Аутор Тема: Усорци  (Прочитано 47539 пута)

Синиша Јерковић

  • Гост
Усорци
« послато: Септембар 22, 2013, 02:48:12 поподне »
Одлучио сам се да покренем ову тему везану за поријекло одређене групе српских породица из Крајине који се појављују под збирним именом Усорци или Узорчани.

Ко су Усорци и када се први пут помињу?

Усорци су били организована група Срба у влашком статусу која је у 17. вијеку живјела на подручју Лике и Крбаве под турском влашћу. Вјероватно не би ништа знали о њима да 1640. нису одлучили да са турске пређу на аустријску страну и тако су остали забиљежени у аустријским изворима. О њима су писали готови сви аутори који су се бавили историјом српских Сеоба у Хрватској: Ивић, Павичић, Дабић и други. Такође различито су интерпретирали и могуће мјесто њиховог поријекла. Тако Ивић каже да су из мјеста Усорца, не специфицирајући гдје се то мјесто налази, Павичић тврди то исто, док Дабић наводи да су дошли из Усоре (област у Босни) не специфицирајући када и да ли са међустаницама или не. Многи истраживачи такође су сматрали да је мјесто поријекла Усорчана Усора , прије свега због значајне концентрације херцеговачких влаха у њој и Закона о Маглајским Власима. Такво гледиште има логике, јер су Турци заиста, људе са влашким статусом увијек помјерали ка граници , укидајући влашке привилегије на једном мјесту, а дајући их на другом важнијем. Управо тако су у 16. вијеку Власи Усорци могли доћи из подручја Усоре, у коме се укинуо влашки статус, на гранично подручје Лике , гдје је такав статус опстајао. Међутим, неки нови елементи можда доводе у питање читаву ову конструкцију. Касније ћемо о томе.

Представићу писање о сеоби Усораца онако како су га описали поменути аутори.

Синиша Јерковић

  • Гост
Одг: Усорци
« Одговор #1 послато: Септембар 22, 2013, 03:42:17 поподне »
Поставићу дијелове из Ивићевог рада "Миграције Срба у Хрватску" које се односе на Усорце. Предлажем свима да прочитају, јер на примјеру ове мале група Срба може веома добро да се види у каквом тешком положају се налазио српски народ тог времена, између чекића и наковња, Аустријанаца и Турака, и како се упркос свему сналазио и за чудо опстајао и преживљавао. Мислим да нам издржљивост ових људи може бити и поука за данас када много тога изгледа безизлазно.







« Последња измена: Септембар 22, 2013, 11:19:22 поподне Синиша Јерковић »

Синиша Јерковић

  • Гост
Одг: Усорци
« Одговор #2 послато: Септембар 22, 2013, 03:53:19 поподне »









« Последња измена: Септембар 22, 2013, 05:31:40 поподне Синиша Јерковић »

Синиша Јерковић

  • Гост
Одг: Усорци
« Одговор #3 послато: Септембар 22, 2013, 05:30:35 поподне »
У наставку слиједи помињање Усораца код проте Манојла Грбића у његовом дјелу Карловачко владичанство из 1891.



« Последња измена: Септембар 22, 2013, 05:32:08 поподне Синиша Јерковић »

Синиша Јерковић

  • Гост
Одг: Усорци
« Одговор #4 послато: Септембар 22, 2013, 05:40:56 поподне »
Стјепан Павичић у свом раду Сеобе и насеља у Лици такође спомиње Усорце, и што је веома важно даје списак породица које су припадале Усорцима:

U ljeto 1658. izvršena je opet nova seoba Srba u okolinu Otočca. U njoj su sudjelovale mnogobrojne porodice koje su Turci bili naselili
u Koreničkom polju. One su nosile skupno ime Uzorci ili Uzorčani, jamačno po imenu kraja iz kojega su bili doselili na to zemljište. Tu ih je oko sredine 17. st. bilo jedno 100 kuća, te su činili snažno naselje na tom području. S njima je Primorska krajina uhvatila svezu još 1640, te je ona već u to vrijeme počela raditi na njihovu seljenju. To je nastojanje dovedeno do uspjeha, kako se vidi, istom kasnije kada su se našle prave prilike za takvu veliku seobu.
Korenički su Srbi sami bez pratnje izbjegli s turskoga područja kada su se uvjerili da su Turci obaviješteni o njihovoj svezi s Primorskom
krajinom, te su se skupili kod Otočca. Tu su oni čekali da se stvori odluka kamo će ih naseliti. Krajiške su vlasti o tom imale više prijedloga, a na koncu je primljeno mišljenje velikoga kapetana senjskoga Petra Zrinskoga da se Uzorčani nastane u Gackom polju između Otočca i Brloga. To je naseljavanje i izvršeno u rano proljeće 1660.
Koreničke Srbe krajiške vlasti popisale su odmah po doseljavanju i utvrdile su među njima 83 porodice i 941 čeljade, ali je iz Korenice još 1655. iselilo u Krajinu 12 porodica koje su bile smještene u Plaškom. Novim je naseljenicima u Gackom polju krajiška komisija dala ova zemljišta: Kompolje, Oraovac, Ponor, Hum, Pothum, Zalužnicu, Doljane, Brezovac, Škare i Glavace.Istočni diotih sela zvao se skupnim imenom Vilici, te su i ti Uzorčani nazivani često imenom Vilićani. Cijeli je taj prostor bio razmjerno velik, pa su Uzorčani za svoje naseljavanje našli dovoljno mjesta. Veći dio toga naselja nastanio se u Vilićima: u Pothumu, Zalužnici, Doljanima,Škarama, Glavacima, Oraovcu i Starom Selu.

U toj su seobi na to otočko područje doselili: Agbabe, Aleksići,Aralice, Babici, Banjani, Batinići, Božičkovići, Božici, Brekići, Cvjetnićani, Čubrile, Ćurčići, Diklići, Divjaci, Grijaći, Guteše, Hinići,Hrkalovići, Ivančevići, Ivkovići, Jerkovići, Kalešići, Kamenko,Kangrge, Kosići, Kresovići, Kukici, Lavrnje, Lemajići, Lolići, Lukinići, Lužajići, Mandići, Marijani, Mašići, Matici, Mihovilovići, Mikići, Milakovići, Mirkovići, Naprte, Narančići, Navale, Opačići,
Paskaši, Pavičići, Popovići, Potkolnjaci, Poznići, Predovići, Prigmizi, Puhari, Pupovci, Rakići, Ružici, Savići, Sekizi, Skendžići, Stojanovići,Svilari, Šegani, Škorići, Štule, Šušnići, Varde, Vlaisavljevići,Vojvodići, Vujanići, Vukmanovići, Vuksani i Vunjaci.
« Последња измена: Септембар 22, 2013, 05:45:08 поподне Синиша Јерковић »

Синиша Јерковић

  • Гост
Одг: Усорци
« Одговор #5 послато: Септембар 22, 2013, 06:49:41 поподне »
Додајем још и наводе Војина Дабића из књиге Карловачки Генералат:


« Последња измена: Септембар 22, 2013, 06:51:35 поподне Синиша Јерковић »

Ван мреже Небојша

  • Уредник СДНКП
  • Бели орао
  • *****
  • Поруке: 11712
Одг: Усорци
« Одговор #6 послато: Мај 02, 2014, 01:24:39 поподне »

Синиша Јерковић

  • Гост
Одг: Усорци
« Одговор #7 послато: Мај 02, 2014, 01:43:40 поподне »


Небојша, заиста интересантан налаз. Чини ми се да сам негдје видио тај грб са црним главама, али не могу да се сјетим да ли је то било у фојничком грбовнику. Ове податке треба детаљно пречешљати.

Ван мреже Небојша

  • Уредник СДНКП
  • Бели орао
  • *****
  • Поруке: 11712
Одг: Усорци
« Одговор #8 послато: Мај 02, 2014, 01:47:29 поподне »
Grb Deskojevića — u srebrnom polju tri crnačke glave.


Pošto pojedince sa ovim prezimenom nije bilo moguće identifikovati u srednjovjekovnim izvorima najvjerovatnije je da se ovdje radi o porodici Dekojević ili Dehoević. Naime, godine 1409. spomenut je Ostoja Pribatović iz katuna Dekojević, a tridesetih godina 15. veka Mikluš Dehojević je bio knez vlaha za cijelu Cetinsku župu.

Andrija Kačić Miošić Deskojeviće prostorno veže za Omiš. Sa sličnim prezimenom zabeležen je 1449. godine i knez Stjepan Dešković iz Glamoča a zanimljivo je spomenuti da je car Ferdinand I 19. marta 1846. godine podijelio austrijsko plemstvo Antunu Deškoviću koji je tom prilikom dobio grb sa svim bitnim elementima grba Deskojevića iz iliskih grbovnika.

FOJNIČKI GRBOVNIK


« Последња измена: Мај 02, 2014, 01:49:30 поподне Небојша »

Синиша Јерковић

  • Гост
Одг: Усорци
« Одговор #9 послато: Мај 02, 2014, 02:10:50 поподне »
Grb Deskojevića — u srebrnom polju tri crnačke glave.


Pošto pojedince sa ovim prezimenom nije bilo moguće identifikovati u srednjovjekovnim izvorima najvjerovatnije je da se ovdje radi o porodici Dekojević ili Dehoević. Naime, godine 1409. spomenut je Ostoja Pribatović iz katuna Dekojević, a tridesetih godina 15. veka Mikluš Dehojević je bio knez vlaha za cijelu Cetinsku župu.

Andrija Kačić Miošić Deskojeviće prostorno veže za Omiš. Sa sličnim prezimenom zabeležen je 1449. godine i knez Stjepan Dešković iz Glamoča a zanimljivo je spomenuti da je car Ferdinand I 19. marta 1846. godine podijelio austrijsko plemstvo Antunu Deškoviću koji je tom prilikom dobio grb sa svim bitnim elementima grba Deskojevića iz iliskih grbovnika.

FOJNIČKI GRBOVNIK

Са сличним главама је и грб породице Ресић из фојничког грбовника. За њих се каже да су живјели у околини босанског Бобовца, а да су 1463. прешли у Трогир.

Иначе, интересантно је да су Храбрени Милорадовићи кад су од руског цара добили племство, такође имали грб Храбреновића из Фојничког грбовника.
Потпуно је иста ситуација и са жумберачким Предојевићима.

Мислим да се код Фојничког грбовника и породица у њему, ради о оним породицама, најчешће влашким старјешинама, које су се издигле на друштвеној љествици након пада Србије и Босне под Турке и пропасти и одласка већине претходног племства. То се отприлике поклапа са настанком Охмучевићевог грбовника, од којег је настао Фојнички, крајем 16.вијека.


Ван мреже Небојша

  • Уредник СДНКП
  • Бели орао
  • *****
  • Поруке: 11712
Одг: Усорци
« Одговор #10 послато: Мај 02, 2014, 02:22:01 поподне »
Са сличним главама је и грб породице Ресић из фојничког грбовника. За њих се каже да су живјели у околини босанског Бобовца, а да су 1463. прешли у Трогир.

Иначе, интересантно је да су Храбрени Милорадовићи кад су од руског цара добили племство, такође имали грб Храбреновића из Фојничког грбовника.
Потпуно је иста ситуација и са жумберачким Предојевићима.

Мислим да се код Фојничког грбовника и породица у њему, ради о оним породицама, најчешће влашким старјешинама, које су се издигле на друштвеној љествици након пада Србије и Босне под Турке и пропасти и одласка већине претходног племства. То се отприлике поклапа са настанком Охмучевићевог грбовника, од којег је настао Фојнички, крајем 16.вијека.

Врло вероватно с обзиром да се у грбовнику налазе и Мириловићи, Браниловићи, Кутловићи, Новаковићи, Моровлашићи, Предојевићи и још многа друга презимена која се везују за средњовековне влашке катуне.

Синиша Јерковић

  • Гост
Одг: Усорци
« Одговор #11 послато: Мај 02, 2014, 02:22:10 поподне »
Вукша Декојевић спомиње се 1443. као један од жупана који су у име Павловића обављали власт у Требињу.

“Nicola Marini de Nale coram domino Rectore ser Marino Mi. de Bona fecit lamentum
supra Vuxam Decoeuich zupanum in Tribigna, dicens quod ipse accepit sibi unum mulum quem
habebat in Breno ad montem valoris ducatis XII auri
” (04. 09. 1443. god.), DAD, Lamenta de
foris, XVII, 23; “Stiepan Grubacigh sartor coram domino Rectore ser Micaele de Bocignolo fecit
lamentum supra Petroe Gliutigh lanarium et supra Vlatcum Voisilouigh, dicens quod ipsi Petroe
et Vlatcus in Tribigna conduxerunt supra ipsum Stiepanum latrones, videlicet, Vuxam zupanum de
Tribigna
et Vocasinum comitem de Tribigna et suos homines qui per vim arripuerunt sibi quattuor
boues et quattuor yperperis cum dimidis in denariis et unum equum et unam spatam et unum
mantellum, supra quas etiam ipse Stiepan fecit lamentum. [Testes:] Vitcus, Radouanus Pribetigh,
Radiç Braicouigh, Voxa Racoeuigh” (07. 03. 1444. god.), Isto, 226v.

https://www.academia.edu/3667840/Iz_historije_trebinjskog_kraja_u_srednjem_vijeku_Godisnjak_XI_BZK_Preporod_Sarajevo_2011_279-301

Синиша Јерковић

  • Гост
Одг: Усорци
« Одговор #12 послато: Мај 02, 2014, 02:24:08 поподне »
Овај помен приближава Декојевиће, географски, подручју у Бањанима гдје се први пут помињу Власи Усорци де Бањани.

« Последња измена: Мај 02, 2014, 02:26:36 поподне Небојша »

Синиша Јерковић

  • Гост
Одг: Усорци
« Одговор #13 послато: Мај 02, 2014, 02:33:37 поподне »
Али ако читамо овај горе документ који си поставио, испада да су неки Усорци покушавали да докажу племство угарском краљу Матији Корвину (друга половина 15. вијека) и то тако што су се позвали на племића Декоја који је био из подручја српске Деспотовине (спомињу се деспоти Стефан и Вук) и који је сахрањен у Ђурђевим ступовима. Из те матице једни су Усорци отишли у Захулмију,а други у Лику.

Мислим да би херцеговачка грана истих могла да буде ова што се помиње у подручја Требиња и Бањана.

Такође, постоје два манастира Ђурђевих ступова, код Новог Пазара и код Берана, па је питање , о којем се манастиру ради.

Синиша Јерковић

  • Гост
Одг: Усорци
« Одговор #14 послато: Мај 02, 2014, 03:28:57 поподне »
Grb Deskojevića — u srebrnom polju tri crnačke glave.



Текст о употреби црначких (маварских) глава у хералдици http://celticowboy.com/Moors%20Head.htm

Ван мреже Небојша

  • Уредник СДНКП
  • Бели орао
  • *****
  • Поруке: 11712
Одг: Усорци
« Одговор #15 послато: Мај 02, 2014, 03:43:15 поподне »
Овај помен приближава Декојевиће, географски, подручју у Бањанима гдје се први пут помињу Власи Усорци де Бањани.

Постоји претпоставка да су Усорци у Лику дошли из области по којој су и добили име, међутим то нигде није 100% потврђено.

Као што рекох, на основу тестираних J2b намеће се миграциони правац Бањани? - западна Херцеговина/Имотски - Далмација/Лика.

Податак о пореклу Усораца из Бањана и помен Декојевића у околини Требиња иде у прилог тој теорији.


Ван мреже Небојша

  • Уредник СДНКП
  • Бели орао
  • *****
  • Поруке: 11712
Одг: Усорци
« Одговор #16 послато: Мај 02, 2014, 03:49:23 поподне »
Али ако читамо овај горе документ који си поставио, испада да су неки Усорци покушавали да докажу племство угарском краљу Матији Корвину (друга половина 15. вијека) и то тако што су се позвали на племића Декоја који је био из подручја српске Деспотовине (спомињу се деспоти Стефан и Вук) и који је сахрањен у Ђурђевим ступовима. Из те матице једни су Усорци отишли у Захулмију,а други у Лику.

Мислим да би херцеговачка грана истих могла да буде ова што се помиње у подручја Требиња и Бањана.

Такође, постоје два манастира Ђурђевих ступова, код Новог Пазара и код Берана, па је питање , о којем се манастиру ради.

Овакве приче увек треба узети са резервом, али ако је тачно ово о Ступовима онда не чуди што је наших огранака можда било у Бихору и околини.


Ван мреже Небојша

  • Уредник СДНКП
  • Бели орао
  • *****
  • Поруке: 11712
Одг: Усорци
« Одговор #17 послато: Мај 02, 2014, 03:50:59 поподне »
Текст о употреби црначких (маварских) глава у хералдици http://celticowboy.com/Moors%20Head.htm

Колико сам схватио повезују их са Крсташима?

Ван мреже Небојша

  • Уредник СДНКП
  • Бели орао
  • *****
  • Поруке: 11712
Одг: Усорци
« Одговор #18 послато: Мај 02, 2014, 04:07:28 поподне »
Постоје различита тумачења. Нпр. црначке главе се налазе и на грбу Босне (Фојнички грбовник):

Грб Босне који се јавља у илирским грбовницима - у златном пољу прекрштене црне назубљене греде које на врху завршавају крунисаним црначким главама, преко греда је постављен мањи штит са грбом Илирије - нема реалну
историјску основу.



Њега чине произвољно састављени грб босанског херцега, којег је измислио кроничар сабора у Констанци (1414-1418), Ulrich Richental, и грб Илирије који треба представљати тесну везу између илирске идеје уједињавања свих јужнославенских земаља у једно царство и ослобађања Босне од османске превласти. Његова визија грба босанског херцега, са црначким или паганским главама, лепо је одговарала гласинама о неверничком херцегу Хрвоји за којег се говорило да је управо тих година (1414-1415) довео Османлије у Босну и поразио војску краља Сигисмунда.

Пошто се та основна замисао поклапала са каснијим представама Босне као неверничке и стране земље, Урлихов, такође измишљени, грб Босанског краљевства - штит подељен на четири дела, у првом и четвртом сребреном пољу црвени крунисан људски лик наоружан мачем, а у другом и трећем црвеном пољу на лево окренута коса сребрена греда - био је занемарен и замењен измишљеним херцеговим грбом који је потом постао грб целе Босне, прво у Cosmographiji Sebastijana Münstera (Basel 1544, Köln 1575), а затим и у илирским грбовницима.
« Последња измена: Мај 02, 2014, 04:35:48 поподне Небојша »

Ван мреже Amicus

  • Уредник
  • Бели орао
  • *****
  • Поруке: 9245
  • I1 P109 FGC22045
    • Порекло.рс
Одг: Усорци
« Одговор #19 послато: Мај 02, 2014, 07:09:59 поподне »
Њега чине произвољно састављени грб босанског херцега, којег је измислио кроничар сабора у Констанци (1414-1418), Ulrich Richental, и грб Илирије који треба представљати тесну везу између илирске идеје уједињавања свих јужнославенских земаља у једно царство и ослобађања Босне од османске превласти. Његова визија грба босанског херцега, са црначким или паганским главама, лепо је одговарала гласинама о неверничком херцегу Хрвоји за којег се говорило да је управо тих година (1414-1415) довео Османлије у Босну и поразио војску краља Сигисмунда.

Рихентал је преписао тај грб из неког старијег грбовника. Међутим, главни проблем са овим грбом, пре него што је доспео у Илирски грбовник, је тај што ни данас није јасно на кога се заправо односи. Осим као грб Босне, којим је званично постао кад га је Охмучевић први пут употребио, овај грб се у изворима тог времена приписује још и Молдавији и Бугарској. Неки старији грбовници, као што је Грбовник Конрада Уфенбаха (1390/1410), а који је иначе препис неког још старијег грбовника, такође садржи овај грб, али његов опис нимало не асоцира на Босну, већ се најпре односи на пределе данашње Молдавије.

Пошто се та основна замисао поклапала са каснијим представама Босне као неверничке и стране земље, Урлихов, такође измишљени, грб Босанског краљевства - штит подељен на четири дела, у првом и четвртом сребреном пољу црвени крунисан људски лик наоружан мачем, а у другом и трећем црвеном пољу на лево окренута коса сребрена греда - био је занемарен и замењен измишљеним херцеговим грбом који је потом постао грб целе Босне, прво у Cosmographiji Sebastijana Münstera (Basel 1544, Köln 1575), а затим и у илирским грбовницима.

Што се тиче овог другог грба, црвени кантони са сребном лентом одговарају изгледу првог грба Котроманића, кога ми углавном представљамо као плави штит са сребрном лентом, аналогно бојама грба Твртковића из Илирског грбовника. За краљевску фигуру с мачем, из друга два кантона, још увек немамо неко конкретније објашњење, али треба имати на уму да се ради о маршалованом грбу.

Иначе, што се тиче грба Дескојевића, челенка у Фојничком грбовнику се разликује од исте у осталим преписима, где је приказан бели анђео са мачем. У том смислу, треба имати на уму да Фојнички грбовник уопште неретко одступа од ранијих преписа. Због тога је пожељно увек упоредити га са неким старијим преписом, рецимо Загребачким или Моденским грбовником, који су доступни на интернету.



Ван мреже Небојша

  • Уредник СДНКП
  • Бели орао
  • *****
  • Поруке: 11712
Одг: Усорци
« Одговор #20 послато: Мај 02, 2014, 07:27:28 поподне »

Иначе, што се тиче грба Дескојевића, челенка у Фојничком грбовнику се разликује од исте у осталим преписима, где је приказан бели анђео са мачем. У том смислу, треба имати на уму да Фојнички грбовник уопште неретко одступа од ранијих преписа. Због тога је пожељно увек упоредити га са неким старијим преписом, рецимо Загребачким или Моденским грбовником, који су доступни на интернету.

Грб Дескојевића према Корјенић – Неорићевом грбовнику:




Ван мреже Amicus

  • Уредник
  • Бели орао
  • *****
  • Поруке: 9245
  • I1 P109 FGC22045
    • Порекло.рс
Одг: Усорци
« Одговор #21 послато: Мај 02, 2014, 08:18:43 поподне »
Управо тако Небојша. Иначе, без намере да ову тему оптерећујемо хералдиком више него што је потребно, приложићу још само и ова четири грба Дес(к)овића, из Розенфелдовог Грбовника Далмације (1873).



Розенфелд поред грбова доноси и неке основне податке о његовим носиоцима. Пошто не знам довољно добро немачки да бих све превео, пренећу овако у оригиналну како је он написао.



У наставку се налазе и описи самих грбова: Descovich (Taf. 27), Descovich (Taf. 60).
« Последња измена: Мај 02, 2014, 08:25:33 поподне Amicus »



Синиша Јерковић

  • Гост
Одг: Усорци
« Одговор #22 послато: Мај 02, 2014, 09:38:13 поподне »
Управо тако Небојша. Иначе, без намере да ову тему оптерећујемо хералдиком више него што је потребно, приложићу још само и ова четири грба Дес(к)овића, из Розенфелдовог Грбовника Далмације (1873).



Розенфелд поред грбова доноси и неке основне податке о његовим носиоцима. Пошто не знам довољно добро немачки да бих све превео, пренећу овако у оригиналну како је он написао.



У наставку се налазе и описи самих грбова: Descovich (Taf. 27), Descovich (Taf. 60).

Розенфелд заправо потврђује причу из документа који је поставио Небојша, јер каже да се ради о породици: Декојевић, Десхојевић, Дескојевићи или Зорзи.

Ово Зорзи несумњиво подсјећа на (У)зорци.

Каже да се ради о старој илирској породици, која је изумрла као племенска аристократија, али је опстала у градовима и спомиње неколицину њених припадника у Сињу, Омишу, Задру, Каштел Лукшићу код Сплита.
Каже даље да се налазе у списку племства далмације од Ђана Батисте Јустинијана из 1533.године.

Мислим да их у задњој реченици помиње везано за Омиш и острво Хвар, али да каже да су из Рисна.

Рисан је близу раније г помена Влаха Усораца, а и Декојевића из Требиња.

Треба обратити пажњу и на крајишку породицу Зорчић (познати унијатски владика).

Постојала је и венецијанска породица Зорзи која је управљала неким грчким подручјима око Солуна и Атене.

http://en.wikipedia.org/wiki/Zorzi

Синиша Јерковић

  • Гост
Одг: Усорци
« Одговор #23 послато: Мај 02, 2014, 09:50:02 поподне »
А не заборавимо ни требињску породицу Зорко  за коју се каже:

"U vrijeme borbi između Nikole Altomanovića sa knezom Lazarom i banom Tvrtkom 1373. godine, Altomanović se povlačio prema Primorju računajući da će naći spas u Klobuku, ali ga plemići Zorke (Sorche) nisu pustili u utvrđenje."


Ван мреже Небојша

  • Уредник СДНКП
  • Бели орао
  • *****
  • Поруке: 11712
Одг: Усорци
« Одговор #24 послато: Мај 02, 2014, 10:16:19 поподне »
Можда су за ову причу битни Јурчевићи J2b M205. Наиме, они су староседеоци у Омишу, а према неким подацима једна грана води порекло од Качића.

Ван мреже Муњени Ћелић

  • Познавалац
  • ******
  • Поруке: 598
Одг: Усорци
« Одговор #25 послато: Мај 02, 2014, 10:30:57 поподне »
Презиме УСОРАЦ помиње се и у МК венчаних за Кистање:
1825. Riste USORAZ
1825. Matte Usoraz
1826. Mate   Usoraz
1827. Riste USORAZ
1829. Cristiforo USORAZ (то је поменути Ристе, само је свештеник изигравао великог Латина)
итд.
Ристе Усорац је добио троје деце: Василију, Јована и Стану док је Матија Усорац два пута кумовао. Бачко још наводи и сина Тодора 1834. и кћерку Анастасију 1836. године.
А. Бачко повезује ову породицу са групом међусобно неповезаних породица у Лици, а даљим пореклом од области Усоре у Босни.
Изгледа да се ради о само једној породици у Кистањама, на челу са Ристом и Матијом.
Икавац

Ван мреже Небојша

  • Уредник СДНКП
  • Бели орао
  • *****
  • Поруке: 11712
Одг: Усорци
« Одговор #26 послато: Мај 02, 2014, 10:34:28 поподне »
Презиме УСОРАЦ помиње се и у МК венчаних за Кистање:
1825. Riste USORAZ
1825. Matte Usoraz
1826. Mate   Usoraz
1827. Riste USORAZ
1829. Cristiforo USORAZ (то је поменути Ристе, само је свештеник изигравао великог Латина)
итд.
Ристе Усорац је добио троје деце: Василију, Јована и Стану док је Матија Усорац два пута кумовао. Бачко још наводи и сина Тодора 1834. и кћерку Анастасију 1836. године.
А. Бачко повезује ову породицу са групом међусобно неповезаних породица у Лици, а даљим пореклом од области Усоре у Босни.
Изгледа да се ради о само једној породици у Кистањама, на челу са Ристом и Матијом.

Занимљив податак Ацо. Ми близу Кистања имамо Јелаче и Вујаниће који су генетски блиски Усорцима.

Ван мреже Amicus

  • Уредник
  • Бели орао
  • *****
  • Поруке: 9245
  • I1 P109 FGC22045
    • Порекло.рс
Одг: Усорци
« Одговор #27 послато: Мај 03, 2014, 12:31:22 пре подне »
Розенфелд заправо потврђује причу из документа који је поставио Небојша, јер каже да се ради о породици: Декојевић, Десхојевић, Дескојевићи или Зорзи.

Ово Зорзи несумњиво подсјећа на (У)зорци.

Каже да се ради о старој илирској породици, која је изумрла као племенска аристократија, али је опстала у градовима и спомиње неколицину њених припадника у Сињу, Омишу, Задру, Каштел Лукшићу код Сплита.
Каже даље да се налазе у списку племства далмације од Ђана Батисте Јустинијана из 1533.године.

Мислим да их у задњој реченици помиње везано за Омиш и острво Хвар, али да каже да су из Рисна.

Рисан је близу раније г помена Влаха Усораца, а и Декојевића из Требиња.

Треба обратити пажњу и на крајишку породицу Зорчић (познати унијатски владика).

Постојала је и венецијанска породица Зорзи која је управљала неким грчким подручјима око Солуна и Атене.

http://en.wikipedia.org/wiki/Zorzi

Основни грб млетачке породице Зорзи је црвена греда на сребном пољу. Од тог грба ће настати неколико варијација, а неке ће се сасвим разликовати од основне. Једну од грана тих млетачких Зорзија спомиње и Розенфелд у племству Далмације. Преко основног грба Зорзија они имају плава ковачка клешта.

Према ономе што се наводи у опису изгледа да ти млетачки Zorzi немају везе са овим нашима. Као једна од смерница остављена је и везица за дубровачку породицу Giorgi, али биће да је то само због сличног презимена.




Окир СРБ

  • Гост
Одг: Усорци
« Одговор #28 послато: Мај 03, 2014, 02:12:02 пре подне »
Radoslav Lopašić, Bihać i Bihaćka krajina, 1890.




Острожац, Турија, Бихаћ, Кореница


Окир СРБ

  • Гост
Одг: Усорци
« Одговор #29 послато: Мај 03, 2014, 08:00:57 пре подне »
Успио сам наћи потврду о постојању крбавског мјеста Усорац (Uzorac), у коме је 1685/1686. годину било 72 породице са 600 душа.
То би значило да је ово насеље или угашено, или што је још вјероватније - оно постоји и данас, само носи неко друго име.


Karl Kaser, Freier Bauer und Soldat: Die Militarisierung der agrarischen Gesellschaft in der Kroatisch-Slawonischen Militärgrenze (1535-1881), 1986.




Синиша Јерковић

  • Гост
Одг: Усорци
« Одговор #30 послато: Мај 03, 2014, 08:05:58 пре подне »


Према ономе што се наводи у опису изгледа да ти млетачки Zorzi немају везе са овим нашима. Као једна од смерница остављена је и везица за дубровачку породицу Giorgi, али биће да је то само због сличног презимена.


Да, логично је да нема везе, јер венецијански Зорзи су у ствари Гиорги, значи етимологија је дргугачија. За Зорзи Дескојевиће вјерујем да је ово Зорзи скарћено од (У)зорзи.

Синиша Јерковић

  • Гост
Одг: Усорци
« Одговор #31 послато: Мај 03, 2014, 08:23:56 пре подне »
Успио сам наћи потврду о постојању крбавског мјеста Усорац (Uzorac), у коме је 1685/1686. годину било 72 породице са 600 душа.
То би значило да је ово насеље или угашено, или што је још вјероватније - оно постоји и данас, само носи неко друго име.


Karl Kaser, Freier Bauer und Soldat: Die Militarisierung der agrarischen Gesellschaft in der Kroatisch-Slawonischen Militärgrenze (1535-1881), 1986.





Одличан налаз, Петре, и у изворима се наводи да су Усорци прешли из мјеста Усорац, али се вјероватно радило о мјесту које је и добило мјесто по племену, баш као што је Кореница добила име по херцеговачким Корјенићима. Расељавањем Усораца вјероватно се и име мјеста изгубило. Усорци су прешли са породицама и стоком, практично бјежећи од Турака, што значи да је Усорац морао бити негдје близу турско-аустријске границе, не далеко од Вилићког Поља којег су Усорци населили.

Иначе овај горњи списак је списак извбјеглих породица на аустријску територију по мјестима поријекла. Не знам само да ли је то збирни списак који обухвата и претходне сеобе или су то они који су избјегли у вријеме Бечког рата 1683.

Окир СРБ

  • Гост
Одг: Усорци
« Одговор #32 послато: Мај 03, 2014, 08:37:45 пре подне »
Мислим да се списак односи на сеобу за вријеме Бечког рата, пошто се у ранијој сеоби Усораца на подручје Оточца помињу 83 породице са 941 душом (док су овдје поменуте 72 породице са 600 душа).
Уколико је то тачно, то би значило да је мјесто Усорац постојало и након исељавања Усораца.

Ван мреже Небојша

  • Уредник СДНКП
  • Бели орао
  • *****
  • Поруке: 11712
Одг: Усорци
« Одговор #33 послато: Мај 03, 2014, 01:36:30 поподне »
Грб Дескојевића неодољиво подсећа на грб италијанске племићке породице Моранди из Ђенове (разлика је у другачијем распореду боја):



Грб Војиновића такође подсећа на грб италијанске породице Пигини из Имоле. Срђан Рудић сматра да је утицај Италије видљив када су наши грбови у питању.

« Последња измена: Мај 03, 2014, 10:39:12 поподне Небојша »

Ван мреже Amicus

  • Уредник
  • Бели орао
  • *****
  • Поруке: 9245
  • I1 P109 FGC22045
    • Порекло.рс
Одг: Усорци
« Одговор #34 послато: Мај 03, 2014, 09:42:58 поподне »
Грб Дескојевића неодољиво подсећа на грб италијанске племићке породице Моранди из Ђенове (разлика је у другачијем распореду боја).

Грб Војиновића такође подсећа на грб италијанске породице Пигини из Имоле. Срђан Рудић сматра да је утицај Италије видљив када су наши грбови у питању.

Грбови Дескојевића и Војиновића имају немали број двојника међу другим европским породицама, јер избор боја и распоред шаржи на њиховим грбовима спада у најчешће коришћене. За грб Војиновића добар пример је тај грб Пигинија (тал. Pighini) из Имоле.



Marc' Antonio Ginanni,
L'arte del Blasone,
Venezia 1756
« Последња измена: Мај 03, 2014, 10:39:03 поподне Небојша »



Ван мреже Небојша

  • Уредник СДНКП
  • Бели орао
  • *****
  • Поруке: 11712
Одг: Усорци
« Одговор #35 послато: Мај 06, 2014, 07:16:58 поподне »
1550. godine u Liku je naseljena velika grupa Srba od više hiljada duša. Ovo stanovništvo naseljeno je i u susjedne oblasti. Poslije toga naseljeno je još nekoliko grupa.

Posljednja grupa naseljena je iz područja Usore poslije pada Bihaća 1592. godine. O tome kako je sve to rađeno nema sačuvanih dokumenata. Doseljenici su došli iz dubine turske teritorije: iz Hercegovine, Crne Gore, jugoistočne Bosne, Sandžaka, južne Srbije, Poibarja i Kosova, što znači s teritorije srednjovjekovne Srbije i to pretežno iz njenih planinskih predjela.

S druge strane zna se da je Ferhard-paša Sokolović, od 1575. do 1577. godine, pojačao posade u Lici, naredio da se obnovi 20 gradova-tvrđava i u njih preselio Muslimane iz susjednih oblasti, a u neka sela Srbe. Tada su Muslimani naseljeni u Podlapaču, Kurjak, Komić i još neka sela, a Srbi u sela bliže granici radi zaštite muslimanskog stanovništva od upada Krajišnika i senjskih uskoka.

1639. godine iz Petrovog Sela i okoline naseljen je dio Plaškog, Vitunj i Otok. Polovinom XVII vijeka iz Korenice je otišlo u Plaški 12 porodica. Tada je grupa Usorčana naseljena u Jesenicu.

Godine 1658. iz koreničkog područja naseljena je Gacka dolina (Zalužnica, Doljani, Škare, Glavače, Staro Selo, Kompolje, Ponor i Podhum). Bili su to Usorčani (Usorci) ili Vilićani koji su 1592. godine stigli iz Usore, svoga etapnog prebivališta. Preživali su se: Agbaba, Alekšić, Aralica, Babić, Banjanin, Batinić, Borovac, Božičković, Božić, Brakus, Cvjetičanin, Čubrilo, Ćurčić, Diklić, Divjak, Grbić, Grijak, Guteša, Hinić, Hrkalović, Ivančević, Ivković, Jerković, Kalešić, Kamenko, Kangrga, Končar, Košić, Kresović, Kukić, Lavrnja, Lemajić, Lolić, Lukinić, Lužajić, Mandić, Marijan, Mašić, Matić, Mihovilović, Mikić, Milaković, Mirković, Naprta, Narančić, Navala, Opačić, Paskaš, Pavičić, Popović, Potkonjak, Poznić, Predović, Prigmiz, Puhar, Pupavac Rakić, Ružić, Savić, Sekiz (Sekić), Skendžić, Predović, Svilar, Šegan, Škorić, Štetić, Štula, Šušnjić, Varda, Vlaisavljević, Vojvodić, Vujanić, Vukmanović, Vukmirović, Vuksan, Vunjak i dr.

Njima pripadaju i neki rodovi (prezimena) koji su ranije stigli i bili rasuti po planinama, a ovdje je 78 rodova s 90 porodica i oko 1000 duša, od kojih je 309 bilo pod oružjem. Njima spada još 12 porodica preseljenih 1655. godine u Plaški.

»Ovi rodovi su jedan od najjačih srpskih skupova u Lici«. Po njihovom doseljenju general Herberštajn piše: »Ove Usorce hvale mi sa svih strana moji stari graničari, što su pod mojom upravom, i vele da su to viteški i najpošteniji ljudi između svih krajišnika što ih je pod Turcima«.

Извор:

Округ Кореница и котар Удбина у народноослободилачком рату и социјалистичкој изградњи, КАРЛОВАЦ 1979.
« Последња измена: Мај 07, 2014, 01:03:34 пре подне Небојша »

Ван мреже Небојша

  • Уредник СДНКП
  • Бели орао
  • *****
  • Поруке: 11712
Одг: Усорци
« Одговор #36 послато: Мај 06, 2014, 09:39:54 поподне »
" У Крчком санџаку за Вујаниће се зна од 1638. године, и то баш у јеку Кандијског рата. Налазили су се у Кореничком пољу. Та група у Кореничком пољу називала се „Усорачка група“, вјероватно по мјесту њихова поријекла. Поједини историчари сматрају, а и ми им се придружујемо, да се мисли на средњовјековну покрајину Усору у Босни. Ова група је успјела побјећи из Усоре 1653. године на крајишку страну. Прве двије године били су улогорени, а послије су распоређени у нека села, међу којима је најпознатије село Вилић код Оточца.

Сви мушкарци способни за оружје били су ангажовани у борби са Турцима током Морејског рата, па ће тако скоро сви послије постати „заслужници“. Млечани ће уважити њихово антитурско расположење и учествовање у рату.

Вујанићи (J2b) су дошли у Ервеник, по неким претпоставкама, прије него је пала книнска тврђава (1688). Млечани су, свјесни свога неангажовања у протјеривању Турака, али жељни новоослобођеног простора, настојали успоставити своју власт на новоосвојеним просторима, иако на то нису имали никакво, понајмање морално право. Именовали су капетане села, бирајући, по своме нахођењу, „заслужнике“. Ипак, народ је прихватио, мада зловољно, нову власт. Тако су Вујанићи, што својом заслугом што милошћу Млечана, постали капетани села. "

Књига о Ервенику и Буковици, Далмација

Ван мреже Amicus

  • Уредник
  • Бели орао
  • *****
  • Поруке: 9245
  • I1 P109 FGC22045
    • Порекло.рс
Одг: Усорци
« Одговор #37 послато: Јун 04, 2014, 02:44:56 поподне »
Видимо да се Десковићи везују за Омиш и околину. Породица Јурчевић такође води порекло из ових крајева. Постоји мишљење да су они старинци у Омишу, а има их и у Имотском.

Ови Јурчевићи и Усорци у Лици припадају истој хаплогрупи.

Виктор Дуишин у чланку Стара хрватска племена, који је објављен 1937. године у трећем броју Гласника хералдике, наводи да су Јурчевићи (у Каштелима их зову Јурчев) пореклом од племена Качића. О Качићима каже да се у XI веку срећу на северу Далмације, а да су у XIII веку били господари Омиша. Губитком Омиша раселиће се по целом макарском приморју, а од њих ће настати тридесетак породица, чија су се презимена могла пратити до времена кад је чланак објављен.



Ван мреже Amicus

  • Уредник
  • Бели орао
  • *****
  • Поруке: 9245
  • I1 P109 FGC22045
    • Порекло.рс
Одг: Усорци
« Одговор #38 послато: Јун 04, 2014, 03:33:34 поподне »
Све наведено се поклапа са остатком чланка, укључујући и породице настале од потомака неког претка Качића.

Осим њих Дуишин спомиње још и Барановиће (од којих је једна грана живела у Шибенику), Баришиће, Бартуле, Бјелопавловиће, Јуриће (Сплит), Јуричевиће, Кавелиће, Кухловиће, Ловриће (разгранати по Далмацији), Марковиће, Ружиће (Сплит), Шариће (Неретва), Шиље, Трзиће, Везиће, Висковиће (од којих је једна грана живела на Хвару) и Жарковиће.

А Пекићи и Пеко се наводе као иста породица различито помињана зависно од извора.



Синиша Јерковић

  • Гост
Одг: Усорци
« Одговор #39 послато: Јун 04, 2014, 03:55:04 поподне »
Виктор Дуишин у чланку Стара хрватска племена, који је објављен 1937. године у трећем броју Гласника хералдике, наводи да су Јурчевићи (у Каштелима их зову Јурчев) пореклом од племена Качића. О Качићима каже да се у XI веку срећу на северу Далмације, а да су у XIII веку били господари Омиша. Губитком Омиша раселиће се по целом макарском приморју, а од њих ће настати тридесетак породица, чија су се презимена могла пратити до времена кад је чланак објављен.

Треба имати на уму неколике чињенице:

- Јурчевићи о којима је овдје ријеч и који су тестирани као Ј2б М205 су из Студенаца код Имотском (тестирана је и њихова грана одсељена у Витез у Босни). Први историјски документован помен ових Јурчевића је 1686. када се у вријеме бечког рата једна група ових Јурчевића склања пред Турцима из Студенаца у Кучиће поврх Омиша. Дакле је најстарија позната постојбина ових Јурчевића Студенци код Имотског.

-Качићи се спомињу као једно од старохрватских племена на подручју Крке и Зрмање. Није потврђено да ли постоји изравна веза ових Качића из задарског залеђа и каснијих омишких кнезова Качића и макарских Качића из 15.вијека. Прије ће бити да старохрватско племе Качића које се спомиње и у верзији Кашићи нема ништа са омишким и макарским качићима који би могли бити повезани

- неретвански Качићи настањени на простору данашње макарске помињу се још у повељама босанских владара и то као локално ситно племство које само задржава своје посједе. Интересантно је да се у турском попису Херцеговине 1477. помиње џемат Ивана Качића, који је обухватао Макарску, Тучепе и још нека села у макарској околини. Овај помен је веома важан и због још једне чињенице, а то је доказ да је локално племство завршавало у влашком статусу, што се види и на другим мјестима пописа, као у Требињу гдје се изричито каже да је локалним племићима понуђено да пређу у влашки статус. Влашки статус је био најбоље што су Турци могли понудити пораженом српском племићу тог времена. Из те влашке аристократије, настале добрим дијелом и из српских племића који су прешли у влашки статус, створиће се нова елита чије грбове имамо у фојничком односно Охмучевићевом грбовнику. Прво муслиманско становништво, а то је више него очигледно и на основу пописа из 1468. Босне и 1477. херцеговине долазило је из источних и централних дијелова Балканског полуострва, па се као мјеста поријекла наводе: Видин, Софија, Солун, Скопље. Јасно је да је прича о некаквој масовној исламизацији босанског племства прича за малу дјецу. Аутентични пописи говоре да је српско племство махом завршило у влашком статусу. Да ли се као такво, у влашком статусу, касније у 16. и 17. вијеку турчило, је већ друга ствар, али иницијално муслиманско становништво Босне и Херцеговине није било домаћег поријекла.

Ако су Студенци најстарије познато мјесто поријекла Јурчевића, то заиста није далеко од макарских Качића. Мислим да се грб са змајем из фојничког грбовника. појављује у вези управо ових макарских Качића, који су вјероватно повезани са омишким кнезовима Качићима, али не и са старохрватским племеном Кашића из задарског залеђа.

Међутим јасна историјска потврда везе Јурчевић-Качић недостаје.

О Качићима може доста да се прочита у сљедећем раду
http://www.academia.edu/762603/Crtice_o_Kacicima_u_Makarskom_primorju_u_XV_veku

Ван мреже Небојша

  • Уредник СДНКП
  • Бели орао
  • *****
  • Поруке: 11712
Одг: Усорци
« Одговор #40 послато: Јун 04, 2014, 04:00:38 поподне »
Треба имати на уму неколике чињенице:

- Јурчевићи о којима је овдје ријеч и који су тестирани као Ј2б М205 су из Студенаца код Имотском (тестирана је и њихова грана одсељена у Витез у Босни). Први историјски документован помен ових Јурчевића је 1686. када се у вријеме бечког рата једна група ових Јурчевића склања пред Турцима из Студенаца у Кучиће поврх Омиша. Дакле је најстарија позната постојбина ових Јурчевића Студенци код Имотског.

-Качићи се спомињу као једно од старохрватских племена на подручју Крке и Зрмање. Није потврђено да ли постоји изравна веза ових Качића из задарског залеђа и каснијих омишких кнезова Качића и макарских Качића из 15.вијека. Прије ће бити да старохрватско племе Качића које се спомиње и у верзији Кашићи нема ништа са омишким и макарским качићима који би могли бити повезани

- неретвански Качићи настањени на простору данашње макарске помињу се још у повељама босанских владара и то као локално ситно племство које само задржава своје посједе. Интересантно је да се у турском попису Херцеговине 1477. помиње џемат Ивана Качића, који је обухватао Макарску, Тучепе и још нека села у макарској околини. Овај помен је веома важан и због још једне чињенице, а то је доказ да је локално племство завршавало у влашком статусу, што се види и на другим мјестима пописа, као у Требињу гдје се изричито каже да је локалним племићима понуђено да пређу у влашки статус. Влашки статус је био најбоље што су Турци могли понудити пораженом српском племићу тог времена. Из те влашке аристократије, настале добрим дијелом и из српских племића који су прешли у влашки статус, створиће се нова елита чије грбове имамо у фојничком односно Охмучевићевом грбовнику. Прво муслиманско становништво, а то је више него очигледно и на основу пописа из 1468. Босне и 1477. херцеговине долазило је из источних и централних дијелова Балканског полуострва, па се као мјеста поријекла наводе: Видин, Софија, Солун, Скопље. Јасно је да је прича о некаквој масовној исламизацији босанског племства прича за малу дјецу. Аутентични пописи говоре да је српско племство махом завршило у влашком статусу. Да ли се као такво, у влашком статусу, касније у 16. и 17. вијеку турчило, је већ друга ствар, али иницијално муслиманско становништво Босне и Херцеговине није било домаћег поријекла.

Ако су Студенци најстарије познато мјесто поријекла Јурчевића, то заиста није далеко од макарских Качића. Мислим да се грб са змајем из фојничког грбовника. појављује у вези управо ових макарских Качића, који су вјероватно повезани са омишким кнезовима Качићима, али не и са старохрватским племеном Кашића из задарског залеђа.

Међутим јасна историјска потврда везе Јурчевић-Качић недостаје.

О Качићима може доста да се прочита у сљедећем раду
http://www.academia.edu/762603/Crtice_o_Kacicima_u_Makarskom_primorju_u_XV_veku

И мени је доста тешко да поверујем у везу Качићи-Јурчевићи J2b. Ипак су Јурчевићима сродне неке породице из Старе Херцеговине, попут Годијеља и Поровића, које сигурно не воде порекло из Далмације.

Ови Дескојевићи су унели забуну, када је порекло Усораца у питању.

Ван мреже Amicus

  • Уредник
  • Бели орао
  • *****
  • Поруке: 9245
  • I1 P109 FGC22045
    • Порекло.рс
Одг: Усорци
« Одговор #41 послато: Јун 04, 2014, 10:39:44 поподне »
Разуме се да је веза старохрватских Качића са овима који се касније јављају упитна. Дотакао сам се Качића јер су они потенцијална веза између поменутих породица, а што би се некад у будућности могло потврдити или оповргнути тестирањем.

Што се тиче Дескојевића, покушаћу у наредном периоду да проверим још један извор где се помињу, па ако нађем шта ново поставићу.



Окир СРБ

  • Гост
Одг: Усорци
« Одговор #42 послато: Јун 05, 2014, 01:16:20 пре подне »
Дамјановићу, уклоњена је твоја порука, пошто већ традиционално нема никакве везе са темом.
Биће уклоњене и остале које нису тамо гдје им је мјесто, па ти изволи.

Упорно покушаваш да у сваку тему увучеш политику и на жалост пуно пута успјеваш у томе.

damyanovich

  • Гост
Одг: Усорци
« Одговор #43 послато: Јун 05, 2014, 01:17:00 пре подне »
Ok, ovaj put vas napuštam zaista i za stalno. Nemam nameru da učestvujem negde gde se briše bez ikakvih pravila kako kome od 10-ak admina dođe inspiracija.

Dakle, da ponovim, ako uvodite novohrvate i starorhvate, uvedite i novosrbe i starosrbe. Ili nemojte, kako god želite, na kraju obmanjujete samo sebe. Zbogom.

Окир СРБ

  • Гост
Одг: Усорци
« Одговор #44 послато: Јун 05, 2014, 01:30:47 пре подне »
Тема су Усорци.

Јерковић је јасно говорио о Качићима са хрватског подручја (простор до Цетине, насељен Хрватима) и о Качићима са неретванског подручја (насељен Неретљанима или Паганима, како је коме драже).

Твој проблем је што се у 80% случајева јављаш на разним темама да распирујеш политичке приче.
Да ли је то из неког твог комплекса, кризе идентитета или ко зна чега, мене то не интересује.

Тема је о Усорцима, широј родовској заједници, која по свој прилици генетски нема везе ни са средњовјековним Србима, ни Хрватима.
Покушај да допринесеш тој теми, а не да иза сваког ћошка видиш подјелу на ове или оне.

Ван мреже Небојша

  • Уредник СДНКП
  • Бели орао
  • *****
  • Поруке: 11712
Одг: Усорци
« Одговор #45 послато: Јун 05, 2014, 09:26:57 пре подне »
Још једном апелујем на све администраторе да не бришу поруке које нису увредљиве садржине. И по ко зна који пут позивам Дамјановића да се "врати". Ипак он даје посебну драж овом форуму. :)

Ван мреже rajo

  • Члан Друштва
  • Помоћник
  • *****
  • Поруке: 148
  • E-BY14160
Одг: Усорци
« Одговор #46 послато: Јун 05, 2014, 10:44:11 пре подне »
Још једном апелујем на све администраторе да не бришу поруке које нису увредљиве садржине. И по ко зна који пут позивам Дамјановића да се "врати". Ипак он даје посебну драж овом форуму. :)

Придружујем се молби  ;D

Ван мреже Небојша

  • Уредник СДНКП
  • Бели орао
  • *****
  • Поруке: 11712
Одг: Усорци
« Одговор #47 послато: Јун 30, 2014, 11:51:06 пре подне »
Дабар са селима насељен је 1672. године. Аустријски генерал Хербенштајн дове је Србе из Усоре у Босни да би спречио упаде Турака у Крањску и Штајерску. До тада читав крај је био празан. Тада је насељено 90 српских фамилија.

Бискуп Главинић је пребројавао католичке фамилије и у Дабру. На његово велико чуди није нашао ни једног.

Царски генерал Хербенштајн, који је најчешче уговарао прелазе Срба, пише извештај цару Фердинанду 1640. године: "Усорци су најпоштенији и највреднији које смо досад имали, али су сувише надмоћни и њихов велики број би могао угрозити Крајину".

И поред ове подозривости, генерал наставља нове уговоре о прелазу и обећава земљу и слободу вероисповести.

Аустријски генерал, барон Хербенштајн је отишао у Босну, у околину реке Усоре, леве притоке реке Босне, код Добоја. Тамошњи старешина расељених Срба био је Вук-Манојло Мандић. Овај барон, нудећи Србима све повластице, приволио је Манојла Мандића (1672. год.) да са групом од 90 српских фамилија насели празан простор данашњег Личког Дабра.

Ови Срби ће добро доћи Аустро-Угарској да са њима зидају одбрамбене зидове према надолазећим Турцима.

По овом Манојлу Мандићу израсла су многа домаћинства са презименом Мандића у данашњим Дољанима.

Гацка долина и околина на предстражи српства и православља - Ђуро Вукелић



Oток, Муњава, Јасеница, насељени су Србима, који су преведени из Турцима окупиране, Лике, године 1666. Ho пре тих села, 1658 године, аустријски ђенерали превели су мноштво српског народа из Босне, нарочито покрајине Усоре, и насељавали их по овим крајевима.

Оточац, Гацко Поље (некад Вилићко поље) насељени су 1658, из крајева око Усоре, из Босне. Каквога су менталитета ови Усорци-Срби били, видећете из ове војничке оцене: “ове Усорце хвале ми са свију страна моји стари Граничари, што су под мојом управом, и веле да су то витешки и најпоштенији људи између свих крајишника, што их je под Турцима", коју написа за цара барон Алберт. Његов наследник гроф Петар Зрињски исто писаше цару Леополду да ce и други Срби, које води војвода Мандић преко Карловца (раније сам навео: део насељених у Поникве и Дубраве) населе још у Плашки, где да ce направи кула стражара, a остатак да ce насели у Оточац и около Оточца, на великом пољу, коje je за то најпогодније. 27 јула 1659 цар je одобрио ову насеобину, Србима ce измери њихова земља, која ce састојала из: “Вилићког котара” са парохијама: Залужница, Шкаре, Дољани, Оточац, Швица, — па су ce после проширили по Врховинама, па све до Косиња.

Лоза од војводе Мандића постојала je до пред сам рат у Дољанима, a у селу Требињу, покрај Карловца, постоје још презимена Усорац, где je остао један део Мандићевог народа. — Дабар, у њега ce населило 90 српских фамилија
1672 године.

Историјска права српског народа на крајеве: Далмацију, Крбаву, Лику, Горски Котар, Жемберак, Кордун, Банију и Славонију - Синђел Димитрије Душан Балаћ








« Последња измена: Јун 30, 2014, 06:00:14 поподне Небојша »

Окир СРБ

  • Гост
Одг: Усорци
« Одговор #48 послато: Јун 30, 2014, 02:48:28 поподне »
Мандићеви људи прелазе из мјеста Усорац (Крбава), а не из области Усоре.

Ван мреже Небојша

  • Уредник СДНКП
  • Бели орао
  • *****
  • Поруке: 11712
Одг: Усорци
« Одговор #49 послато: Јун 30, 2014, 03:13:34 поподне »
Мандићеви људи прелазе из мјеста Усорац (Крбава), а не из области Усоре.

Ко може да потврди да то место није добило име баш по Усорцима?

Окир СРБ

  • Гост
Одг: Усорци
« Одговор #50 послато: Јун 30, 2014, 03:29:40 поподне »
Ко може да потврди да то место није добило име баш по Усорцима?
Ко може потврдити да се Мандићеви људи називају Усорцима баш по босанској области, а не по селу из кога су прешли?
Извори нас воде до мјеста Усорац (Крбава).

У изворима стоји да су прешли из Усорца. То што аутор горњег дјела, као и многи други, конструише причу на основу своје претпоставке, не обазирући се на изворе, то је његова срамота.

Ван мреже Небојша

  • Уредник СДНКП
  • Бели орао
  • *****
  • Поруке: 11712
Одг: Усорци
« Одговор #51 послато: Јун 30, 2014, 03:41:28 поподне »
Па нису били 400 година у селу Усорац, већ је вероватно то етапа на њиховом путу. Презиме Усорац је настало по Усорцима, сасвим је реално да су и имена неких села настала на исти начин.

Сви аутори који су се бавили овом темом тврде да су ови људи пореклом из области Усоре. Ипак њихово мишљење има предност у односу на наша нагађања.

Ја сам већ говорио да се на основу хаплогрупе која доминира код Усораца не може потврдити миграциони правац североисточна Босна - Лика, али опет, то је једини траг који имамо на основу стручне литературе.


Синиша Јерковић

  • Гост
Одг: Усорци
« Одговор #52 послато: Јун 30, 2014, 04:07:03 поподне »
Мислим да је први који је употребио везу босанске Усоре био Манојло Грбић у Карловачком владичанству. Он је то учинио не наводећи практично никакав извор. Сем тога изгријешио је у још неким својим наводима везано за сеобу Усораца.

Алекса Ивић, са друге стране, чврсто се држао аустријских извора и наводи да су Усорци досељени из неког крајишког мјеста Усорца. То мјесто је морало бити негдје близу ондашње аустријско-турске границе у Лици, чим су Усорци могли са женом, дјецом и стоком прећи на аустријску територију, без знања Турака, како је и било. Моја је процјена да је то мјесто морало бити негдје на потезу Кореница-Удбина.

Е сад, да ли је то мјесто добило име по, за турског вакта досељеним власима Усорцима? Сасвим вјероватно. Као што је Мрсињ добио ново име Кореница, по требињским Корјенићима. Значи није ништа необично. Код санског Моста и данас постоји мјесто Усорци. Још једне Усорце имамо близу Плоча на ушћу Неретве. А све су то мјеста која немају везе са Усором.

Војин Дабић се заиста некритички повео за Грбићевим тумачењем. Из недавно овдје постављеног извора видјели смо да су у Херцеговани заиста постојали некакви власи Усорци, у оквиру Бањана. Дабић тај детаљ није уочио нити га је користио.

Треба додуше рећи да је миграциона рута Херцеговина-Усора заиста потврђена за крај 15. вијека, али немамо никакву историјску потврду да су Власи из Усоре прешли у Крајину ( и сам сам раније вјеровао у то, заснивајући то не на конкретном извору, већ на прептоставци).
« Последња измена: Јун 30, 2014, 04:10:06 поподне Синиша Јерковић »

Окир СРБ

  • Гост
Одг: Усорци
« Одговор #53 послато: Јун 30, 2014, 04:21:04 поподне »
Па нису били 400 година у селу Усорац, већ је вероватно то етапа на њиховом путу. Презиме Усорац је настало по Усорцима, сасвим је реално да су и имена неких села настала на исти начин.

Сви аутори који су се бавили овом темом тврде да су ови људи пореклом из области Усоре. Ипак њихово мишљење има предност у односу на наша нагађања.
Ми знамо да су Мандићеви људи прешли из мјеста Усорац.
То што су прешли из мјеста Усорац, не значи да су они том селу дали име (није немогуће, али немамо доказ).
Мјесто су могли основати неки други људи који су прије Мандићевих људи боравили на том простору.
Знамо да село постоји и након сеобе Мандићевих људи, исто тако је могло постојати и прије но што су се они појавили на том простору.

Није тачно да сви аутори тврде да су Мандићеви људи поријеклом из Усоре.

Ван мреже Небојша

  • Уредник СДНКП
  • Бели орао
  • *****
  • Поруке: 11712
Одг: Усорци
« Одговор #54 послато: Јун 30, 2014, 04:25:29 поподне »
Усорци су највероватније из Херцеговине пореклом. Остаје да видимо да ли су у Лику дошли преко Усоре, по којој су можда и добили име, или неким другим путем.

Окир СРБ

  • Гост
Одг: Усорци
« Одговор #55 послато: Јун 30, 2014, 04:35:57 поподне »
Занимљиво је што имамо помен извјесног Јураја Узорца у Бихаћу, 1540. године.

Ван мреже Љиљан

  • Писар
  • *****
  • Поруке: 310
Одг: Усорци
« Одговор #56 послато: Јун 30, 2014, 08:31:27 поподне »
Petar Skok za riječ Ušôra kaže da može biti iz jezika Cica, dok se još nisu asimilovali, i da znači "izvor u šumi", a što može biti deminutiv vulgarnog latinskog  ūstia odnosno iz latinskog ostium što znači vrata, ulaz, kapija (Etimološki riječnik, druga knjiga str. 551). Ako je toponim vlaški (ćići - vlasi), hoću reći romanski, onda se ime može očekivati na više mjesta nevezano jedan za drugi i prosto bi mogao biti neki potok, rječica, odnosno prostor oko nje (s pretpostavkom da je mjesto Usora dobilo ime po riječici Usori a ne obratno - što je ipak manje vjerovatno).
« Последња измена: Јун 30, 2014, 08:35:29 поподне Љиљан »

Ван мреже Небојша

  • Уредник СДНКП
  • Бели орао
  • *****
  • Поруке: 11712
Одг: Усорци
« Одговор #57 послато: Јун 30, 2014, 09:01:42 поподне »


Srpski dijalektološki zbornik, Institut za Srpski Jezik SANU, 2007

Sirius

  • Гост
Одг: Усорци
« Одговор #58 послато: Јул 30, 2014, 08:21:52 пре подне »
Ranije je istaknuto pominjanje Usoraca Banjana 1466. na teritoriji Hercegovine:

Giurag Gerdmanich de castro Noui coram dominis judicibus de criminali quorum caput fuit ser Marinus Georgii de Goçe conquestus fuit contra Thomassum Bratanouich et contra Voccotam filium dicti Tomassii ambos de vlachis Bagnani de Usorci jurisdictionis Turcorum, dicens quod predicti sibi dicti querelanti furatis fuerunt in dicto castro Noui unum equm coloris sauri.

Postoji još jedan dokument i to iz 1411. godine, gdje se navode Usorci u Hercegovini:

Obrad Vedianouich de Breno coram domino Marino de Restii Rectore conqueritur supra Brathan Ussorçich et Pribillum eius filium vlachos de Ibagnani, dicens quod de mense procxime elapsis predicti aceperunt ei per vim duos castronos quos tenebat Pribislauus Ratchouich.(02.03. 1411.g.), Lam. de foris, II, 37v.

Očito se radi o istoj porodici. Ova familija može da se nađe i u popisu Hercegovine iz 1477. godine (Nahija Piva, drugi naziv Banja, Džemat Ilije, sina Heraka, str.71). Možda se ne mogu prepoznati konkretne ličnosti, ali treba imati u vidu da je kod Aličića u dosta slučajeva Brajan, ono što je u Dubrovačkom arhivu Bratan.

Očito je da je Bratan ili Brajan Usorčić sin ili unuk rodonačelnika ovih Usoraca. 

Mirilovići su po dolasku Osmanlija preseljeni iz istočne Hercegovine u zapadnu, prije njihovog pomjeranja u Dalmaciju (Mirlovića Zagora). Vjerovatno se slično zbilo sa Usorcima, pa je mjesto Usorci kod Ploča ponijelo naziv tokom jedne od etapa njihovih seoba.

Moguće značenje naziva Usorac i Usorčić možda treba tražiti u staroslovenskom jeziku. Jedno od rješenja porijekla ovog imena je ''onaj koji nosi ukrašenu odjeću'': http://dic.academic.ru/dic.nsf/vasmer/49517/%D1%83%D0%B7%D0%BE%D1%80%D0%BE%D1%87%D1%8C%D0%B5

Postoje analogna prezimena u to doba, kao na primjer Zlatonosović (onaj koji nosi odjeću ukrašenu zlatom). 

Ван мреже Небојша

  • Уредник СДНКП
  • Бели орао
  • *****
  • Поруке: 11712
Одг: Усорци
« Одговор #59 послато: Јул 30, 2014, 09:07:07 пре подне »
Краљ Стефан Остоја уступа Дубровчанима села од Курила до Стона, повељом од 15. јануара 1399. године, писаном "у Лишници на Усори", на коју су се заклели властела: војвода Хрвоје, кнез Павле Раденовић, војвода Сандаљ, тепчија Батало, војвода Влатко Твртковић, војвода Вукашин Милатовић, војвода Павле Клешић, кнез Прибоје Масновић, кнез Радоје Радосалић, кнез Радоје Драгосалић, кнез Војислав Војводић, кнез Вукашин Златоносовић и кнез Ковач Дињичић (Повеље и писма I/1, 429).

Видимо да се у прњаворском крају, у писаним документима, помиње место под именом "Лишница у Усори", за које историчари претпостављају да је то данашње место Лишња.

Занимљиво да у Херцеговини постоје Узарићи у општини Широки Бријег. Кроз Узариће (или непосредно поред) протиче река Лиштица. Неодољиво подсећа на оно "Лишница на Усори" из повеље Стефана Остоје, којом уступа Дубровчанима села око Стона.

Стон је релативно близу Широког Бријега, па самим тим и Узарића. Можда се баш у том крају одлучивало о судбини околних села. :)


Sirius

  • Гост
Одг: Усорци
« Одговор #60 послато: Август 21, 2014, 01:37:33 поподне »
Budući da se ne spominje u osmanskom popisu iz 1604. godine, sasvim je moguće da je selo Usorci (sjeverno od Sanskog Mosta) dobilo ime po dijelu ličkih Usoraca koji su se povukli u Bosnu poslije austrijskog zauzimanja Like 1689. godine.

Sudeći po one dvije seobe koje su ranije spomenute, očito se radilo o brojnom rodu, pa postoji mogućnost da na austrijski teritorij nisu bili iseljeni bukvalno svi Usorci.

Poznato je da se na prostor Sanskog Mosta naselilo muslimansko i hrišćansko stanovništvo iz Like i Dalmacije, kada su Austrijanci i Mlečani zauzeli ove oblasti.

Možda se neki rodovi m205 mogu dovesti u vezu sa ovom seobom, npr. Krljići i Lakići.

Zanimljivo mi je da u Gornjim Karajzovcima, odakle je testirani Lakić m205, živi dosta Ilića. Ovi Ilići slave Jovana Zlatoustog.
Ono što je još interesantno je da Ilića koji slave Jovana Zlatoustog ima jedino u okolini Ključa, u Ratkovu, selu koje se nalazi u blizili Sokolove gdje ima i Lakića.

Sudeći po katastru, jedna od najstarijih familija u selu Usorcima su Vasiljevići. Možda su i oni m205.

Ван мреже Небојша

  • Уредник СДНКП
  • Бели орао
  • *****
  • Поруке: 11712
Одг: Усорци
« Одговор #61 послато: Август 21, 2014, 06:29:46 поподне »
Ово за Илиће сам приметио. Илићи су били јаки и у Лици (Мазин).

Могуће да су Крљићи и Лакићи дошли у тој сеоби. Треба прво утврдити да ли су Лакићи M205 у вези са онима из Соколова. Ја мислим да јесу. Матица Лакића томинштака је управо у Горњем Соколову.

Кљевци (одакле су Крљићи) се налазе у непосредној близини Горњег Соколова (Лакићи).

Кљевци:

http://mapcarta.com/18741784

Горње Соколово:

http://mapcarta.com/18745836

Мени "боде очи" предање Лакића из Соколова, које је готово идентично са предањем Новаковића M205. Овакво предање о пореклу нисам пронашао нигде више.

Крајишки Новаковићи су такође пореклом из Лике и Далмације.

У селу Врепцу (Госпић), поред Мандића, Драгосаваца и Наранчића постоје и Новаковићи. Поставља се питање да ли повезани са онима у зап. Босни. Наранчићи и Драгосавци су се исељавали у Босанску Крајину, па стога та веза није немогућа.

Генетика ће показати.


Sirius

  • Гост
Одг: Усорци
« Одговор #62 послато: Август 21, 2014, 07:00:35 поподне »

Мени "боде очи" предање Лакића из Соколова, које је готово идентично са предањем Новаковића M205. Овакво предање о пореклу нисам пронашао нигде више.

Крајишки Новаковићи су такође пореклом из Лике и Далмације.

У селу Врепцу (Госпић), поред Мандића, Драгосаваца и Наранчића постоје и Новаковићи. Поставља се питање да ли повезани са онима у зап. Босни. Наранчићи и Драгосавци су се исељавали у Босанску Крајину, па стога та веза није немогућа.

Генетика ће показати.

Da ne tražim po forumu, kako glase ta predanja?

Inače, što se tiče Novakovića, zapazio sam da blizu sela Usorci postoji zaselak Novakovića koji slave Nikoljdan. Nisu daleko ni Rodići. Ovo napominjem pošto mi se čini da si povezao ove dvije porodice. Ne znam koliko daleko možeš pratiti liniju novogradskih Novakovića, ali mislim da su oni vjerovatno prispjeli u zapadnu Bosnu tokom 19. ili eventualno 18. vijeka. Moguće je da su oni došli na područje Novog Grada, baš iz sanskih Usoraca (zaselak Novakovići). Da li je koincidencija da su naseljeni baš u Usorcima, ne znam, ali proučavajući seobe iz Dalmacije u Bosansku Krajinu tokom 19. vijeka, sve sam više mišljenja da se oni nisu naslijepo iseljavali.

Ван мреже Небојша

  • Уредник СДНКП
  • Бели орао
  • *****
  • Поруке: 11712
Одг: Усорци
« Одговор #63 послато: Август 21, 2014, 07:18:43 поподне »
Ово су та предања:

Новаковићи/Праштали:

http://www.poreklo.rs/forum/index.php?topic=370.0

Лакићи, Соколово:

http://www.poreklo.rs/forum/index.php?topic=619.0

Село Праштали:

http://mapcarta.com/18838650

Новаковићи су почетком 19. века дошли у крајеве око Крупе и Новог. Спадају у старије досељенике. Према М. Карановићу, долазе из Бјелајског Поља, где заиста има пуно Новаковића никољштака.

Видимо да се у предању, као могућа етапна станица, помињу крајеви око Санског Моста.

Мислим да Родићи нису у вези са овим породицама. Другачији миграциони смер, слава и днк.






Окир СРБ

  • Гост
Одг: Усорци
« Одговор #64 послато: Август 21, 2014, 07:59:07 поподне »
С обзиром да Демићи (J2b1) и Мрђеновићи (J2b1) на Банију прелазе из Поуња (први из Глинице, други из Отоке), које није далеко од села Усорци, да ли би могли бити повезани са овим селом? Шта мислите?

http://postimg.org/image/tqix4lpnr/

Sirius

  • Гост
Одг: Усорци
« Одговор #65 послато: Август 21, 2014, 09:17:36 поподне »
Čini mi se da je motiv ''žvakanja trave'' i sl. dosta rasprostranjen u B. Krajini; nedavno sam naišao na sličnu priču o jednoj glamočkoj porodici.   

Ako je selo Usorci zaista dobilo ime po ličkim Usorcima, koji su tu bili naseljeni poslije 1689. godine, smatram da su oni već tokom 18. vijeka napustili ovo mjesto, tj. da su ih Osmanlije raselile. Ovo bi bilo logično s obzirom na njihovu prethodnu praksu da se dogovaraju sa Austrijancima. Tako da je moguće da su jedni otišli u Glinicu, a drugi u Otoku, Kljevce, Ključ... Ovakav scenario bi razriješio pitanje porijekla m205 na Baniji, ali sve ovo je samo pretpostavka.

Sirius

  • Гост
Одг: Усорци
« Одговор #66 послато: Септембар 11, 2014, 10:01:47 пре подне »
Moguće je da su i lički Ognjenovići Usorci. Naime, u Lopašićevim SHK III, str. 150, za godinu 1699. navodi se namjera preseljenja Miloša Ognjančevića/Ognjanovića (u stvari, Ognjenovića), Jovete Mandića i Vučena Vukmanovića u Mekinjar i Podlapaču.

Takođe je sasvim moguće da su baš u ovom kraju, sjeverno i sjeverozapadno od Udbine, živjeli Usorci za vrijeme Osmanlija. To sugeriše i gornji podatak, jer se može pretpostaviti da su se oni (trojica Usoraca) htjeli vratiti na svoje prethodno stanište.

Ван мреже antickiamer

  • Гост
  • *
  • Поруке: 10
Одг: Усорци
« Одговор #67 послато: Новембар 12, 2014, 10:12:59 пре подне »
Pozdrav svima na forumu i svaka čast za ovo što ste dosad postavili!
Zanimljivi i komplikovani su ti Usorci.Istoričari navode različite porodice koje ih čine i kao što reče negde forumaš Sirius, Pavičićev spisak, a i sve ostale treba s rezervom uzeti, zato što su naknadni.
Pošto ste(koliko vidim na ovoj temi i onoj o Godijeljima) naveli mišljenja koja su dali Pavičić i Vukmirović Škarpa, ja bih samo da dodam šta je o tome pisao Vaso Banović, etnograf baš iz tog kraja, u svom delu Gacka dolina s okolnim poljima(Zagreb 1932).Mislim da je ipak on bio najbolji poznavalac tamošnjeg naroda, a svoja iztraživanja je osim iz uobičajenih dokumenata, vršio na terenu i uz pomoć lokalnih učitelja, sveštenika i tamošnjeg naroda.No, genetika će ipak reći zadnju, ali evo i šta kaže Banović:

1)Pominjući seobu 1658., on  izričito kaže;“Potomci onih porodica koje su se preselile iz Usore u gatačku kotlinu jesu:
Aleksići(46k.),Banjani(29k.),Božičkovići(23k.)Vujinovići(4k.),Grozdanići(52k.)Diklići(60k.)
Žunići(10k),Jovići,Kneževići(6k.),Mandići(33k.)Ružići(17k.),Svilari(10k.)Skendžići i Skenžići(33 k.),Stojanovići(38 k.)
broj kuća u zagradi je naravno stanje u  vreme pisanja knjige

2)Hrkaloviće, Narančiće(ovo napominjem zbog one teme o Godijeljima), kao ni mnoge druge  Banović ne navodi kao Usorce, nego kaže ovako:
„Pored prvih poznatih srpskih porodica Novakovića i Budisavljevića doselile su se tamo vrlo rano još i ove porodice:
Borovci(20k),Božići(15k),Brakusi(46 k.),Vukmanovići(7 k.),Vukovojci(13 k.),Ivančevići(61 k.),
Kangrge(18 k.),Kamenko(10 k.),Marijani(27 k.),Mašići(27k.),Narančići(72k.)Popovići(33k.),
Predovići(2k.),Ćurčići(38k.),Hinići(42k.)
(Za Narančiće inače kaže da su najmnogobrojniji rod u gackoj dolini, a ni svoje Banoviće ne navodi medju doseljenike iz 1658, nego medju ranije doseljenke, iako navodi Božićka Banovića sa čuvenog stećka iz Usore/Soli kao mogućeg pretka....

3)Na drugom mestu Banović opet kaže:”Sem porodica što su se doselile iz Ribnika i Podlapca u Brlog, pridošle su iz Like u pomenutu kotlinu u docnija vremena još i ove:Agbabe(danas 18k.),Baklajići(5k.),Bjelobabe(4k.),Vuksani(16k.),Žegarci(31k.)Kukići(10k.)Lavrnje(14k.)Mikići(5k.)Nećaci(28k.),Škorići(7k.).Preci nekojih tih porodica živeli su izvesno vreme u sev.Dalmaciji kao etapnoj zemlji.Iz Dalmacije prešli su najvećim delom u Liku za vreme ustanka protiv Turaka što su ga predvodile vojvode Ilija Smiljanić i Stojan Janković za vreme od 1684. do 1689. god, a iz Like u pomenutu kotlinu.....“

4) Zbog onog što ste pisali na Godijeljima da napomenem samo da Bogunoviće, Banjeglave i Deliće inače nijedan pisac ne svrstava u Usorce(za Banjeglave Pavičić kaže da pripadaju doseljenicima u Brinje još 1638.god., a Bogunoviće ste stavili verovatno preko onog predanje Narančića koje je postavio neko na temi Godijelji).....Što se tiče Delića ( ovo je za forumaša delu973), A.Ivić navodi da se prema popisu od 01.avgusta 1657. medju vojnicima hrvatske granice medju ostalim Srbima nalazi i Vid Delić(službovao u Senju)

5)Inače, od doseljenih Srba u hrvatsku austrijsku granicu još 1642., A.Ivić navodi kao  Srbe iz Usorca: Marka Sekulića,Ognjana Mudrića, Vukosava Bubića,Radotu Božića, Ninka Manojlovića.(zanimljivo je da se nijedno prezime kasnije ne pominje medju Usoračkim, osim Božića), a navodi i Srbe iz Korenice: Todora Vukovojevića, Gvozdana Markovića.

Ван мреже Небојша

  • Уредник СДНКП
  • Бели орао
  • *****
  • Поруке: 11712
Одг: Усорци
« Одговор #68 послато: Новембар 12, 2014, 11:05:10 поподне »
Да ли Васо Бановић каже нешто конкретно о пореклу породица из овог краја (Узелци, Наранчићи итд.)?

Колико сам схватио, сви ови родови које данас сматрамо усорачким су заправо "ушли" у Усорце накнадно, а "прави" Усорци су само Секулићи, Мудрићи, Бубићи, Божићи и Манојловићи?

« Последња измена: Новембар 12, 2014, 11:14:03 поподне Небојша »

Окир СРБ

  • Гост
Одг: Усорци
« Одговор #69 послато: Новембар 12, 2014, 11:25:59 поподне »
Јасно је да постојало село Усорац у Крбави и да су Мандићеви људи прешли из Усорца, а не из Усоре.
Очигледно је да "Усорци/Усорчани" своје име носе по овом селу (пр. Бенковац>Бенковчани), док је њихова веза са Усором под знаком питања.

Питање је како је, када и по коме село добило своје име...
Сасвим сигурно знамо да је село Усорац у Крбави постојало и након сеобе Мандићевих људи.
« Последња измена: Новембар 12, 2014, 11:27:47 поподне Окир »

Ван мреже antickiamer

  • Гост
  • *
  • Поруке: 10
Одг: Усорци
« Одговор #70 послато: Новембар 13, 2014, 01:33:24 пре подне »
Zdravo Mladjo!
Ne, Vaso Banovic kaze da su porodice koje su se doselile iz Usore i to u toj cuvenoj seobi  1658.:
Aleksići,Banjani,Božičkovići,Vujinovići,Grozdanići,Diklići,
Žunići,Jovići,Kneževići,Mandići,Ružići,Svilari,Skendžići i Stojanovići-znaci za Banovica su ovo porodice koje mi danas nazivamo Usorcima tzv „pravi“ Usorci.
Pavicicev spisak usorskih porodica iz te seobe  je obimniji (nekih stotinak prezimena) i postavljen je vise puta ovde na forumu.Banovic ne spominje selo Usorac, ali verovatno su kao sto Okir kaze dosli iz tog sela kome su i dali ime, a ne direkt iz Usore.


Ove Srbe iz Usorca(znaci tog sela Usorca) doseljene u austrijsku granicu jos 1642.: Marka Sekulića,Ognjana Mudrića, Vukosava Bubića,Radotu Božića, Ninka Manojlovića spominje Aleksa  Ivić, a ne Vaso Banovic.Znaci ovo su istorijski likovi i oni su se doselili na austrijsku stranu granice pre  te “velike” seobe Usoraca iz 1658.
Ne znam gde su se naselili, ali takvih prezimena(Sekulic,Mudric,Bubic,Manojlovic), ako se ne varam,  nema u Gackoj dolini uopste, pa ih ni istoricari koji su naknadno na osnovu analize prezimena u tom kraju pokusali da sastave spisak Usoraca ne navode kao Usorce.Jedino Bozici postoje u Gackoj dolini i njih Stjepan Pavicic svrstava u Usorce, a Banovic ih ne svrstava.


Poenta svega je da se autori ne slazu oko toga koje porodice cine te Usorce.Razlog tome je sto ne postoji spisak Usoraca iz seobe 1658., nego se naknadno na osnovu prezimena u selima koje je granicarska vlast dala Usorcima(Staro selo,Skare,Doljani,Glavace,Ponori,Podum,Turjanski,Skare,...) pokusava rekonstruisati proslost, a dodatni problem je sto su u ta sela data Usorcima, kasnije usle i neke druge porodice koje su izbegle sa turskog podrucja za vreme beckog i drugih ratova.Jedan takav spisak (neusoraca) doseljenika u izbeglickom kampu kod Otocca iz marta 1686.g.  je na str 176/177 ovde:http://www.scribd.com/doc/46426951/Aleksa-Ivic-Naselja-i-Poreklo-Stanovnistva-Knjiga-21
Na toj strani imas dosta Uzelaca, a tu su, ali ne znam sad na kojoj strani i Bubic,Mudric,........pogledaj
A  Banovic nema nista konkretno o daljem poreklu porodica sto si me pitao...ali provericu ti to jos.

Окир СРБ

  • Гост
Одг: Усорци
« Одговор #71 послато: Новембар 13, 2014, 02:33:19 пре подне »
Доста података о "Усорцима" постоји код Радослава Лопашића, који се позива прије свега на документе.

"Усорци" се помињу у овим извјештајима:
- Senj, 16.5.1642. godine ("Baron Ivan Albert Herberstein zagovara kod ratnog vieća Vlahe Koreničke i Usorske na Krajini")
- Bosiljevo, 27.7.1658. godine ("Knezovi Juraj i Franjo Frankopani podieljuju Vuku Mandiću kmetove u Bosiljevu za zasluge kod izvedenja Vlaha iz Turske")
- Karlovac, 8.8.1658. godine ("General Karlovački, grof Herbard Auersperg, očituje se glede naseljenja Vlaha Usorčana")
- Niem. Gradac, 19.8.1658. godine ("Članovi ratnog vieća očutuju se, da bi trebalo radi opredieljenja staništa za Vlahe Usorčane odaslati posebne povjerenike")
- Beč, 5.4.1659. godine ("Kralj Leopold I nalaže ratnomu vieću, da se sporazumi sa knezom Petrom Zrinskim radi naseljenja Vlaha Usoračkih")
- Niem. Gradac, april 1659. godine ("Predlog kneza Petra Zrinskoga, kako i kamo da se nasele Vlasi Usorčani")
- Niem. Gradac, april 1659. godine ("Ratno vieće piše generalu Karlovačkom, Herb. Auerspergu, da je odlučeno, naseliti Vlahe Usorčane na Gacki, ali da naseljenici imadu na okupu ostati")
- Beč, 27.7.1659. godine ("Kralj Leopold I određuje, da se Usorski Vlasi po predlogu Petra Zrinskoga nasele u Gackom polju kod Otočca")
- Senj, april 1660. godine ("Knez Petar Zrinski javlja ratnomu vieću, kako su smješteni Vlasi Usorčani u Vilići, Kompolju i uz Gacku, i označuje jim kotare")
- Karlovac, 12.7.1672. godine ("General, grof Ivan Josip Herberstein, potvrđuje povjerentsveno ustanovljene kotare (međe) glede Otočca, Vilića, Brloga, Lučana, Brinja i Dabra")

Сеобу "Усораца" предводе Мандићи, Манојло и Вук.
Мандићи су тестирани као J2b1 M205. Ако бисмо се држали Павичићевог списка, истој хаплогрупи припадају Наранчићи (двије породице), Хркаловићи и Вујанићи.


Ван мреже antickiamer

  • Гост
  • *
  • Поруке: 10
Одг: Усорци
« Одговор #72 послато: Новембар 13, 2014, 02:55:02 пре подне »
Nebojsa, evo proverih i ipak ima kod Banovica nesto konkretnije o Uzelcima.I izvini, nazvao sam te malopre Mladjo, ostalo mi u glavi da je izvesni Mladjo okacio spisak Usoraca iz monografije sela “Turjanski”. I sad to trazim, a ne mogu da nadjem.Bilo bi dobro uporediti spisak iz te knjige,Pavicicev i Banovicev
A ovako inace kaze Banovic za Uzelce:
“Najmnogobrojnije licko srpsko pleme Uzelci s 319 kuca, od kojih otpada na gatacku kotlinu 34 kuce, doselili su se iz Bosne pri kraju turske vladavine u Lici.U pomenutom doseljenickom logoru(misli bas na onaj spisak sto sam ti poslao) nalazili su se ovi njihovi preci ili srodnici:Vukosav,Vucko,Lazo,Maksim i Padjen Uzelac.....
Prvi put pominje se Novak Uzelac medju onim ustanicima iz severne Dalmacije protiv turske vlasti, kojima se pridruzise i  nasi Podgorci pod vodjstvom Jerka Rukavine i Dujma Kovacevica.Ustanak je bio taj 1683.god.....”

Za Narandzice sam ti to sto imam napisao u prvoj poruci, ali posto nemam celu knjigu nego kopije strana koje su mi trebale, ako si iz NS idi u Maticu, tamo imas celu knjigu.

Синиша Јерковић

  • Гост
Одг: Усорци
« Одговор #73 послато: Новембар 13, 2014, 07:05:11 пре подне »
Када се користе извори, обратите пажњу на старост и вриједност извора. Не могу се у исту раван стављати запажања Бановића, па и Павичића из 20. вијека и рецимо оригинални пописи крајишника из 18. вијека.

Ово наводим, јер видим да се о томе ко је Усорац , а ко није, пише на основу тога да ли је неког као таквог одредио Павичић или Бановић или сутра неко трећи.

Иста је ствар за конструкцију око досељавања из Усоре. Свако ко је читао оригиналне изворе о пресељењу Усораца (дали Лопашић и Ивић) види колико је таква идеја без икаквог смисла. Усорци су великој тајности, са женама, дјецом и стоком прешли са турске на аустријску територију и логично је да су се налазили негдје близу границе два царства, по свој прилици на Крбави. Идеја да су све са стоком путовали од Усоре кроз чисто турски крај 300-400 километара до Оточца заиста је у домену фантастике.

Е сад да ли су некад у претходним миграцијама прошли кроз Усору, па име новом селу Усорцу дали по старом крају, то тешко да можемо знати. Треба имати у виду и постојање влаха Усораца у Херцеговини у средњем вијеку.

Мандићи су предводили сеобу Усораца и били њихова најзначајнија породица, мислим да у припадност Мандића Усорцима не би требало сумњати.

Ван мреже antickiamer

  • Гост
  • *
  • Поруке: 10
Одг: Усорци
« Одговор #74 послато: Новембар 13, 2014, 12:05:11 поподне »
Nesto se nismo izgleda razumeli, jer ja ne sporim nista sto ste dosad pisali!
1)Nemam nikakvu teoriju oko doseljavanja Usoraca direkt iz Usore!!!!!!!!
Kraj izmedju Bunica i Korenice(u selu Usorac ili vise nekih manjih zaseoka pod skupnim imenom Usorci) je kraj u kome su ziveli Usorci skoro stotinak godina pre seobe u okolinu Otocca!Mislim da sam citao da je kolonizaciju tog kraja izvrsio Farhad pasa Sokolovic do 1577.g.Osim sela Usorac u tom kraju oko Bunica su pominjani i toponimi Vujinove glave(kod Banovica imamo Vujinoviće,kod Pavicica Vujaniće), a postoji i jos jedan toponim-Skenžine kuće(imamo kod obojice Skenžiće), koji potvrdjuju njihovo prisustvo u tom kraju!Znaci za mene je nesporno da su u kraj oko Otočca presli iz okoline Bunića! Gde su  bili pre toga, ne znamo...mozda su pomereni sa Une, a mozda dublje iz unutrasnjosti, to istrazujete...
2)Banoviceva razmisljanja postavih, zato sto je ovo mesto gde sabirate sve o Usorcima, pa nema razloga da ne budete upoznati i sa njegovim razmisljanjima i istrazivanjima
3)Ivića postavih cisto kao zanimljivost, jer se u istorijskim dokumentima pominju neka prezimena iz sela Usorac kojih kasnije nema!
4)Mandići nisu nista ni vise ni manje znacajna porodica od ostalih.Postojali su ugledni pojedinci iz razlicitih porodica u razlicita vremena, pa su tako  Vuk i Manojlo Mandic u svoje vreme bili ugledne licnosti..ni to ne sporim, niti njihovu pripadnost Usorcima!!!!
5)Stavio sam Banoviceve navode o Narančićima zato sto ih Pavicic ubraja u Usorce, a Banovic ih smatra najmnogobrojnijim rodom u okolini Otočca i ubraja medju najstarije doseljenike(starije od Usoraca), isto kao i Novakoviće(a imate koliko se secam i  Novakovice  isto J2b1 M205)....
6)Verovatno ni Pavicic ni Banovic niti neko drugi nisu potrefili bas sve kako treba, zato sam i rekao da treba biti oprezan sa tim kasnijim spiskovima i uporediti ih, a genetika ce svakako reci konacnu!

Синиша Јерковић

  • Гост
Одг: Усорци
« Одговор #75 послато: Новембар 13, 2014, 12:20:59 поподне »
Nesto se nismo izgleda razumeli, jer ja ne sporim nista sto ste dosad pisali!
1)Nemam nikakvu teoriju oko doseljavanja Usoraca direkt iz Usore!!!!!!!!
Kraj izmedju Bunica i Korenice(u selu Usorac ili vise nekih manjih zaseoka pod skupnim imenom Usorci) je kraj u kome su ziveli Usorci skoro stotinak godina pre seobe u okolinu Otocca!Mislim da sam citao da je kolonizaciju tog kraja izvrsio Farhad pasa Sokolovic do 1577.g.Osim sela Usorac u tom kraju oko Bunica su pominjani i toponimi Vujinove glave(kod Banovica imamo Vujinoviće,kod Pavicica Vujaniće), a postoji i jos jedan toponim-Skenžine kuće(imamo kod obojice Skenžiće), koji potvrdjuju njihovo prisustvo u tom kraju!Znaci za mene je nesporno da su u kraj oko Otočca presli iz okoline Bunića! Gde su  bili pre toga, ne znamo...mozda su pomereni sa Une, a mozda dublje iz unutrasnjosti, to istrazujete...
2)Banoviceva razmisljanja postavih, zato sto je ovo mesto gde sabirate sve o Usorcima, pa nema razloga da ne budete upoznati i sa njegovim razmisljanjima i istrazivanjima
3)Ivića postavih cisto kao zanimljivost, jer se u istorijskim dokumentima pominju neka prezimena iz sela Usorac kojih kasnije nema!
4)Mandići nisu nista ni vise ni manje znacajna porodica od ostalih.Postojali su ugledni pojedinci iz razlicitih porodica u razlicita vremena, pa su tako  Vuk i Manojlo Mandic u svoje vreme bili ugledne licnosti..ni to ne sporim, niti njihovu pripadnost Usorcima!!!!
5)Stavio sam Banoviceve navode o Narančićima zato sto ih Pavicic ubraja u Usorce, a Banovic ih smatra najmnogobrojnijim rodom u okolini Otočca i ubraja medju najstarije doseljenike(starije od Usoraca), isto kao i Novakoviće(a imate koliko se secam i  Novakovice  isto J2b1 M205)....
6)Verovatno ni Pavicic ni Banovic niti neko drugi nisu potrefili bas sve kako treba, zato sam i rekao da treba biti oprezan sa tim kasnijim spiskovima i uporediti ih, a genetika ce svakako reci konacnu!

Бановића нисам читао, већ закључујем из оног што је овдје изнесено. Ако каже да су Наранчићи неки стари насељеници, онда ми је логично да наведе извор, неки списак на основу којег то тврди. Исто је и за Павичића, он је у Усорце угурао и становнике личког Дабра и Глибодола, иако су они преселили неких 20 година након Усораца и са овима нису у вези.

Практично, списка Усораца из 1658. немамо, бар га нема објављеног, али с обзиром да се код Лопашића и Ивића наводе конкретан број породица, претпостављам да списак постоји негдје, можда у архиви.

Слажем се да генетика једина може да да одговор, а као ствари сада стоје Ј2б М205 ми је најизгледнија за хаплогрупу Усораца, ако су они као род или група сродних породица у том смислу постојали.

Ван мреже antickiamer

  • Гост
  • *
  • Поруке: 10
Одг: Усорци
« Одговор #76 послато: Новембар 13, 2014, 04:42:37 поподне »
Sinisa,
da li postoji opsirni popis Krcko-lickog sandzaka za period posle 1580-e?

Ван мреже Небојша

  • Уредник СДНКП
  • Бели орао
  • *****
  • Поруке: 11712
Одг: Усорци
« Одговор #77 послато: Новембар 13, 2014, 05:14:37 поподне »

5)Stavio sam Banoviceve navode o Narančićima zato sto ih Pavicic ubraja u Usorce, a Banovic ih smatra najmnogobrojnijim rodom u okolini Otočca i ubraja medju najstarije doseljenike(starije od Usoraca), isto kao i Novakoviće(a imate koliko se secam i  Novakovice  isto J2b1 M205)....


Испод турске тврђаве у Врепцу затекао је бискуп Главинић 40 влашких кућа. Крајишки попис из 1701. године спомиње на том подручју пусто насеље Павловац. Године 1712. у Врепцу и Павловцу било је укупно 740 становника. Од породичних имена спомињу се Бобићи, Богдановићи, Божићи, Цетне, Граховци, Грубићи, Клековићи, Кокоти, Кораћи, Крајновићи, Мандарићи, Мандићи, Микелићи, Мишевићи, Наранчићи, Новковићи, Његомири, Павичићи, Поповићи, Рајчевићи, Ракићи, Стојсављевићи, Сунајке, Шакићи, Тодоровићи, Томаши, Узелци, Вуковићи, Зелентуровићи и Зороје.

Већи део поменутих породица доселио се овамо од Оточца и Бриња, где су живеле као турске избеглице. Остали су дошли из Буковице, Книна и околине Грахова.

У лето 1658. извршена је нова колонизација турских избеглица у којој су учествовале влашке породице које су раније живеле на Коренички пољу. Ти досељеници имали су заједничко име Усорци или Усорчани. Дошло их је стотинак породица. Тим досељеницима доделила је крајишка комисија земљу у селима Компољу, Ораовцу, Понору, Хуму, Потхуму, Залужници, Дољанима, Брезовцу, Шкарама и Главаци. Источни део тих села у којима беху Потхум, Залужница, Дољани, Маказе, Главаце, Орловац и Старо Село добило је тада заједничко име Виличи. Међу поменутим пребезима од Кореничког поља дошли су овамо: Агбабе, Алексићи, Аралице, Бабићи, Бањани, Батинићи(I2a DS?), Божичковићи, Божићи(E1b?), Брекићи, Цвјетничани(E1b?), Чубрило, Ћурчићи, Диклићи, Дивјаци, Гријаци, Гутеше, Хинићи, Хркаловићи(J2b1), Иваничевићи, Ивковићи, Јерковићи(I2a DS), Калешићи, Каменко, Кангрге, Кошићи, Кресовићи, Кукићи, Лаврње, Лемајићи, Лолићи, Лукинићи, Лужајци, Мандићи(J2b1), Маријани, Машићи, Матићи, Михаиловићи, Микићи, Милаковићи, Напрте, Наранчићи(J2b1), Навале, Опачићи(I2a DN), Паскаши, Павичићи, Поповићи, Поткоњаци, Познићи, Предовићи, Пригмизи, Пухари, Пуповци, Ракићи, Ружићи, Савићи, Секизи, Скенџићи, Стојановићи(Е1b?), Свилари, Шегани, Шкорићи(I1), Штуле, Шушнићи, Варде, Влаисављевићи(I2a DS?), Војводићи(I1), Вујанићи(J2b1), Вукмановићи, Вуксани и Вуњаци.

Извор: "О етногенези становништва Лике" - Мирко Марковић

Хаплогрупе поред презимена сам уносио на основу података из днк пројекта и потенцијалне везе ових породица са усорачком групом. Видимо да су прилично хетерогени када је у питању генетика.
« Последња измена: Новембар 13, 2014, 09:17:39 поподне Небојша »

Синиша Јерковић

  • Гост
Одг: Усорци
« Одговор #78 послато: Новембар 13, 2014, 09:01:52 поподне »
Sinisa,
da li postoji opsirni popis Krcko-lickog sandzaka za period posle 1580-e?

Колико ја знам, преведен и објављен не постоји. Могуће је да постоји у турским архивама и као да сам негдје прочитао да га је неко користио као извор (у турском оригиналу) али не могу се сјетити гдје.

Знам да би тај попис био кључна ствар за коначно склапање слике о сеобама крајишких Срба. Управо је турска граница за  крај 16. и почетак 17. вијека период у ком се појављује рупа у изворима.

Ван мреже antickiamer

  • Гост
  • *
  • Поруке: 10
Одг: Усорци
« Одговор #79 послато: Новембар 18, 2014, 02:54:38 поподне »
Испод турске тврђаве у Врепцу затекао је бискуп Главинић 40 влашких кућа. Крајишки попис из 1701. године спомиње на том подручју пусто насеље Павловац. Године 1712. у Врепцу и Павловцу било је укупно 740 становника. Од породичних имена спомињу се Бобићи, Богдановићи, Божићи, Цетне, Граховци, Грубићи, Клековићи, Кокоти, Кораћи, Крајновићи, Мандарићи, Мандићи, Микелићи, Мишевићи, Наранчићи, Новковићи, Његомири, Павичићи, Поповићи, Рајчевићи, Ракићи, Стојсављевићи, Сунајке, Шакићи, Тодоровићи, Томаши, Узелци, Вуковићи, Зелентуровићи и Зороје.

Evo Nebojsa,  naidjoh na interesantnu stvar....

1)Ovde je u pitanju grad Novakovic(Novaki)
“Novaković(Novaki) u selu Donja Ploča nedaleko Lovinca.....Novakovic(Nouazolic) je Merkator na svojoj karti smjestio jugoistočno od Zebe i istočno od Metka ispod onih brda koja čine granicu izmedju Like i Krbave.Ovako opisani položaj odgovara današnjem položaju Štulića kule tako da je možemo poistovjetiti s ovim gradom.
Medju gradovima koje je 1509.g u Lici stekao Ivan Karlović pominju se i Novaki.Popis utvrda koje su 1577.g. Turci zaposjeli takodjer spominje dva kaštela Novaka.Kako je grad 1509.god.stekao Ivan Karlović najvjerojatnije nije pripadao Mogorovićima.......” str 23 http://www.scribd.com/doc/29402401/Naseljenje-Like-Tekst

2)Ovo je od Vase Banovića:”....Za porodice Novaković i Budisavljević utvrdjeno je da su se jos pre Turaka naselili u Lici.Jos godine 1408. dao je Nikola IV Frankopan Pavlu Novakoviću u zamenu za grad Ostrovicu kod Gospića zemlje oko Zalužnice i Sinca (villa Zalug i villa Zynacz)Vidi:vjesnik hrv.arheol.drustva VI-12,odnosno knjigu Rad.Grujića str 279, kao i u Povijesti biskupijah senjske itd. od M.Sladovića,Trst 1856. g.str 28.

3)Popis 1915.g. Novakovica i Novkovica u Lici
Novakovic
-82, 1)Gospic-1, 2)Kupirovo(Srb)-3, 3)Osreci(Srb)-3, 4)Velika Popina-39,
5)Pribudic(Zrmanja)-28, 6)Prljevo(Zrmanja)-3, 7)Zaluznica-4,
Novkovic
-42, 1)Brotnja(Srb)-3, 2)Dabasnica(Srb)-4, 3)Gospic-1, 4)Gracac-1
Na vasem portalu nadjoh da Novakovica ima i u Vrebcu(pa i u zaseoku Pavlovac)
http://www.poreklo.rs/2012/08/21/poreklo-prezimena-selo-vrebac-gospić-lika/

Meni je interesantno sto se po ovom popisu iz 1915.god.,ovim podacima sa vaseg portala i ovog gore sto si stavio za Vrebac, vide dve grupe Novakovica:
Ogromna grupa je u juznoj Lici(Vrebac,Velika Popina,Pribudic,Srb,Zrmanja-znaci sve okolina Gospica i Gracaca gde je i onaj grad Novaki sto se pominje 1509.g, a tu je i grad Ostrovica koju je Pavle Novakovic prodao, a i Pavlovac u Vrepcu je mozda po njemu dobio ime)
Druga grupa od samo 4 kuce je u okolini Otocca(Zaluznica) tacnije bas u istom mestu koje je 1408. dobio Pavle Novakovic.Inace Zaluznica je selo koje je kasnije naseljeno Usorcanima/Usorcima

Da li je moguce da su bas i u Zaluznicu(kod Otocca) koju dobi Pavle Novakovic i u napusteni Pavlovac-sad zaselak Vrepca u blizini  Gracaca gde postoje Novakovici, usli kasnije neki drugi Novakovici, a ne ustvari ti stari Novakovici?!?!

Ван мреже Небојша

  • Уредник СДНКП
  • Бели орао
  • *****
  • Поруке: 11712
Одг: Усорци
« Одговор #80 послато: Новембар 18, 2014, 04:26:09 поподне »
Хвала на занимљивим подацима. Место "Горња Плоча" је постојало и пре доласка Турака у Лику. Старији назив "Новаковићи" (Новаци).

Сетих се да је Sirius помињао Усорце крај Плоча на ушћу Неретве, али не верујем да су ово име донели досељеници из Херцеговине.

Новак је пречесто име у западним крајевима. Сасвим је реална опција да су неки "Власи" узели то презиме тек по доласку у Лику.

Иначе, у Лици највише Новаковића има у Грачацу и околини. Досељени су из северне Далмације, где су такође веома разгранати.


Ван мреже Небојша

  • Уредник СДНКП
  • Бели орао
  • *****
  • Поруке: 11712
Одг: Усорци
« Одговор #81 послато: Март 03, 2015, 10:46:29 поподне »
" Средином XVII века највише се водила кореспонденција о сеоби Срба из Усорца. Преговори су вођени од 1641. до 1658, кад је тек успело да се пресели око пет хиљада душа, од чега 500 способних за оружје. Јер су Срби Усорчани постављали доста тешке услове, којима су се опирали нарочито хрватски племићи. Дуго ови Срби нису били насељени, већ су живели напољу. Тек 1660. добише одобрење да се настане у Брлогу, Оточцу и Брињу. Судбина усорачких Срба отрезнила је многе друге у Турској који су се спремали за сеобу, и ова је неко време била обустављена, бар што се масовног исељавања тиче. Али кад Турци настрадаше под Бечом 1683, настаде опет живљи покрет за сеобом. "

" Али против других Срба су Франкопани и даље интригирали и тужили се: против кореничких 1642, називајући из издајицама. Барон Херберштајн их узе у искрену одбрану, говорећи за усорачке Србе да су познати са своје храбрости, а за кореничке да су више пута, уз опасност по свој живот, чинили услуге аустријској ствари. (Ивић, стр. 65) "

" Поводом покушаја прелаза усорачких Срба у Хрватску око 1653, Хрвати се успротивише. "Сталежи хрватски, кад већ нису могли да потчине себи досељенике, израдили су у угарском сабору да запречи нове сеобе..."

Извор: "Спорне територије Срба и Хрвата", Лазо М. Костић



Извор: "Гацка долина и околина на предстражи српства и православља", Ђуро Вукелић
« Последња измена: Март 03, 2015, 11:24:07 поподне Небојша »

Ван мреже Небојша

  • Уредник СДНКП
  • Бели орао
  • *****
  • Поруке: 11712
Одг: Усорци
« Одговор #82 послато: Мај 11, 2015, 12:13:13 пре подне »
Милутиновић (Ј2b1) из околине Крушевца, има поклапање 11/12 са неким Павичићем.

Павичић је од података оставио само презиме: Wood-Pavicich. Претпоставка је да су пореклом из Хрватске.

Презиме Павичић се помиње у оном чувеном списку Усораца:

У лето 1658. извршена је опет нова сеоба Срба у околину Оточца. У њој су учествовале многобројне породице које су Турци били населили у Коренички пољу. Оне су носиле скупно име Узорци или Узорчани.

У тој су сеоби на то оточко подручје доселили:

Агбабе, Алексићи, Аралице, Бабићи, Бањани, Батинићи, Божичковићи, Божићи, Брекићи, Цвјетнићани, Чубриле, Ћурчићи, Диклићи, Дивјаци, Грљаћи, Гутеше, Хинићи,Хркаловићи, Иванчевићи, Ивковићи, Јерковићи, Калешићи, Каменко, Кангрге, Косићи, Кресовићи, Кукићи, Лаврње, Лемајићи, Лолићи, Лукинићи, Лужајићи, Мандићи, Маријани, Машићи, Матићи, Миховиловићи, Микићи,Милаковићи, Мирковићи, Напрти, Наранчићи, Навале, Опачићи, Паскаши, Павичићи, Поповићи, Поткоњаци, Познићи, Предовићи, Пригмизи, Пухари, Пуповци, Ракићи, Ружићи, Савићи, Секиз, Скенџићи, Стојановићи, Свилари, Шегани, Шкорићи, Штуле, Шушнићи, Варде, Влаисављевићи, Војводићи, Вујанићи, Вукмановићи, Вуксани и Вуњаци.


Занимљиво да се Павичићи помињу у Врепцу, још 1712. године. У овом месту било је Наранчића, Мандића и Драгосаваца, који су већ потврђени као J2b1.

Треба напоменути да у Лици има и пуно католика који носе ово презиме.


« Последња измена: Мај 11, 2015, 12:15:32 пре подне Небојша »

Demetrius

  • Гост
Одг: Усорци
« Одговор #83 послато: Мај 11, 2015, 09:45:43 пре подне »
Претрагом особа на фејсбуку пронашао сам двије особе са презименом Wood-Pavicich. Родом су из истог мјеста - Tucson, Arizona.

Претрагом телефонског именика Аризоне пронашао сам шест особа са презименом Pavicich.


Пратио сам тројицу Павичића из мјеста Tucson, Arizona, који су очито родбински повезани. Примјетио сам да се код њих међу претходним адресама наводи Valparaiso, Indiana.





На америчком попису из 1940. године налазим велику задругу Спасе Павичића у Индијани.


Спасо Павичић родом је из Шкара код Оточца.


Користећи документе са сајта Eliss Island сазнао сам да је Спасенија Павичић од оца Дане, родом из Шкара, 1910. године путовао код брата Милана у Индијану.


Ако узмемо у обзир имена из задруге Спасе Павичића и Павичића из Аризоне, помињање Индијане код Павичића из Аризоне, Павичиће са списка Усораца и досадашње резултате тестираних Усораца, можемо закључити да се ради о Павичићима Усорцима.

Ван мреже Небојша

  • Уредник СДНКП
  • Бели орао
  • *****
  • Поруке: 11712
Одг: Усорци
« Одговор #84 послато: Мај 30, 2015, 11:27:52 пре подне »
Од истраживања са наших простора, у YHRD базу убачени су следећи подаци:

1. Gršković B., Mršić G., Polašek O., Vrdoljak A., Merkaš S., Anđelinović S. (2011), 'Population data for 17 short tandem repeat loci on Y chromosome in northern Croatia

2. Marjanovic D., Fornarino S., Montagna S., Primorac D., Hadziselimovic R., Vidovic S., Pojskic N., Battaglia V., Achilli A., Drobnic K., Andjelinovic S., Torroni A., Santachiara Benerecetti AS., Semino O. (2005), 'The peopling of modern Bosnia-Herzegovina: Y-chromosome haplogroups in the three main ethnic groups

3. Veselinovic IS., Zgonjanin DM., Maletin MP., Stojkovic O., Djurendic Brenesel M., Vukovic RM., Tasic MM. (2008), 'Allele frequencies and population data for 17 Y-chromosome STR loci in a Serbian population sample from Vojvodina province

https://yhrd.org/pages/resources/publications_and_references


У Федерацији БиХ је тестирано Сарајево (35) и Мостар (34)

У Републици Српској Добој, Бања Лука и Бијељина (31)

https://yhrd.org/YC000111-Damir%20Marjanovic,%20Lejla%20Kovacevic


На YHRD мапи Ј2б1, видимо појачано присуство на западу Хрватске, али и у северној Босни



Ово може бити занимљиво због путање Усораца и маглајских Влаха.
« Последња измена: Мај 30, 2015, 01:17:44 поподне Небојша »

Ван мреже Небојша

  • Уредник СДНКП
  • Бели орао
  • *****
  • Поруке: 11712
Одг: Усорци
« Одговор #85 послато: Јун 14, 2015, 04:39:37 поподне »
Лички Кресовићи (Кресојевићи) спадају у групу кореничких родова, који су познати под заједничким називом Усорчани или Узорчани.

Под тим називом се ова група родова спомиње у документима писаним у 17. веку. Иако све породице Усорчана нису међусобно сродне, све оне воде порекло из исте области. Та област је Усора у северној Босни, по којој су и добили овај заједнички назив.

Усором се назива област у сливу истоимене реке, леве притоке реке Босне. Данас су највећа места на реци Усори, или у њеној близини, Теслић, Тешањ и Добој. Досељавања предака Усорчана, а међу њима и предака Кресовића, из Босне у коренички крај одиграло се свакако крајем 15. или током 16. века, у време најинтензивнијег досељавања Срба у ову крајишку област.

Данас се не може са сигурношћу установити даље порекло Усорчана, али се може, кроз призму општих миграционих струјања у Усори, основано претпоставити. Наиме, зна се да је велика група Херцеговаца из Бањана и из непосредне околине тога племена, досељена између 1463. и 1485. године у северну Босну. Ти Херцеговци су се населили у Усору и суседне области, где су постали најбројнији православни елемент. Ова сеоба је знатно утицала на промену конфесионалне слике тамошњег становништва у корист православаца.

Бањани су, иначе, племе на данашњој црногорско – херцеговачкој граници, североисточно од Требиња и северозападно од Никшића. Ово племе је, као и целокупна никшићка област и још неки источнији предели, раније припадало Херцеговини, а данас се рачуна у Црногорску Херцеговину.

Ови Херцеговачки досељеници су свакако играли значајну, највероватније и пресудну улогу у формирању групације, од које воде порекло родови личких Усорчана.


Извор: Александар Бачко, "Жегар"

Ван мреже Сол

  • Истраживач
  • *******
  • Поруке: 1265
Одг: Усорци
« Одговор #86 послато: Новембар 29, 2015, 02:18:38 поподне »
Grb Deskojevića — u srebrnom polju tri crnačke glave.


Pošto pojedince sa ovim prezimenom nije bilo moguće identifikovati u srednjovjekovnim izvorima najvjerovatnije je da se ovdje radi o porodici Dekojević ili Dehoević. Naime, godine 1409. spomenut je Ostoja Pribatović iz katuna Dekojević, a tridesetih godina 15. veka Mikluš Dehojević je bio knez vlaha za cijelu Cetinsku župu.

Andrija Kačić Miošić Deskojeviće prostorno veže za Omiš. Sa sličnim prezimenom zabeležen je 1449. godine i knez Stjepan Dešković iz Glamoča a zanimljivo je spomenuti da je car Ferdinand I 19. marta 1846. godine podijelio austrijsko plemstvo Antunu Deškoviću koji je tom prilikom dobio grb sa svim bitnim elementima grba Deskojevića iz iliskih grbovnika.

FOJNIČKI GRBOVNIK

Вероватно прво помињање једног Десоја у повељама. Није искључено да је овај Десоје био и племић, јер др. Исаиловић наводи разне примере да су повеље састављали и племићи, као нпр. Свилојвићи.

Невен Г. Исаиловић: ВЛАДАРСКЕ КАНЦЕЛАРИЈЕ У СРЕДЊОВЕКОВНОЈ БОСНИ,Београд, 2014, стр. 107



https://fedorabg.bg.ac.rs/fedora/get/o:9326/bdef:Content/get
СОКО БАIО СА ТРИЕС ЗМАIEВАХ МРѢЕТ НЕЋЕ ДОК СВѢЕТА ТРАIЕ

Ван мреже Amicus

  • Уредник
  • Бели орао
  • *****
  • Поруке: 9245
  • I1 P109 FGC22045
    • Порекло.рс
Одг: Усорци
« Одговор #87 послато: Децембар 21, 2015, 09:49:29 поподне »
Нађох један рад на енглеском, објављен у зборнику Balcanica posnaniensia (Vol 22), а тиче Морлака и помињу се Морлаци Десковићи.

1558: Morlach families came from Dalmatia and were settled in small villages around S. Lorenzo del Pasentico. Together with other villages where Morlachs were settled in 1556: Pascotich, Dunsan, Descovich, Gardevich, Cossulich, Rupenovich, Vratovich şi Grubarevich, they formed a new village named Villanova17

17 Schiavuzzi, Cenni storici sull′ etnografia, 98.

Извор: Dana Caciur, Considerations regarding the Morlachs migrations from Dalmatia to Istria and the Venetian settlement policy during the 16th century

Наведени број зборника бави се посебно влашким питањем, а добра ствар је да су скоро сви текстови на енглеском, док је препоручљиво обратити пажњу и на раније бројеве овог зборника јер се Пољаци озбиљно баве историјом овог простора.



Ван мреже Небојша

  • Уредник СДНКП
  • Бели орао
  • *****
  • Поруке: 11712
Одг: Усорци
« Одговор #88 послато: Април 10, 2016, 09:53:51 пре подне »
"Старешине петог и седмог џемата Степан син Ивана и Радисав син Паскаша, заједно са џематима Страхиње, Иваниша и Ђорђа, зимовали су у месту Љубовиђа, а летовали су у местима: Јелењак, Врато, Потрк, Крња Јела, Кричани, Коњ, Ступ, Играч, Борањ, Камена Вода, Жар, Барица, Жјебато, Стога, Пониквица, Јелешка и Дуга. Сви ови катуни зимовали су у поречју реке Љубовиђе, док су летња станишта захватала и шире подручје Потарја, подручје тарских Никшића и Кричке."

Извор: "ЉУБОВИЂА У ПОПИСУ ХЕРЦЕГОВАЧКОГСАНЏАКА ИЗ 1475/77. ГОДИНЕ",  Божидар Шекуларац, Маријан Премовић

http://www.maticacrnogorska.me/files/56-57/10%20bozidar%20sekularac,%20marijan%20premovic.pdf


Интересанто да се презиме Паскаш јавља и на оном списку личких Усораца.

Сириус је још раније ушао у траг оном Томашу Братановићу из 1466. године (Bagnani de Usorci). На основу пописа херцеговачког санџака из 1477. године, може се видети да се Томашеви синови помињу у џемату Илије, сина Херака (нахија Пива, "Бања").

Крајишки Усорци су по свему судећи пореклом из ових крајева.


Ван мреже Небојша

  • Уредник СДНКП
  • Бели орао
  • *****
  • Поруке: 11712
Одг: Усорци
« Одговор #89 послато: Мај 02, 2016, 12:17:01 поподне »
С обзиром на онај натпис који је пронађен испод грба Дескојевића (потомци Дескоја), не би било лоше проверити где се у изворима јавља ово презиме.

Према том запису, лички Усорци су некако повезани са Дескојевићима. Помиње се сеоба у време Деспота Стефана ("од племена србске земље у времени велика деспота Ранка Вуковића и Стефана деспота").

Једни су кренули ка Лици, а други су, по свему судећи, пошли ка Херцеговини. Дескојевића није било у Лици, али се помињу у Истри, а познато је и велико племе Десковића у Омишу.

Иако нису сигурно сви Десковићи/Дескојевићи у сродству, овај миграциони пут се прилично покллапа са распоредом "усорачке" хаплогрупе J2b1. Наиме, ову хаплогрупу носи велики хрватски род Јурчевића из Имотског. На основу доступних података, може се закључити да је даља старина ових Јурчевића у Омишу.

Такође, хаплогрупа је присутна у Лици и Горском Котару, а има је и код Италијана из Истре.



Грб Дескојевића:






Ево где се помињу Дескојевићи, Десковићи и лично име Деско (Дешко) у касном средњем веку:







За Усорце би могли бити интересантни ови из Зубаца (Требиње), због помена Усораца Бањана у 15. веку.

Ван мреже Amicus

  • Уредник
  • Бели орао
  • *****
  • Поруке: 9245
  • I1 P109 FGC22045
    • Порекло.рс
Одг: Усорци
« Одговор #90 послато: Јун 07, 2016, 02:52:10 поподне »
Неке слике су нам нестале, па нисам сигуран шта је све постављено, али ми се чини да нисмо постављали Рудићев прилог о Дескојевићима. Ево шта Рудић каже о фамилији ДЕСКОЈЕВИЋ:

Цитат
У изворима смо наишли на презимена Декојевић и Дехоевић (Дехојевић), која би могла доћи у обзир приликом идентификације ове породице. Крајем прве деценије XV века, априла 1409. године, помиње се Остоја Прибатовић, влах из катуна Декојевић. Пет година касније, у вези са преузимањем неке робе у Сплиту, помиње се Виган Декојевић, можда влах који је припадао овој скупини.

Тредесетих година XV века Миклуш Дехојевић је био кнез влаха за целу Цетинску жупу. У исто време, тачније марта 1420. године помиње се и Вукосав Дехоевић као човек кнеза Радича Паштровића, али с обзиром на просторну удаљеност тешко да је био у вези са горе поменутима.

Андрија Качић-Миошић помиње Дескојевиће као породицу из Омиша. Помињу се и у списковима средњовековне властеле, а једино их Гргур Чеваповића веже за територију Јајца.

О Десковићима је исцрпно писао и В. А. Дуишин у Зборнику племства, мада што се тиче ове теме углавном већ све поменуто. Можда нисмо поменули једну грану Десковића, то су Десковићи Фуриоси Descovich sive Furiosu. Њихов грб је маршалован, те поред стандардног грба Дескојевића (додуше инвертованог, белачке главе на црном), стоји и грб могуће тих Фуриосија (свијене змије крунисане, звезда репатица између њих). Племство им је потрврђено 1723. године у Омишу од стране провидура Балбија на име conte Descovich nob. de Furiosi.

Иако не доводи у директну везу са Деско(је)вићима, Дуишин спомиње и две гране Дешкојевића, од којих је једној 1899. године подарен грб, који несумњиво указује на везу са Дескојевићима (црни шеврон на сребрном штиту, у глави штита две звезде црне повезане ланцем на златном, у стопи штита црначка глава; у челенци познати анђео са мачем - не знам, да то нема можда неке везе са потенцијалном славом Дескојевића, можда Арханђел Михајло?).



Ван мреже Небојша

  • Уредник СДНКП
  • Бели орао
  • *****
  • Поруке: 11712
Одг: Усорци
« Одговор #91 послато: Јун 07, 2016, 10:55:01 поподне »
Неке слике су нам нестале, па нисам сигуран шта је све постављено, али ми се чини да нисмо постављали Рудићев прилог о Дескојевићима.

Ево те "нестале" слике:



Ова веза звучи занимљиво иако не знам колико је реална.

Ван мреже Бата Матаранго

  • Познавалац
  • ******
  • Поруке: 579
Одг: Усорци
« Одговор #92 послато: Јун 29, 2016, 08:44:50 поподне »
Помен Дешка у Риђанима стр 27.

У Дигиталну библиотеку портала Порекло додат Попис заорјенског племена Риђана с краја XV века:

http://www.poreklo.rs/2015/10/07/digitalizovano-popis-zaorjenskog-plemena-ridjana-s-kraja-xv-veka/

Ван мреже Небојша

  • Уредник СДНКП
  • Бели орао
  • *****
  • Поруке: 11712
Одг: Усорци
« Одговор #93 послато: Јун 29, 2016, 08:58:37 поподне »
Помен Дешка у Риђанима стр 27.

Хвала на информацији, Рамбо. Видим да се поред Дешка, помиње и Деско. Овај податак је још занимљивији ако узмемо у обзир да постоји нека веза између Усораца и Бањана. Риђани су одмах до Бањана.

Наравно, све ово добија на снази само уколико је онај запис о Дескојевићима аутентичан. Према том запису, лички Усорци су потомци извесног Дескоја.

Ван мреже Бата Матаранго

  • Познавалац
  • ******
  • Поруке: 579
Одг: Усорци
« Одговор #94 послато: Јун 29, 2016, 09:12:49 поподне »
Хвала на информацији, Рамбо. Видим да се поред Дешка, помиње и Деско. Овај податак је још занимљивији ако узмемо у обзир да постоји нека веза између Усораца и Бањана. Риђани су одмах до Бањана.

Наравно, све ово добија на снази само уколико је онај запис о Дескојевићима аутентичан. Према том запису, лички Усорци су потомци извесног Дескоја.

Нема на чему Небојша, служимо народу ;) Мене занима ова опаска " Ridjani su verovatno Ohridjani, koji su, prema M. Filipoviću, neko vreme živeli medu. Mirditima (do 1250. pravoslavnim)"

http://www.mo-vrebac-pavlovac.hr/attachments/article/186/18-Bogumil%20Hrabak_Naseljavanje%20hercegovackih%20i%20bosanskih%20Vlaha%20u%20Dalmatinsku%20Zagoru%20u%20XIV%20XV%20i%20XVI%20veku-18%20dio.pdf

Ван мреже Amicus

  • Уредник
  • Бели орао
  • *****
  • Поруке: 9245
  • I1 P109 FGC22045
    • Порекло.рс
Одг: Усорци
« Одговор #95 послато: Октобар 21, 2016, 04:51:46 поподне »
Можда није од вишка поменути да је Дешкојевића некад било у Рисну. За њих се каже да су имали свој грб за време Млетачке републике. Као заповедник брода - мале тартане, бележи се Иван Дешковић (1710-1730), а као игуман манастира Бање Мојсеј Дешковић 1775. године.

Податке је објавио Лазар Ј. Дробњаковић у свом делу Рисан и старе рисанске породице.



Ван мреже Rimidalv

  • Познавалац
  • ******
  • Поруке: 488
Одг: Усорци
« Одговор #96 послато: Децембар 22, 2016, 01:13:57 поподне »
Милутиновић (Ј2b1) из околине Крушевца, има поклапање 11/12 са неким Павичићем.

Павичић је од података оставио само презиме: Wood-Pavicich. Претпоставка је да су пореклом из Хрватске.

Презиме Павичић се помиње у оном чувеном списку Усораца:

У лето 1658. извршена је опет нова сеоба Срба у околину Оточца. У њој су учествовале многобројне породице које су Турци били населили у Коренички пољу. Оне су носиле скупно име Узорци или Узорчани.

У тој су сеоби на то оточко подручје доселили:

Агбабе, Алексићи, Аралице, Бабићи, Бањани, Батинићи, Божичковићи, Божићи, Брекићи, Цвјетнићани, Чубриле, Ћурчићи, Диклићи, Дивјаци, Грљаћи, Гутеше, Хинићи,Хркаловићи, Иванчевићи, Ивковићи, Јерковићи, Калешићи, Каменко, Кангрге, Косићи, Кресовићи, Кукићи, Лаврње, Лемајићи, Лолићи, Лукинићи, Лужајићи, Мандићи, Маријани, Машићи, Матићи, Миховиловићи, Микићи,Милаковићи, Мирковићи, Напрти, Наранчићи, Навале, Опачићи, Паскаши, Павичићи, Поповићи, Поткоњаци, Познићи, Предовићи, Пригмизи, Пухари, Пуповци, Ракићи, Ружићи, Савићи, Секиз, Скенџићи, Стојановићи, Свилари, Шегани, Шкорићи, Штуле, Шушнићи, Варде, Влаисављевићи, Војводићи, Вујанићи, Вукмановићи, Вуксани и Вуњаци.


Занимљиво да се Павичићи помињу у Врепцу, још 1712. године. У овом месту било је Наранчића, Мандића и Драгосаваца, који су већ потврђени као J2b1.

Треба напоменути да у Лици има и пуно католика који носе ово презиме.

Иванчевићи су И2а-динарик југ, крсна слава Михољдан.

Синиша Јерковић

  • Гост
Одг: Усорци
« Одговор #97 послато: Децембар 22, 2016, 01:42:59 поподне »
Иванчевићи су И2а-динарик југ, крсна слава Михољдан.

Стјепан Павичић је у овај списак Усораца угурао и неке породице које нису дошле заједно са Усорцима и нису припадале усорачкој групи. То знам поуздано за Влаисављевиће, који су дио сеобе из 1672. године и са њима још неколико породица које су населиле Дабарско Поље, сјеверно до Виличког гдје су се смјестили Усорци. Тако да овај списак не треба посматрати као списак само Усораца, већ ту има и несродних породица.

Ван мреже Rimidalv

  • Познавалац
  • ******
  • Поруке: 488
Одг: Усорци
« Одговор #98 послато: Децембар 22, 2016, 02:10:49 поподне »
Да, Влаисављевићи су из Дабра.
Иванчевићи су насељени највише у Залужницу.Упознао сам једног који такође слави Михољдан, као и ја.Моји су из Нове Кршље.

Ван мреже Небојша

  • Уредник СДНКП
  • Бели орао
  • *****
  • Поруке: 11712
Одг: Усорци
« Одговор #99 послато: Март 09, 2017, 04:12:36 поподне »
Не знам да ли смо помињали монографију Др Јована Д. Панџића (Острвица код Госпића), али тамо се такође помињу Усорци. Посебно је интересантно то што се као даља постојбина овог рода наводи Полимље, што одговара и оној вези са Кричима.

Проблем је што нема извора који би потврдили ове наводе, па не знамо да ли је ово само произвољан закључак аутора?



Ван мреже Rimidalv

  • Познавалац
  • ******
  • Поруке: 488
Одг: Усорци
« Одговор #100 послато: Март 09, 2017, 04:36:14 поподне »
Да се надовежем на последљу реченицу: 1641. године је почела преписка са Аустријанцима око њиховог пресељења у Војну Крајину и преговори су трајали све до 1658. године, када су се населили у Гацку долину.

Ван мреже Rimidalv

  • Познавалац
  • ******
  • Поруке: 488
Одг: Усорци
« Одговор #101 послато: Мај 04, 2017, 07:28:14 поподне »
Мало да оживим ову тему питањем, да ли постоји литература која се бави становништвом усорске области?

симо

  • Гост
Одг: Усорци
« Одговор #102 послато: Август 23, 2017, 01:40:55 поподне »
Не знам да ли смо овај податак везан за Усорце помињали раније, не сјећам се. Ради се о извјештају који је аустријском надвојводи у Грац послао Вук Крсто Франкопан Тржачки 20. новембра 1641. године у којем су наведени турски војни заповједници и обновљена мјеста на граници у Лици и Крбави. Међу наведеним харамбашама наводи се и харамбаша Продан Усорац. Колико ми је познато ово би могао бити најранији помен Усораца у самој Лици. Прво се наводе Турци из четири тврђаве у Лици и Крбави: Удбине, Бунића, Рибника и Перушића, а затим четири српске харамбаше које с њима иду у рат. По редослиједу навођења рекло би се да је Продан Усорац са простора Перушића (ово наводим само по аналогији).



Ова информација може бити интересантна и за породице М205 јер је познато да су предводници и главнина Усораца припадали управо овој хаплогрупи.

симо

  • Гост
Одг: Усорци
« Одговор #103 послато: Август 23, 2017, 02:04:46 поподне »
У горњем списку нека од имена су интересантна. Турски заповједник у Удбини презива се Бањеглавић, баш као и Бањеглави, српска усорачка породица.

Занимљиво је и презиме харамбаше Озерковића. То је доста специфично име. Постоји село Озерковићи на Гласинцу, које је можда и добило презиме по роду, јер се у њему спомињу одсељени муслимани Озрклије.

У Дубровнику се спомиње трговац из Бара:
Ivan Georgija, zvani Ozerković   Bar   oko 1364.

У истом списку, али за Поуње помиње се турски заповједник Кличковић из Цазина.

симо

  • Гост
Одг: Усорци
« Одговор #104 послато: Август 23, 2017, 02:14:28 поподне »
Занимљиво је и презиме харамбаше Озерковића. То је доста специфично име. Постоји село Озерковићи на Гласинцу, које је можда и добило презиме по роду, јер се у њему спомињу одсељени муслимани Озрклије.

У Дубровнику се спомиње трговац из Бара:
Ivan Georgija, zvani Ozerković   Bar   oko 1364.

Код Мандића:

"ОЗЕРКОВИЋ (Osercouich) су из Невесиња. Милош Озерковић
из Невесиња унајмљује се у Дубровнику на једну годину (Isto, fol. 33.
30.11370)."

Код Куртовића, као људи Милтеновића/Санковића 1373.

 "Iurech Radoslauich supra Nouach Oglaynouich, Bogdanum Sliebouich, Grubec
Segoeuich, Milsizam Cusleuich, Milath Dubraucich, Pribitichum suum fratrem, Dobro-
slauum Perucouich, Grubac Osercouich et Nouach suum fratrem, Velchum Sbioschich
et Milach suum consoprium famulos Gradoe fratris condam Semchi, dicens quod sunt
dies septem elapsi quod in Siuca Primili abonerunt contra me et fratrem meum et socios
meos abstulerunt castratos 205, libra unam argenti boues equos et portaue-
runt istas res et animalia ad Cuyaca eorum dominam, uxorem dicti Gradoe et ipsa fecit
michi restituti castrati IIII, dicta sera, perperis corda ..." (29. 08. 1373. g.), DAD, La-
menta de foris, I, 138V.
« Последња измена: Август 23, 2017, 02:19:21 поподне симо »

Ван мреже Небојша

  • Уредник СДНКП
  • Бели орао
  • *****
  • Поруке: 11712
Одг: Усорци
« Одговор #105 послато: Август 28, 2017, 03:03:41 поподне »
Не знам да ли смо овај податак везан за Усорце помињали раније, не сјећам се. Ради се о извјештају који је аустријском надвојводи у Грац послао Вук Крсто Франкопан Тржачки 20. новембра 1641. године у којем су наведени турски војни заповједници и обновљена мјеста на граници у Лици и Крбави. Међу наведеним харамбашама наводи се и харамбаша Продан Усорац. Колико ми је познато ово би могао бити најранији помен Усораца у самој Лици. Прво се наводе Турци из четири тврђаве у Лици и Крбави: Удбине, Бунића, Рибника и Перушића, а затим четири српске харамбаше које с њима иду у рат. По редослиједу навођења рекло би се да је Продан Усорац са простора Перушића (ово наводим само по аналогији).



Ова информација може бити интересантна и за породице М205 јер је познато да су предводници и главнина Усораца припадали управо овој хаплогрупи.

Свака част за овај налаз, симо. И алал вера како растумачиш на немачком. :) Видимо да се веома рано помињу презимена Кличковић, Бањеглав и Усорац. Бањеглави су присутни и данас.

И ови Озерковићи су занимљиви. Све поново упућује на Херцеговину, а имамо и онај помен Усораца - Бањана.

Ван мреже Небојша

  • Уредник СДНКП
  • Бели орао
  • *****
  • Поруке: 11712
Одг: Усорци
« Одговор #106 послато: Август 28, 2017, 03:20:29 поподне »
Сад се поставља питање колико је реално да су Усорци уопште из Усоре и тих крајева. Ако је тај Продан већ 1641. харабмаша и ако се сеоба из Херцеговине догодила у 16. веку, да ли је могуће да су један дужи временски период провели и на простору северне Босне, по чему су добили име, или сеоба иде директно ка Западној Босни/Лици.

симо

  • Гост
Одг: Усорци
« Одговор #107 послато: Август 28, 2017, 03:37:18 поподне »
Сад се поставља питање колико је реално да су Усорци уопште из Усоре и тих крајева. Ако је тај Продан већ 1641. харабмаша и ако се сеоба из Херцеговине догодила у 16. веку, да ли је могуће да су један дужи временски период провели и на простору северне Босне, по чему су добили име, или сеоба иде директно ка Западној Босни/Лици.

Овим горњим наводом је мање више потврђено да је племенска група Усораца боравила на простору турске Лике у првој половини 17. вијека. За период прије тога, тешко је рећи кад и одакле су дошли. Турски попис личког санџака, који , колико ми је познато постоји али није преведен, разјаснио би добрим дијелом ово питање.

Онај помен Бањана Усораца не би требало олако одбацивати, јер оно што се подразумјевало под бањанском територијом обухватало је и територију Пиве. У турским пописима 16. вијека помињу се двије влашке нахије: Бања-Рудине (данашњи Бањани) и Бања Пива (данашња Пива). Простор Пиве није далеко од старе кричке територије у Дробњацима, на Језерима, а колико се сјећам у помену Бањана Усораца се управо и помиње нека тврђава Нови, коју неки лоцирају управо на подручју Дробњака и Језера. Такође, у списку Усораца се налази и презиме Бањанин (интересантно је и ово Бањеглав) па мислим да би тај податак о Бањанима Усорцима требало оставити у оптицају.

Сеоба Усораца је сасвим могуће ишла преко Перушића, јер је Перушић и географски најближи Вилићком Пољу куда су се Усорци склонили од Турака. То је само преко друге стране брда. Занимљиво је да код Перушића постоји село Студенци, не знам колико је стар топоним и да ли би се могао повезати са Студенцима у Имотској крајини одакле су Јурчевићи М205.

Са друге стране могли би бити и из Удбине због ових муслимана Бањеглавића. Мада још немамо резултате Срба Бањеглава. Не зна се да ли су М205. Међу Усорцима је било и других српских родова.
« Последња измена: Август 28, 2017, 03:41:52 поподне симо »

Ван мреже Небојша

  • Уредник СДНКП
  • Бели орао
  • *****
  • Поруке: 11712
Одг: Усорци
« Одговор #108 послато: Новембар 06, 2018, 08:55:46 пре подне »
Нађох на страници Medievistica Balcanica ову "икону" и испод текст:



"Wooden icon with Deskojević family coat of arms. The lower portion of the icon mentions that Hungarian king Matthias Corvinus issued an „Usora letter“, a charter confirming the noble rank of vojvoda Deskoje, who was „born of the Serbian tribe“ during the rule of despot Stefan Lazarević (1389-1427) and was buried in the monastery of Đurđevi Stupovi. The note further says how vojvoda Deskoje's sons, called „Usorci“, left for Lika, Zahumlje, Hercegovina and town of Risan. Icon was property of Jovo Petrović from Rijeka (Croatia), and it is now displayed in Serbian National Museum in Belgrade."

У Горском Котару живела је породица Десковић за коју се верује да води порекло од средњовековних Дескојевића:

"U mestu "Mošćenici" pod planinom "Vučkom", živeli su Deskovići u pet domova 1865. godine. Njihovi srodnici imali su još dve kuće u Rijeci. Bili su to potomci srednjevekovne porodice, srpskog vojvode Deskojevića. Vojvoda je sa četom uskoka dospeo do Istre. Riječanin, Jovo Petrović je posedovao starodrevnu ikonicu, koja predstavlja grb sa latiničnim natpisom "Deskojević". Na ikonici je postojao i kratki staroćirilični tekst, po kojem ugarski kralj Matijaš (Matija Korvin) svedoči da je vojvoda Deskoje plemenitog roda. On je poticao iz srpskog srednjevekovnog plemena, u vreme Vuka despota, Ranka Vukovića i Stefana despota. Telo vojvode Deskoja pokopano je u manastiru Đurđevi Stupovi, a sinovi njegovi se raziđoše, Usorci pođoše u Liku."
https://sr.wikipedia.org/sr-el/%D0%9C%D0%BE%D1%88%D1%9B%D0%B5%D0%BD%D0%B8%D1%87%D0%BA%D0%B0_%D0%94%D1%80%D0%B0%D0%B3%D0%B0

Оригинални текст заправо изгледа овако:



Могуће да је све случајност и да постоји нека веза са Усором у Босни (писмо Усорско се помиње). Углавном има занимљивих детаља за испитати. У околини Омиша постоји M205 (Јурчевић, Шетка), а не треба заборавити рани помен неких Кричковића у околини Пољица (мислим да је 15. век у питању). У тексту се наводи да се Дескојеви потомци под тим именом у Лици и Крбави нису одржали. Али, можда је остао генетски траг (J-M205 је у Лици +10%)?

Иначе, каже се да је Дескоје сахрањен у Ђурђевим Ступовима, а не да је одатле родом. Каже се још да је пореклом од "српског племена" и да је живео у време деспота Стефана.




симо

  • Гост
Одг: Усорци
« Одговор #109 послато: Новембар 06, 2018, 09:25:36 пре подне »
"Wooden icon with Deskojević family coat of arms. The lower portion of the icon mentions that Hungarian king Matthias Corvinus issued an „Usora letter“, a charter confirming the noble rank of vojvoda Deskoje, who was „born of the Serbian tribe“ during the rule of despot Stefan Lazarević (1389-1427) and was buried in the monastery of Đurđevi Stupovi. The note further says how vojvoda Deskoje's sons, called „Usorci“, left for Lika, Zahumlje, Hercegovina and town of Risan. Icon was property of Jovo Petrović from Rijeka (Croatia), and it is now displayed in Serbian National Museum in Belgrade."

Можда су ови Дескојевићи заправо Дехојевићи, који су у 15. вијеку били позната влашка породица у цетинској жупи. Миклоуш (Никола) Дехојевић је био кнез свих влаха Цетине током 15. вијека. Још почетком 15. вијека (1418) Миклоуш Вукотин Дехојевић и његова браћа од стрица Павле, Гргур и Вигањ ( синови Дубравка Дехојевића) даровани су посједима од стране кнеза Ивана Нелипића за вјерну службу. Служба је била војна.

С обзиром да је то све тад било под угарском круном и да је повеља Дехојевићу издана управо у вријеме владања Матије Корвина, све то има смисла.

"Vlasi u župi Cetini imali su svoje zasebne knezove, koje su sami izabirali; još god. 1476. izdao je Vladislav Talovac, sin bana Franka, u gradu Čačvini otvoren list, kojim je potvrdio Miklouša Dehojevića za kneza vlaškoga u župi Cetini. U tom listu pise Vladislav Talovac: ». . . da vidivši mi prave i verne službe Miklouša Dehojevića i njegovih prvih službe, ke su službe našoj kući služili, da mu učinismo tu milost, da ga učinismo kneza Vlaškoga strane Vlaške po zakonu Vlaškom, onako, kako ga su Vlasi obrali, onako ga mi potvrdjujemo i potvrdismo ga za njegova života, da ga hoćemo za njegova života u tomu uzdržati . . .«

Управо су неки Таловци, за које неки извори наводе да су били српског поријекла, били и у служби и српског деспота Стефана Лазаревића, па је то још једна повезница са горњом повељом Усорцима.

Ван мреже Небојша

  • Уредник СДНКП
  • Бели орао
  • *****
  • Поруке: 11712
Одг: Усорци
« Одговор #110 послато: Новембар 06, 2018, 10:00:45 пре подне »
Можда су ови Дескојевићи заправо Дехојевићи, који су у 15. вијеку били позната влашка породица у цетинској жупи. Миклоуш (Никола) Дехојевић је био кнез свих влаха Цетине током 15. вијека. Још почетком 15. вијека (1418) Миклоуш Вукотин Дехојевић и његова браћа од стрица Павле, Гргур и Вигањ ( синови Дубравка Дехојевића) даровани су посједима од стране кнеза Ивана Нелипића за вјерну службу. Служба је била војна.

С обзиром да је то све тад било под угарском круном и да је повеља Дехојевићу издана управо у вријеме владања Матије Корвина, све то има смисла.

"Vlasi u župi Cetini imali su svoje zasebne knezove, koje su sami izabirali; još god. 1476. izdao je Vladislav Talovac, sin bana Franka, u gradu Čačvini otvoren list, kojim je potvrdio Miklouša Dehojevića za kneza vlaškoga u župi Cetini. U tom listu pise Vladislav Talovac: ». . . da vidivši mi prave i verne službe Miklouša Dehojevića i njegovih prvih službe, ke su službe našoj kući služili, da mu učinismo tu milost, da ga učinismo kneza Vlaškoga strane Vlaške po zakonu Vlaškom, onako, kako ga su Vlasi obrali, onako ga mi potvrdjujemo i potvrdismo ga za njegova života, da ga hoćemo za njegova života u tomu uzdržati . . .«

Управо су неки Таловци, за које неки извори наводе да су били српског поријекла, били и у служби и српског деспота Стефана Лазаревића, па је то још једна повезница са горњом повељом Усорцима.

Поставља се питање може ли то имати везе са личким Усорцима. Село Усорац, за које смо констатовали да је можда етапна станица Усораца, налазило се негде у Крбави, ако се добро сећам. Имамо и онај помен влаха Усораца из Бањана.

У Далмацији имамо неколико католичких родова J-M205 и они су уистину релативно блиски Усорцима (Чирке, Јурчевићи). Треба нагласити да је то она Y22063+, која се можда пре више од 1000 година одвојила од оне опште Y22066, којој изгледа припадају тестирани M205 из Полимља и Потарја. У том смислу матица (или једна од) ових других може бити негде другде. На основу тренутних резултата, то може бити један широки простор од Никшића до западне Херцеговине.

Ван мреже Amicus

  • Уредник
  • Бели орао
  • *****
  • Поруке: 9245
  • I1 P109 FGC22045
    • Порекло.рс
Одг: Усорци
« Одговор #111 послато: Новембар 06, 2018, 10:48:16 пре подне »
"U mestu "Mošćenici" pod planinom "Vučkom", živeli su Deskovići u pet domova 1865. godine. Njihovi srodnici imali su još dve kuće u Rijeci. Bili su to potomci srednjevekovne porodice, srpskog vojvode Deskojevića. Vojvoda je sa četom uskoka dospeo do Istre. Riječanin, Jovo Petrović je posedovao starodrevnu ikonicu, koja predstavlja grb sa latiničnim natpisom "Deskojević". Na ikonici je postojao i kratki staroćirilični tekst, po kojem ugarski kralj Matijaš (Matija Korvin) svedoči da je vojvoda Deskoje plemenitog roda. On je poticao iz srpskog srednjevekovnog plemena, u vreme Vuka despota, Ranka Vukovića i Stefana despota. Telo vojvode Deskoja pokopano je u manastiru Đurđevi Stupovi, a sinovi njegovi se raziđoše, Usorci pođoše u Liku."

Гледаћу овом темом поближе да се забавим, а до тада само да скренем пажњу на овај део, коме недостаје да постоји и ћирилични натпис - само није у првом плану, већ на левом репу траке - Дєскоєвићь.



Ван мреже Небојша

  • Уредник СДНКП
  • Бели орао
  • *****
  • Поруке: 11712
Одг: Усорци
« Одговор #112 послато: Новембар 06, 2018, 04:06:10 поподне »
на мапи су тестирани M205 из Јужне и Западне Хрватске. Плавом бојом означени су тестирани, а црвеном места са именом Усорац.

- Усорци, Плоче
- место Усорац у Крбави (произвољно), које више не постоји, али је потврђено у изворима



- тестирани из Сплита је са анонимног истраживања за јужну Хрватску, а тестирани из Ријеке са истраживања за Горски Котар. Оба хаплотипа имају поклапања међу личким Усорцима, који су такође означени на мапи.
- у околини Имотског су Јурчевић из Студенаца и Шетка (раније Биошић) из Цисте Велике.
- у околини Дубровника су Стјеповић (23andMe) и Горавица из Шипанске Луке.

ово наравно не мора обавезно да указује на миграциони пут личких Усораца

Ван мреже Небојша

  • Уредник СДНКП
  • Бели орао
  • *****
  • Поруке: 11712
Одг: Усорци
« Одговор #113 послато: Новембар 07, 2018, 03:12:11 поподне »
Можда су ови Дескојевићи заправо Дехојевићи, који су у 15. вијеку били позната влашка породица у цетинској жупи. Миклоуш (Никола) Дехојевић је био кнез свих влаха Цетине током 15. вијека. Још почетком 15. вијека (1418) Миклоуш Вукотин Дехојевић и његова браћа од стрица Павле, Гргур и Вигањ ( синови Дубравка Дехојевића) даровани су посједима од стране кнеза Ивана Нелипића за вјерну службу. Служба је била војна.

С обзиром да је то све тад било под угарском круном и да је повеља Дехојевићу издана управо у вријеме владања Матије Корвина, све то има смисла.

"Vlasi u župi Cetini imali su svoje zasebne knezove, koje su sami izabirali; još god. 1476. izdao je Vladislav Talovac, sin bana Franka, u gradu Čačvini otvoren list, kojim je potvrdio Miklouša Dehojevića za kneza vlaškoga u župi Cetini. U tom listu pise Vladislav Talovac: ». . . da vidivši mi prave i verne službe Miklouša Dehojevića i njegovih prvih službe, ke su službe našoj kući služili, da mu učinismo tu milost, da ga učinismo kneza Vlaškoga strane Vlaške po zakonu Vlaškom, onako, kako ga su Vlasi obrali, onako ga mi potvrdjujemo i potvrdismo ga za njegova života, da ga hoćemo za njegova života u tomu uzdržati . . .«

Управо су неки Таловци, за које неки извори наводе да су били српског поријекла, били и у служби и српског деспота Стефана Лазаревића, па је то још једна повезница са горњом повељом Усорцима.

Браћа Таловци (Матко и Франко) су Дубровчани пореклом.


(Београд у средњем веку)


(Herceg Stefan Vukčić-Kosača i njegovo doba)

Ван мреже Небојша

  • Уредник СДНКП
  • Бели орао
  • *****
  • Поруке: 11712
Одг: Усорци
« Одговор #114 послато: Новембар 20, 2019, 03:45:45 поподне »
У Горском Котару живела је породица Десковић за коју се верује да води порекло од средњовековних Дескојевића:

"U mestu "Mošćenici" pod planinom "Vučkom", živeli su Deskovići u pet domova 1865. godine. Njihovi srodnici imali su još dve kuće u Rijeci. Bili su to potomci srednjevekovne porodice, srpskog vojvode Deskojevića. Vojvoda je sa četom uskoka dospeo do Istre. Riječanin, Jovo Petrović je posedovao starodrevnu ikonicu, koja predstavlja grb sa latiničnim natpisom "Deskojević". Na ikonici je postojao i kratki staroćirilični tekst, po kojem ugarski kralj Matijaš (Matija Korvin) svedoči da je vojvoda Deskoje plemenitog roda. On je poticao iz srpskog srednjevekovnog plemena, u vreme Vuka despota, Ranka Vukovića i Stefana despota. Telo vojvode Deskoja pokopano je u manastiru Đurđevi Stupovi, a sinovi njegovi se raziđoše, Usorci pođoše u Liku."
https://sr.wikipedia.org/sr-el/%D0%9C%D0%BE%D1%88%D1%9B%D0%B5%D0%BD%D0%B8%D1%87%D0%BA%D0%B0_%D0%94%D1%80%D0%B0%D0%B3%D0%B0

Оригинални текст заправо изгледа овако:


Апропо овог текста, видех да се лично име Дехоје јавља у дечанским хрисовуљама (село Бабијане, данас Бабина, Алтин). Ђурђеви Ступови, где је наводно сахрањен војвода Дескоје, нису далеко. Зато би пре тражио везу са тим крајевима и поменом овог личног имена, него катуном Дехојевића/Дескојевића, који се помиње у у Далмацији већ почетком 15. века.

Иако лички Усорци имају Y-ДНК поклапања у Далмацији, имају и на простору Метохије и то углавном међу староседелачким родовима. Подсетићу да се недавно на Фолеји појавио и један Албанац из околине Скадра, који по маркерима упада у ову групу Y22059. То може бити једна од матица, или прелазних тачака ове подгране на путу ка западним странама.

Нелогично је само да се то име Усорци, одржало још од 15. века, тј. да су под њим већ дошли у Лику. Ивић наводи да су Усорци заправо досељени из истоименог места (Усорац), које може бити негде на простору Крбаве.

Овај текст изнад треба узети с резервом, али ако у њему има истине, могао би се на основу генетских резултата исконструисати и такав миграциони правац.

Ван мреже Uzi

  • Уредник СДНКП
  • Истраживач
  • *****
  • Поруке: 1376
  • N2-P189.2>FT182494>FGC28435
Одг: Усорци
« Одговор #115 послато: Април 29, 2020, 12:40:24 пре подне »
Апропо овог текста, видех да се лично име Дехоје јавља у дечанским хрисовуљама (село Бабијане, данас Бабина, Алтин). Ђурђеви Ступови, где је наводно сахрањен војвода Дескоје, нису далеко. Зато би пре тражио везу са тим крајевима и поменом овог личног имена, него катуном Дехојевића/Дескојевића, који се помиње у у Далмацији већ почетком 15. века.

Иако лички Усорци имају Y-ДНК поклапања у Далмацији, имају и на простору Метохије и то углавном међу староседелачким родовима. Подсетићу да се недавно на Фолеји појавио и један Албанац из околине Скадра, који по маркерима упада у ову групу Y22059. То може бити једна од матица, или прелазних тачака ове подгране на путу ка западним странама.

Нелогично је само да се то име Усорци, одржало још од 15. века, тј. да су под њим већ дошли у Лику. Ивић наводи да су Усорци заправо досељени из истоименог места (Усорац), које може бити негде на простору Крбаве.

Овај текст изнад треба узети с резервом, али ако у њему има истине, могао би се на основу генетских резултата исконструисати и такав миграциони правац.

Ово је са ширег подручја Крбаве, на оној мапи из 18.века.



Ван мреже Uzi

  • Уредник СДНКП
  • Истраживач
  • *****
  • Поруке: 1376
  • N2-P189.2>FT182494>FGC28435
Одг: Усорци
« Одговор #116 послато: Април 29, 2020, 01:24:28 пре подне »
Ово је јако близу места Усорца.

Кричкова или Крушкова Унка?    ;)


Ван мреже Небојша

  • Уредник СДНКП
  • Бели орао
  • *****
  • Поруке: 11712
Одг: Усорци
« Одговор #117 послато: Април 29, 2020, 02:33:53 пре подне »
Ово је јако близу места Усорца.

Кричкова или Крушкова Унка?    ;)



Биће да је Крушкова. Што би ишло у прилог и генетици, будући да Кричке и Усорци изгледа изгледа нису ближе повезани. Усорци су Y22063+ по свему судећи, док су Кричке готово сигурно Y22063-. Дакле та њихова веза датира још из Старе Херцеговине вероватно, пре 500-1000 год.

Ван мреже Uzi

  • Уредник СДНКП
  • Истраживач
  • *****
  • Поруке: 1376
  • N2-P189.2>FT182494>FGC28435
Одг: Усорци
« Одговор #118 послато: Април 29, 2020, 01:14:10 поподне »
Биће да је Крушкова. Што би ишло у прилог и генетици, будући да Кричке и Усорци изгледа изгледа нису ближе повезани. Усорци су Y22063+ по свему судећи, док су Кричке готово сигурно Y22063-. Дакле та њихова веза датира још из Старе Херцеговине вероватно, пре 500-1000 год.

И ја мислим да је Крушкова.

Надам се да ће ово село Усорци са мапе, иако није баш у самој Крбави већ у ширем подручју Крбаве (код Срба), бити од помоћи у даљем истраживању миграцијског пута вилићких Усораца.

Ван мреже drajver

  • Уредник СДНКП
  • Аскурђел
  • *****
  • Поруке: 3443
Одг: Усорци
« Одговор #119 послато: Април 29, 2020, 01:29:57 поподне »
И ја мислим да је Крушкова.

Надам се да ће ово село Усорци са мапе, иако није баш у самој Крбави већ у ширем подручју Крбаве (код Срба), бити од помоћи у даљем истраживању миграцијског пута вилићких Усораца.

Узи, свака част на овом проналаску.

Ван мреже Uzi

  • Уредник СДНКП
  • Истраживач
  • *****
  • Поруке: 1376
  • N2-P189.2>FT182494>FGC28435
Одг: Усорци
« Одговор #120 послато: Април 29, 2020, 01:37:50 поподне »
Узи, свака част на овом проналаску.

Хвала Симо. Тражио Уселце, нашао Усорце. :)

Ван мреже Небојша

  • Уредник СДНКП
  • Бели орао
  • *****
  • Поруке: 11712
Одг: Усорци
« Одговор #121 послато: Април 29, 2020, 09:41:58 поподне »
Ово је са ширег подручја Крбаве, на оној мапи из 18.века.



Заборавих да се и ја захвалим за ово, Узи! Ту смо негде и очекивали Усорце. Верујем да је ова група била део оних Влаха из Поуња који се помињу још средином 16. века. Петар ме недавно подсетио и на помен извесног Ђурађа Усорца у околини Бихаћа (1540. година). Углавном, мислим да су Усорци и Кричке део другачијих миграционих струја, иако су и једни и други дуго у Крајини. Кричке су у Далмацији такође од средине 16. века.

Ван мреже Uzi

  • Уредник СДНКП
  • Истраживач
  • *****
  • Поруке: 1376
  • N2-P189.2>FT182494>FGC28435
Одг: Усорци
« Одговор #122 послато: Април 29, 2020, 11:13:25 поподне »
Заборавих да се и ја захвалим за ово, Узи! Ту смо негде и очекивали Усорце. Верујем да је ова група била део оних Влаха из Поуња који се помињу још средином 16. века. Петар ме недавно подсетио и на помен извесног Ђурађа Усорца у околини Бихаћа (1540. година). Углавном, мислим да су Усорци и Кричке део другачијих миграционих струја, иако су и једни и други дуго у Крајини. Кричке су у Далмацији такође од средине 16. века.

Хвала Небојша! Мислим да је Петар сад успео извучи још доста топографије из те области, везане за Усорце.

Ван мреже Небојша

  • Уредник СДНКП
  • Бели орао
  • *****
  • Поруке: 11712
Одг: Усорци
« Одговор #123 послато: Мај 15, 2020, 09:57:11 поподне »
Стјепан Павичић у свом раду Сеобе и насеља у Лици такође спомиње Усорце, и што је веома важно даје списак породица које су припадале Усорцима:

U ljeto 1658. izvršena je opet nova seoba Srba u okolinu Otočca. U njoj su sudjelovale mnogobrojne porodice koje su Turci bili naselili
u Koreničkom polju. One su nosile skupno ime Uzorci ili Uzorčani, jamačno po imenu kraja iz kojega su bili doselili na to zemljište. Tu ih je oko sredine 17. st. bilo jedno 100 kuća, te su činili snažno naselje na tom području. S njima je Primorska krajina uhvatila svezu još 1640, te je ona već u to vrijeme počela raditi na njihovu seljenju. To je nastojanje dovedeno do uspjeha, kako se vidi, istom kasnije kada su se našle prave prilike za takvu veliku seobu.
Korenički su Srbi sami bez pratnje izbjegli s turskoga područja kada su se uvjerili da su Turci obaviješteni o njihovoj svezi s Primorskom
krajinom, te su se skupili kod Otočca. Tu su oni čekali da se stvori odluka kamo će ih naseliti. Krajiške su vlasti o tom imale više prijedloga, a na koncu je primljeno mišljenje velikoga kapetana senjskoga Petra Zrinskoga da se Uzorčani nastane u Gackom polju između Otočca i Brloga. To je naseljavanje i izvršeno u rano proljeće 1660.
Koreničke Srbe krajiške vlasti popisale su odmah po doseljavanju i utvrdile su među njima 83 porodice i 941 čeljade, ali je iz Korenice još 1655. iselilo u Krajinu 12 porodica koje su bile smještene u Plaškom. Novim je naseljenicima u Gackom polju krajiška komisija dala ova zemljišta: Kompolje, Oraovac, Ponor, Hum, Pothum, Zalužnicu, Doljane, Brezovac, Škare i Glavace.Istočni diotih sela zvao se skupnim imenom Vilici, te su i ti Uzorčani nazivani često imenom Vilićani. Cijeli je taj prostor bio razmjerno velik, pa su Uzorčani za svoje naseljavanje našli dovoljno mjesta. Veći dio toga naselja nastanio se u Vilićima: u Pothumu, Zalužnici, Doljanima,Škarama, Glavacima, Oraovcu i Starom Selu.

U toj su seobi na to otočko područje doselili: Agbabe, Aleksići,Aralice, Babici, Banjani, Batinići, Božičkovići, Božici, Brekići, Cvjetnićani, Čubrile, Ćurčići, Diklići, Divjaci, Grijaći, Guteše, Hinići,Hrkalovići, Ivančevići, Ivkovići, Jerkovići, Kalešići, Kamenko,Kangrge, Kosići, Kresovići, Kukici, Lavrnje, Lemajići, Lolići, Lukinići, Lužajići, Mandići, Marijani, Mašići, Matici, Mihovilovići, Mikići, Milakovići, Mirkovići, Naprte, Narančići, Navale, Opačići,
Paskaši, Pavičići, Popovići, Potkolnjaci, Poznići, Predovići, Prigmizi, Puhari, Pupovci, Rakići, Ružici, Savići, Sekizi, Skendžići, Stojanovići,Svilari, Šegani, Škorići, Štule, Šušnići, Varde, Vlaisavljevići,Vojvodići, Vujanići, Vukmanovići, Vuksani i Vunjaci.


Усорци су најбројнија православна група родова у Лици. Говорили смо о миграцијама те групе, а ово је тренутна генетска слика родова са списка. Урачунато је у статистику и неколико породица ван Лике, али које се пореклом могу повезати са презимењацима - Усорцима.

I2-Y3120 = 29.2%
- I2-PH908 20.8%
- I2-S17250* 4.2%
- I2-M423 4.2%

J2b-M205>Y22059 = 29.2%

N2-P189.2>FGC28435 = 12.5%

R1a-Z280>Y2613 = 8.3%

E1b-V13 = 8.3%

R1b-U152>Y4355 = 4.2%

J2a-M92>S8230 = 4.2%

J2b-M241>PH1602 = 4.2%






Ван мреже drajver

  • Уредник СДНКП
  • Аскурђел
  • *****
  • Поруке: 3443
Одг: Усорци
« Одговор #124 послато: Мај 16, 2020, 09:47:24 пре подне »
Усорци су најбројнија православна група родова у Лици. Говорили смо о миграцијама те групе, а ово је тренутна генетска слика родова са списка. Урачунато је у статистику и неколико породица ван Лике, али које се пореклом могу повезати са презимењацима - Усорцима.

I2-Y3120 = 29.2%
- I2-PH908 20.8%
- I2-S17250* 4.2%
- I2-M423 4.2%

J2b-M205>Y22059 = 29.2%

N2-P189.2>FGC28435 = 12.5%

R1a-Z280>Y2613 = 8.3%

E1b-V13 = 8.3%

R1b-U152>Y4355 = 4.2%

J2a-M92>S8230 = 4.2%

J2b-M241>PH1602 = 4.2%

Овај Павичићев списак Усораца би свакако требало прочистити, јер је у њега убацио и неке породице које уопште нису биле дио сеобе Усорчана. Прије свега, то се односи на породице које су се 1672. године населиле у личком Дабру (Влаисављевићи и остали). И иначе би боље било користити оригиналне изворе које је можда најквалитетније сабрао Ивић, а објављивао је и Лопашић у Споменицима хрватске крајине. Павичићева компилација је корисна, али има ту и тамо и већих грешака.

Уколико претпоставимо да су Усорчани у основи били родовска група, мислим такође да би се могли искључити и сви они који не славе Јовањдан.

На крају крајева, уколико су Усорчани били родовска група, најлогичнији је закључак да се ради о J2b-M205 роду, јер су њихови предводници Мандићи тестирани да припадају овој хаплогрупи.

Ван мреже drajver

  • Уредник СДНКП
  • Аскурђел
  • *****
  • Поруке: 3443
Одг: Усорци
« Одговор #125 послато: Мај 16, 2020, 10:23:31 пре подне »
Треба извући списак српских презимена присутних у сљедећим насељима некадашње оточачке општине: Старо село, Главаце, Шкаре, Подум, Дољани и Залужница. То подручје су населили Усорци у најужем смислу ријечи.

Ван мреже Rimidalv

  • Познавалац
  • ******
  • Поруке: 488
Одг: Усорци
« Одговор #126 послато: Мај 16, 2020, 10:25:24 пре подне »
Ја бих волео кад би се нашао Иванчевић из Залужнице или околних насеља да се тестира. Прво, због поклапања са мном, пошто и они славе Михољдан, а друго и због потврде ове приче око Усораца.

Ван мреже Небојша

  • Уредник СДНКП
  • Бели орао
  • *****
  • Поруке: 11712
Одг: Усорци
« Одговор #127 послато: Јул 15, 2020, 01:26:36 поподне »
Још једна породица са ширег списка Усораца тестирана је преко 23andMe. У питању су Миховиловићи I2-S17250 из Оточца, слава Стевањдан. Од осталих породица са списка могу им можда бити сродни Лолићи из Оточца, који припадају I2-M423, а славе такође Св. Стевана.

Ван мреже Zor

  • Истраживач
  • *******
  • Поруке: 1156
Одг: Усорци
« Одговор #128 послато: Август 27, 2020, 04:05:03 поподне »
 Мислим да се ови ранији помени Усораца на западу односе на поријекло од влаха Усоре. У дефтеру 1604. сви становници нахије Усора су у влашком статусу, а влашка нахија Усора помиње се у хасу санџакбега још 1516 г.

 Мислим да се не треба ту водити селима са таквом етимологијом. Слично као код спахије Војина Поблаћанина, тај надимак је имао очигледно по нахији Поплад а не селу Поблаће које није тада ни постојало.

 Села са тим именом су вјероватно и насељена власима Усоре, па се могу користити код миграторних кретања. Но код харамбаше Продана Усорца из 1641. мислим да се јасно ради о племенском поријеклу од влаха Усоре, који су као такви били јасно издиференцирани и у односу на друге групе тог доба, нпр. влаха Маглаја, Бирче итд. У попису 1485. се не спомиње влашка нахија Усора, као ни 1489. Тако да се негдје прије 1516. очито миграцијама та група појавила у Усори, одакле су се њени припадници помјерали западно.

 Да ли се ту ради о донесеном имену (Усорци)? Обзиром на влахе Маглаја, Озрена у близини: не.
« Последња измена: Август 27, 2020, 04:12:57 поподне Zor »

Ван мреже Zor

  • Истраживач
  • *******
  • Поруке: 1156
Одг: Усорци
« Одговор #129 послато: Август 27, 2020, 04:39:00 поподне »
 Око Оточца има J-Y22063 резултата. Y22063 слаби према југу (Кричке и та група).

Царском одредбом од 27. јула 1659. предвиђено је да се власи из Усоре у Босни сместе око Оточца, да обрађују пусто Гацко поље и чувају крајину од Турака.

Ван мреже Zor

  • Истраживач
  • *******
  • Поруке: 1156
Одг: Усорци
« Одговор #130 послато: Август 27, 2020, 06:18:53 поподне »
У попису 1485. се не спомиње влашка нахија Усора, као ни 1489. Тако да се негдје прије 1516. очито миграцијама та група појавила у Усори, одакле су се њени припадници помјерали западно.

 Петар ми је поменуо да се ова миграција у Оточац ипак није збила из Усоре непосредно. Но и влахе Усорце из Бањана.

 Што се тиче јављања Усораца 1516.
Snježana Buzov,
Vlasi u Bosanskom sandžaku i islamizacija
Kada je u pitanju nahija Vrbanja očigledno se radi o onom dijelu maglajskih Vlaha koji su u maglajskoj nahiji bili popisani 1489. god., a u ovom popisu nedostaju. Dio tih
Vlaha vjerovanto su i oni popisani u novim nahijama: Ozren, Trebetin i Usora
koji su popisani u okviru sandzakbegovog hasa.

 
Прије 1485 . године број влашких домаћинстава у нахији Маглај износио је око осам стотина . Осим Влаха Бањана , маглајску нахију , нарочито долину Криваје , населили су и Власи Рудињани .

 Зна се да су Бањани населили Маглај почев од 1485., онда су ови Усорци и изникли од те групе, односно власи Усорци из Бањана су се наново "формирали" по доласку на то подручје, задржавши свој посебан статус. J-Y22063 Усорци изгледају као подгрупа Бањана (N-FGC28435 ?), слично као што су Шаранци племе у Дробњацима.. Заиста изгледа да се "све коцкице слажу"... И кластер J-Y22063 обзиром на рођаке и по Бугарској, Грчкој јесте мигрант у Крајину чисто са генетске стране..

 Питање је јесу ли власи Усорци и Кричи у вези?? Не морају бити у било каквој миграторној вези до претка прије 1000 г...
« Последња измена: Август 27, 2020, 06:29:44 поподне Zor »

Ван мреже Zor

  • Истраживач
  • *******
  • Поруке: 1156
Одг: Усорци
« Одговор #131 послато: Август 27, 2020, 06:55:44 поподне »
 Само наравно Усорци из Бањана и власи нахије Усора који су око ријеке Усоре је мало превелика коинцинденција.. Као да се неко "намјерно" селио на Усору.. :D

 У сваком случају постојали су власи Усорци на Усори од барем 1516. па до иза 1604. а исти су вјероватно потекли од маглајских Бањана (као најјаче маглајске влашке групе) с краја 15 в., била ово само коинциенција или не..

 Објективно, прије бих рекао да су крајишки Усорци везани за влахе са ријеке Усоре него за Усорце из Бањана, но у крајној линији опет се дође на исто - на изгледну везу с Бањанима, јер ипак јесте вјероватније да су власи Усорци са Усоре добили име по ријеци и поред даље везе са Бањанима.. :D
« Последња измена: Август 27, 2020, 07:05:49 поподне Zor »

Ван мреже Небојша

  • Уредник СДНКП
  • Бели орао
  • *****
  • Поруке: 11712
Одг: Усорци
« Одговор #132 послато: Август 27, 2020, 07:04:07 поподне »
Око Оточца има J-Y22063 резултата. Y22063 слаби према југу (Кричке и та група).

Царском одредбом од 27. јула 1659. предвиђено је да се власи из Усоре у Босни сместе око Оточца, да обрађују пусто Гацко поље и чувају крајину од Турака.

Који је извор за ово, Зор? Иако су многи аутори потенцирали на овој вези, сазнали смо касније да су се Усорци померили заправо из неког места у Крбави, које је носило назив Усорац или слично. Наравно, то не искључује по сваку цену везу са Усором у Босни.

Веза са Бањанима је мени интересантна због генетских рођака Усораца на потезу Никшић-Билећа-Невесиње. Наиме, сви хаплотипови са поменутог подручја припадају Y22063 (блиска поклапања са Усорцима), а веза са кричким Y22059 стара је и до 1000 год. Говорио сам недавно на теми о томе, као да су заједно дошли у тај крај (Затарје, Херцеговина) али као већ одвојене групе. У сваком случају, Усорци нису "мигранти у Крајини", они имају своје ДНК рођаке у Источној и Старој Херцеговини, као и међу Хрватима из Далмације, Тропоља, итд.

Ван мреже Zor

  • Истраживач
  • *******
  • Поруке: 1156
Одг: Усорци
« Одговор #133 послато: Август 27, 2020, 07:19:21 поподне »
Који је извор за ово, Зор? Иако су многи аутори потенцирали на овој вези, сазнали смо касније да су се Усорци померили заправо из неког места у Крбави, које је носило назив Усорац или слично. Наравно, то не искључује по сваку цену везу са Усором у Босни.

 Сеобе српског народа од XIV до XX века, Драгутин Ранковић, 1990

 И сам сам тражио извор у овој књизи али није ставио фусноту аутор иза навода.. Мора да је међу листом фуснота на крају дијела..

Веза са Бањанима је мени интересантна због генетских рођака Усораца на потезу Никшић-Билећа-Невесиње. Наиме, сви хаплотипови са поменутог подручја припадају Y22063 (блиска поклапања са Усорцима), а веза са кричким Y22059 стара је и до 1000 год. Говорио сам недавно на теми о томе, као да су заједно дошли у тај крај (Затарје, Херцеговина) али као већ одвојене групе. У сваком случају, Усорци нису "мигранти у Крајини", они имају своје ДНК рођаке у Источној и Старој Херцеговини, као и међу Хрватима из Далмације, Тропоља, итд.

 Значи постоје ту рођаци. Као што рекох власи са Усоре по подацима сами потичу вјероватно од Бањана јер су изникли из маглајских влаха који су највећим дијелом били Бањани. Тако да и није толико релевантно јер и ови Усорци из Бањана и Усорци са Усоре упућују на исто.

 Под "мигранти у Крајини" подразумјевам да не потичу од средњевјековног становништва тог подручја (Лика, Далмација..) осим ако веза не постоји са оним старијим катунима из 15 в.. Наравно да у Старој Херцеговини има огроман број рођака.