Аутор Тема: Лика и Личани  (Прочитано 76146 пута)

Ван мреже Небојша

  • Уредник СДНКП
  • Бели орао
  • *****
  • Поруке: 13139
Одг: Лика и Личани
« Одговор #20 послато: Јул 03, 2014, 03:43:35 поподне »
Da li se pod "starincima u Lici" podrazumevaju starosedeoci Balkana od pre dolaska Slovena ili su u pitanju oni koji su tu živeli pre prvih seoba pred turskim nadiranjem?
Kada je uopšte zabeleženo prvo iseljavanje Srba / pravoslavaca i naseljavanje u krajeve pod Austrijom i Venecijom i u kom dokumentu / knjizi bi mogao da čitam o ovome?
Pod tim naravno ne mislim na seobe pod Čarnojevićem već na mnogo ranije vreme, pretpostavljam 15. vek.

Препоручујем:

http://www.mediafire.com/view/tx63xs7nug2b93q/121_%D0%A1._%D0%9F%D0%B0%D0%B2%D0%B8%D1%87%D0%B8%D1%9B%2C_%D0%A1%D0%B5%D0%BE%D0%B1%D0%B5_%D0%B8_%D0%BD%D0%B0%D1%81%D0%B5%D1%99%D0%B0_%D1%83_%D0%9B%D0%B8%D1%86%D0%B8.pdf

https://docs.google.com/file/d/0B3ma9plMXxAEMHVmaHUwN2FUTTg/edit?pli=1

Ван мреже Жељко Јарић

  • Члан Друштва
  • Помоћник
  • *****
  • Поруке: 108
  • R-BY68536 | карпатско-далматински
    • LinkedIn
Одг: Лика и Личани
« Одговор #21 послато: Јул 04, 2014, 08:12:23 пре подне »
Препоручујем:

http://www.mediafire.com/view/tx63xs7nug2b93q/121_%D0%A1._%D0%9F%D0%B0%D0%B2%D0%B8%D1%87%D0%B8%D1%9B%2C_%D0%A1%D0%B5%D0%BE%D0%B1%D0%B5_%D0%B8_%D0%BD%D0%B0%D1%81%D0%B5%D1%99%D0%B0_%D1%83_%D0%9B%D0%B8%D1%86%D0%B8.pdf

https://docs.google.com/file/d/0B3ma9plMXxAEMHVmaHUwN2FUTTg/edit?pli=1



Hvala Nebojša, tvoj odgovor samo potvrđuje da je moje skidanje knjiga sa interneta išlo u dobrom smeru.


Moram da priznam da sam i jednu i drugu knjigu prethodno čitao na preskoke, pokušao da se fokusiram na delove u kojima sam mislio da ću naći ono što me interesuje (na žalost nemam baš vremena da se potpuno posvetim). Čini mi se da kod Pavičića nema preciznog odgovora na moja pitanja, on se više bavio starosedeocima, strukturom stanovništva, socijalnom i političkom, takođe geografijom ali ne pominje ko se tačno i kada naseljavao, te zašto. Pominje se na više mesta tursko nadiranje i zauzimanje Like ali bez onih detalja koji meni trebaju. S druge strane, Horvat je mnogo konkretniji i tvrdi da su srednjem veku Lika i Krbava “najčišća hrvatska zemlja” (deo 16, strana 51) i “članovi 12 hrvatskih plemena nosilaca hrvatske državnosti”. Pominje i “hrvatske Vlahe - katolike” koji su živeli u planinama te “Vlahe – grkokatolike” koji su se tu nastinili tek došavši sa Turcima. Takođe, on tvrdi da su svi “Grčko-istočni žitelji u Lici i Krbavi podrijetlom Vlasi a danas se smatraju Srbima”.


Ovde dakle opet nailazim na ono što sam pošto-poto hteo da izbegnem ali je to izgleda nemoguće a to je muljevito tlo nacionalne ostrašćenosti i proizvoljnog tumačenja istorije, kojeg je verujem bilo (i dalje ima) sa obe strane ali mi nažalost vrlo odmaže. Da se vratim na ono što sam već napisao na drugoj temi i zbog čega sam i postavio pitanja:


- Najranija dokumenta u kojima se prezime Jarić pominje su iz 1501. godine u predturskoj Lici gde je zapisano u parnicama, ti su Jarići uz još nekoliko navedinih porodica pripadali plemenu Lapčana i živeli u Vasci (koja se nalazila na desnoj strani reke Like, na teritoriji između današnjih sela Vukelići i Gornji Kosinj).  [Pavičić, strana 66, njegova referenca “Acta croatica” 183, strana 191]
- U spisima iz 1515. godine se pominju dugovi pojedinih župljana a među njima i Jarići - “stari rod u plemenu Dabrana u Gatskoj” (dakle na području današnjeg Otočca u Hrvatskoj). [Pavičić, strana 97, njegova referenca “Starine, knjiga 33”, strana 49]
- Sa sigurnošću može reći da su direktni preci “mojih” Jarića oni koji su 1712. godine popisani od strane Austrijanaca (Luka Jarić koji je imao zemlju u Velikoj Popini, Cerovom Dolu i Ruištu u kom je 1896. rođen i moj deda). [Karl Kaser, “Popis Like i Krbave”, strana 234]


Pred toga bitno je još navesti sledeće činjenice:


- Grana Jarića kojoj ja pripadam su Srbi i pravoslavci (kao i gorepomenuti Luka Jarić čija se familija, kao i ostale pravoslavne u to vreme, vode od strane Austrijanaca kao “vlaške”)
- Brojne su takođe i porodice Jarića Hrvata, koliko mi je poznato većina njih je danas nastanjeno u Slavoniji, takođe postoji nekoliko muslimanskih porodica u Bosni
- Rezultati mog genetskog testiranja po muškoj liniji (dakle Y-DNK) jasno ukazuju na slovensko poreklo (R1a) a ne Vlaško (koji su uglavnom I2, ako se ne varam)


Dakle, da se vratimo na pitanja, donekle preformulisana:


- Ako se Jarići navode u srednjevekovnim dokumentima (1501. i 1512.) kao pripadnici plemena Lapčana i Dabrana, da li se oni mogu smatrati starosedeocima Like?
- Ako pretpostavimo da su ovi Jarići bili katolici, kako je došlo do toga da se 2 veka kasnije pojavljuju kao pravoslavci?
- Koliko je moguće da je porodica naseljenih Srba jednostavno preuzela prezime jedne od već postojećih koje su živele na teritoriji Like?


(Ovde bih kao jedan od mogućih odgovora citirao Pavičića, “Seobe i naselja u Lici” strana 7: “S druge strane, općeno uzevši, prezimena se nisu mijenjala. Kako su ona u starosjedilaca zapisana u 16. i u 17. st., tako su održana sve do danas”.
Takođe:  “Svoja su prezimena sačuvali i svi doseljenici oko 1690. koji su uvedeni u popise s kraja 17. st. i u onaj općeni iz 1712. Vidi se otuda da su ih oni imali već prije svoga doseljenja. To dokazuje i činjenica da ta ista prezimena postoje i u krajevima otkuda su donesena”.


Unapred se zahvaljujem na komentarima.
« Последња измена: Јул 04, 2014, 08:25:02 пре подне Željko Jarić »
Тко вриједи лети, тко лети вриједи, тко не лети не вриједи

Ван мреже Небојша

  • Уредник СДНКП
  • Бели орао
  • *****
  • Поруке: 13139
Одг: Лика и Личани
« Одговор #22 послато: Јул 04, 2014, 09:29:28 пре подне »




- Ako se Jarići navode u srednjevekovnim dokumentima (1501. i 1512.) kao pripadnici plemena Lapčana i Dabrana, da li se oni mogu smatrati starosedeocima Like?
- Ako pretpostavimo da su ovi Jarići bili katolici, kako je došlo do toga da se 2 veka kasnije pojavljuju kao pravoslavci?
- Koliko je moguće da je porodica naseljenih Srba jednostavno preuzela prezime jedne od već postojećih koje su živele na teritoriji Like?




Жељко, све три опције су реалне.

Само презиме Јарић има такозвани "сточарски" корен, као и презимена Јарчевић, Козић, Козјак и др, па не мора да значи да су сви Јарићи у сродству.

Ваши Јарићи су забележени први пут у Великој Попини? Колико је мени познато, становништво овог дела Лике насељено је углавном из Северне Далмације. Становници су били православни Срби, који су у Далмацију долазили углавном из Босне.

Хаплогрупа R1a којој Ви припадате заступљена је код неких родова чија је матица можда баш у западној Босни.


Синиша Јерковић

  • Гост
Одг: Лика и Личани
« Одговор #23 послато: Јул 04, 2014, 11:24:18 пре подне »

- Rezultati mog genetskog testiranja po muškoj liniji (dakle Y-DNK) jasno ukazuju na slovensko poreklo (R1a) a ne Vlaško (koji su uglavnom I2, ako se ne varam)

I2 није ништа мање словенска него што је то R1a. Употребу термина "влашки" у смислу етничке одреднице за Србе код хрватских, махом проусташких аутора излишно је коментарисати. Влах је у Крајини у 16. и 17. вијеку била искључиво социјална одредница, која је Србима гарантовала одређена права, па су и сами Срби радо истицали, јер је бити Влах значило бити слободан сељак-граничар, за разлику од рецимо раје и кметова. Сем тога Влаха (читај Срба) је било и православних и католика, па би слиједећи ову Хорватову логику и "отац" хрватске нације Анте Старчевић био етнички влах, јер је и његова породица излистана као влашка у овим пописима Лика, а то би се могло рећи и за Анту Павелића и многе друге "Хрвате".

Dakle, da se vratimo na pitanja, donekle preformulisana:


- Ako se Jarići navode u srednjevekovnim dokumentima (1501. i 1512.) kao pripadnici plemena Lapčana i Dabrana, da li se oni mogu smatrati starosedeocima Like?

Да, у овом случају се ради о старосједиоцима Лике, јер су поменута племена  стара хрватска племена која су насељавала простор Лике. Не знам ни да ли су ови лапачки и дабарски Јарићи повезани, вјероватно нису, јер се ради о два различита племена. И Лапац и Дабар код Оточца су опустјели још 1527. године и њихово пређашње становништво је завршило, у Горском Котару, Словенији, Аустрији, Хрватском Загорју, Италији, па су тако вјероватно отишли и ови поменути стари Јарићи. Немамо доказе да је нека од тих породица опстала. Мени су занимљиви ови лапачки Јарићи због близине територије око које су се касније вртили православни Јарићи (Тромеђе).

- Ako pretpostavimo da su ovi Jarići bili katolici, kako je došlo do toga da se 2 veka kasnije pojavljuju kao pravoslavci?

- Koliko je moguće da je porodica naseljenih Srba jednostavno preuzela prezime jedne od već postojećih koje su živele na teritoriji Like?


Сасвим вјероватно таквих случајева је било. Проблем је што Турци нису пописивали презимена, а територија под којом су живјели Јарићи у 16. вијеку је припадала Турцима. Управо у том периоду имамо црну рупу, у којој су једни Јарићи нестали (католици), а други се појавили (православци) на приближно истој територији.

Међутим, пратио бих ипак оно што се може сигурно наћи у изворима.

-католичке Јариће имамо последњи пут пописане почетком 16. вијека на простору Лапца и Оточца у Лици
-помиње се Јакша Јарић 1698. у селу Сикиревци код Жупање у Славонији, као старосједиоци, вјероватно нису у никаквој вези са личким Јарићима
-православни Јарићи се први пут појављују као презиме 1712. у познатом попису Лике и Крбаве и пописани су у Зрмањи, Ловинцу удбинском крају: Висућу, Подлапцу и Писаћу
- мјеста насељавања указују на правац досељавања из сјеверне Далмације
- 1704. избила је у сјеверној Далмацији позната Куриџина буна коју је предводио поп Петар Јагодић Куриџа из Биовичиног села, дио народа па и сам поп Јагодић пребјегли су у тој буни на аустријску територију управо на подручје Зрмање, сам поп је касније ухваћен од стране Млечана и осуђен на дугогодишњу робију. Данас Јагодића нема у Далмацији, нема их ни у Лици. Има их у њиховој старој постојбини Западној Босанкој КРајини око Грахова, Унца и Ливна гдје су разгранат род. С обзиром да Јагодићи који славе Никољдан и који на 17 тестираних маркера имају потпуно поклапање са Јарићима који такође славе Никољдан, велика је могућност да су Јарићи заправо настали око 1704. од породице Петра Јагодића која се склонила на подручје Зрмање. Можда је и промјена презимена узрокована настојањем те породице да се заштити од повезивања са вођом буне, који је робијао у Венецији. Овом племену у Далмацији припада и српска породица Савић из Бенковца, која такође слави Никољдан и има скоро идентичан хаплотип Јарићима и Јагодићима

- значи 1712. прве Јариће православце имамо у Зрмањи (Удбинска грана је изумрла), око 1750. се зрмањски Јарићи пресељавају у Тишковац на Тромеђи, а из Тишковца се пресељавају у Тичево у Унцу око 1800. године, одакле једни одсељавају на подручје села Шеховца код Мркоњић града. Послије 1879. се из Зрмање у Бастахе код Дрвара досељавају Јарићи. Јарића имамо још по Подгрмечу, Поуњу, Бјелајском пољу, одакле су се расељавали у 19. вијеку са Тромеђе и Зрмање.

Матица свих ових породица је, по свој прилици, у околини Грахова и Ливањског поља гдје је у средњем вијеку ишла етничка граница између Срба и Хрвата, граница између зона штокаваци-ћирилица и чакавци-глагољица. Хаплотип Јарића, Јагодића и Савића показује велику блискост са хаплотиповима хрватских породица из чакавске зоне, и то се не може порећи. Видјећемо шта ће донијети будућа истраживања, али засад моје мишљење за Јариће је да се ради о старом чакавском становништву које се уклопило у штокавску већину.







Ван мреже Жељко Јарић

  • Члан Друштва
  • Помоћник
  • *****
  • Поруке: 108
  • R-BY68536 | карпатско-далматински
    • LinkedIn
Одг: Лика и Личани
« Одговор #24 послато: Јул 04, 2014, 03:01:11 поподне »

I2 није ништа мање словенска него што је то R1a.


Primljeno k znanju. Moj laički komentar je u principu bio isprovociran pročitanim (što mi je i pre bilo ispred nosa ali očigledno nisam obratio pažnju šta je autor u stvari hteo da kaže). Ja sam sve pre nego nacionalista ali što je mnogo - mnogo je.


1704. избила је у сјеверној Далмацији позната Куриџина буна коју је предводио поп Петар Јагодић Куриџа из Биовичиног села, дио народа па и сам поп Јагодић пребјегли су у тој буни на аустријску територију управо на подручје Зрмање, сам поп је касније ухваћен од стране Млечана и осуђен на дугогодишњу робију.


Gde bi mogao da pročitam više o ovoj buni, Jagodićima i seobi ka Zrmanji?


С обзиром да Јагодићи који славе Никољдан и који на 17 тестираних маркера имају потпуно поклапање са Јарићима који такође славе Никољдан, велика је могућност да су Јарићи заправо настали око 1704. од породице Петра Јагодића која се склонила на подручје Зрмање. Можда је и промјена презимена узрокована настојањем те породице да се заштити од повезивања са вођом буне, који је робијао у Венецији. Овом племену у Далмацији припада и српска породица Савић из Бенковца, која такође слави Никољдан и има скоро идентичан хаплотип Јарићима и Јагодићима


O bliskosti sa Jagodićima i Savićima znam, razmenili smo par poruka o tome nakon što sam vam prosledio rezultate testa. Međutom, ova teorija o postanku "mojih" Jarića od Jagodića je interesantna i vredna daljeg truda.


значи 1712. прве Јариће православце имамо у Зрмањи (Удбинска грана је изумрла), око 1750. се зрмањски Јарићи пресељавају у Тишковац на Тромеђи.


To naravno ipak ne važi za sve Jariće "zrmanjce" jer je, kao što rekoh, moj đed Pero rođen 1896. godine u Rištama (kako su od milja zvali Ruišta na Komu, isto ono mesto gde je pored Velike Popine 1712. godine popisani Luka Jarić imao zemlju). U toj udolini ka kojoj od Zrmanje i dan danas nema asfaltiranog puta (prilična nedođija, narodski rečeno) je, koliko mi je poznato, pred poslednji rat živela samo jedna baba kao poslednji izdanak Jarića. U samoj Zrmanji je takođe bila jedna porodica Jarića za koje jedino znam da nam nisu bili bliži rod ali neki jesu. Šta je sa njima danas, nije mi poznato... Uzgred budi, na starim katastarskim mapama Hrvatske su cela Ruišta jasno označena kao "Jarići" ali bez označenih parcela.
Тко вриједи лети, тко лети вриједи, тко не лети не вриједи

Ван мреже Јовица Кртинић

  • Помоћник уредника
  • Аскурђел
  • *****
  • Поруке: 4187
  • Нема ни могућег ако не желимо немогуће!
Одг: Лика и Личани
« Одговор #25 послато: Јул 04, 2014, 03:22:13 поподне »


Gde bi mogao da pročitam više o ovoj buni, Jagodićima i seobi ka Zrmanji?




Недавно смо у Дигиталну библиотеку портала Порекло уврстили одличну књигу Стјепана Антољака "Буне пучана и сељака у Хрватској". У њој је доста добро обрађена Куриџина буна и лик и дело попа Јагодића и његова трагична судбина.  Ево линка ка књизи:
http://www.mediafire.com/view/7s9xx2xn9h7v9q5/Stjepan_Antoljak_-_Bune_pucana_i_seljaka_u_Hrvatskoj.pdf

Књигу смо, иначе, једва комплетирали јер је у првој коју смо добили недостајало 20 страна, али су нам колеге из једне београдске библиотеке нашли то што недостаје па смо све здружили у целину. Вредело је, књига обилује са доста података о различитим побунама у Крајини, Далмацији и шире.

robert w.

  • Гост
Одг: Лика и Личани
« Одговор #26 послато: Јул 04, 2014, 03:39:27 поподне »
Ne znam da li ovo može donekle da pomogne. U pitanju je rad Marka Šarića:"Predmoderne etnije u Lici i Krbavi prema popisu iz 1712/1714"

http://www.pilar.hr/images/stories/dokumenti/lika/lika_1_mail_r_325.pdf

Autor, između ostalog, razmatra veličinu porodica u Lici, i ističe razliku između vlaško-bunjevačkih porodica (između kojih ne vidi razliku osim narečja i vere) i starosedelačkog hrvatskog stanovništva. Po njemu, vlaško-bunjevačke porodice su brojnije, imaju više generacija, dok su starosedelačke manje, uz najviše dve ili tri generacije srodne u direktnoj liniji. Porodica Luke Jarića navodi se kao brojnija u Lici i time se više uklapa u vlaško-bunjevačke porodice, nego u starosedelačke. Moguća je slična situacija kao i sa Radonićima. Jedno prezime je karakteristično za određeni kraj i nalazi se i kod genetički, verski i nacionalno  nesrodnog stanovništva.

Što se tiče literature, ne treba se opterećivati tonom izvora u kojem se traži informacija. Odnosi na ovom području nisu bili harmonični i to je to. Ako se gledaju odnosi unutar jedne zajednice (npr srpske, kad se sjetim djedovih priča o starim omrazama, osvetama, svađama oko međe itd) postoji mnogo sukoba, samo što takve ne završavaju u istorijskim knjigama i nisu deo istorije naroda na tom području, nego završavaju u crnim hronikama.
Ne znam da li imaš u porodici starije generacije, ali bilo bi dobro zapisati sve čega se mogu setiti, porodice, školovanja, s čim su se bavili, lokalnih naziva itd. Jevreji imaju dobro razvijenu "kulturu sećanja". Prvo su počeli sa iskazima preživelih iz konc-logora, a potom su snimali sve što je moglo da obuhvati život jednog čoveka i porodice.

Ван мреже Жељко Јарић

  • Члан Друштва
  • Помоћник
  • *****
  • Поруке: 108
  • R-BY68536 | карпатско-далматински
    • LinkedIn
Одг: Лика и Личани
« Одговор #27 послато: Јул 04, 2014, 04:07:30 поподне »

Ne znam da li imaš u porodici starije generacije, ali bilo bi dobro zapisati sve čega se mogu setiti, porodice, školovanja, s čim su se bavili, lokalnih naziva itd. Jevreji imaju dobro razvijenu "kulturu sećanja". Prvo su počeli sa iskazima preživelih iz konc-logora, a potom su snimali sve što je moglo da obuhvati život jednog čoveka i porodice.


Na žalost, odavno je kasno za usmeno predanje... Moj đed je umro 1983. godine a i on se iselio iz Like još posle I sv. rata, kao solunski dobrovoljac (jedan od onih koji su u Galiciji prebegli Rusima itd.) dobio je zemlju u Banatu gde su Jarići sa još 6 porodica u sred atara na bivšoj zemlji grofa Čekanića osnovali selo - Banatsko Karađorđevo. Moj otac je možda nekoliko puta u životu bio u Zrmanji i Rištama i zapravo je vezan za Vojvodinu, ne za Liku i na žalost nije od pomoći. Jedino što mi preostaje je da se oslonim na knjige i ljude koji znaju mnogo više od mene.
Тко вриједи лети, тко лети вриједи, тко не лети не вриједи

robert w.

  • Гост
Одг: Лика и Личани
« Одговор #28 послато: Јул 04, 2014, 04:32:51 поподне »

Na žalost, odavno je kasno za usmeno predanje... Moj đed je umro 1983. godine a i on se iselio iz Like još posle I sv. rata, kao solunski dobrovoljac (jedan od onih koji su u Galiciji prebegli Rusima itd.) dobio je zemlju u Banatu gde su Jarići sa još 6 porodica u sred atara na bivšoj zemlji grofa Čekanića osnovali selo - Banatsko Karađorđevo. Moj otac je možda nekoliko puta u životu bio u Zrmanji i Rištama i zapravo je vezan za Vojvodinu, ne za Liku i na žalost nije od pomoći. Jedino što mi preostaje je da se oslonim na knjige i ljude koji znaju mnogo više od mene.

Žao mi je  :(. Ja sam imao sreću da je deda bio živ u vreme kad sam počeo dobijati svest da je dobro zapisivati njegove priče. Inače sam odrastao okružen njima, i u to vreme činilo mi se da nikud neće otići, ali danas sam jedino siguran u ono što sam zapisao. Sećanja prolaze ili se mešaju, a onda ni sam nisam siguran koliko poverenja da imam u njih.

Ван мреже Дела973

  • Гост
  • *
  • Поруке: 20
Одг: Лика и Личани
« Одговор #29 послато: Август 15, 2014, 10:53:56 поподне »

Ван мреже Небојша

  • Уредник СДНКП
  • Бели орао
  • *****
  • Поруке: 13139
Одг: Лика и Личани
« Одговор #30 послато: Септембар 25, 2014, 12:26:21 поподне »
Новаковићи - Лика

Према племенском ријечнику Личко Крбавске Жупаније Новаковићи су уписани:

1. Госпић - 1
2. Купирово (Срб) - 3
3. Осреци (Срб) - 3
4. Велика Попина - 39
5. Прибудић (Зрмања) - 28
6. Прљево (Зрмања) - 3
7. Залужница - 4



Према попису становништва СР Хрватске из 1948. године, ако сортирамо презиме Новаковић по тадашњим срезовима, јасно је уочљиво да је епицентар у Лици.

Према попису српских добровољаца у Првом светском рату налазимо на значајан број крајишника Личана који су се борили на страни српске војске.

Према попису добровољаца налазимо следеће Новаковиће:

Општина Госпић

Новаковић Гаврило Симин, Вребац
Новаковић Лука Мацин, Вребац
Новаковић Миле Петров, Ђуковац
Новаковић Милош Танасијев, Вребац
Новаковић Тодор Танасијев, Вребац

Општина Грачац

Новаковић Јован Тодоров, Велика Попина
Новаковић Милош Петров, Велика Попина
Новаковић Никола Данин, Велика Попина
Новаковић Стојан Тодоров, Велика Попина
Новаковић Ђуро Павлов, Прибудић
Новаковић Ђуро Радин, Велика Попина
Новаковић Илија Јованов, Велика Попина
Новаковић Јован Николин, Велика Попина
Новаковић Лазо Данин, Велика Попина
Новаковић Миле Николин, Велика Попина
Новаковић Павле Петров, Велика Попина
Новаковић Саво Лукин, Велика попина
Новаковић Саво Савин, Велика Попина

Општина Доњи Лапац

Новаковић Тодор Јанков, Срб
Новаковић Марко Симин, Добасница

Преглед ратних добровољаца Новаковића који су добили земљу у панчевачком риту по списку од 21.12.1939.

Новаковић Васо Ђуканов, Завође, Медак
Новаковић Ђуро Јовин, Велика Попина, Зрмања

Списак добровољаца Новаковића који су добили обвезнице

Новаковић Јово, с. Велика Попина, Срез Грачац,
Новаковић П. Ђурађ, с. Велика Попина, Срез Грачац,
Новаковић Т. Никола, с. Прљево, срез Грачац,

Ван мреже Небојша

  • Уредник СДНКП
  • Бели орао
  • *****
  • Поруке: 13139
Одг: Лика и Личани
« Одговор #31 послато: Јануар 31, 2015, 10:50:34 поподне »
Теслина молба за издавање пасоша, коју је поднео надлежној институцији у Загребу 1883. године:

У то време нису постојале фотографије па је онај који "моли" морао да опише свој изглед. Тако је Тесла себе описао као човека "великог стаса, црне косе и очију, дугуљастог лица и шиљастог носа.





Опис у молби за пасош

1. Име и презиме: Никола Тесла
2. Статус: неожењен
3. Занимање: телефонски приправник
4. Година рођења: 1856.
5. Да ли је писмен или не: писмен
6. Куда путује: Француску, Русију и Немачку
7. На које време: на три године
8. Стас: велик
9. Лице: подуго
10. Коса: црна
11. Очи: црне
12. Уста: сразмерна
13. Нос: шиљаст
14. Особите биљеге: нема
15. Пребива: Госпићу, кбр. 244
16. Надлежан: Госпић
17. Поджупанија, односно округ: Госпић
18. Вера: грчкоисточна

Извор: Бранимир Јовановић, директор Музеја "Никола Тесла" у Београду.

Ван мреже Дела973

  • Гост
  • *
  • Поруке: 20
Одг: Лика и Личани
« Одговор #32 послато: Август 23, 2015, 04:06:33 поподне »

By Станислав Будисављевић

https://www.facebook.com/photo.php?f...type=3&theater

Ван мреже Небојша

  • Уредник СДНКП
  • Бели орао
  • *****
  • Поруке: 13139
Одг: Лика и Личани
« Одговор #33 послато: Октобар 07, 2015, 11:41:44 пре подне »

Ван мреже Небојша

  • Уредник СДНКП
  • Бели орао
  • *****
  • Поруке: 13139
Одг: Лика и Личани
« Одговор #34 послато: Новембар 07, 2015, 10:49:22 пре подне »
Ево како се изјашњавао Никола Тесла

Телеграм упућен хрватском политичару Влатку Мачеку (1936. год.)


Ван мреже Небојша

  • Уредник СДНКП
  • Бели орао
  • *****
  • Поруке: 13139
Одг: Лика и Личани
« Одговор #35 послато: Октобар 06, 2016, 10:04:23 поподне »
Сетих се недавно једног познатог Личанина (пореклом). Љубиша Павковић, чији је отац пореклом из Лике, може бити у вези са недавно тестираним Павковићима из Лике (хаплогрупа R1a M458), који су били најбројнији у околини Грачаца, а славе Св. Василија.

http://www.novosti.rs/vesti/naslovna/reportaze/aktuelno.293.html:470833-Nista-nema-bez-duse-balkanske

"Rođen je u Beogradu, pre 66 godina, od oca Bogdana, poreklom Ličanina, i majke Mire, Makedonke. Verovatno su mu i ti izmešani geni pomogli da sa jednom lakoćom svira melos čitavog Balkana, ali i evergrin, klasičnu muziku..."



<a href="https://www.youtube.com/v/GxQ34sKadso" target="_blank" rel="noopener noreferrer" class="bbc_link bbc_flash_disabled new_win">https://www.youtube.com/v/GxQ34sKadso</a>

Ван мреже Небојша

  • Уредник СДНКП
  • Бели орао
  • *****
  • Поруке: 13139
Одг: Лика и Личани
« Одговор #36 послато: Новембар 30, 2016, 01:40:07 поподне »
Свештеници страдали у рату

http://www.gospic.rs/svestenici-stradali-u-ratu-petar-raseta-1887-1941/

Петар Рашета (R1a-M458), Доњи Лапац


Димитрије Јерковић (I2a Динарик југ?), Дивосело


Никола Богуновић (род J2a, или N1a?), Зрмања


Милош Мандић (E-V13), Грачац


Милојко Дошен, Почитељ


Гено Илић, Смиљан


Јован Бјеговић, Дивосело


Има још пуно свештеника (више на сајту), нека им је лака земља.

Ван мреже Јовица Кртинић

  • Помоћник уредника
  • Аскурђел
  • *****
  • Поруке: 4187
  • Нема ни могућег ако не желимо немогуће!
Одг: Лика и Личани
« Одговор #37 послато: Новембар 30, 2016, 01:46:57 поподне »

Милош Мандић (E-V13), Грачац


Јован Бјеговић, Дивосело


Милош Мандић је брат од ујака (Тривуна) Николе Тесле, а Јован Бјеговић је деда тенисера Ненада Зимоњића (мајчин отац).
Иначе, сајт gospic.rs је мој скроман допринос завичајном удружењу Госпићана. Нажалост, немам превише времена да се бавим њиме.
« Последња измена: Новембар 30, 2016, 01:48:39 поподне Број 1 »

Ван мреже Небојша

  • Уредник СДНКП
  • Бели орао
  • *****
  • Поруке: 13139
Одг: Лика и Личани
« Одговор #38 послато: Новембар 30, 2016, 02:04:52 поподне »
Милош Мандић је брат од ујака (Тривуна) Николе Тесле, а Јован Бјеговић је деда тенисера Ненада Зимоњића (мајчин отац).
Иначе, сајт gospic.rs је мој скроман допринос завичајном удружењу Госпићана. Нажалост, немам превише времена да се бавим њиме.

Хвала за ово, админе!

Ван мреже Nebo

  • Члан Друштва
  • Бели орао
  • *****
  • Поруке: 10036
  • I2a S17250 A1328
Одг: Лика и Личани
« Одговор #39 послато: Фебруар 20, 2017, 02:50:23 поподне »
Зна ли неко нешто детаљније о роду Љиљак из Лике. Лика ми није баш познат терен што се порекла становништва тиче, па ако неко зна нешто или литературу...
"Наша мука ваља за причешћа"