Аутор Тема: Шекулар  (Прочитано 184812 пута)

Ван мреже Nebo

  • Члан Друштва
  • Бели орао
  • *****
  • Поруке: 10036
  • I2a S17250 A1328
Одг: Шекулар
« Одговор #600 послато: Јун 29, 2019, 03:54:42 поподне »
Раденко и Рајко Рмуши и Веселин Дацић, "Нема пјесме зором у свитање":

<a href="https://www.youtube.com/v/g8vtN0s-oAg" target="_blank" rel="noopener noreferrer" class="bbc_link bbc_flash_disabled new_win">https://www.youtube.com/v/g8vtN0s-oAg</a>

На жалост, честа слика Сјевера Црне Горе...
"Наша мука ваља за причешћа"

Ван мреже Nebo

  • Члан Друштва
  • Бели орао
  • *****
  • Поруке: 10036
  • I2a S17250 A1328
Одг: Шекулар
« Одговор #601 послато: Јул 09, 2019, 09:07:34 поподне »
Мало размишљања о пореклу Радмужевића:

https://www.poreklo.rs/2019/07/09/radmuzevici/
"Наша мука ваља за причешћа"

Ван мреже ДушанВучко

  • Члан Друштва
  • Бели орао
  • *****
  • Поруке: 7223
  • I2-Y250780, род Никшића, U5a2b мт-ДНК
Одг: Шекулар
« Одговор #602 послато: Јул 09, 2019, 10:53:39 поподне »
Мало размишљања о пореклу Радмужевића:

https://www.poreklo.rs/2019/07/09/radmuzevici/
Хвала Небо на чланку! Да ли би то значило да су они родови , напр. у Шумадији, који имају порекло из Лопата, и славе Јовањдан, највероватније од рода Радмужевића (Ј1, Секељи)?
« Последња измена: Јул 09, 2019, 11:00:04 поподне ДушанВучко »

Ван мреже ДушанВучко

  • Члан Друштва
  • Бели орао
  • *****
  • Поруке: 7223
  • I2-Y250780, род Никшића, U5a2b мт-ДНК
Одг: Шекулар
« Одговор #603 послато: Јул 09, 2019, 11:30:40 поподне »
Хвала Небо на чланку! Да ли би то значило да су они родови , напр. у Шумадији, који имају порекло из Лопата, и славе Јовањдан, највероватније од рода Радмужевића (Ј1, Секељи)?
Предухитрена претпоставка са моје стране, мада оно што си поменуо везано за Секеље као опција везана за име Шекулар, и ако би ови резултати могли да се упореде са секељским, можда и може да иде у прилог теорији да су преци Радмужевића могли да имају везе са етимологијом Шекулара

Ван мреже Zor

  • Истраживач
  • *******
  • Поруке: 1372
Одг: Шекулар
« Одговор #604 послато: Јул 10, 2019, 12:01:09 пре подне »
Мало размишљања о пореклу Радмужевића:

https://www.poreklo.rs/2019/07/09/radmuzevici/

 Добар текст, посебно што се тиче информација унутар посљедњих неколико вијекова.

 Са генетске стране иако је примамљиво због назива области изводити везу са Секељима, и јер се ради о помало необичној хг, ипак међу Секељима нисам видио ове хаплотипове (за сада). Код Секеља се јавља J-CTS1460 дакле даље кавкаско поријекло и може бити у вези са "изворним" Секељима, но ова грана је 8000 г. удаљена и притом чини се европска од неолита. Уз то обзиром да Радмужевићи имају dys393=13 што је испод J-Z18463 одређујућа вриједност за грану J-ZS3128 шансе су добре да су ZS3128+ (обзиром и на спорост маркера), а ZS3128 се већ јавља код Албанаца, Грка (паралелне гране), дакле изгледа да се може радити о неким миграцијама у вези са пост-микенским колапсом (TMRCA 3100 ybp), можда и нека "илирско-дорска" веза.. Било би занимљиво видјети јесу ли блиски неким од J-ZS3128 или су паралелна грана (уколико јесу ZS3128 што јесте обзиром на dys393=13 најреалније).
« Последња измена: Јул 10, 2019, 12:03:16 пре подне Zor »

Ван мреже Nebo

  • Члан Друштва
  • Бели орао
  • *****
  • Поруке: 10036
  • I2a S17250 A1328
Одг: Шекулар
« Одговор #605 послато: Јул 10, 2019, 02:11:41 поподне »
Хвала Небо на чланку! Да ли би то значило да су они родови , напр. у Шумадији, који имају порекло из Лопата, и славе Јовањдан, највероватније од рода Радмужевића (Ј1, Секељи)?

Да занемаримо везу са Секељима (Зор је лепо објаснио зашто), а за овај први део, мени звучи прилично извесно да родови који имају предање да су из (васојевичких) Лопата, а славе Јовањдан, имају неке везе са Шекуларом. Можда не морају нужно бити Радмужевићи, него и неки други шекуларски род (од оних који славе Јовањдан - "Војводићи", "Вуковићи").
"Наша мука ваља за причешћа"

Ван мреже Nebo

  • Члан Друштва
  • Бели орао
  • *****
  • Поруке: 10036
  • I2a S17250 A1328
Одг: Шекулар
« Одговор #606 послато: Јул 10, 2019, 02:12:29 поподне »
Добар текст, посебно што се тиче информација унутар посљедњих неколико вијекова.

 Са генетске стране иако је примамљиво због назива области изводити везу са Секељима, и јер се ради о помало необичној хг, ипак међу Секељима нисам видио ове хаплотипове (за сада). Код Секеља се јавља J-CTS1460 дакле даље кавкаско поријекло и може бити у вези са "изворним" Секељима, но ова грана је 8000 г. удаљена и притом чини се европска од неолита. Уз то обзиром да Радмужевићи имају dys393=13 што је испод J-Z18463 одређујућа вриједност за грану J-ZS3128 шансе су добре да су ZS3128+ (обзиром и на спорост маркера), а ZS3128 се већ јавља код Албанаца, Грка (паралелне гране), дакле изгледа да се може радити о неким миграцијама у вези са пост-микенским колапсом (TMRCA 3100 ybp), можда и нека "илирско-дорска" веза.. Било би занимљиво видјети јесу ли блиски неким од J-ZS3128 или су паралелна грана (уколико јесу ZS3128 што јесте обзиром на dys393=13 најреалније).

Просто би ми било жао да немају никакве везе са Секељима, јер се све тако лепо уклапа  :D
"Наша мука ваља за причешћа"

Ван мреже Nebo

  • Члан Друштва
  • Бели орао
  • *****
  • Поруке: 10036
  • I2a S17250 A1328
Одг: Шекулар
« Одговор #607 послато: Јул 10, 2019, 02:15:29 поподне »

Попис ливе Скадар 1582/83.
Нахија Будимља, село Шекулар, 51 кућа - 5100 акчи пореза:

Цветко Дошљак.


Исечак из Морачког поменика. Можда је овај Цв(ј)етко који је приложник Манастиру Морача, исти овај који је пописан 1582/83:

"Наша мука ваља за причешћа"

Ван мреже Nebo

  • Члан Друштва
  • Бели орао
  • *****
  • Поруке: 10036
  • I2a S17250 A1328
Одг: Шекулар
« Одговор #608 послато: Јул 10, 2019, 02:18:20 поподне »
И Мезгале:

"Наша мука ваља за причешћа"

Ван мреже Nebo

  • Члан Друштва
  • Бели орао
  • *****
  • Поруке: 10036
  • I2a S17250 A1328
Одг: Шекулар
« Одговор #609 послато: Септембар 28, 2019, 12:32:31 пре подне »
Током акције тестирања за Српски ДНК дан добили смо још два шекуларска резултата:

Лекић, Јовањдан, Шекулар, J1-Z1828>ZS3128.
https://forum.poreklo.rs/index.php?topic=4626.40

Грујић
, Ђурђиц, Гораждевац, Пећ, I2-PH908.
https://forum.poreklo.rs/index.php?topic=4626.msg122395;topicseen#msg122395

За Лекића се нема шта посебно рећи. Они су део братства Радмужевића, што и овај генетски резултат потврђује.

Грујићи, наводно, спадају у Зоговиће, род који се доселио средином 18. века у тада запустеле Мезгале. Ови Зоговићи, по предању потичу са Цетиња од Старих Бајица, те су се, притиснути од Мартиновића, иселили из Старе Црне Горе, и после потуцања по Зети и Скендерији, коначно настанили у Горњем Полимљу. Једна верзија њиховог предања чак говори да су они огранак Мартиновића. Ту спадају Ђошовићи, Пејковићи и Микарићи, за које су генетски резултати показали да припадају хаплогрупи G2a.

Овај резултат указује да нису сви Мезгаљани били истог порекла, већ се ту стекло усељеника са више страна. Осим резултата Грујића и Микарића, имамо и мезгалске Портиће РН908.

Грујићи имају једну занимљиву приповест о Карађорђевом барјаку. Током Првог србског устанка, када је Карађорђева војска 1809. године запосела Сјеницу и Пештер, и приближила се Полимљу, главари из Полимља почели су одлазити у Карађорђев штаб на договоре о устанку. Први који је стигао Карађорђу на Пештер био је један од шекуларских главара, Радота Лекић из Радмужевића, који је за тај чин од Карађорђа добио сердарство. За Лекићем је стигао и одред од око 400 бираних брђанских јунака, међу којима је био и један број Шекулараца. Овај одред је под Карађорђевом заставом учествовао у боју на Суводолу у којем је устаничка војска тешко поразила војску Нуман-паше Махмудбеговића, а Брђани су се истакли по храбрости.

Касније је један србијански одред, предвођен тројицом војвода (Анто Симеуновић, Раде Левајац и Хаџи-Продан Глигоријевић), дошао у Полимље и Брда, ради договора са народним првацима о заједничкој акцији. Војводе су тада истакнутим братствима поделили Карађорђеве барјаке. Барјак је добио и један од шекуларских главара – Илија Грујић из Мезгала, који је предводио Шекуларце у оном брђанском одреду на Суводолу. Шекуларци су Карађорђев барјак тада истакли на планини Мокрој. Занимљива је судбина овог барјака: Грујићи су се због сукоба с Васојевићима иселили из Шекулара 1851. године у Гораждевац у Метохији. Део овог рода је 1878. године предигао за Топлицу, носећи собом и Карађорђев барјак. Међутим, у Србији им је тај барјак одмах одузет од стране окружног начелника, с обзиром да је у Србији на власти тада била династија Обреновића. Не зна се где и како је барјак завршио...

Дакле, ових дана добисмо два значајна резултата: један сердарски и један барјактарски.
"Наша мука ваља за причешћа"

Ван мреже Nebo

  • Члан Друштва
  • Бели орао
  • *****
  • Поруке: 10036
  • I2a S17250 A1328
Одг: Шекулар
« Одговор #610 послато: Новембар 13, 2019, 11:13:02 поподне »
"Наша мука ваља за причешћа"

Ван мреже Слатинац

  • Писар
  • *****
  • Поруке: 375
  • R1b>Z2705>BY199059*
Одг: Шекулар
« Одговор #611 послато: Фебруар 28, 2020, 01:54:41 пре подне »
У време кад је мој предак Чера (због крвне освете) из села Черем (област Шаља) дошао у Велику (вероватно после Велике Сеобе) село је било потпуно опустело.
Да вас исправим, Черем није у Шаљи, него у Краснићима.

Нисам неки познавалац Шекулара и околних племена, али мислим да се на основу резултата Албанаца Шаљана и Краснића из Пећи и Дечана који припадају истој хаплогрупи као ви, можда може потврдити ваше предање о пореклу из Черема. Мада да би се то потврдило потребно је да ви и неки Шаљанин или Краснић урадите дубље тестирање, да би смо видели удаљеност између вас и њих.

Само не знам одакле предање да сте пореклом из Черема у Шаљи, када се Черем налази у Краснићима и насељено је искључиво породицама из фиса Краснићи? То мало буди сумњу у ваше предање, јер се код вас нигде не помињу Краснићи. Постоји опција да је миграциона рута вашег претка можда из Шаље ишла преко Краснића и да се неко време задржао у Черему, па отуд предање о пореклу из Черема.

Ово је мапа фисова Ђаковичке Малесије и фиса Шаља коју сам направио уз помоћ Елсијеве књиге "Племена Албаније".
Црном бојом означен је фис Шаља
Црвеном бојом означен је фис Краснићи
Наранџастом бојом означен је фис Никај
Љубичастом бојом означен је фис Гаши

Ван мреже MMVM

  • Гост
  • *
  • Поруке: 1
Одг: Шекулар
« Одговор #612 послато: Фебруар 28, 2020, 05:30:00 поподне »
Поздрав свима  :)
Прочитах ову тему и  занимљиво ми је било да читам о могућим теоријама о Вајмешима. Оно што могу додати је да је у Метохији живело доста породица (Вујичићи,Манојловићи, Бабићи, Петровићи, Цалићи итд.) које су се називале Вајмешима. Сви су славили Ђурђевдан и до скора се нису међусобно венчавали.  Знало се да су пореклом из Шекулара (или негде са севера Црне Горе, али нису Васојевићи), нисам сигурна да ли су се сви населили у Метохију у истом периоду и да ли су се доселили средином 19 века, или ипак мало раније. Своје раније порекло су повезивали са Херцеговином, али не у смислу да су Херцеговци већ да су и тамо живели. Није било сећања на претходно презиме. Није било јасног објашњења разлога селидби, односно варирало је од тога да се долазило у плодније крајеве до сукоба са Турцима. Сви су јасно знали да су Вајмеши али нико није знао шта то значи. То се доживљавало као  одредница порекла, рекла бих пре но географска или "карактерна". Мада има и"карактеризација" на рачун Вајмеша, како од других породица тако и сопствених, али верујем да су настајале  као последица а не узрок засебности.

Хоће ли неко да ми објасни шта је, до сада, генетским истраживањима разјашњено о пореклу Ђетковића, од којих су колико разумем Вајмеши? Где је запело  :) и кави су линкови са словенским становништвом у Македонији и Албанијом?

Ван мреже Nebo

  • Члан Друштва
  • Бели орао
  • *****
  • Поруке: 10036
  • I2a S17250 A1328
Одг: Шекулар
« Одговор #613 послато: Фебруар 28, 2020, 08:48:54 поподне »
Према ономе што је до сада утврђено, нема много непознаница око порекла Ћетковића - Вајмеша. Утврђено је да припадамо подграни А1328.  Од до сада познатих веза, ту су родови из Пиве, Босне, Херцеговине, Лике. Додајем и Вадима Веренича из Белорусије и још неке родове из словенских земаља (Русија, Украјина, Словачка). Ниже гране још нисмо утврдили.

У Метохију, као најближу равничарску област где се могло некако преживети, исељавање почиње још у 18. веку (Церовићи у Белом Пољу код Пећи), и траје све до 1920-их и 1930-их. Средином 19. века исељавање је било најмасовније, у Гораждевац и још нека села око Пећи. Тако и између светских ратова, као колонисти.

Надимак Вајмеш је присутан код свих родова, а нарочито једне гране Ћетковића. Но, како је генетика показала да су све четири гране од родоначелника Ћетка (почетак 18. века) исте генетике (дакле, генетика је потврдила предање и родослов), онда је јасно да је то надимак који носи цело братство. Иако сам детаљно истраживао о свом братству, до данас нисам утврдио шта значи овај надимак...

Што се даљег порекла из Херцеговине тиче, оно је неспорно. Ћетко је у Шекулар дошао из Дробњака, а одакле је даљом старином, за сада је непознаница. Судећи према распореду А1328 код Срба, све вуче на те крајеве (Босна, Херцеговина). Немам идеју да ли имамо неке везе са словенским становништвом из Македоније и Албаније, а немам сазнања ни да ли тамо има утврђених А1328.
"Наша мука ваља за причешћа"

Ван мреже Voljen od Boga

  • Истраживач
  • *******
  • Поруке: 947
  • I-Y4460*
Одг: Шекулар
« Одговор #614 послато: Фебруар 29, 2020, 12:08:22 поподне »
Вајмеш је презиме мађарског поријекла, вај на мађарском значи маслац. На мађарском језику реченица "маслац је млијечни производ" би гласила овако: A vaj tejtermék.
Грана А1328 највероватније се разгранала у подручју Горње Угарске (данас Слповачка). На простор Горњег Полимља највероватније долази директно након најезде монгола на Угарску, а онда се шири на све стране. Ово становништво је било католичке вјероисповијести.
Evropa je jedna velika porodica.

Ван мреже НиколаВук

  • Уредник
  • Бели орао
  • *****
  • Поруке: 8478
  • I2-PH908>Y250780>A32852, род Никшића
Одг: Шекулар
« Одговор #615 послато: Фебруар 29, 2020, 12:47:46 поподне »
Вајмеш је презиме мађарског поријекла, вај на мађарском значи маслац. На мађарском језику реченица "маслац је млијечни производ" би гласила овако: A vaj tejtermék.
Грана А1328 највероватније се разгранала у подручју Горње Угарске (данас Слповачка). На простор Горњег Полимља највероватније долази директно након најезде монгола на Угарску, а онда се шири на све стране. Ово становништво је било католичке вјероисповијести.

Vaj на албанском значи "уље". Можда су у питању поарбанашени па накнадно посрбљени Саси који су се бавили продајом уља?  ;)
Чињеницама против самоувереног незнања.

Ван мреже Voljen od Boga

  • Истраживач
  • *******
  • Поруке: 947
  • I-Y4460*
Одг: Шекулар
« Одговор #616 послато: Фебруар 29, 2020, 12:59:48 поподне »
Vaj на албанском значи "уље". Можда су у питању поарбанашени па накнадно посрбљени Саси који су се бавили продајом уља?  ;)

Прије ће бити да су посрбљени Власи као и Никшићи!
Evropa je jedna velika porodica.

Ван мреже ДушанВучко

  • Члан Друштва
  • Бели орао
  • *****
  • Поруке: 7223
  • I2-Y250780, род Никшића, U5a2b мт-ДНК
Одг: Шекулар
« Одговор #617 послато: Фебруар 29, 2020, 01:13:15 поподне »
Прије ће бити да су посрбљени Власи као и Никшићи!
Ја кад би бирао, пре бих изабао да будем посрбљен, него расрбљен :) А ко су били Срби пре посрбљавања ових родова?
« Последња измена: Фебруар 29, 2020, 01:16:20 поподне ДушанВучко »

Ван мреже НиколаВук

  • Уредник
  • Бели орао
  • *****
  • Поруке: 8478
  • I2-PH908>Y250780>A32852, род Никшића
Одг: Шекулар
« Одговор #618 послато: Фебруар 29, 2020, 01:18:05 поподне »
Прије ће бити да су посрбљени Власи као и Никшићи!

Браво, посрбљени Власи са подручја Закарпатја, односно западне Украјине. Како се до сад тога нисам сетио...
Чињеницама против самоувереног незнања.

Ван мреже Voljen od Boga

  • Истраживач
  • *******
  • Поруке: 947
  • I-Y4460*
Одг: Шекулар
« Одговор #619 послато: Фебруар 29, 2020, 01:34:20 поподне »
Ја кад би бирао, пре бих изабао да будем посрбљен, него расрбљен :) А ко су били Срби пре посрбљавања ових родова?

То још дуго неће бити јасно. Мени се чини могућим оно што тврде неки истраживачи у хрватској, а то је да су Хрвати и Срби били ратничке дружине или сталежи а не племена. Тврде и то да би код тих Срба требале бити доминантне хаплогрупе карактеристичне за Германе и Западне Славене (Венде).
Evropa je jedna velika porodica.