Аутор Тема: Усорци  (Прочитано 57793 пута)

Ван мреже Небојша

  • Уредник СДНКП
  • Бели орао
  • *****
  • Поруке: 13139
Одг: Усорци
« Одговор #80 послато: Новембар 18, 2014, 04:26:09 поподне »
Хвала на занимљивим подацима. Место "Горња Плоча" је постојало и пре доласка Турака у Лику. Старији назив "Новаковићи" (Новаци).

Сетих се да је Sirius помињао Усорце крај Плоча на ушћу Неретве, али не верујем да су ово име донели досељеници из Херцеговине.

Новак је пречесто име у западним крајевима. Сасвим је реална опција да су неки "Власи" узели то презиме тек по доласку у Лику.

Иначе, у Лици највише Новаковића има у Грачацу и околини. Досељени су из северне Далмације, где су такође веома разгранати.


Ван мреже Небојша

  • Уредник СДНКП
  • Бели орао
  • *****
  • Поруке: 13139
Одг: Усорци
« Одговор #81 послато: Март 03, 2015, 10:46:29 поподне »
" Средином XVII века највише се водила кореспонденција о сеоби Срба из Усорца. Преговори су вођени од 1641. до 1658, кад је тек успело да се пресели око пет хиљада душа, од чега 500 способних за оружје. Јер су Срби Усорчани постављали доста тешке услове, којима су се опирали нарочито хрватски племићи. Дуго ови Срби нису били насељени, већ су живели напољу. Тек 1660. добише одобрење да се настане у Брлогу, Оточцу и Брињу. Судбина усорачких Срба отрезнила је многе друге у Турској који су се спремали за сеобу, и ова је неко време била обустављена, бар што се масовног исељавања тиче. Али кад Турци настрадаше под Бечом 1683, настаде опет живљи покрет за сеобом. "

" Али против других Срба су Франкопани и даље интригирали и тужили се: против кореничких 1642, називајући из издајицама. Барон Херберштајн их узе у искрену одбрану, говорећи за усорачке Србе да су познати са своје храбрости, а за кореничке да су више пута, уз опасност по свој живот, чинили услуге аустријској ствари. (Ивић, стр. 65) "

" Поводом покушаја прелаза усорачких Срба у Хрватску око 1653, Хрвати се успротивише. "Сталежи хрватски, кад већ нису могли да потчине себи досељенике, израдили су у угарском сабору да запречи нове сеобе..."

Извор: "Спорне територије Срба и Хрвата", Лазо М. Костић



Извор: "Гацка долина и околина на предстражи српства и православља", Ђуро Вукелић
« Последња измена: Март 03, 2015, 11:24:07 поподне Небојша »

Ван мреже Небојша

  • Уредник СДНКП
  • Бели орао
  • *****
  • Поруке: 13139
Одг: Усорци
« Одговор #82 послато: Мај 11, 2015, 12:13:13 пре подне »
Милутиновић (Ј2b1) из околине Крушевца, има поклапање 11/12 са неким Павичићем.

Павичић је од података оставио само презиме: Wood-Pavicich. Претпоставка је да су пореклом из Хрватске.

Презиме Павичић се помиње у оном чувеном списку Усораца:

У лето 1658. извршена је опет нова сеоба Срба у околину Оточца. У њој су учествовале многобројне породице које су Турци били населили у Коренички пољу. Оне су носиле скупно име Узорци или Узорчани.

У тој су сеоби на то оточко подручје доселили:

Агбабе, Алексићи, Аралице, Бабићи, Бањани, Батинићи, Божичковићи, Божићи, Брекићи, Цвјетнићани, Чубриле, Ћурчићи, Диклићи, Дивјаци, Грљаћи, Гутеше, Хинићи,Хркаловићи, Иванчевићи, Ивковићи, Јерковићи, Калешићи, Каменко, Кангрге, Косићи, Кресовићи, Кукићи, Лаврње, Лемајићи, Лолићи, Лукинићи, Лужајићи, Мандићи, Маријани, Машићи, Матићи, Миховиловићи, Микићи,Милаковићи, Мирковићи, Напрти, Наранчићи, Навале, Опачићи, Паскаши, Павичићи, Поповићи, Поткоњаци, Познићи, Предовићи, Пригмизи, Пухари, Пуповци, Ракићи, Ружићи, Савићи, Секиз, Скенџићи, Стојановићи, Свилари, Шегани, Шкорићи, Штуле, Шушнићи, Варде, Влаисављевићи, Војводићи, Вујанићи, Вукмановићи, Вуксани и Вуњаци.


Занимљиво да се Павичићи помињу у Врепцу, још 1712. године. У овом месту било је Наранчића, Мандића и Драгосаваца, који су већ потврђени као J2b1.

Треба напоменути да у Лици има и пуно католика који носе ово презиме.


« Последња измена: Мај 11, 2015, 12:15:32 пре подне Небојша »

Demetrius

  • Гост
Одг: Усорци
« Одговор #83 послато: Мај 11, 2015, 09:45:43 пре подне »
Претрагом особа на фејсбуку пронашао сам двије особе са презименом Wood-Pavicich. Родом су из истог мјеста - Tucson, Arizona.

Претрагом телефонског именика Аризоне пронашао сам шест особа са презименом Pavicich.


Пратио сам тројицу Павичића из мјеста Tucson, Arizona, који су очито родбински повезани. Примјетио сам да се код њих међу претходним адресама наводи Valparaiso, Indiana.





На америчком попису из 1940. године налазим велику задругу Спасе Павичића у Индијани.


Спасо Павичић родом је из Шкара код Оточца.


Користећи документе са сајта Eliss Island сазнао сам да је Спасенија Павичић од оца Дане, родом из Шкара, 1910. године путовао код брата Милана у Индијану.


Ако узмемо у обзир имена из задруге Спасе Павичића и Павичића из Аризоне, помињање Индијане код Павичића из Аризоне, Павичиће са списка Усораца и досадашње резултате тестираних Усораца, можемо закључити да се ради о Павичићима Усорцима.

Ван мреже Небојша

  • Уредник СДНКП
  • Бели орао
  • *****
  • Поруке: 13139
Одг: Усорци
« Одговор #84 послато: Мај 30, 2015, 11:27:52 пре подне »
Од истраживања са наших простора, у YHRD базу убачени су следећи подаци:

1. Gršković B., Mršić G., Polašek O., Vrdoljak A., Merkaš S., Anđelinović S. (2011), 'Population data for 17 short tandem repeat loci on Y chromosome in northern Croatia

2. Marjanovic D., Fornarino S., Montagna S., Primorac D., Hadziselimovic R., Vidovic S., Pojskic N., Battaglia V., Achilli A., Drobnic K., Andjelinovic S., Torroni A., Santachiara Benerecetti AS., Semino O. (2005), 'The peopling of modern Bosnia-Herzegovina: Y-chromosome haplogroups in the three main ethnic groups

3. Veselinovic IS., Zgonjanin DM., Maletin MP., Stojkovic O., Djurendic Brenesel M., Vukovic RM., Tasic MM. (2008), 'Allele frequencies and population data for 17 Y-chromosome STR loci in a Serbian population sample from Vojvodina province

https://yhrd.org/pages/resources/publications_and_references


У Федерацији БиХ је тестирано Сарајево (35) и Мостар (34)

У Републици Српској Добој, Бања Лука и Бијељина (31)

https://yhrd.org/YC000111-Damir%20Marjanovic,%20Lejla%20Kovacevic


На YHRD мапи Ј2б1, видимо појачано присуство на западу Хрватске, али и у северној Босни



Ово може бити занимљиво због путање Усораца и маглајских Влаха.
« Последња измена: Мај 30, 2015, 01:17:44 поподне Небојша »

Ван мреже Небојша

  • Уредник СДНКП
  • Бели орао
  • *****
  • Поруке: 13139
Одг: Усорци
« Одговор #85 послато: Јун 14, 2015, 04:39:37 поподне »
Лички Кресовићи (Кресојевићи) спадају у групу кореничких родова, који су познати под заједничким називом Усорчани или Узорчани.

Под тим називом се ова група родова спомиње у документима писаним у 17. веку. Иако све породице Усорчана нису међусобно сродне, све оне воде порекло из исте области. Та област је Усора у северној Босни, по којој су и добили овај заједнички назив.

Усором се назива област у сливу истоимене реке, леве притоке реке Босне. Данас су највећа места на реци Усори, или у њеној близини, Теслић, Тешањ и Добој. Досељавања предака Усорчана, а међу њима и предака Кресовића, из Босне у коренички крај одиграло се свакако крајем 15. или током 16. века, у време најинтензивнијег досељавања Срба у ову крајишку област.

Данас се не може са сигурношћу установити даље порекло Усорчана, али се може, кроз призму општих миграционих струјања у Усори, основано претпоставити. Наиме, зна се да је велика група Херцеговаца из Бањана и из непосредне околине тога племена, досељена између 1463. и 1485. године у северну Босну. Ти Херцеговци су се населили у Усору и суседне области, где су постали најбројнији православни елемент. Ова сеоба је знатно утицала на промену конфесионалне слике тамошњег становништва у корист православаца.

Бањани су, иначе, племе на данашњој црногорско – херцеговачкој граници, североисточно од Требиња и северозападно од Никшића. Ово племе је, као и целокупна никшићка област и још неки источнији предели, раније припадало Херцеговини, а данас се рачуна у Црногорску Херцеговину.

Ови Херцеговачки досељеници су свакако играли значајну, највероватније и пресудну улогу у формирању групације, од које воде порекло родови личких Усорчана.


Извор: Александар Бачко, "Жегар"

Ван мреже Сол

  • Истраживач
  • *******
  • Поруке: 1310
Одг: Усорци
« Одговор #86 послато: Новембар 29, 2015, 02:18:38 поподне »
Grb Deskojevića — u srebrnom polju tri crnačke glave.


Pošto pojedince sa ovim prezimenom nije bilo moguće identifikovati u srednjovjekovnim izvorima najvjerovatnije je da se ovdje radi o porodici Dekojević ili Dehoević. Naime, godine 1409. spomenut je Ostoja Pribatović iz katuna Dekojević, a tridesetih godina 15. veka Mikluš Dehojević je bio knez vlaha za cijelu Cetinsku župu.

Andrija Kačić Miošić Deskojeviće prostorno veže za Omiš. Sa sličnim prezimenom zabeležen je 1449. godine i knez Stjepan Dešković iz Glamoča a zanimljivo je spomenuti da je car Ferdinand I 19. marta 1846. godine podijelio austrijsko plemstvo Antunu Deškoviću koji je tom prilikom dobio grb sa svim bitnim elementima grba Deskojevića iz iliskih grbovnika.

FOJNIČKI GRBOVNIK

Вероватно прво помињање једног Десоја у повељама. Није искључено да је овај Десоје био и племић, јер др. Исаиловић наводи разне примере да су повеље састављали и племићи, као нпр. Свилојвићи.

Невен Г. Исаиловић: ВЛАДАРСКЕ КАНЦЕЛАРИЈЕ У СРЕДЊОВЕКОВНОЈ БОСНИ,Београд, 2014, стр. 107



https://fedorabg.bg.ac.rs/fedora/get/o:9326/bdef:Content/get
СОКО БАIО СА ТРИЕС ЗМАIEВАХ МРѢЕТ НЕЋЕ ДОК СВѢЕТА ТРАIЕ

Ван мреже Amicus

  • Уредник
  • Бели орао
  • *****
  • Поруке: 9508
  • I1 P109 FGC22045
    • Порекло.рс
Одг: Усорци
« Одговор #87 послато: Децембар 21, 2015, 09:49:29 поподне »
Нађох један рад на енглеском, објављен у зборнику Balcanica posnaniensia (Vol 22), а тиче Морлака и помињу се Морлаци Десковићи.

1558: Morlach families came from Dalmatia and were settled in small villages around S. Lorenzo del Pasentico. Together with other villages where Morlachs were settled in 1556: Pascotich, Dunsan, Descovich, Gardevich, Cossulich, Rupenovich, Vratovich şi Grubarevich, they formed a new village named Villanova17

17 Schiavuzzi, Cenni storici sull′ etnografia, 98.

Извор: Dana Caciur, Considerations regarding the Morlachs migrations from Dalmatia to Istria and the Venetian settlement policy during the 16th century

Наведени број зборника бави се посебно влашким питањем, а добра ствар је да су скоро сви текстови на енглеском, док је препоручљиво обратити пажњу и на раније бројеве овог зборника јер се Пољаци озбиљно баве историјом овог простора.



Ван мреже Небојша

  • Уредник СДНКП
  • Бели орао
  • *****
  • Поруке: 13139
Одг: Усорци
« Одговор #88 послато: Април 10, 2016, 09:53:51 пре подне »
"Старешине петог и седмог џемата Степан син Ивана и Радисав син Паскаша, заједно са џематима Страхиње, Иваниша и Ђорђа, зимовали су у месту Љубовиђа, а летовали су у местима: Јелењак, Врато, Потрк, Крња Јела, Кричани, Коњ, Ступ, Играч, Борањ, Камена Вода, Жар, Барица, Жјебато, Стога, Пониквица, Јелешка и Дуга. Сви ови катуни зимовали су у поречју реке Љубовиђе, док су летња станишта захватала и шире подручје Потарја, подручје тарских Никшића и Кричке."

Извор: "ЉУБОВИЂА У ПОПИСУ ХЕРЦЕГОВАЧКОГСАНЏАКА ИЗ 1475/77. ГОДИНЕ",  Божидар Шекуларац, Маријан Премовић

http://www.maticacrnogorska.me/files/56-57/10%20bozidar%20sekularac,%20marijan%20premovic.pdf


Интересанто да се презиме Паскаш јавља и на оном списку личких Усораца.

Сириус је још раније ушао у траг оном Томашу Братановићу из 1466. године (Bagnani de Usorci). На основу пописа херцеговачког санџака из 1477. године, може се видети да се Томашеви синови помињу у џемату Илије, сина Херака (нахија Пива, "Бања").

Крајишки Усорци су по свему судећи пореклом из ових крајева.


Ван мреже Небојша

  • Уредник СДНКП
  • Бели орао
  • *****
  • Поруке: 13139
Одг: Усорци
« Одговор #89 послато: Мај 02, 2016, 12:17:01 поподне »
С обзиром на онај натпис који је пронађен испод грба Дескојевића (потомци Дескоја), не би било лоше проверити где се у изворима јавља ово презиме.

Према том запису, лички Усорци су некако повезани са Дескојевићима. Помиње се сеоба у време Деспота Стефана ("од племена србске земље у времени велика деспота Ранка Вуковића и Стефана деспота").

Једни су кренули ка Лици, а други су, по свему судећи, пошли ка Херцеговини. Дескојевића није било у Лици, али се помињу у Истри, а познато је и велико племе Десковића у Омишу.

Иако нису сигурно сви Десковићи/Дескојевићи у сродству, овај миграциони пут се прилично покллапа са распоредом "усорачке" хаплогрупе J2b1. Наиме, ову хаплогрупу носи велики хрватски род Јурчевића из Имотског. На основу доступних података, може се закључити да је даља старина ових Јурчевића у Омишу.

Такође, хаплогрупа је присутна у Лици и Горском Котару, а има је и код Италијана из Истре.



Грб Дескојевића:






Ево где се помињу Дескојевићи, Десковићи и лично име Деско (Дешко) у касном средњем веку:







За Усорце би могли бити интересантни ови из Зубаца (Требиње), због помена Усораца Бањана у 15. веку.

Ван мреже Amicus

  • Уредник
  • Бели орао
  • *****
  • Поруке: 9508
  • I1 P109 FGC22045
    • Порекло.рс
Одг: Усорци
« Одговор #90 послато: Јун 07, 2016, 02:52:10 поподне »
Неке слике су нам нестале, па нисам сигуран шта је све постављено, али ми се чини да нисмо постављали Рудићев прилог о Дескојевићима. Ево шта Рудић каже о фамилији ДЕСКОЈЕВИЋ:

Цитат
У изворима смо наишли на презимена Декојевић и Дехоевић (Дехојевић), која би могла доћи у обзир приликом идентификације ове породице. Крајем прве деценије XV века, априла 1409. године, помиње се Остоја Прибатовић, влах из катуна Декојевић. Пет година касније, у вези са преузимањем неке робе у Сплиту, помиње се Виган Декојевић, можда влах који је припадао овој скупини.

Тредесетих година XV века Миклуш Дехојевић је био кнез влаха за целу Цетинску жупу. У исто време, тачније марта 1420. године помиње се и Вукосав Дехоевић као човек кнеза Радича Паштровића, али с обзиром на просторну удаљеност тешко да је био у вези са горе поменутима.

Андрија Качић-Миошић помиње Дескојевиће као породицу из Омиша. Помињу се и у списковима средњовековне властеле, а једино их Гргур Чеваповића веже за територију Јајца.

О Десковићима је исцрпно писао и В. А. Дуишин у Зборнику племства, мада што се тиче ове теме углавном већ све поменуто. Можда нисмо поменули једну грану Десковића, то су Десковићи Фуриоси Descovich sive Furiosu. Њихов грб је маршалован, те поред стандардног грба Дескојевића (додуше инвертованог, белачке главе на црном), стоји и грб могуће тих Фуриосија (свијене змије крунисане, звезда репатица између њих). Племство им је потрврђено 1723. године у Омишу од стране провидура Балбија на име conte Descovich nob. de Furiosi.

Иако не доводи у директну везу са Деско(је)вићима, Дуишин спомиње и две гране Дешкојевића, од којих је једној 1899. године подарен грб, који несумњиво указује на везу са Дескојевићима (црни шеврон на сребрном штиту, у глави штита две звезде црне повезане ланцем на златном, у стопи штита црначка глава; у челенци познати анђео са мачем - не знам, да то нема можда неке везе са потенцијалном славом Дескојевића, можда Арханђел Михајло?).



Ван мреже Небојша

  • Уредник СДНКП
  • Бели орао
  • *****
  • Поруке: 13139
Одг: Усорци
« Одговор #91 послато: Јун 07, 2016, 10:55:01 поподне »
Неке слике су нам нестале, па нисам сигуран шта је све постављено, али ми се чини да нисмо постављали Рудићев прилог о Дескојевићима.

Ево те "нестале" слике:



Ова веза звучи занимљиво иако не знам колико је реална.

Ван мреже Жика

  • Познавалац
  • ******
  • Поруке: 579
Одг: Усорци
« Одговор #92 послато: Јун 29, 2016, 08:44:50 поподне »
Помен Дешка у Риђанима стр 27.

У Дигиталну библиотеку портала Порекло додат Попис заорјенског племена Риђана с краја XV века:

http://www.poreklo.rs/2015/10/07/digitalizovano-popis-zaorjenskog-plemena-ridjana-s-kraja-xv-veka/

Ван мреже Небојша

  • Уредник СДНКП
  • Бели орао
  • *****
  • Поруке: 13139
Одг: Усорци
« Одговор #93 послато: Јун 29, 2016, 08:58:37 поподне »
Помен Дешка у Риђанима стр 27.

Хвала на информацији, Рамбо. Видим да се поред Дешка, помиње и Деско. Овај податак је још занимљивији ако узмемо у обзир да постоји нека веза између Усораца и Бањана. Риђани су одмах до Бањана.

Наравно, све ово добија на снази само уколико је онај запис о Дескојевићима аутентичан. Према том запису, лички Усорци су потомци извесног Дескоја.

Ван мреже Жика

  • Познавалац
  • ******
  • Поруке: 579
Одг: Усорци
« Одговор #94 послато: Јун 29, 2016, 09:12:49 поподне »
Хвала на информацији, Рамбо. Видим да се поред Дешка, помиње и Деско. Овај податак је још занимљивији ако узмемо у обзир да постоји нека веза између Усораца и Бањана. Риђани су одмах до Бањана.

Наравно, све ово добија на снази само уколико је онај запис о Дескојевићима аутентичан. Према том запису, лички Усорци су потомци извесног Дескоја.

Нема на чему Небојша, служимо народу ;) Мене занима ова опаска " Ridjani su verovatno Ohridjani, koji su, prema M. Filipoviću, neko vreme živeli medu. Mirditima (do 1250. pravoslavnim)"

http://www.mo-vrebac-pavlovac.hr/attachments/article/186/18-Bogumil%20Hrabak_Naseljavanje%20hercegovackih%20i%20bosanskih%20Vlaha%20u%20Dalmatinsku%20Zagoru%20u%20XIV%20XV%20i%20XVI%20veku-18%20dio.pdf

Ван мреже Amicus

  • Уредник
  • Бели орао
  • *****
  • Поруке: 9508
  • I1 P109 FGC22045
    • Порекло.рс
Одг: Усорци
« Одговор #95 послато: Октобар 21, 2016, 04:51:46 поподне »
Можда није од вишка поменути да је Дешкојевића некад било у Рисну. За њих се каже да су имали свој грб за време Млетачке републике. Као заповедник брода - мале тартане, бележи се Иван Дешковић (1710-1730), а као игуман манастира Бање Мојсеј Дешковић 1775. године.

Податке је објавио Лазар Ј. Дробњаковић у свом делу Рисан и старе рисанске породице.



Ван мреже Rimidalv

  • Познавалац
  • ******
  • Поруке: 524
Одг: Усорци
« Одговор #96 послато: Децембар 22, 2016, 01:13:57 поподне »
Милутиновић (Ј2b1) из околине Крушевца, има поклапање 11/12 са неким Павичићем.

Павичић је од података оставио само презиме: Wood-Pavicich. Претпоставка је да су пореклом из Хрватске.

Презиме Павичић се помиње у оном чувеном списку Усораца:

У лето 1658. извршена је опет нова сеоба Срба у околину Оточца. У њој су учествовале многобројне породице које су Турци били населили у Коренички пољу. Оне су носиле скупно име Узорци или Узорчани.

У тој су сеоби на то оточко подручје доселили:

Агбабе, Алексићи, Аралице, Бабићи, Бањани, Батинићи, Божичковићи, Божићи, Брекићи, Цвјетнићани, Чубриле, Ћурчићи, Диклићи, Дивјаци, Грљаћи, Гутеше, Хинићи,Хркаловићи, Иванчевићи, Ивковићи, Јерковићи, Калешићи, Каменко, Кангрге, Косићи, Кресовићи, Кукићи, Лаврње, Лемајићи, Лолићи, Лукинићи, Лужајићи, Мандићи, Маријани, Машићи, Матићи, Миховиловићи, Микићи,Милаковићи, Мирковићи, Напрти, Наранчићи, Навале, Опачићи, Паскаши, Павичићи, Поповићи, Поткоњаци, Познићи, Предовићи, Пригмизи, Пухари, Пуповци, Ракићи, Ружићи, Савићи, Секиз, Скенџићи, Стојановићи, Свилари, Шегани, Шкорићи, Штуле, Шушнићи, Варде, Влаисављевићи, Војводићи, Вујанићи, Вукмановићи, Вуксани и Вуњаци.


Занимљиво да се Павичићи помињу у Врепцу, још 1712. године. У овом месту било је Наранчића, Мандића и Драгосаваца, који су већ потврђени као J2b1.

Треба напоменути да у Лици има и пуно католика који носе ово презиме.

Иванчевићи су И2а-динарик југ, крсна слава Михољдан.

Синиша Јерковић

  • Гост
Одг: Усорци
« Одговор #97 послато: Децембар 22, 2016, 01:42:59 поподне »
Иванчевићи су И2а-динарик југ, крсна слава Михољдан.

Стјепан Павичић је у овај списак Усораца угурао и неке породице које нису дошле заједно са Усорцима и нису припадале усорачкој групи. То знам поуздано за Влаисављевиће, који су дио сеобе из 1672. године и са њима још неколико породица које су населиле Дабарско Поље, сјеверно до Виличког гдје су се смјестили Усорци. Тако да овај списак не треба посматрати као списак само Усораца, већ ту има и несродних породица.

Ван мреже Rimidalv

  • Познавалац
  • ******
  • Поруке: 524
Одг: Усорци
« Одговор #98 послато: Децембар 22, 2016, 02:10:49 поподне »
Да, Влаисављевићи су из Дабра.
Иванчевићи су насељени највише у Залужницу.Упознао сам једног који такође слави Михољдан, као и ја.Моји су из Нове Кршље.

Ван мреже Небојша

  • Уредник СДНКП
  • Бели орао
  • *****
  • Поруке: 13139
Одг: Усорци
« Одговор #99 послато: Март 09, 2017, 04:12:36 поподне »
Не знам да ли смо помињали монографију Др Јована Д. Панџића (Острвица код Госпића), али тамо се такође помињу Усорци. Посебно је интересантно то што се као даља постојбина овог рода наводи Полимље, што одговара и оној вези са Кричима.

Проблем је што нема извора који би потврдили ове наводе, па не знамо да ли је ово само произвољан закључак аутора?