Аутор Тема: Усорци  (Прочитано 57766 пута)

Ван мреже Небојша

  • Уредник СДНКП
  • Бели орао
  • *****
  • Поруке: 13139
Одг: Усорци
« Одговор #20 послато: Мај 02, 2014, 07:27:28 поподне »

Иначе, што се тиче грба Дескојевића, челенка у Фојничком грбовнику се разликује од исте у осталим преписима, где је приказан бели анђео са мачем. У том смислу, треба имати на уму да Фојнички грбовник уопште неретко одступа од ранијих преписа. Због тога је пожељно увек упоредити га са неким старијим преписом, рецимо Загребачким или Моденским грбовником, који су доступни на интернету.

Грб Дескојевића према Корјенић – Неорићевом грбовнику:




Ван мреже Amicus

  • Уредник
  • Бели орао
  • *****
  • Поруке: 9508
  • I1 P109 FGC22045
    • Порекло.рс
Одг: Усорци
« Одговор #21 послато: Мај 02, 2014, 08:18:43 поподне »
Управо тако Небојша. Иначе, без намере да ову тему оптерећујемо хералдиком више него што је потребно, приложићу још само и ова четири грба Дес(к)овића, из Розенфелдовог Грбовника Далмације (1873).



Розенфелд поред грбова доноси и неке основне податке о његовим носиоцима. Пошто не знам довољно добро немачки да бих све превео, пренећу овако у оригиналну како је он написао.



У наставку се налазе и описи самих грбова: Descovich (Taf. 27), Descovich (Taf. 60).
« Последња измена: Мај 02, 2014, 08:25:33 поподне Amicus »



Синиша Јерковић

  • Гост
Одг: Усорци
« Одговор #22 послато: Мај 02, 2014, 09:38:13 поподне »
Управо тако Небојша. Иначе, без намере да ову тему оптерећујемо хералдиком више него што је потребно, приложићу још само и ова четири грба Дес(к)овића, из Розенфелдовог Грбовника Далмације (1873).



Розенфелд поред грбова доноси и неке основне податке о његовим носиоцима. Пошто не знам довољно добро немачки да бих све превео, пренећу овако у оригиналну како је он написао.



У наставку се налазе и описи самих грбова: Descovich (Taf. 27), Descovich (Taf. 60).

Розенфелд заправо потврђује причу из документа који је поставио Небојша, јер каже да се ради о породици: Декојевић, Десхојевић, Дескојевићи или Зорзи.

Ово Зорзи несумњиво подсјећа на (У)зорци.

Каже да се ради о старој илирској породици, која је изумрла као племенска аристократија, али је опстала у градовима и спомиње неколицину њених припадника у Сињу, Омишу, Задру, Каштел Лукшићу код Сплита.
Каже даље да се налазе у списку племства далмације од Ђана Батисте Јустинијана из 1533.године.

Мислим да их у задњој реченици помиње везано за Омиш и острво Хвар, али да каже да су из Рисна.

Рисан је близу раније г помена Влаха Усораца, а и Декојевића из Требиња.

Треба обратити пажњу и на крајишку породицу Зорчић (познати унијатски владика).

Постојала је и венецијанска породица Зорзи која је управљала неким грчким подручјима око Солуна и Атене.

http://en.wikipedia.org/wiki/Zorzi

Синиша Јерковић

  • Гост
Одг: Усорци
« Одговор #23 послато: Мај 02, 2014, 09:50:02 поподне »
А не заборавимо ни требињску породицу Зорко  за коју се каже:

"U vrijeme borbi između Nikole Altomanovića sa knezom Lazarom i banom Tvrtkom 1373. godine, Altomanović se povlačio prema Primorju računajući da će naći spas u Klobuku, ali ga plemići Zorke (Sorche) nisu pustili u utvrđenje."


Ван мреже Небојша

  • Уредник СДНКП
  • Бели орао
  • *****
  • Поруке: 13139
Одг: Усорци
« Одговор #24 послато: Мај 02, 2014, 10:16:19 поподне »
Можда су за ову причу битни Јурчевићи J2b M205. Наиме, они су староседеоци у Омишу, а према неким подацима једна грана води порекло од Качића.

Ван мреже Муњени Ћелић

  • Познавалац
  • ******
  • Поруке: 598
Одг: Усорци
« Одговор #25 послато: Мај 02, 2014, 10:30:57 поподне »
Презиме УСОРАЦ помиње се и у МК венчаних за Кистање:
1825. Riste USORAZ
1825. Matte Usoraz
1826. Mate   Usoraz
1827. Riste USORAZ
1829. Cristiforo USORAZ (то је поменути Ристе, само је свештеник изигравао великог Латина)
итд.
Ристе Усорац је добио троје деце: Василију, Јована и Стану док је Матија Усорац два пута кумовао. Бачко још наводи и сина Тодора 1834. и кћерку Анастасију 1836. године.
А. Бачко повезује ову породицу са групом међусобно неповезаних породица у Лици, а даљим пореклом од области Усоре у Босни.
Изгледа да се ради о само једној породици у Кистањама, на челу са Ристом и Матијом.
Икавац

Ван мреже Небојша

  • Уредник СДНКП
  • Бели орао
  • *****
  • Поруке: 13139
Одг: Усорци
« Одговор #26 послато: Мај 02, 2014, 10:34:28 поподне »
Презиме УСОРАЦ помиње се и у МК венчаних за Кистање:
1825. Riste USORAZ
1825. Matte Usoraz
1826. Mate   Usoraz
1827. Riste USORAZ
1829. Cristiforo USORAZ (то је поменути Ристе, само је свештеник изигравао великог Латина)
итд.
Ристе Усорац је добио троје деце: Василију, Јована и Стану док је Матија Усорац два пута кумовао. Бачко још наводи и сина Тодора 1834. и кћерку Анастасију 1836. године.
А. Бачко повезује ову породицу са групом међусобно неповезаних породица у Лици, а даљим пореклом од области Усоре у Босни.
Изгледа да се ради о само једној породици у Кистањама, на челу са Ристом и Матијом.

Занимљив податак Ацо. Ми близу Кистања имамо Јелаче и Вујаниће који су генетски блиски Усорцима.

Ван мреже Amicus

  • Уредник
  • Бели орао
  • *****
  • Поруке: 9508
  • I1 P109 FGC22045
    • Порекло.рс
Одг: Усорци
« Одговор #27 послато: Мај 03, 2014, 12:31:22 пре подне »
Розенфелд заправо потврђује причу из документа који је поставио Небојша, јер каже да се ради о породици: Декојевић, Десхојевић, Дескојевићи или Зорзи.

Ово Зорзи несумњиво подсјећа на (У)зорци.

Каже да се ради о старој илирској породици, која је изумрла као племенска аристократија, али је опстала у градовима и спомиње неколицину њених припадника у Сињу, Омишу, Задру, Каштел Лукшићу код Сплита.
Каже даље да се налазе у списку племства далмације од Ђана Батисте Јустинијана из 1533.године.

Мислим да их у задњој реченици помиње везано за Омиш и острво Хвар, али да каже да су из Рисна.

Рисан је близу раније г помена Влаха Усораца, а и Декојевића из Требиња.

Треба обратити пажњу и на крајишку породицу Зорчић (познати унијатски владика).

Постојала је и венецијанска породица Зорзи која је управљала неким грчким подручјима око Солуна и Атене.

http://en.wikipedia.org/wiki/Zorzi

Основни грб млетачке породице Зорзи је црвена греда на сребном пољу. Од тог грба ће настати неколико варијација, а неке ће се сасвим разликовати од основне. Једну од грана тих млетачких Зорзија спомиње и Розенфелд у племству Далмације. Преко основног грба Зорзија они имају плава ковачка клешта.

Према ономе што се наводи у опису изгледа да ти млетачки Zorzi немају везе са овим нашима. Као једна од смерница остављена је и везица за дубровачку породицу Giorgi, али биће да је то само због сличног презимена.




Окир СРБ

  • Гост
Одг: Усорци
« Одговор #28 послато: Мај 03, 2014, 02:12:02 пре подне »
Radoslav Lopašić, Bihać i Bihaćka krajina, 1890.




Острожац, Турија, Бихаћ, Кореница


Окир СРБ

  • Гост
Одг: Усорци
« Одговор #29 послато: Мај 03, 2014, 08:00:57 пре подне »
Успио сам наћи потврду о постојању крбавског мјеста Усорац (Uzorac), у коме је 1685/1686. годину било 72 породице са 600 душа.
То би значило да је ово насеље или угашено, или што је још вјероватније - оно постоји и данас, само носи неко друго име.


Karl Kaser, Freier Bauer und Soldat: Die Militarisierung der agrarischen Gesellschaft in der Kroatisch-Slawonischen Militärgrenze (1535-1881), 1986.




Синиша Јерковић

  • Гост
Одг: Усорци
« Одговор #30 послато: Мај 03, 2014, 08:05:58 пре подне »


Према ономе што се наводи у опису изгледа да ти млетачки Zorzi немају везе са овим нашима. Као једна од смерница остављена је и везица за дубровачку породицу Giorgi, али биће да је то само због сличног презимена.


Да, логично је да нема везе, јер венецијански Зорзи су у ствари Гиорги, значи етимологија је дргугачија. За Зорзи Дескојевиће вјерујем да је ово Зорзи скарћено од (У)зорзи.

Синиша Јерковић

  • Гост
Одг: Усорци
« Одговор #31 послато: Мај 03, 2014, 08:23:56 пре подне »
Успио сам наћи потврду о постојању крбавског мјеста Усорац (Uzorac), у коме је 1685/1686. годину било 72 породице са 600 душа.
То би значило да је ово насеље или угашено, или што је још вјероватније - оно постоји и данас, само носи неко друго име.


Karl Kaser, Freier Bauer und Soldat: Die Militarisierung der agrarischen Gesellschaft in der Kroatisch-Slawonischen Militärgrenze (1535-1881), 1986.





Одличан налаз, Петре, и у изворима се наводи да су Усорци прешли из мјеста Усорац, али се вјероватно радило о мјесту које је и добило мјесто по племену, баш као што је Кореница добила име по херцеговачким Корјенићима. Расељавањем Усораца вјероватно се и име мјеста изгубило. Усорци су прешли са породицама и стоком, практично бјежећи од Турака, што значи да је Усорац морао бити негдје близу турско-аустријске границе, не далеко од Вилићког Поља којег су Усорци населили.

Иначе овај горњи списак је списак извбјеглих породица на аустријску територију по мјестима поријекла. Не знам само да ли је то збирни списак који обухвата и претходне сеобе или су то они који су избјегли у вријеме Бечког рата 1683.

Окир СРБ

  • Гост
Одг: Усорци
« Одговор #32 послато: Мај 03, 2014, 08:37:45 пре подне »
Мислим да се списак односи на сеобу за вријеме Бечког рата, пошто се у ранијој сеоби Усораца на подручје Оточца помињу 83 породице са 941 душом (док су овдје поменуте 72 породице са 600 душа).
Уколико је то тачно, то би значило да је мјесто Усорац постојало и након исељавања Усораца.

Ван мреже Небојша

  • Уредник СДНКП
  • Бели орао
  • *****
  • Поруке: 13139
Одг: Усорци
« Одговор #33 послато: Мај 03, 2014, 01:36:30 поподне »
Грб Дескојевића неодољиво подсећа на грб италијанске племићке породице Моранди из Ђенове (разлика је у другачијем распореду боја):



Грб Војиновића такође подсећа на грб италијанске породице Пигини из Имоле. Срђан Рудић сматра да је утицај Италије видљив када су наши грбови у питању.

« Последња измена: Мај 03, 2014, 10:39:12 поподне Небојша »

Ван мреже Amicus

  • Уредник
  • Бели орао
  • *****
  • Поруке: 9508
  • I1 P109 FGC22045
    • Порекло.рс
Одг: Усорци
« Одговор #34 послато: Мај 03, 2014, 09:42:58 поподне »
Грб Дескојевића неодољиво подсећа на грб италијанске племићке породице Моранди из Ђенове (разлика је у другачијем распореду боја).

Грб Војиновића такође подсећа на грб италијанске породице Пигини из Имоле. Срђан Рудић сматра да је утицај Италије видљив када су наши грбови у питању.

Грбови Дескојевића и Војиновића имају немали број двојника међу другим европским породицама, јер избор боја и распоред шаржи на њиховим грбовима спада у најчешће коришћене. За грб Војиновића добар пример је тај грб Пигинија (тал. Pighini) из Имоле.



Marc' Antonio Ginanni,
L'arte del Blasone,
Venezia 1756
« Последња измена: Мај 03, 2014, 10:39:03 поподне Небојша »



Ван мреже Небојша

  • Уредник СДНКП
  • Бели орао
  • *****
  • Поруке: 13139
Одг: Усорци
« Одговор #35 послато: Мај 06, 2014, 07:16:58 поподне »
1550. godine u Liku je naseljena velika grupa Srba od više hiljada duša. Ovo stanovništvo naseljeno je i u susjedne oblasti. Poslije toga naseljeno je još nekoliko grupa.

Posljednja grupa naseljena je iz područja Usore poslije pada Bihaća 1592. godine. O tome kako je sve to rađeno nema sačuvanih dokumenata. Doseljenici su došli iz dubine turske teritorije: iz Hercegovine, Crne Gore, jugoistočne Bosne, Sandžaka, južne Srbije, Poibarja i Kosova, što znači s teritorije srednjovjekovne Srbije i to pretežno iz njenih planinskih predjela.

S druge strane zna se da je Ferhard-paša Sokolović, od 1575. do 1577. godine, pojačao posade u Lici, naredio da se obnovi 20 gradova-tvrđava i u njih preselio Muslimane iz susjednih oblasti, a u neka sela Srbe. Tada su Muslimani naseljeni u Podlapaču, Kurjak, Komić i još neka sela, a Srbi u sela bliže granici radi zaštite muslimanskog stanovništva od upada Krajišnika i senjskih uskoka.

1639. godine iz Petrovog Sela i okoline naseljen je dio Plaškog, Vitunj i Otok. Polovinom XVII vijeka iz Korenice je otišlo u Plaški 12 porodica. Tada je grupa Usorčana naseljena u Jesenicu.

Godine 1658. iz koreničkog područja naseljena je Gacka dolina (Zalužnica, Doljani, Škare, Glavače, Staro Selo, Kompolje, Ponor i Podhum). Bili su to Usorčani (Usorci) ili Vilićani koji su 1592. godine stigli iz Usore, svoga etapnog prebivališta. Preživali su se: Agbaba, Alekšić, Aralica, Babić, Banjanin, Batinić, Borovac, Božičković, Božić, Brakus, Cvjetičanin, Čubrilo, Ćurčić, Diklić, Divjak, Grbić, Grijak, Guteša, Hinić, Hrkalović, Ivančević, Ivković, Jerković, Kalešić, Kamenko, Kangrga, Končar, Košić, Kresović, Kukić, Lavrnja, Lemajić, Lolić, Lukinić, Lužajić, Mandić, Marijan, Mašić, Matić, Mihovilović, Mikić, Milaković, Mirković, Naprta, Narančić, Navala, Opačić, Paskaš, Pavičić, Popović, Potkonjak, Poznić, Predović, Prigmiz, Puhar, Pupavac Rakić, Ružić, Savić, Sekiz (Sekić), Skendžić, Predović, Svilar, Šegan, Škorić, Štetić, Štula, Šušnjić, Varda, Vlaisavljević, Vojvodić, Vujanić, Vukmanović, Vukmirović, Vuksan, Vunjak i dr.

Njima pripadaju i neki rodovi (prezimena) koji su ranije stigli i bili rasuti po planinama, a ovdje je 78 rodova s 90 porodica i oko 1000 duša, od kojih je 309 bilo pod oružjem. Njima spada još 12 porodica preseljenih 1655. godine u Plaški.

»Ovi rodovi su jedan od najjačih srpskih skupova u Lici«. Po njihovom doseljenju general Herberštajn piše: »Ove Usorce hvale mi sa svih strana moji stari graničari, što su pod mojom upravom, i vele da su to viteški i najpošteniji ljudi između svih krajišnika što ih je pod Turcima«.

Извор:

Округ Кореница и котар Удбина у народноослободилачком рату и социјалистичкој изградњи, КАРЛОВАЦ 1979.
« Последња измена: Мај 07, 2014, 01:03:34 пре подне Небојша »

Ван мреже Небојша

  • Уредник СДНКП
  • Бели орао
  • *****
  • Поруке: 13139
Одг: Усорци
« Одговор #36 послато: Мај 06, 2014, 09:39:54 поподне »
" У Крчком санџаку за Вујаниће се зна од 1638. године, и то баш у јеку Кандијског рата. Налазили су се у Кореничком пољу. Та група у Кореничком пољу називала се „Усорачка група“, вјероватно по мјесту њихова поријекла. Поједини историчари сматрају, а и ми им се придружујемо, да се мисли на средњовјековну покрајину Усору у Босни. Ова група је успјела побјећи из Усоре 1653. године на крајишку страну. Прве двије године били су улогорени, а послије су распоређени у нека села, међу којима је најпознатије село Вилић код Оточца.

Сви мушкарци способни за оружје били су ангажовани у борби са Турцима током Морејског рата, па ће тако скоро сви послије постати „заслужници“. Млечани ће уважити њихово антитурско расположење и учествовање у рату.

Вујанићи (J2b) су дошли у Ервеник, по неким претпоставкама, прије него је пала книнска тврђава (1688). Млечани су, свјесни свога неангажовања у протјеривању Турака, али жељни новоослобођеног простора, настојали успоставити своју власт на новоосвојеним просторима, иако на то нису имали никакво, понајмање морално право. Именовали су капетане села, бирајући, по своме нахођењу, „заслужнике“. Ипак, народ је прихватио, мада зловољно, нову власт. Тако су Вујанићи, што својом заслугом што милошћу Млечана, постали капетани села. "

Књига о Ервенику и Буковици, Далмација

Ван мреже Amicus

  • Уредник
  • Бели орао
  • *****
  • Поруке: 9508
  • I1 P109 FGC22045
    • Порекло.рс
Одг: Усорци
« Одговор #37 послато: Јун 04, 2014, 02:44:56 поподне »
Видимо да се Десковићи везују за Омиш и околину. Породица Јурчевић такође води порекло из ових крајева. Постоји мишљење да су они старинци у Омишу, а има их и у Имотском.

Ови Јурчевићи и Усорци у Лици припадају истој хаплогрупи.

Виктор Дуишин у чланку Стара хрватска племена, који је објављен 1937. године у трећем броју Гласника хералдике, наводи да су Јурчевићи (у Каштелима их зову Јурчев) пореклом од племена Качића. О Качићима каже да се у XI веку срећу на северу Далмације, а да су у XIII веку били господари Омиша. Губитком Омиша раселиће се по целом макарском приморју, а од њих ће настати тридесетак породица, чија су се презимена могла пратити до времена кад је чланак објављен.



Ван мреже Amicus

  • Уредник
  • Бели орао
  • *****
  • Поруке: 9508
  • I1 P109 FGC22045
    • Порекло.рс
Одг: Усорци
« Одговор #38 послато: Јун 04, 2014, 03:33:34 поподне »
Све наведено се поклапа са остатком чланка, укључујући и породице настале од потомака неког претка Качића.

Осим њих Дуишин спомиње још и Барановиће (од којих је једна грана живела у Шибенику), Баришиће, Бартуле, Бјелопавловиће, Јуриће (Сплит), Јуричевиће, Кавелиће, Кухловиће, Ловриће (разгранати по Далмацији), Марковиће, Ружиће (Сплит), Шариће (Неретва), Шиље, Трзиће, Везиће, Висковиће (од којих је једна грана живела на Хвару) и Жарковиће.

А Пекићи и Пеко се наводе као иста породица различито помињана зависно од извора.



Синиша Јерковић

  • Гост
Одг: Усорци
« Одговор #39 послато: Јун 04, 2014, 03:55:04 поподне »
Виктор Дуишин у чланку Стара хрватска племена, који је објављен 1937. године у трећем броју Гласника хералдике, наводи да су Јурчевићи (у Каштелима их зову Јурчев) пореклом од племена Качића. О Качићима каже да се у XI веку срећу на северу Далмације, а да су у XIII веку били господари Омиша. Губитком Омиша раселиће се по целом макарском приморју, а од њих ће настати тридесетак породица, чија су се презимена могла пратити до времена кад је чланак објављен.

Треба имати на уму неколике чињенице:

- Јурчевићи о којима је овдје ријеч и који су тестирани као Ј2б М205 су из Студенаца код Имотском (тестирана је и њихова грана одсељена у Витез у Босни). Први историјски документован помен ових Јурчевића је 1686. када се у вријеме бечког рата једна група ових Јурчевића склања пред Турцима из Студенаца у Кучиће поврх Омиша. Дакле је најстарија позната постојбина ових Јурчевића Студенци код Имотског.

-Качићи се спомињу као једно од старохрватских племена на подручју Крке и Зрмање. Није потврђено да ли постоји изравна веза ових Качића из задарског залеђа и каснијих омишких кнезова Качића и макарских Качића из 15.вијека. Прије ће бити да старохрватско племе Качића које се спомиње и у верзији Кашићи нема ништа са омишким и макарским качићима који би могли бити повезани

- неретвански Качићи настањени на простору данашње макарске помињу се још у повељама босанских владара и то као локално ситно племство које само задржава своје посједе. Интересантно је да се у турском попису Херцеговине 1477. помиње џемат Ивана Качића, који је обухватао Макарску, Тучепе и још нека села у макарској околини. Овај помен је веома важан и због још једне чињенице, а то је доказ да је локално племство завршавало у влашком статусу, што се види и на другим мјестима пописа, као у Требињу гдје се изричито каже да је локалним племићима понуђено да пређу у влашки статус. Влашки статус је био најбоље што су Турци могли понудити пораженом српском племићу тог времена. Из те влашке аристократије, настале добрим дијелом и из српских племића који су прешли у влашки статус, створиће се нова елита чије грбове имамо у фојничком односно Охмучевићевом грбовнику. Прво муслиманско становништво, а то је више него очигледно и на основу пописа из 1468. Босне и 1477. херцеговине долазило је из источних и централних дијелова Балканског полуострва, па се као мјеста поријекла наводе: Видин, Софија, Солун, Скопље. Јасно је да је прича о некаквој масовној исламизацији босанског племства прича за малу дјецу. Аутентични пописи говоре да је српско племство махом завршило у влашком статусу. Да ли се као такво, у влашком статусу, касније у 16. и 17. вијеку турчило, је већ друга ствар, али иницијално муслиманско становништво Босне и Херцеговине није било домаћег поријекла.

Ако су Студенци најстарије познато мјесто поријекла Јурчевића, то заиста није далеко од макарских Качића. Мислим да се грб са змајем из фојничког грбовника. појављује у вези управо ових макарских Качића, који су вјероватно повезани са омишким кнезовима Качићима, али не и са старохрватским племеном Кашића из задарског залеђа.

Међутим јасна историјска потврда везе Јурчевић-Качић недостаје.

О Качићима може доста да се прочита у сљедећем раду
http://www.academia.edu/762603/Crtice_o_Kacicima_u_Makarskom_primorju_u_XV_veku