Y-ДНК резултати са 23andMe и остали (без хаплотипова)

[Небојша]

Треба бити опрезан овде. Грк можда из искуства каже да они славе Стевањдан. Тако је и у шематизму. Поп Стјепо и Владимир Трифковић су почетком 20. века (1908) у Сарајевском пољу забележили да Мајмуновићи славе Св. Климента. Углавном, ако славе Стевањдан, то би се можда уклопило са херцеговачким Стевањштацима I1-Z63. Не мора да значи да то што им на 23andme није одређен дубљи SNP, искључује аутоматски припадност некој подграни низводно. Укратко, имамо тамо и сигурних припадника I2-Z17855 који су означени само као I2-M423, итд.

Међутим, забуну уноси предање о пореклу од Паликућа из околине Требиње. Они заиста славе Св. Климента.

[Рус]

Kako mogu da stupim u kontakt sa testiranim iz 23&me?
Ja nemam tamo akkaunt jer 23&me je zabranjena u Rusiji.

[АЦар]

Још један поповски R1а.

Према неком предању и моји потичу из Поповог поља, мада ми је речено да нема R1а у том крају... али ето показало се да има... чекам резултате Дантеа па ћу можда добити више детаља...

Поздрав

П.С. Кад добијем резултате, да ли треба неком да се обратим?

[drajver]

Треба бити опрезан овде. Грк можда из искуства каже да они славе Стевањдан. Тако је и у шематизму. Поп Стјепо и Владимир Трифковић су почетком 20. века (1908) у Сарајевском пољу забележили да Мајмуновићи славе Св. Климента. Углавном, ако славе Стевањдан, то би се можда уклопило са херцеговачким Стевањштацима I1-Z63. Не мора да значи да то што им на 23andme није одређен дубљи SNP, искључује аутоматски припадност некој подграни низводно. Укратко, имамо тамо и сигурних припадника I2-Z17855 који су означени само као I2-M423, итд.

Међутим, забуну уноси предање о пореклу од Паликућа из околине Требиње. Они заиста славе Св. Климента.

Опрезан сам, поготово што херцеговачки климентштаци немају карактеристичну вриједност за грану BY332, 390=22, мада увијек има изузетака. Што се тиче предања Трифковић је ту јасан  са Паликућама и св. Климентом. Најбоље би било да то провјери неко из тог краја ко познаје неког од Мајмуновића и зна сигурно коју славу слави.

[vid.knezevic]

Према неком предању и моји потичу из Поповог поља, мада ми је речено да нема R1а у том крају... али ето показало се да има... чекам резултате Дантеа па ћу можда добити више детаља...

Поздрав

П.С. Кад добијем резултате, да ли треба неком да се обратим?

Поздрав Ацо,
Занима ме твој резултат. Ја сам по добијеним резултатима из Дантеа урадио форматирање према У фулу (у хг 38 формат, мислим да има тема о овоме) па сам учитао те резултате у У фул. И ту се мало чека обрада. Кад су резултати били готови ја сам контактирао Драјвера(Синишу) који је дао анализу резултата (мог и скоро целог карпатско-далматиског кластера од наших резултата) . После је екипа порекла унела моје резултате.
Срдачно,
Вид

[Atlantische]

Према неком предању и моји потичу из Поповог поља, мада ми је речено да нема R1а у том крају... али ето показало се да има... чекам резултате Дантеа па ћу можда добити више детаља...

Нисте добро разумели коментар на Ваш резултат. Речено Вам је да немате конкретних поклапања на подручју Попова поља, где итекако има R1a хаплотипова.

[Грк]

Опрезан сам, поготово што херцеговачки климентштаци немају карактеристичну вриједност за грану BY332, 390=22, мада увијек има изузетака. Што се тиче предања Трифковић је ту јасан  са Паликућама и св. Климентом. Најбоље би било да то провјери неко из тог краја ко познаје неког од Мајмуновића и зна сигурно коју славу слави.

Није из искуства, наго из Шематизма. Драјвер је ишчачкао праву славу.

[Грк]

Откуд ово Бихово код Требиња? Тамо их уопште није било.

Био је овај род према неким записима у Полицама. Има у библиотеци. Не постоји податак да су повезани са Гачанима, али га нема ни о њиховом поријеклу.

[Romanijski]

 Управо провјерено Мајмуновићи славе св. Климента.

[Небојша]

Бајрамовић, муслиман, Билећа: R1a-CTS4302

"BAJRAMOVIĆ (m), u Fatnici (Bileća) i Ljubinju. U Fatnici su zabilježena dva kazivanja o njihovom porijeklu. Jedni "vele da su prije dvjesta i pedeset godina doselili iz Herceg-Novoga", a drugi "da oni nisu Novljani, već da su poislamljeni potomci porodice Stolica". Ima ih i u Konjicu."

Појављивао се раније и резултат Бајрамовића I1-M253 из Фатнице крај Билеће, али како је тај резултат извучен из сирове листе, предност бих дао Бајрамовићу R1a. Мада није искључено да их је било више несродних. Столице из овог предања иначе припадају трећој хаплогрупи, што додатно компликује причу око Бајрамовића из Билеће.


Реџовић, муслиман, БиХ: I1-M227

Ова подграна ће изгледа бити раширена код муслимана из Херцеговине и Источне Босне.

[Saponjic]

Некако је доста уочљива присутност I1Z63 родова у Требињској области,као и у широј околини Дубровника.Јасно се истичу родови који славе Св.Стефана и родови који славе Св.Климента,и већина њих је везана за Требиње и Захумље.Собзиром да једна велика фамилија пореклом из Требиња има тврдњу о доласку у Требиње из Италије,Рима,у 11веку,можда би ове обе групе I1Z63родова са славама Св.Стефан и Св.Климент могли повезати са Норманима и Латинима из Италије,11век.Код АнглоНормана(Енглеза) је била доста присутна I1Z63-13946-14111,која је и данас доста присутна у Енглеској,а познат је њихов боравак у Дубровнику.Очигледно даје један број истих остао у широј околини Дубровника,није се вратио у Италију.Такође и многи Латини су били Германског порекла.Роберт Гвискар је у својој војсци у Апулији имао и велики број АнглоСаса а видимо обе назначене подгране и данас присутне у Британији,такође доста присутне иу Албанији,околини Драча где су Нормани у 11веку имали многобројно присуство у вријеме рата са Византијом.

[Челић]

Шејић, Србија, вероватно околина Бруса: R1b-U152

Да. Вероватно је у питању Шејић из села Шошиће ( Брус ) . Шејићи славе Аранђеловдан, а преслављају Велику Госпојину. Вероватно је R1b>P312>U152>Z36>Z67 , род Морачана Богићеваца.

[Небојша]

Бабић (слава?), Церани Горњи, Дервента: I2-S17250

Ковчо, католик, Дувно: I2-S17250

Сантрач, Пантелијевдан, Крњеуша, Босански Петровац: I2-S17250>A1328>Y177643 (украдено са теме о крајишким Пантелијевштацима)

[Небојша]

Кнежић, непознато: I2-Y3120>Z17855

Уколико није у питању скраћена верзија презимена Кнежевић, ово могу бити Кнежићи из Далмације, или Херцеговине. У породичним презименима постоји и презиме Скочић.


Лопичић, Црна Гора: R1a-M417

"Lopičić (Lopica, 1743. god.) i kao: Liješević, kod Rijeke Crnojevića, Orujišti i Dodoši i kao: Stevanović = Stefanović, doseljenici iz Pipera, vidi: Liješević; Cetinje; kao: Lopičić u Zetu iz Ceklina (Rijeka Crnojevića)
Lopičići, staro bratstvo u Ceklinu, Riječka nahija."

Сретеновић, Србија: R1a-Z280>Z92


Шнеблић, непознато: R1b-L51

Топаловић, непознато: R1b-PF7558


Бујић, Јовањдан, Бања Лука: J2b-M205

Бујића је било у неколико села на потезу Бања Лука-Челинац. Могуће да постоји генетичка веза са Вучићима из Јагара, који славе исту славу.

[Nebo]

Лопичић, Црна Гора: R1a-M417

Необичан резултат. Не знам да постоје други Лопичићи осим оних из Цеклина. По претходним резултатима, требало би да су пиперска R1b.

Постоје две гране цеклинских Доњака:

Од двојице синова Вукосава Радивојева Лијешевића су доњачки родови:

Бајо Вукосавов је имао два сина: од Вујана су „Вујановићи“ који се деле на Вујановиће, Коваче, Марковиће, Машановиће и Петричевиће, а од Мијата су Стругари. Стругари се деле на мање огранке: Михаиловиће, Павићевиће, Ћираковиће, Петровиће, Николиће, Тодоровиће, Драгићевиће.

Грујица Вукосавов је такође имао два сина: Од Вукмира су Вукмировићи, Краљевићи и Драгојевићи, а од Борише – Лопичићи.

Имамо тестиране из других огранака, па би, судећи по резултату Лопичића, испало да су ови Боришини неки прибраћени род...

[Зрно]

Кнежић, непознато: I2-Y3120>Z17855

Уколико није у питању скраћена верзија презимена Кнежевић, ово могу бити Кнежићи из Далмације, или Херцеговине. У породичним презименима постоји и презиме Скочић.

Сигурно се ради о Кнежићима из Градине/Коњеврата код Шибеника, а славе Никољдан. У суседним селима живе Скочићи. Кнежића је било доста у четницима, управо из оне групе која се извукла са Ђујићем и отишла у САД, па би имало логике тестирање преко 23andMe.

[Небојша]

Базић, Јовањдан, Бело Брдо, Лепосавић, I2-S17250

"Садашњи родови: Базићи и Бурићи (18 кућа, Св. Јован, 7. јануара) доселили су се пре Велике сеобе од Билеће у Херцеговини. Потомци су познатог кириџије оног времена Томаша Базе. Шуле-Шулићи, а и Шуловићи грана Базића рода прешли су у Равниште – Запланину. Успомене на одсељене Шуле, сачувала се у називу потеса — Шулиће." (Радослав Љ. Павловић, "Копаоник")

Резултат Базића постоји у склопу једног необјављеног истраживања. Хаплогрупа одговара, а да ли одговара и подграна, то би могли проверити админи I2.


Синђелић, Св. Врачи, Доња Коњуша, Прокупље, I2-S17250

"Синђелићи, Станићи, Бурковићи, Бурђевићи, Даниловићи, 28 кућа, с. Велика Грабовница. Пореклом из Домановића код Стоца у Херцеговини и једно с Врачевцима у Кривој Реци на Копаонику." (Радослав Љ. Павловић, "Копаоник")

Синђелићи су вероватно део овог рода. У бази са маркерима постоје тестирани из ове групе и припадају хаплогрупи I2-PH908.

[Небојша]

Милошевић, Петковдан, Радоњица, Лесковац, I2-Y3120>Z17855

https://www.poreklo.rs/2017/04/28/poreklo-prezimena-selo-radonjica-leskovac/
"Da li nešto piše u knjizi o porodici Milošević, 1959 su bile bar 2 kuće sa tim prezimenom, mi delimo istog predka sa porodicama Zdravković i slavimo Sv. Petku. Znam da smo starosedeoci u Radonjici i da je jedan predak Zdravko morao da napusti Radonjicu, na određeno vreme jer je ubio Turčina, u Jajinu, on je ima 5 sinova jedan od njih je bio Miloš i po njemu smo mi dobili prezime. Jedan od te petorice, Nikola, je bio usvojen iz jednog susednog sela, njegovi potomci isto nose prezime Milošević."


Пенчић, Србија, I2-PH908>Z16983

Петричевић, непознато, I2-S17250

[Небојша]

Бошњак, вероватно Херцеговина, E-V13

Јандрић, Хрватска (свакако крајина), E-V13


Кандић, БиХ, могуће Источна Херцеговина, R1a-Z280>Z92

Сретеновић, Србија, R1a-Z280>Z92

Плакаловић, БиХ, R1a-M458>YP417

Ситуација око Плакаловића се мало компликује. Ово презиме је заступљено малтене само у романијском крају и околини Сарајева. Тестирани су једни Плакаловићи R1a-M417 из Сарајева. То су готово сигурно Плакаловићи са славом Матијевдан, пореклом од Елеза. Остали Плакаловићи славе углавном Јовањдан, а једни од њих (Баре, Соколац) су такође тестирани и припадају хаплогрупи G2a-L42. Ови R1a-YP417 могу бити такође неки са славом Јовањдан.

Пошковић, муслиман, R1a-M458>YP417


Џаја, католик, вероватно Далмација, I1-Z63>Y13946

Савковић, Србија, I1-Z63>BY332

Лукић, непознато, I1-Z63>Y6228

Бајић, непознато, I1-Z63>Y6228

Буловић, Јовањдан, Горњи Бителић, Сињ, I1-Z63>Y6228

Алексић, непознато, I1-Z58

Стојић, непознато, I1-P109

[Небојша]

Ћук, Аранђеловдан, Херцеговина, R1b-U152

ĆUK (p,k). Ćuci (p), u Šćenici, Pijavicama i Ugarcima (Ljubomir), Veličanima (Popovo), Krajpolju, Grablju, Vođenima, Žrvnju i Ubosku (Ljubinje). Stare su porodice i različitog porijekla. Prema jednom predanju, Ćuci iz Ljubomira potiču od nekog djeteta koje je nađeno u travi. Porodično predanje kaže da su porijeklom iz Berana u Crnoj Gori i da su u Ljubomir doselili u drugoj polovini 17. vijeka. Slave Aranđelovdan. U Veličanima su starinom Božići iz Grmljana, a daljim porijeklom iz Kuča u Crnoj Gori. U Popovu se pominju u 17. vijeku. Slave Vasiljevdan, U Krajpolje im je predak doselio iz Ljubomira oko 1750. godine, kao kmet na Serdarevića čitluk. U Grablje su došli oko 1865, takođe iz Ljubomira, i nastanili se u mahali Ograda. U Vođene je Ćuk došao 1932. godine iz Ograde, oženio se iz Vođena i nastanio na ženinom imanju. U Krajpolju, Ogradi i Vođenima slave Aranđelovdan. U Žrvnju su najstarija, i nekad bogata porodica. Slave Nikoljdan. U Ubosko su doselili iz Rujev Dola u Gornjem Hrasnu, oko 1860. godine. Dalekom starinom su iz Mirilovića (Bileća) od porodice Kapor. Slave Jovanjdan. U Rujev Do su im preci doselili oko 1600. godine. Predanje kaže da je neki predak kneza Mirila pjevao kao ptica ćuk i po tome su njegovi potomci dobili prezime Ćuk. Ima ih u Stocu, Mostaru, Tuzli i drugim mjestima. Ćuci (lc), u Kočerinu. Crnim Lokvama i Ljubotiću (Široki Brijeg). U Kočerinu, gdje su starosjedioci, pominju se 1743. godine. U Crne Lokve i Ljubotić došli su iz Kočerina.

Жарковић, католик, Дрниш, R1b-L23


Лугоња, Ђурђевдан, Љубиње, Херцеговина, J2b-M205

"LUGONJA. Lugonje (p), u Ivici i Žabici (Ljubinje). Porijeklom su iz Pive u Crnoj Gori i zvali su se Miroslavići. Predak im je doselio u Ivicu u XVIII vijeku. U Žabicu su došli iz Ivice oko 1820. godine. Slave Durđevdan. Prema narodnom predanju prezime je postalo na ovaj način: "Za vrijeme turske vlasti, jednoga dana pozove beg bega na megdan. Beg nije smio izaći. Kod bega je bio sluga Miroslavić i on pođe na megdan da ga zamijeni. Miroslavić prosija lug, napuni bječvu i stavi u džep. Kad je došao begu na mejdan, reče: 'Pruži ruku da se halalimo!' Beg pruži ruku, a Miroslavić na brzinu izvadi bječvu s lugom i zasu ga u oči. Beg se zabavi o čudu, jer su oči pune luga, a Miroslavić izvadi sablju i osiječe mu glavu. Tako lukavstvom, uz pomoć luga, dobi megdan. Beg koji ga je poslao dao mu je imanje i nazvao ga Lugonjom."


Новаковићи, Румунија, G2-L30>Z17887


Ђорђевић, непознато, I2-M223>P78>S25733


Табаковић, муслиман, вероватно Босанска Крајина (околина Градишке), N2-P189.2