4.ДЕО:Потребно је сада истаћи шта је све заједничко за припаднике подграна BY55537 и Y135646, како би дошли до неких закључака.
Пре свега, као што сам више пута навео, заједничка им је предачка
А20030 SNP мутација, која је по процени YFull-а стара око 1250 година:
https://www.yfull.com/tree/I-A20030/ Друга заједничка категорија јесте источна распрострањеност. Питао сам Луку Јелића, нашег најкомпетентнијег истраживача по питању порекла А20030, за мишљење о матици ове мутације, сагласан сам са његовим размишљањима, да би њену матицу требало тражити негде на простору
данашње Северне Македоније, с обзиром да се Македонац из источне Македоније налази у BY55537 а Бугарин у Y135646 (тачније, овај Бугарин је радио тест код FTDNA на 111 маркера, али га Јелић управо на основу тог дугог хаплотипа и одређених STR вредности види као сигурног припадника Y135646 или евентуално као неког ко ће је поцепати).
Трећа заједничка категорија су
сличне процене старости ових А20030 подграна. Као што можете видети на YFull стаблу, за Y135646 она износи око
850 година, док је процена за BY55537 нешто млађа,
око 750 год., међутим, оно што сам приметио јесте мањи број изолованих SNP мутација испод А20030 до терминалне BY55537 (3), у односу на број изолованих SNP мутација до терминалне Y135646 (5, једна од њих се налази у хомологном региону и не користи се за естимацију старости),
што сугерише на ипак нешто већу старост BY55537 од тренутне. Подсетићу само на једно неписано правило, наиме, познато је да YFull из неког разлога "подмлађује" новоформиране гране и да се њихове старости, временом са већим бројем тестираних особа на стаблима, померају уназад у прошлост (рецимо за никшићку FT190799, када смо је формирали Кургаш и ја, њена старост је била процењена на 650 година, касније са већим бројем тестираних Никшића и са наредним ажурирањима стабала, TMRCA се померала уназад и већ више од годину дана је такорећи "зацементирана" на 900 година, оваквих сличних, небројених примера има и у осталим хаплогрупама, укључујући и за род Љешњана-Војинића у Y135646). Дакле, може се претпоставити да су и BY55537 и Y135646 настале у приближно исто време, а то је највероватније друга половина 12. века.
Следећа, једнако битна заједничка карактеристика за обе подгране јесу
прибраћивања/призећивања изворним Никшићима и узимање крсне славе Лучиндан и по свему судећи, она су се догодила управо код Никољ-пазара (Бијелог Поља), у матичном подручју Никшића. Дакле, ту су се догодиле прва интеракције и међудејства BY55537 и Y135646 са Никшићима, која су резултирала заједничком сеобом Y135646 са Никшићима у жупу Оногошт и Ровца половином 14. века (то су Љешњани-Војинићи са славом Ћириловдан и прибраћени род Никшићима Чворовићи, који се због резултата Албанца највероватније налазе на нивоу Y135646*). Неки припадници Y135646 су са славом Никољдан из Бијелог Поља највероватније током 16. века мигрирали на запад, од којих су потекли крајишки разгранати родови (Гаћеше, Лабуси, Јапунџићи, Паројчићи и тд.), неки су нешто касније мигрирали на Романију (Радовићи) и у околину Сјенице, тачније село Буђево (Новчић, такође са славом Никољдан), а неки су се крајем 17. века из Бијелог Поља/Бихора такође преко сјеничког поља селили у правцу јаворских села (Радошевићи, Лучиндан, прибраћен род Бојановићима).
Са друге стране и BY55537 се прибратио Никшићима у Бијелом Пољу, тачније предак Цветковића и Михајловића, док су остали припадници, након што су се стабилизовали, касније мигрирали ка Старом Влаху, Драгачеву и моравичком крају (као што сам навео, то су Рендулићи BY55537+ са славом Никољдан, а могуће и Чвркићи и Гујанићи).
Вратимо се сада на Србију са краја 13. века. Србија је током Милутинове владавине водила успешне ратове против Бугара, на северу у Браничеву и Кучеву и на истоку заузимањем делова моравске долине, али је тада отпочела и своје значајно ширење ка југу, освојивши северне делове данашње Албаније као и делове вардарске долине на рачун Византије. Тада је успостављена нова граница између Србије и Византије крајем 13. века, тачније 1299. године, на линији Охрид-Прилеп-Штип, чиме је српској држави прикључен и већи део данашње
Северне Македоније. Ратови између Бугарске, Византије и Србије (не смемо заборавити ни продоре у неколико наврата Угарске долином Јужне Мораве и источно од ње током 11-13. века) и постепено ширење српске државе крајем 13. века, изгледа да су покренули један део становништва тих пограничних и честим ратовима погођених области, ка њеним центрима, Косову и Старој Рашкој, а неке од њих и даље ка Зети и Хуму (осим припадника Z18755, Мириловића, Шекулараца, Караџића, Цеклињана.. овакви миграторни правци су видљиви и за многе друге словенске (укључујући наравно и PH908) и несловенске хаплогрупе). Дакле, од периода настајања сродних SNP мутација BY55537 и Y135646 (око 850 година) па до ширења српске државе на простор Македоније, сасвим је довољно времена прошло и довољан је број поколења потекао и једне и друге подгране,
за заједничку сеобу неких њихових припадника у Никољ-пазар, али и истовремено,
за њихов даљи генетски развој у матичном подручју настанка (сасвим извесно је да ће се у будућности појавити још тестираних Македонаца али и Бугара у њима или у старијим, низводним нивоима генеалошких раздвајања, до А20030).
