Y-ДНК резултати са 23andMe и остали (без хаплотипова)

[Небојша]

По свему судећи још један резултат који указује на везу N2 и Штрбаца: Шпирић, непознато, N2-P189.2

О Шпирићима из Унца:

"Штрпци су се разгранали у више огранака. Под првобитним презименом Штрбац има их 19 к., под презименом Николашевић 4 к., Радановић 21 к., Савић 28 к., Мектеровић 4 к., Шпирић 3 к., Глијаковић 2 к. и Гајић 1 и. Раширили су се преко више села: у В. Штрпце, Преодац, Црни Врх, Прекају и друга. Славе Св. Николу. Казу ју да ·су се прозвали овим новијим именима по својим прецима: Николи, Радану, Сави, Мектеру (Виду), Шпири, Глиши (Глијак) и Гаји. Ови њихови преци могли су живети по прилици пре 150 година. По свима предањима која се чују о Штрпцима они су доселили овамо из Херцеговине."

Дрвар, Никољдан.

[Uzi]

Дрвар, Никољдан.

Николашевићи (4 к.) славе Никољдан. Они су од рода Штрбаца. Живели су на Брдима заједно са Шпирићима, па се пре 100—120 г. оделили од ових и прешли овамо на Шајиновац.

[Небојша]

Сарић, Јовањдан, Борци, Коњиц, N2-P189.2

SARIĆ (p,m). Sarići (p) su u Borcima (Konjic). Najstarija su porodica u ovom selu. Starinom su iz Banjana u Crnoj Gori. Na Borke su doselili iz Petrovića u Banjanima “od glavodužja". Od njih potiču "Žuže u Ostrošcu i Golubovići na Blacima". Ima ih na Bradini iznad Konjica i u Mostaru (59:312). Sarići (m) su u Medanićima (Gacko). Došli su iz Stoca kod Kule u Gacku. Majka im dobila zemlju "po mirazu", pa prešli na nju (59:202). Istaknuti član ove porodice krajem XIX i u početku XX vijeka bio je dr Murat Sarić urednik islamskog časopisa "Gajret" (147:591). Sarića ima u Mostaru, Tuzli i drugim mjestima. (Милићевић)

Од породица најстарији су Сарићи. Они су прије стотину и двадесет година доселили „од главодужја" из Петровића у Бањанима. Од њих су Иванишевићи у Бијелом Пољу, Жуже у Острошцу и Голубовићи на Блацима. Веле да Сарића има у Петровићима, на Брадини, Мостару, и овдје 13 кућа (Дедијер)

Двострука потврда. И предања о пореклу из Бањана и везе са Иванишевићима (Богодол, Мостар).

[crni]

Сарић, Јовањдан, Борци, Коњиц, N2-P189.2

SARIĆ (p,m). Sarići (p) su u Borcima (Konjic). Najstarija su porodica u ovom selu. Starinom su iz Banjana u Crnoj Gori. Na Borke su doselili iz Petrovića u Banjanima “od glavodužja". Od njih potiču "Žuže u Ostrošcu i Golubovići na Blacima". Ima ih na Bradini iznad Konjica i u Mostaru (59:312). Sarići (m) su u Medanićima (Gacko). Došli su iz Stoca kod Kule u Gacku. Majka im dobila zemlju "po mirazu", pa prešli na nju (59:202). Istaknuti član ove porodice krajem XIX i u početku XX vijeka bio je dr Murat Sarić urednik islamskog časopisa "Gajret" (147:591). Sarića ima u Mostaru, Tuzli i drugim mjestima. (Милићевић)

Од породица најстарији су Сарићи. Они су прије стотину и двадесет година доселили „од главодужја" из Петровића у Бањанима. Од њих су Иванишевићи у Бијелом Пољу, Жуже у Острошцу и Голубовићи на Блацима. Веле да Сарића има у Петровићима, на Брадини, Мостару, и овдје 13 кућа (Дедијер)

Двострука потврда. И предања о пореклу из Бањана и везе са Иванишевићима (Богодол, Мостар).

Према овдје донијетим наводима Пава Анђелића, могло би се претпоставити да су Сарићи уточиште од главодужја прије 1790. године на Борцима пронашли кроз службу осигурања турског трговачког пута дуж тока ријеке Неретве? Можда је занимљиво истраживачко питање који дио породице Сарић је држао Сарића хан на Борцима, и у којем периоду?

"Karaula na Borcima . U blizini kuća porodice Sarić, kod današnjeg Zadružnog doma, bila je karaula za koju tradicija kaže da je pripadala porodici Hadžović iz Konjica. Hadžovići su imali u svom posjedu veći dio Boraka i Župe oko Glavatičeva.¹⁸  Tradicija ovdje miješa karaulu sa kulom tako da nije sasvim jasno da li se radilo samo o utvrđenoj kuli, ili je ta kula, odnosno neka druga zgrada u neposrednoj blizini, služila i kao karaula. Sam naziv lokaliteta ipak upućuje na postojanje karaule." (173)

"Još od vremena Sulejmana Veličanstvenog upotrebljavao se još jedan način osiguranja puteva. U klancima i na opasnim mjestima naseljavani su kršćani koji su bili dužni starati se o sigurnosti putnika. Zbog toga su bili oslobođeni od poreza. Na nekom uzvišenju pored puta stajala je slamnata koliba u kojoj je neprestаno boravio čovjek. Čim bi opazio putnika, počeo bi udarati u bubanj. Time bi putniku javio da ga je straža opazila. U slučaju da bi primijetio razbojnika, onda bi neprekidnim udaranjem u bubanj alarmirao cijelu okolicu.²⁹  Karakteristično je da se u blizini karaula na Ivan-Planini, Borcima i Kuli nalaze isključivo naselja sa srpskim stanovništvom. Iz te okolnosti dalo bi se zaključivati da se ovakav sistem osiguranja primjenjivao i na našoj relaciji." (175)

"Borci. Na mjestu gdje put ostavlja šumu i ulazi u Boračko Polje stajao je han porodice Agića iz Konjica.³⁶ U blizini sadašnjeg doma u Borcima bio je han, vlasništvo porodice Hadžovića iz Konjica. Godine 1850 u ovom hanu izginuli su mnogi Mostarci, koji su se pod vodstvom Ibrahima Pijulije borili protiv redovne carske vojske.³⁷ Prema kazivanju Mujage Hadžizukića iz Konjica, ovaj han je bio dugačak 30 aršina. Inače, to je bio jedan od najznačajnijih hanova na cijeloj relaciji budući da se nalazio na drugom konaku računajući od Sarajeva. Nešto dalje radio je neko vrijeme i Sarića han." (176)

"Od stanovnika Kule nisam mogao dobiti detaljnijih podataka o ovim ruševinama. Napominjem da sada u Kuli nema nijedne muslimanske porodice. Svi su stanovnici Srbi koji su, uglavnom oko XIX vijeka, doseljeni iz istočne Hercegovine i Crne Gore. Zemljište, a vjerovatno i kula sa hanom pripadala je Alajbegovićima. Postoji vjerojatnost da je han zajedno sa kulom nastradao za vrijeme borbi 1850 godine." (176-177)

(Паво Анђелић, Turski put od Ivan-planine do Porima, NS IV, Sarajevo 1957, 169-178)

[Небојша]

Хаплогрупа I2-S17250:

- Лалић, Аранђеловдан, Кореница, Лика

Лалићи су део крајишке групе родова Лалић-Прица-Шијан. Из ове групе тестирани су и Шијани I2-A1328/I2-S17250 (маркери, 23andMe) и Прице I2-M423 (23andMe). Карановић је ову родовску групу сврстао у досељенике с југа, али је сматрао да нису повезани са Родићима-Стојсављевићима који славе исту славу. ДНК тестовима утврђено је да Родићи и Лалићи-Прице ипак јесу генетички повезани (подграна I2-A1328).

- Маринковић, Аранђеловдан, Каље, Жумберак

- Стевчић, Топлица, или Јабланица

- Стајчић, непознато

- Дурајлија, Никољдан, Цетинград, Кордун

- Кокановић, непознато   

- Даниловић, непознато
            
- Марковић, Смедерево   
 
- Бошкић, БиХ   

- Зекић, Сребреница

- Јанићијевић, Врбештица, Штрпце, Косово
 
- Ковачић, Београд (раније могуће Крајина)


- Малчиновић, Џемат, Власеница

- Дурић, БиХ   

- Бајић, БиХ   

- Касум, БиХ   

- Ћеримовић, БиХ   

- Граховић, Велика Кладуша, Босанска Крајина

Граховићи су једна од старијих породица у Великој Кладуши. О њима Карановић каже следеће: "Кад је Крајина „фет учињена“ населили су се од Анадола: Граховићи 37 кућа".

- Машић, непознато   

- Рехибић, Преочица, Витез, Средња Босна

- Мештровац, БиХ   


- Шошо, Сплит, Далмација

- Старчевић, Лич, Фужине (раније Делнице)

Ако су лички Старчевићи Буњевци сви повезани, од ових је пореклом и "отац хрватске нације".

[Небојша]

Хаплогрупа I2-M423:

- Кораћ, вероватно Лика, слава Ђурђевдан

Од личких Кораћа је пореклом чувени Радивој Кораћ.




Хаплогрупа I2-CTS5966 (CTS10228):

- Драгишић, Мрежница, Бариловић, Кордун

- Цревар, Ласовац, Шандровац, Централна Хрватска

- Београдлија, вероватно Бусовача, Средња Босна


Хаплогрупа I2-Z17855

- Миленковић, Црна Трава, Јабланица

- Марић, Дрвеник Мали, Трогир, Далмација

- Ћеримовић, Велика Кладуша, Босанска Крајина

Ћеримовића је било пуно у околини Велике Кладуше на попису 1991. Међутим почетком 20. века нису били тако бројни у Поуњу. Од Ћеримовића из Подзвизда воде порекло једни Боснићи. Пореклом су из Мале Кладуше.


Хаплогрупа I2-Z16983:

- Марјановић, непознато

- Џухмур, БиХ

[Небојша]

Хаплогрупа E-V13:

- Орлић, Никољдан, Кореница, Лика

- Џелебџић, Краљево

- Дековић, Андријевица, ЦГ Брда

- Живковић, Црна Гора

- Црногорац, Стари Дулићи, Гацко

У Херцеговини има Црногораца са славом Митровдан, Јовањдан и Петковдан (Бјелице). Није сигурно ком роду припада тестирани.

- Марић, непознато

- Радонић, Бечеј, Бачка

- Радоњић, Косово

- Хрустић, БиХ

- Хонсић, Рожаје, ЦГ Брда


Хаплогрупа E-L241:

- Шобат, непознато

постоји резултат неких Шобота E-V13 из Славоније (Никољдан).

- Путник, Србија

- Лигурић, Брчко

[Небојша]

Хаплогрупа I2-M423:

- Кораћ, вероватно Лика, слава Ђурђевдан

Од личких Кораћа је пореклом чувени Радивој Кораћ.

Висућ, Удбина.
https://www.poreklo.rs/2012/07/14/poreklo-prezimena-selo-visu%C4%87-udbina-lika/

[Небојша]

Пантош, Јовањдан, Босанска Крајина, R1a-CTS3402

Пантошима је матица негде на потезу Гламоч - Дрвар. Славе искључиво Јовањдан, а има их још у околини Бања Луке и у Поткозарју.

Станковић, Дреновац, Параћин, R1a-Z92

Нисам пронашао више о пореклу становништва Дреновца крај Параћина, а самим тим ни о тамошњим Станковићима. Можда су ово Станковићи (Ђакови) из топличког Дреновца, али је 23andMe аутоматски препознао ову локацију. Станковићи из Дреновца крај Прокупља су даљим пореклом из околине Ђаковице и презивали су се Крстић.


Бојовић, Ђурђевдан, Ивањица, I1-P109

Брчић, Новиград, Задар, I1-P109

Кахриман, Сетихово, Рудо, I1-P109

Левњак, Сјеница, I1-L22

Беланић, Иловик, Мали Лошињ, Далматинска острва, I1-Z58

[Небојша]

Костић, Деспотовац, Поморавље, J2b-M205

Вујновић, Св. Врачи, Дивосело, Госпић, J2b-M205

Ови Вујновићи су једна од најбројнијих српских породица из Лике. Почетком 20. века било их је чак 43 куће. Иначе је ово потврда једног необјављеног резултата, као и везе са далматинским Тинторима (вероватно и крајишким Почучама). Према предању старца Дамјана Вујновића из Дивосела, Вујновићи су даљим пореклом "испод Дурмитора". Ово предање додуше може бити и случајност, будући да добар део становништва тог дела Лике негује предање о пореклу "од Таре и Лима".

Таљановић, Тузи, ЦГ Брда, J2b-M241>L283

Аговић, Орахово, Бар, R1b-Z2103>CTS9219

[Небојша]

Тршић, Београд, G2a-L30>L497>L42

Димитријевић (данас Димитриевски, Скопље), вероватно расински округ, G2a-L30>L497>L42

Вранић, Чуруг, Жабаљ, Бачка, G2a-L30>L497>CTS4803

Димитријевић, непознато, G2a-L30>М406>Z17887


Кулић, по свему судећи Војводина, даље порекло Стара Херцеговина, N-P189.2

Малешевић, Јовањдан, Босанска Крајина, N-P189.2


Петрушић, Љубушки, Западна Херцеговина, J2a-L70

PETRUŠIĆ (k), u Grabu, Crvenom Grmu, Vašarevićima i Vitini (Ljubuški) i Ljubuškom. U Grab i Vašareviće doselili su iz Crvenog Grma, a u Vitinu (zaselak Pod Zelenom Gorom) Petrušić je došao iz Graba, "uvinča se za Grizeljušu, pa živi i u Grabu i ovdje" u Vitini. Petrušića ima i u Mostaru.


Кордић, Тихаљина, Груде, Западна Херцеговина, I2-M223

KORDIĆ (k), u Humilišanima i Sretnici (Mostar). U Humilišane su došli iz Broćna. Naselio ih je biskup "na imanje muslimana koji su se raselili". U Sretnicu su doselili iz Trebižata (Capljina). Ranije su se zvali Kolaši. Slavili su Petrovdan. Kordići se spominju i u Popovu. U matičnim knjigama župe grad u Dubrovnku upisano je više Kordića iz Popova. U Cicrini se, u XVIII vijeku, spominje prezime Korda koje je, vjerovatno, "identično prezimenu Kordić".


Томовић, Јовањдан, Шекулар, J1-CTS5368

Томовићи су Радмужевићи, потврђени већ као J1-ZS3128: https://www.poreklo.rs/2019/07/09/radmuzevici/


Василићи, Ђурђевдан, Врањак, Модрича, добили дубљи SNP, Q-M378>L245

Малишић, вероватно Црна Гора, Q-M378>L245

Малишићи из околине Берана припадају роду Мијомановића (Васојевићи). Уколико је ово њихов резултат, реч је вероватно о прибраћеним Братоножићима.

[Atlantische]

Тршић, Београд, G2a-L30>L497>L42

Судећи по друштвеним мрежама, пореклом су негде из Мачве.

[Небојша]

Вучковић, Никољдан(?), Босанско Грахово, R1a-M458>YP417

Резултат ових Вучковића одудара од резултата осталих крајишких Вучковића са овом славом (I2-Y3120/S17250), али је реч о честом презимену/слави.


Карађорђе, непознато, I2-M423

Судећи по имену тестираног, ово може бити Димитрије Карађорђевић. Има веома слаба аутосомална поклапања са Србима из листе, што такође може ићи у прилог томе да је ово резултат неког од "млађих" изданака династије.

На основу резултата Кузмића из Мраморца (потомци Карађорђевог стрица), претпоставка је била да сви Карађорђевићи припадају хаплогрупи I2-Y3120. Ово може бити својеврсна потврда те везе.

Карађорђе Петровић, I2-Y3120

[Селаковић]

Карађорђе, непознато, I2-M423

Судећи по имену тестираног, ово може бити Димитрије Карађорђевић. Има веома слаба аутосомална поклапања са Србима из листе, што такође може ићи у прилог томе да је ово резултат неког од "млађих" изданака династије.

На основу резултата Кузмића из Мраморца (потомци Карађорђевог стрица), претпоставка је била да сви Карађорђевићи припадају хаплогрупи I2-Y3120. Ово може бити својеврсна потврда те везе.

Ово би ставило тачку и на гласине да Павле није био Арсенов син (које је наводно ширио Стојадиновић, али и неки други).

[Небојша]

Ови наведени требали би бити преци најстаријих српских породица у Вуковском. Прије свега ту мислим на Свитлице, као и на род тзв. Павловића (Живанићи, Ашкићи, Дујмићи, Золотићи, Дражићи, Никићи, Малушићи). Од Павловића тестирани су Живанићи и припадају хаплогрупи J2b-M241>Y22894 са генетичким везама на подручју Старе Херцеговине и Старог Влаха.

Појавио се резултат још једне породице из рода Павловића. Реч је о Никићима, Ђурђевдан, Кудиљи, Купрес, J2b-M241>Z631. (извор: 23andMe)

[drajver]

Појавио се резултат још једне породице из рода Павловића. Реч је о Никићима, Ђурђевдан, Кудиљи, Купрес, J2b-M241>Z631. (извор: 23andMe)

Добро је да има још потврђених.

[Каламанда]

Вучковић, Никољдан(?), Босанско Грахово, R1a-M458>YP417

Има ли података одакле су доселили ?

[Небојша]

Карађорђе, непознато, I2-M423

Судећи по имену тестираног, ово може бити Димитрије Карађорђевић. Има веома слаба аутосомална поклапања са Србима из листе, што такође може ићи у прилог томе да је ово резултат неког од "млађих" изданака династије.

На основу резултата Кузмића из Мраморца (потомци Карађорђевог стрица), претпоставка је била да сви Карађорђевићи припадају хаплогрупи I2-Y3120. Ово може бити својеврсна потврда те везе.

Карађорђе Петровић, I2-Y3120

Потврђено, тестиран је принц Димитрије Карађорђевић, унук кнеза Павла Карађорђевића.

Кнез Павле 1935. год.

[Небојша]

Још је један ствар занимљива код овог резултата. Аутосомална са 23andMe која доста уверљиво пресликава упливе са различитих страна (предачке линије тестираног). Такође, особи код које се Карађорђевић јавља у поклапањима на 23andMe, на AncestryDNA се појављује и Јелисавета Карађорђевић. Значи дефинитивно су некако повезани. Занимљиво је још да Димитријев аутосомални пресек са 23andMe подсећа на Јелисаветин пресек са Ancestry, што може бити и случајност.

[Небојша]

Хаплогрупа I2-S17250

Тадић, Ђурђевдан, Милошевац, Модрича

Дакић, Михољдан, Бањани, Босанска Крупа

- Дакаћи спадају у старије досељенике у Бањанима. Досељени су почетком 18. века, а старије прзиме гласило је Ножинић. Према Милану Карановићу, део су групе родова Иванчевић-Дакић-Кењало-Вулин. Вероватно је реч о повезивању на основу ретке крсне славе. Ипак, Ћопићи и Вулини јесу генетички повезни и припадају хаплогрупи E-V13, док су Радусини R1a-M458. Дакићи би могли бити повезани са Иванчевићима (I2-PH908).

Пролић, Ђурђевдан, Доњи Врбљани, Рибник

Павковић, Ђурђевдан, Чаглић, Пакрац, Славонија

Дотлић, Илиндан, Кореница, Лика

Јелић, Ћириловдан, Товрљане, Прокупље, Топлица

- Ово су Јелићи пореклом из Доњег Колашина. Основна хаплогрупа тамошњих Јелића је I2-Z17855, али се јавља још и J2b-M205, а сада и I2-S17250.

Димић, Аранђеловдан, Острвица, Госпић, Лика

- Потврда резултата Димића из Прибудића крај Грачаца (генетички род Родића I2-A1328).

Пејаковић, Никољдан, Богути, Цетиње

Маштраповић, Мачва

- Ретко презиме, присутно код Срба из мачванског округа.

Поповић, Никољдан, Мајске Пољане, Глина

Ћук, Василијевдан, Величани, Требиње

- “U Veličanima su starinom Božići iz Grmljana, a daljim porijeklom iz Kuča u Crnoj Gori. U Popovu se pominju u XVII vijeku. Slave Vasiljevdan.”

Ђорђевић, Ђурђевдан, Мало Ропотово, Косовска Каменица

- Ђорђевићи (1 к., св. Ђорђе) дошли 1924 год. из Радевца (Јабланица) на купљено имање, а потом добили и утрину.

Лемајић, Ђурђевдан, Госпић, Лика

Мрвош, Горски Котар

Живковић, Смртић, Горњи Богићевци, Славонија

Брачика, Аранђеловдан, Жумберак

Јањић, Аранђеловдан, Приједор

Вуклишевић, вероватно Ђурђевдан, Босанска Крајина

- У Крајини постоји и верзија Вуклиш, слава Никољдан/Тривуњдан.

Милојевић, непознато

Протић, БиХ

Павловић, Црна Гора


Брекало, Мостар/Херцеговина   
Бабић, Тарачин До/Илијаш   
Мусић, Дувно/Херцеговина   
Грбавац, БиХ   
Чале, Руновић/Далмација   
Рубић, Сплит/Далмација   
Буљан, Подбабље/Далмација   
Павловић, Кривај/Липовљани/Славонија   
Комадина, Горски Котар/ХР   
Миловац, Бански Ковачевац/Ласиња/Кордун   
Буторовић, непознато   
Пађен, Подоштра/Госпић/Лика   
Шулентић, Лика
Пециреп, БиХ   
Џамбо, Жепче/Средња Босна   
Келава, непознато         
Драгичевић, Брувно/Грачац/Лика   
Шуштић, ХР   

Церић, Приједор/Босанска Крајина
Лојић, Кифино Село/Невесиње
Дикић, Котор Варош   
Бегић, Сребреница