Аутор Тема: Усорци  (Прочитано 47539 пута)

Ван мреже Небојша

  • Уредник СДНКП
  • Бели орао
  • *****
  • Поруке: 11712
Одг: Усорци
« Одговор #40 послато: Јун 04, 2014, 04:00:38 поподне »
Треба имати на уму неколике чињенице:

- Јурчевићи о којима је овдје ријеч и који су тестирани као Ј2б М205 су из Студенаца код Имотском (тестирана је и њихова грана одсељена у Витез у Босни). Први историјски документован помен ових Јурчевића је 1686. када се у вријеме бечког рата једна група ових Јурчевића склања пред Турцима из Студенаца у Кучиће поврх Омиша. Дакле је најстарија позната постојбина ових Јурчевића Студенци код Имотског.

-Качићи се спомињу као једно од старохрватских племена на подручју Крке и Зрмање. Није потврђено да ли постоји изравна веза ових Качића из задарског залеђа и каснијих омишких кнезова Качића и макарских Качића из 15.вијека. Прије ће бити да старохрватско племе Качића које се спомиње и у верзији Кашићи нема ништа са омишким и макарским качићима који би могли бити повезани

- неретвански Качићи настањени на простору данашње макарске помињу се још у повељама босанских владара и то као локално ситно племство које само задржава своје посједе. Интересантно је да се у турском попису Херцеговине 1477. помиње џемат Ивана Качића, који је обухватао Макарску, Тучепе и још нека села у макарској околини. Овај помен је веома важан и због још једне чињенице, а то је доказ да је локално племство завршавало у влашком статусу, што се види и на другим мјестима пописа, као у Требињу гдје се изричито каже да је локалним племићима понуђено да пређу у влашки статус. Влашки статус је био најбоље што су Турци могли понудити пораженом српском племићу тог времена. Из те влашке аристократије, настале добрим дијелом и из српских племића који су прешли у влашки статус, створиће се нова елита чије грбове имамо у фојничком односно Охмучевићевом грбовнику. Прво муслиманско становништво, а то је више него очигледно и на основу пописа из 1468. Босне и 1477. херцеговине долазило је из источних и централних дијелова Балканског полуострва, па се као мјеста поријекла наводе: Видин, Софија, Солун, Скопље. Јасно је да је прича о некаквој масовној исламизацији босанског племства прича за малу дјецу. Аутентични пописи говоре да је српско племство махом завршило у влашком статусу. Да ли се као такво, у влашком статусу, касније у 16. и 17. вијеку турчило, је већ друга ствар, али иницијално муслиманско становништво Босне и Херцеговине није било домаћег поријекла.

Ако су Студенци најстарије познато мјесто поријекла Јурчевића, то заиста није далеко од макарских Качића. Мислим да се грб са змајем из фојничког грбовника. појављује у вези управо ових макарских Качића, који су вјероватно повезани са омишким кнезовима Качићима, али не и са старохрватским племеном Кашића из задарског залеђа.

Међутим јасна историјска потврда везе Јурчевић-Качић недостаје.

О Качићима може доста да се прочита у сљедећем раду
http://www.academia.edu/762603/Crtice_o_Kacicima_u_Makarskom_primorju_u_XV_veku

И мени је доста тешко да поверујем у везу Качићи-Јурчевићи J2b. Ипак су Јурчевићима сродне неке породице из Старе Херцеговине, попут Годијеља и Поровића, које сигурно не воде порекло из Далмације.

Ови Дескојевићи су унели забуну, када је порекло Усораца у питању.

Ван мреже Amicus

  • Уредник
  • Бели орао
  • *****
  • Поруке: 9245
  • I1 P109 FGC22045
    • Порекло.рс
Одг: Усорци
« Одговор #41 послато: Јун 04, 2014, 10:39:44 поподне »
Разуме се да је веза старохрватских Качића са овима који се касније јављају упитна. Дотакао сам се Качића јер су они потенцијална веза између поменутих породица, а што би се некад у будућности могло потврдити или оповргнути тестирањем.

Што се тиче Дескојевића, покушаћу у наредном периоду да проверим још један извор где се помињу, па ако нађем шта ново поставићу.



Окир СРБ

  • Гост
Одг: Усорци
« Одговор #42 послато: Јун 05, 2014, 01:16:20 пре подне »
Дамјановићу, уклоњена је твоја порука, пошто већ традиционално нема никакве везе са темом.
Биће уклоњене и остале које нису тамо гдје им је мјесто, па ти изволи.

Упорно покушаваш да у сваку тему увучеш политику и на жалост пуно пута успјеваш у томе.

damyanovich

  • Гост
Одг: Усорци
« Одговор #43 послато: Јун 05, 2014, 01:17:00 пре подне »
Ok, ovaj put vas napuštam zaista i za stalno. Nemam nameru da učestvujem negde gde se briše bez ikakvih pravila kako kome od 10-ak admina dođe inspiracija.

Dakle, da ponovim, ako uvodite novohrvate i starorhvate, uvedite i novosrbe i starosrbe. Ili nemojte, kako god želite, na kraju obmanjujete samo sebe. Zbogom.

Окир СРБ

  • Гост
Одг: Усорци
« Одговор #44 послато: Јун 05, 2014, 01:30:47 пре подне »
Тема су Усорци.

Јерковић је јасно говорио о Качићима са хрватског подручја (простор до Цетине, насељен Хрватима) и о Качићима са неретванског подручја (насељен Неретљанима или Паганима, како је коме драже).

Твој проблем је што се у 80% случајева јављаш на разним темама да распирујеш политичке приче.
Да ли је то из неког твог комплекса, кризе идентитета или ко зна чега, мене то не интересује.

Тема је о Усорцима, широј родовској заједници, која по свој прилици генетски нема везе ни са средњовјековним Србима, ни Хрватима.
Покушај да допринесеш тој теми, а не да иза сваког ћошка видиш подјелу на ове или оне.

Ван мреже Небојша

  • Уредник СДНКП
  • Бели орао
  • *****
  • Поруке: 11712
Одг: Усорци
« Одговор #45 послато: Јун 05, 2014, 09:26:57 пре подне »
Још једном апелујем на све администраторе да не бришу поруке које нису увредљиве садржине. И по ко зна који пут позивам Дамјановића да се "врати". Ипак он даје посебну драж овом форуму. :)

Ван мреже rajo

  • Члан Друштва
  • Помоћник
  • *****
  • Поруке: 148
  • E-BY14160
Одг: Усорци
« Одговор #46 послато: Јун 05, 2014, 10:44:11 пре подне »
Још једном апелујем на све администраторе да не бришу поруке које нису увредљиве садржине. И по ко зна који пут позивам Дамјановића да се "врати". Ипак он даје посебну драж овом форуму. :)

Придружујем се молби  ;D

Ван мреже Небојша

  • Уредник СДНКП
  • Бели орао
  • *****
  • Поруке: 11712
Одг: Усорци
« Одговор #47 послато: Јун 30, 2014, 11:51:06 пре подне »
Дабар са селима насељен је 1672. године. Аустријски генерал Хербенштајн дове је Србе из Усоре у Босни да би спречио упаде Турака у Крањску и Штајерску. До тада читав крај је био празан. Тада је насељено 90 српских фамилија.

Бискуп Главинић је пребројавао католичке фамилије и у Дабру. На његово велико чуди није нашао ни једног.

Царски генерал Хербенштајн, који је најчешче уговарао прелазе Срба, пише извештај цару Фердинанду 1640. године: "Усорци су најпоштенији и највреднији које смо досад имали, али су сувише надмоћни и њихов велики број би могао угрозити Крајину".

И поред ове подозривости, генерал наставља нове уговоре о прелазу и обећава земљу и слободу вероисповести.

Аустријски генерал, барон Хербенштајн је отишао у Босну, у околину реке Усоре, леве притоке реке Босне, код Добоја. Тамошњи старешина расељених Срба био је Вук-Манојло Мандић. Овај барон, нудећи Србима све повластице, приволио је Манојла Мандића (1672. год.) да са групом од 90 српских фамилија насели празан простор данашњег Личког Дабра.

Ови Срби ће добро доћи Аустро-Угарској да са њима зидају одбрамбене зидове према надолазећим Турцима.

По овом Манојлу Мандићу израсла су многа домаћинства са презименом Мандића у данашњим Дољанима.

Гацка долина и околина на предстражи српства и православља - Ђуро Вукелић



Oток, Муњава, Јасеница, насељени су Србима, који су преведени из Турцима окупиране, Лике, године 1666. Ho пре тих села, 1658 године, аустријски ђенерали превели су мноштво српског народа из Босне, нарочито покрајине Усоре, и насељавали их по овим крајевима.

Оточац, Гацко Поље (некад Вилићко поље) насељени су 1658, из крајева око Усоре, из Босне. Каквога су менталитета ови Усорци-Срби били, видећете из ове војничке оцене: “ове Усорце хвале ми са свију страна моји стари Граничари, што су под мојом управом, и веле да су то витешки и најпоштенији људи између свих крајишника, што их je под Турцима", коју написа за цара барон Алберт. Његов наследник гроф Петар Зрињски исто писаше цару Леополду да ce и други Срби, које води војвода Мандић преко Карловца (раније сам навео: део насељених у Поникве и Дубраве) населе још у Плашки, где да ce направи кула стражара, a остатак да ce насели у Оточац и около Оточца, на великом пољу, коje je за то најпогодније. 27 јула 1659 цар je одобрио ову насеобину, Србима ce измери њихова земља, која ce састојала из: “Вилићког котара” са парохијама: Залужница, Шкаре, Дољани, Оточац, Швица, — па су ce после проширили по Врховинама, па све до Косиња.

Лоза од војводе Мандића постојала je до пред сам рат у Дољанима, a у селу Требињу, покрај Карловца, постоје још презимена Усорац, где je остао један део Мандићевог народа. — Дабар, у њега ce населило 90 српских фамилија
1672 године.

Историјска права српског народа на крајеве: Далмацију, Крбаву, Лику, Горски Котар, Жемберак, Кордун, Банију и Славонију - Синђел Димитрије Душан Балаћ








« Последња измена: Јун 30, 2014, 06:00:14 поподне Небојша »

Окир СРБ

  • Гост
Одг: Усорци
« Одговор #48 послато: Јун 30, 2014, 02:48:28 поподне »
Мандићеви људи прелазе из мјеста Усорац (Крбава), а не из области Усоре.

Ван мреже Небојша

  • Уредник СДНКП
  • Бели орао
  • *****
  • Поруке: 11712
Одг: Усорци
« Одговор #49 послато: Јун 30, 2014, 03:13:34 поподне »
Мандићеви људи прелазе из мјеста Усорац (Крбава), а не из области Усоре.

Ко може да потврди да то место није добило име баш по Усорцима?

Окир СРБ

  • Гост
Одг: Усорци
« Одговор #50 послато: Јун 30, 2014, 03:29:40 поподне »
Ко може да потврди да то место није добило име баш по Усорцима?
Ко може потврдити да се Мандићеви људи називају Усорцима баш по босанској области, а не по селу из кога су прешли?
Извори нас воде до мјеста Усорац (Крбава).

У изворима стоји да су прешли из Усорца. То што аутор горњег дјела, као и многи други, конструише причу на основу своје претпоставке, не обазирући се на изворе, то је његова срамота.

Ван мреже Небојша

  • Уредник СДНКП
  • Бели орао
  • *****
  • Поруке: 11712
Одг: Усорци
« Одговор #51 послато: Јун 30, 2014, 03:41:28 поподне »
Па нису били 400 година у селу Усорац, већ је вероватно то етапа на њиховом путу. Презиме Усорац је настало по Усорцима, сасвим је реално да су и имена неких села настала на исти начин.

Сви аутори који су се бавили овом темом тврде да су ови људи пореклом из области Усоре. Ипак њихово мишљење има предност у односу на наша нагађања.

Ја сам већ говорио да се на основу хаплогрупе која доминира код Усораца не може потврдити миграциони правац североисточна Босна - Лика, али опет, то је једини траг који имамо на основу стручне литературе.


Синиша Јерковић

  • Гост
Одг: Усорци
« Одговор #52 послато: Јун 30, 2014, 04:07:03 поподне »
Мислим да је први који је употребио везу босанске Усоре био Манојло Грбић у Карловачком владичанству. Он је то учинио не наводећи практично никакав извор. Сем тога изгријешио је у још неким својим наводима везано за сеобу Усораца.

Алекса Ивић, са друге стране, чврсто се држао аустријских извора и наводи да су Усорци досељени из неког крајишког мјеста Усорца. То мјесто је морало бити негдје близу ондашње аустријско-турске границе у Лици, чим су Усорци могли са женом, дјецом и стоком прећи на аустријску територију, без знања Турака, како је и било. Моја је процјена да је то мјесто морало бити негдје на потезу Кореница-Удбина.

Е сад, да ли је то мјесто добило име по, за турског вакта досељеним власима Усорцима? Сасвим вјероватно. Као што је Мрсињ добио ново име Кореница, по требињским Корјенићима. Значи није ништа необично. Код санског Моста и данас постоји мјесто Усорци. Још једне Усорце имамо близу Плоча на ушћу Неретве. А све су то мјеста која немају везе са Усором.

Војин Дабић се заиста некритички повео за Грбићевим тумачењем. Из недавно овдје постављеног извора видјели смо да су у Херцеговани заиста постојали некакви власи Усорци, у оквиру Бањана. Дабић тај детаљ није уочио нити га је користио.

Треба додуше рећи да је миграциона рута Херцеговина-Усора заиста потврђена за крај 15. вијека, али немамо никакву историјску потврду да су Власи из Усоре прешли у Крајину ( и сам сам раније вјеровао у то, заснивајући то не на конкретном извору, већ на прептоставци).
« Последња измена: Јун 30, 2014, 04:10:06 поподне Синиша Јерковић »

Окир СРБ

  • Гост
Одг: Усорци
« Одговор #53 послато: Јун 30, 2014, 04:21:04 поподне »
Па нису били 400 година у селу Усорац, већ је вероватно то етапа на њиховом путу. Презиме Усорац је настало по Усорцима, сасвим је реално да су и имена неких села настала на исти начин.

Сви аутори који су се бавили овом темом тврде да су ови људи пореклом из области Усоре. Ипак њихово мишљење има предност у односу на наша нагађања.
Ми знамо да су Мандићеви људи прешли из мјеста Усорац.
То што су прешли из мјеста Усорац, не значи да су они том селу дали име (није немогуће, али немамо доказ).
Мјесто су могли основати неки други људи који су прије Мандићевих људи боравили на том простору.
Знамо да село постоји и након сеобе Мандићевих људи, исто тако је могло постојати и прије но што су се они појавили на том простору.

Није тачно да сви аутори тврде да су Мандићеви људи поријеклом из Усоре.

Ван мреже Небојша

  • Уредник СДНКП
  • Бели орао
  • *****
  • Поруке: 11712
Одг: Усорци
« Одговор #54 послато: Јун 30, 2014, 04:25:29 поподне »
Усорци су највероватније из Херцеговине пореклом. Остаје да видимо да ли су у Лику дошли преко Усоре, по којој су можда и добили име, или неким другим путем.

Окир СРБ

  • Гост
Одг: Усорци
« Одговор #55 послато: Јун 30, 2014, 04:35:57 поподне »
Занимљиво је што имамо помен извјесног Јураја Узорца у Бихаћу, 1540. године.

Ван мреже Љиљан

  • Писар
  • *****
  • Поруке: 310
Одг: Усорци
« Одговор #56 послато: Јун 30, 2014, 08:31:27 поподне »
Petar Skok za riječ Ušôra kaže da može biti iz jezika Cica, dok se još nisu asimilovali, i da znači "izvor u šumi", a što može biti deminutiv vulgarnog latinskog  ūstia odnosno iz latinskog ostium što znači vrata, ulaz, kapija (Etimološki riječnik, druga knjiga str. 551). Ako je toponim vlaški (ćići - vlasi), hoću reći romanski, onda se ime može očekivati na više mjesta nevezano jedan za drugi i prosto bi mogao biti neki potok, rječica, odnosno prostor oko nje (s pretpostavkom da je mjesto Usora dobilo ime po riječici Usori a ne obratno - što je ipak manje vjerovatno).
« Последња измена: Јун 30, 2014, 08:35:29 поподне Љиљан »

Ван мреже Небојша

  • Уредник СДНКП
  • Бели орао
  • *****
  • Поруке: 11712
Одг: Усорци
« Одговор #57 послато: Јун 30, 2014, 09:01:42 поподне »


Srpski dijalektološki zbornik, Institut za Srpski Jezik SANU, 2007

Sirius

  • Гост
Одг: Усорци
« Одговор #58 послато: Јул 30, 2014, 08:21:52 пре подне »
Ranije je istaknuto pominjanje Usoraca Banjana 1466. na teritoriji Hercegovine:

Giurag Gerdmanich de castro Noui coram dominis judicibus de criminali quorum caput fuit ser Marinus Georgii de Goçe conquestus fuit contra Thomassum Bratanouich et contra Voccotam filium dicti Tomassii ambos de vlachis Bagnani de Usorci jurisdictionis Turcorum, dicens quod predicti sibi dicti querelanti furatis fuerunt in dicto castro Noui unum equm coloris sauri.

Postoji još jedan dokument i to iz 1411. godine, gdje se navode Usorci u Hercegovini:

Obrad Vedianouich de Breno coram domino Marino de Restii Rectore conqueritur supra Brathan Ussorçich et Pribillum eius filium vlachos de Ibagnani, dicens quod de mense procxime elapsis predicti aceperunt ei per vim duos castronos quos tenebat Pribislauus Ratchouich.(02.03. 1411.g.), Lam. de foris, II, 37v.

Očito se radi o istoj porodici. Ova familija može da se nađe i u popisu Hercegovine iz 1477. godine (Nahija Piva, drugi naziv Banja, Džemat Ilije, sina Heraka, str.71). Možda se ne mogu prepoznati konkretne ličnosti, ali treba imati u vidu da je kod Aličića u dosta slučajeva Brajan, ono što je u Dubrovačkom arhivu Bratan.

Očito je da je Bratan ili Brajan Usorčić sin ili unuk rodonačelnika ovih Usoraca. 

Mirilovići su po dolasku Osmanlija preseljeni iz istočne Hercegovine u zapadnu, prije njihovog pomjeranja u Dalmaciju (Mirlovića Zagora). Vjerovatno se slično zbilo sa Usorcima, pa je mjesto Usorci kod Ploča ponijelo naziv tokom jedne od etapa njihovih seoba.

Moguće značenje naziva Usorac i Usorčić možda treba tražiti u staroslovenskom jeziku. Jedno od rješenja porijekla ovog imena je ''onaj koji nosi ukrašenu odjeću'': http://dic.academic.ru/dic.nsf/vasmer/49517/%D1%83%D0%B7%D0%BE%D1%80%D0%BE%D1%87%D1%8C%D0%B5

Postoje analogna prezimena u to doba, kao na primjer Zlatonosović (onaj koji nosi odjeću ukrašenu zlatom). 

Ван мреже Небојша

  • Уредник СДНКП
  • Бели орао
  • *****
  • Поруке: 11712
Одг: Усорци
« Одговор #59 послато: Јул 30, 2014, 09:07:07 пре подне »
Краљ Стефан Остоја уступа Дубровчанима села од Курила до Стона, повељом од 15. јануара 1399. године, писаном "у Лишници на Усори", на коју су се заклели властела: војвода Хрвоје, кнез Павле Раденовић, војвода Сандаљ, тепчија Батало, војвода Влатко Твртковић, војвода Вукашин Милатовић, војвода Павле Клешић, кнез Прибоје Масновић, кнез Радоје Радосалић, кнез Радоје Драгосалић, кнез Војислав Војводић, кнез Вукашин Златоносовић и кнез Ковач Дињичић (Повеље и писма I/1, 429).

Видимо да се у прњаворском крају, у писаним документима, помиње место под именом "Лишница у Усори", за које историчари претпостављају да је то данашње место Лишња.

Занимљиво да у Херцеговини постоје Узарићи у општини Широки Бријег. Кроз Узариће (или непосредно поред) протиче река Лиштица. Неодољиво подсећа на оно "Лишница на Усори" из повеље Стефана Остоје, којом уступа Дубровчанима села око Стона.

Стон је релативно близу Широког Бријега, па самим тим и Узарића. Можда се баш у том крају одлучивало о судбини околних села. :)