе од фонта ком сам се служио, до још много чега. Морам да кажем да сам ја почео ни из чега. О Ананићима још нико није писао, материјала за књигу мало, немамо чак ни неке легенде о нама, једноставно, ништа. И ето, ја сам желео да својим потомцима оставим нешто о њиховим прецима. Све што сам у датом моменту прикупио, ја сам уобличио у књигу. И о њој сем тебе, имам врло похвална мишљења људи који се тиме баве:
Мишљења о књизи уочи I издања:
Војиславе,
Прегледао сам припрему за књигу, наравно колико сам могао. У основи је то то. Књига је одлична.
Честитам!
Јовица Кртинић, оснивач портала „Порекло“
------------------------------------------------------------------------------
Поштовани Војиславе,
За сваку похвалу је Ваш рад који није само посвећен искључиво истраживању рода Ананића, већ далеко шире сликовито осликавајући локалитете гдје су пре много векова Ваши преци ходили.
Војиславе, желим Вам свако добро и да се Ваш рад финализира у облику књиге јер ипак иако живимо у рачунарском добу, све више долази до изражаја посебно када се жели сачувати витални документ, опипљив материјал као што је то хартија.
Ненад Менићанин
-------------------------------------------------------------------------------------------
Војиславе,
Хвала пуно на послатој књизи и на спомињању и мене у њој иако сматрам да вам нисам нешто пуно помогао. Већину тога сте већ и раније знали. Прегледао сам оба дијела књиге - интересантна и свеобухватна прича. Сретан сте човјек јер видим да имате сретну породицу.
Иначе, ово је права породична монографија, која није очишћена од личних осјећања, што мислим да је добро. Вјерујем, а то је сасвим извјесно, да ће се у генетици Ананића доћи до још нових сазнања и да ћете морати радити и допуњена издања књиге.
Свако добро вама и вашој породици,
Синиша Јерковић
--------------------------------------------------------------------------------------------
Драги Војкане, хвала ти на књизи!
Велики си посао урадио и oдужио се прецима, а задужио покољења да наставе даље! Хвала ти и на прилозима пре и после књиге.
Велики поздрав,
Проф. Радоман Станковић
-------------------------------------------------------------------------------------------
Наравно, ја нисам стао само код првог издања. Како сам долазио до нових сазнања, ја сам их преносио даље, па је настало и друго издање, а ако Бог да, изаћи ће и треће, опет допуњено.
Изгледа да су Ананићи на Банију дошли са Штрбцима, као већим братством. Чекам разрешење и те енигме. Даље не верујем да ћу имати ни снаге (јер сам у инв. колицима), а ни новца. Од мене ће остати нешто нашој деци, да знају где су им корени, а они ако желе даље да истражују, имаће бар прве податке одакле да крену.
Војиславе, ја сам се потрудио да твоју монографију прочитам, баш зато што ће неко у будућности то да чита. Када сам писао монографију о Бубањама, односно прилоге за монографију, много муке сам имао што су неки људи писали не водећи рачуна да ће то неко провјеравати. Није тема адекватна, зато ћу само кратко рећи. Ти си у својој монографији описао Велику, Черу и Јокиће, и повезао своје поријекло са њима а да то није тачно. То је суштина моје примједбе. Величани би сигурно знали да су им Ананићи сродници, а такво предање у Велици не постоји. Друго, испоставило се да су Черини потомци Динарски југ и немају везе са твојом хаплогрупом. Сада причаш причу о Штрбцима, а мени се чини опет погрешно. Ето Војиславе, то је суштина мојих примједби. Нијесам антипротиван, само кажем да си погрешно поставио правац истраживања без обзира на тешкоће са којима се и ти и сви ми сусрећемо. Иначе, и ја сам куртоазно могао да те похвалим али, држећи се принципа да ако пишем ове ствари, онда треба написати пола странице, али нека је тачна. И сам сам ти предлагао да поново прионеш на посао, јер са Чером и Величанима заиста немаш никакве везе. Немој да ми замјериш, али се то бар у Црној Гори зна. Ти си за Порекло приредио много добрих прилога, па сада смогни снаге и тако уради и за своје Ананиће. :) :) :)
-
Хвала, НиколаВуче! Ако је ово тачно, онда би остало "само" недвосмислено растумачити ово "Сел" тј. утврдити порекло и значење тог корена.
Сел(а) би био хипокористик од имена Селимир, Секула или неког сличног имена, по интерпретацији Милице Грковић.
-
Сел(а) би био хипокористик од имена Селимир, Секула или неког сличног имена, по интерпретацији Милице Грковић.
Тако сам и ја разумео из твоје прве поруке, него сам се упитао које је значење тог "Сел" у Селимир.
-
На Скадар који је онда био српски, Черу и Велику ме је упућивала ДНК анализа. И, то је то. Ананићи ни као неки мањи род, тада се нигде нису помињали. Касније су се вероватно придружили неком већем братству као што су Штрбци из Херцеговине и са њима стигли до Баније. Сачекај да и Штрбци буду обрађени. То и сам највише чекам, јер Штрбаца има доста на Банији. У тим великим сеобама, они нису као и већина кретали ка истоку, него ка западу, ка Далмацији, Змијању, Банији...
-
Ранко, има и твојих Бубања који су некада кренули ка западу.
ПРЕЗИМЕ БУБАЊА (по хрватским подацима)
РАСПРОСТРАЊЕНОСТ
Презиме Бубања је јако ријетко у Републици Хрватској. Данас у Хрватској живи десетак особа које носе презиме Бубања, највише у сљедећим мјестима: Ријека - 57%, Солин - 43%.
СЛИЧНА ПРЕЗИМЕНА
Буњан, Бубњар, Бубањ, Бубањац, Бубоња, Буња
Најближи некадашњи сродници
Анић, Бабић, Балог, Барјактаревић, Бубања, Душан, Гојковић, Хусак, Јестратијевић, Јовановић, Кашерић, Несторовић, Никачевић, Пешић, Прчетић, Сарваш, Стојић, Ђорђевић, Жилић
-
У вези са пореклом презимена БУБАЊА, ево глагола БУБАТИ са значењем ТУЋИ, али о кожу бубња, а не бубати, избубати некога.
Бубањ виси о врату свирача, који по кожама удара батићeм и прутом. У бубањ се туче (удара, буба, бије) нарочито у сватовима...
-
Господине Селаковићу,
многа јеврејска (семитска) имена, која су изведена из Библије, су претворена на српски начин, нпр. Ханан (милостив, а негде, видовњак), па грчки Анан, Хананија (смилуј ми се, а по другима, изданак), па грчки Ананија и српски Ананија, Јоханан, па грчки Јоанис, па српски Јован, Данијел – Данило, Мосе – Мојсије, Атанас – Атанасије, Петар – Петроније... A познато је да су Срби преко Византије примили хришћанство и добар део културе, као и нека од таквих имена која су библијског порекла. Већ смо утврдили код Грка називе за Месец и Сунце. Значи, код имена Селак, можда би требало значење оног корена СЕЛ потражити и код семитских имена.
-
Ранко, има и твојих Бубања који су некада кренули ка западу.
ПРЕЗИМЕ БУБАЊА (по хрватским подацима)
РАСПРОСТРАЊЕНОСТ
Презиме Бубања је јако ријетко у Републици Хрватској. Данас у Хрватској живи десетак особа које носе презиме Бубања, највише у сљедећим мјестима: Ријека - 57%, Солин - 43%.
То су породице Васа Перова у Сплиту и Мирослава Милутиновог у Ријеци који су се седамдесетих година прошлог вијека запослиле у Хрватској. Они су се практично јуче тамо одселили. Колико наших људи има по Европи ни броја се не зна. Ја нпр. за ажурирање родослова користим Фејзбук, то је моћно оруђе за ово што ми радимо. :) :) 8)
-
Тако сам и ја разумео из твоје прве поруке, него сам се упитао које је значење тог "Сел" у Селимир.
Да, то јесте добро питање. :) Мада мислим да значење тог појма треба тражити у словенским језицима.
-
Једно бјеше Вуксан од Роваца,
друго бјеше Лијеш од Пипера,
треће бјеше Селак Васојевић.
-
Једно бјеше Вуксан од Роваца,
друго бјеше Лијеш од Пипера,
треће бјеше Селак Васојевић.
Ово Лијеш је дефинитивно Љеш, арбанашки облик грчког имена Александар или Алекса.
-
Као што наговестих у претходном посту, корен би требао гласити "сед", а не "сел", јер "л" представља само део наставка сед + ло = седло > село. Као у речи "рало" која је настала од "радло". "Ло" је уобичајени наставак у словенским језицима и у овом случају није део корена.
Ево шта сам раније на другој теми, рекао о појму "село":
"Село" је на старословенском означавало више поље или њиву, мада је вероватно коришћено и у значењу насеља. Село или насеље у вези је са глаголом седети и у изворном(прасловенском) облику вероватно је гласило "седло". Дакле, село или насеље је место где се село, посадило или да извинеш насадило. Нпр. Нови Сад.
-
Као што наговестих у претходном посту, корен би требао гласити "сед", а не "сел", јер "л" представља само део наставка сед + ло = седло > село. Као у речи "рало" која је настала од "радло". "Ло" је уобичајени наставак у словенским језицима и у овом случају није део корена.
Ево шта сам раније на другој теми, рекао о појму "село":
"Село" је на старословенском означавало више поље или њиву, мада је вероватно коришћено и у значењу насеља. Село или насеље у вези је са глаголом седети и у изворном(прасловенском) облику вероватно је гласило "седло". Дакле, село или насеље је место где се село, посадило или да извинеш насадило. Нпр. Нови Сад.
Занимљиво је да је у старословенском реч за село била въс (вас или вес), што је и дан данас реч за село у словеначком, чешком, пољском (vas, ves, wies)...Реч "село" је означавала привремено насеље, тамо где је неко у некој сеоби "сео" за одређено време, док је "вас" или "вес" било стално насеље. Касније су Источни и Јужни (осим Словенаца) Словени прихватили реч село као општи појам за рурално насеље било ког типа, док су Западни Словени задржали првобитну прасловенску реч. О овом примеру је говорио и Павле Ивић у својој студији "Српски народ и његов језик".
-
Хвала свима!
Рецимо да за сада делује да је највероватније словенско порекло. "Сел" односно "Сед" , село, седло, сви су у вези са седењем, у симбиози овога што су написали Сремац и НиколаВук. И оно што ја написах на почетку било је на трагу тога.
На прву лопту ја бих рекао да је порекло словенско и да у значењу има неке везе са селом или селидбом, али можда има и другачијих схватања?
Остаје само некад проверити, ако је већ Селак хипокористик од, на пример, Селимир, а све укупно "Сел" потиче од "седети" или од "седа", онда је ли некад постојало име Седлимир или Седимир?
А, наравно, као важна и вредна пажње остаје и Велмужова теорија о "Свет(л)ом" имену.
-
.Реч "село" је означавала привремено насеље, тамо где је неко у некој сеоби "сео" за одређено време, док је "вас" или "вес" било стално насеље.
одатле вероватно и потиче израз "сељакање"
-
Једно бјеше Вуксан од Роваца,
друго бјеше Лијеш од Пипера,
треће бјеше Селак Васојевић.
У (мом) слободном преводу "светли царевић" (Васо>Василије>василе́вс>βᾰσῐλεύς, = цар) :)
-
Занимљиво је да је у старословенском реч за село била въс (вас или вес), што је и дан данас реч за село у словеначком, чешком, пољском (vas, ves, wies)...Реч "село" је означавала привремено насеље, тамо где је неко у некој сеоби "сео" за одређено време, док је "вас" или "вес" било стално насеље. Касније су Источни и Јужни (осим Словенаца) Словени прихватили реч село као општи појам за рурално насеље било ког типа, док су Западни Словени задржали првобитну прасловенску реч. О овом примеру је говорио и Павле Ивић у својој студији "Српски народ и његов језик".
Углавном се слажем,
и о речи "вес" или "вас" смо разговарали, ево шта написах:
"Вас" означава село или заселак (родовско село). Санкртско "вищ" сродно са словенском речју има слично значење - род, дом, породична задруга, хижа(можда је и са овом речју у вези, само нагађам), тј. скуп више породице истог порекла. Иначе, реч је сродна са грчким "оикос" и латинским "викус". "Оикос" означава дом, кућу (отуда реч економија или домаћинство - вештина вођења домаћинства), а "викус" управо исто што и санскртска реч.
Мислим да реч постоји у готово свим словенским језицима.
wieś - пољски
ves - чешки
весь - древноруски
вьсь - старословенски
Судећи по санкскрту, латинском, старогрчком "вес" је био назив за родовско села или засеоке, које врло често и данас називају по презименима, тј. породицама које су то живеле или живе. Пољаци иначе користе и "wieś" i "sioło". Такође, као и у чешком код њих постоји појам и презиме "siodłak", "siodłaczek".
-
Хвала свима!
Рецимо да за сада делује да је највероватније словенско порекло. "Сел" односно "Сед" , село, седло, сви су у вези са седењем, у симбиози овога што су написали Сремац и НиколаВук. И оно што ја написах на почетку било је на трагу тога.
Остаје само некад проверити, ако је већ Селак хипокористик од, на пример, Селимир, а све укупно "Сел" потиче од "седети" или од "седа", онда је ли некад постојало име Седлимир или Седимир?
А, наравно, као важна и вредна пажње остаје и Велмужова теорија о "Свет(л)ом" имену.
Питање је да ли је "Селак" уопште хипокористик или има независно значење као што у чешком означава сеоског домаћина, земпљопоседника. Међутим, и ако јесте хипокористик, ово "д" је ишчезло веома давно јер се не јавља, барем колико ми је познато, у јужнословенским и источнословенским редакцијама старословенског језика, тако да име вероватно није гласило "Седлимир", осим у можда у западнословенском подручју, уколико уопште имају такво име.
-
Ево шта о етимологији речи село пише наш најугледнији савремени лингвиста-етимолог, Александар Лома, у својој књизи "Топонимија Бањске хрисовуље":
"Прасловенски *sedlo "место седења-боравка"; прасл. реч изводи се од корена *sed- који је у с(ј)ед(ј)ети, на сличан начин као гот. sitls "седиште, столица", лат. sella<*sedla id., уп. блиско образовање *sedьlo "седло". Западнословенски ликови без -d-: пољ. siolo, чеш. дијал. (мор.) selo указују да се псл. *sedlo у јужно- и источнословенским језицима, где dl даје l, укрстило са другом речју *selo "поље, пашњак", прасродном са лит. дијал. sala "село", лет. sala, ист.-лет. sola id., лат. solum "тле", ствнем. sal "кућа, боравиште", лангоб. sala "двориште, кућа, зграда" (одатле неологизам сала "дворана"). Траг тог укрштања може се наслутити у различитим значењима изведенице селиште."
-
У "Речнику личних имена код Срба" аутора Милице Грковић, за име Селак је записано, цитирам: "изведено од Сел(а)+ак" (стр. 178). Име Селак је, по овој ауторки, изведено од Селимир, Секула и сличних имена. Дакле, Селак би било Селимир, Секула или неко слично име од миља (као Миша од Милош, Пера од Петар, итд.).
Da, upravo tako.
Srpska lična imena (i muška i ženska) su najpre bila tipa: Radoslav(a), Ljubomir(a), Milorad(a), Svetozar(a), Predrag(a), Ljudovid(a) i sl., a onda su sa vremenom od nadimaka, koji su bili kraći oblici punih imena, postala zasebna lična imena, i tako je od Radoslava postao Raden, Rajko, Radak i sl., a od Selimira (imena najverovatnije značenja - Starosedelac) je najverovatnije i potekao Selak.
-
Имена с -ак су двојака. Једна су она чије -а- нестаје ( < -ьк), а друга су гдје је -а- стамено (-ак)
1. Гојак но у ген. Гојка; таков облик у највећем броју говора замијењен је вок. Гојко.
2. Новак, Новака, Селак, Селака, Видак, Видака, Радак, Радака.
У првом случају -ак (-ка) је морфем који твори именице или често деминутиве: петак, синак, столак, вијак, данак..( ген. петка, синка, столка)
С помоћу -ак се образују љевак, дешњак, новак, првак, глупак, простак, чудак, слабак : дакле -ак се приставља вазда само придјевима лијев, десан, нов, прв, глуп, прост, чуд, слаб итд. да означи особу у које је речена особина нарочита изражена. У споју с придјевима који су присвојни или односни означавају често специјализацију или подврсту.
лужањ, лужни ( везан за луг ) + ак > лужњак () ( храст који расте у лугу)
воден, водени ( везан за воду) + ак > водењак (водени гуштер)
столан, столни ( везан за стол) > столњак ( столни покривач)
јужан, јужни ( везан за југ ) + ак > јужњак ( вјетар с југа ) и тако редом
везан за Босну > Бошњак
везан за Србе > Србљак
Селак по себи не би требало бити право име и не би спадало ни у једну горе наведену парадигму, но је више називак који ти се прилијепи у друштву па тако остане. Није немогуће да су Селаком прозвали некога ко се много селио, али ми звучи вјеројатније, да је прозван Селаком јер је селао - поштапао се ријечју "селе" док се је додворавао дјевојчињама. То би указивало на простор Поморавља.
"Одакле си, селе;*
*девојано млада(?)
*Из Србије,брале;*
*из Крушевца града!*
Додуше могло би бити и да су га звали Селе, умиљато од Секула или њекојега имена починајућа на Се-, а таковијех је мало. Или Секула или Серафим или Севастијан.
Такова имена нијесу честа и ако их има тако би само један веома хришћански свјестан човјек из свештеничкога рода назвао своју дјетцу.
Овдје морам напоменути, да име Селимир највјеројатније није постојало нити је у духу словјенских имена. Оно име које је забиљежено као Selimir у латинском тексту Попа Дукљанина вјеројатно је покушај записати име Желимир, које и до данас живи међу Србима у облику Жељко.