Аутор Тема: Y-ДНК резултати са 23andMe и остали (без хаплотипова)  (Прочитано 800003 пута)

Ван мреже ST147

  • Шегрт
  • ***
  • Поруке: 60
Одг: Y-ДНК резултати са 23andMe и остали (без хаплотипова)
« Одговор #3540 послато: Јануар 08, 2021, 05:13:34 поподне »
Штрбац је име и презиме настало од основе 'штрб' и наставка - ац. Ријеч 'штрб' или 'штрбав' у народу ријеђе се чује, а значи 'крезуб' – онај који нема све зубе. Лично име Штрбац постојало је у средњем вијеку међу Србима у селима Бабама и Грмочелу које је Стефан Дечански 1330. године даровао манастиру Дечани. Било је неколико људи са именом Штрбац. Колико засад знамо, ово код манастира Дечани, је прва и почетна постојбина Штрбаца. Штрпци су један од највећих крајишких родова. Славе Ђурђевдан и Никољдан. Од свих тестираних који припадају хаплогрупи N1 најближи су Банији. Што се “генетике" тиче, Пива представља једну изузетно занимљиву област. Налази су открили велики проценат (+40%) ријетке (у југоисточној Европи) хаплогрупе N1а и тако је утврђена не само блискост различитих пивских братстава, него и њихова сродност са фамилијама из Бањана. Ради се о финско-уралско-сибирској групи. Штрбац је име неког влаха који зимује на Тупану. Можда је и топоним Штрпца, којим се назива централни дио овог села до данас, настао из овог антропонима. Тупан је данас само заселак, неколико кућа, а Штрпци, непосредно изнад Тупана, имају цркву Светог Георгија и гробље. Село Штрпци је део села Тупана око старе цркве св. Ђорђа. Највећи део банијских Срба сматра да потиче са простора Херцеговине. На том простору имамо неколико братстава из Бањана и Пиве која припадају хаплогрупи N1a P189.2, хаплогрупи којој припадају и Штрпци и Папићи и Ананићи.

Како се у читавој тој причи око Штрбаца уклапа село Штрпци,општина Рудо? Етимолошка случајност или су у питању насељеници овог рода па отуд назив овог села?

Ван мреже сɣнце

  • Истраживач
  • *******
  • Поруке: 1385
  • I-A1328
Одг: Y-ДНК резултати са 23andMe и остали (без хаплотипова)
« Одговор #3541 послато: Јануар 08, 2021, 05:50:36 поподне »
Како се у читавој тој причи око Штрбаца уклапа село Штрпци,општина Рудо? Етимолошка случајност или су у питању насељеници овог рода па отуд назив овог села?
Ако се село зове Штрбци, гдје годи да било и ко годи ту сада обитавао, значи да су га основали породице које су звали Штрбцима или да је земља припадала њима. А сами Штрбци могли су потицати из ранијега села које би се хипотетички звало Штрб а људи који су потекли из њега да су их називали Штрбцима.
« Последња измена: Јануар 08, 2021, 06:01:20 поподне сɣнце »
Ⲙⲏⲥⲗⲏⲙⲟ ⲇⲁ ⲃⲗⲁⲇⲁⲙⲟ ⲛⲁшⲏⲙ ⲣⲉϥⲏⲙⲁ, ⲛⲟ ⲏⲥⲧⲏⲛⲁ ⲓⲉ ⲇⲁ ⲣⲉϥⲏ, ⲡⲟⲡⲩⲧ ⲧⲁⲧⲁⲣⲥⲕⲟⲅⲁ ⲗⲩⲕⲁ, ⲇⲉⲓⲥⲧⲃⲩⲓⲩ ⲛⲁ ⲩⲙ ⲙⲟћⲛⲟ ⲙⲣⲥⲉћ ⲏ ⲥⲩⲕⲁⲓⲩћ ⲙⲏⲥⲁⲗ. Ⲍⲁⲧⲟ ⲩ ⲣⲁⲍⲅⲟⲃⲟⲣⲩ ⲃⲁⲗⲓⲁ ⲡⲣⲃⲟ ⲩⲥⲧⲁⲛⲟⲃⲏⲧⲏ ⲙⲉђⲉ ⲣⲉϥⲏⲙⲁ ⲏ ⲏⲍⲣⲁⲍⲏⲙⲁ, ⲇⲁ б̀ⲏ ⲇⲣⲩⲅⲏ ⲍⲛⲁⲗⲏ ⲕⲁⲕⲟ ⲏⲭ ⲙⲏ ⲃⲏⲇⲏⲙⲟ.

Ван мреже vojislav.ananic

  • Члан Друштва
  • Истраживач
  • *****
  • Поруке: 1374
Одг: Y-ДНК резултати са 23andMe и остали (без хаплотипова)
« Одговор #3542 послато: Јануар 08, 2021, 06:06:23 поподне »
Штрпци су се разгранали у више огранака. Под првобитним презименом Штрбац има их 19 кућа, под презименом Николашевић 4, Радановић 21, Савић 28, Мектеровић  4,  Шпирић  3,  Глијаковић 2, Гајић 1,  Глишановићи, Греције, Козјаци, Папићи, Павлиновићи, Ристићи, Врбановићи и Мјеркачи (Меркачи), родб. назив ПАПИЋИ. Матица им је у делу Кистања, који се зове Мјеркачи. Досељени су из Босне, тачније из Унца (крај око Дрвара). Тамо постоје два насеља, која носе име по овој породици: Велики Штрпци и Мали Штрпци…Село Штрпци у Унцу помиње се у турским документима још 1541. године, што сведочи да је овај род живео у дрварском крају још у првој половини 16. века. Такође, поједини Штрпци се помињу у пописима славонске и жумберачке крајине током 16. века (почевши од 1551. године). У питању су највероватније били досељеници из Унца…Старина штрбачког рода је из Херцеговине.

На мрежи Exiled

  • Члан Друштва
  • Памтиша
  • *****
  • Поруке: 1585
  • ПХ908>А20333>FT14649>FT175994
Одг: Y-ДНК резултати са 23andMe и остали (без хаплотипова)
« Одговор #3543 послато: Јануар 08, 2021, 06:22:47 поподне »
Штрпци су се разгранали у више огранака. Под првобитним презименом Штрбац има их 19 кућа, под презименом Николашевић 4, Радановић 21, Савић 28, Мектеровић  4,  Шпирић  3,  Глијаковић 2, Гајић 1,  Глишановићи, Греције, Козјаци, Папићи, Павлиновићи, Ристићи, Врбановићи и Мјеркачи (Меркачи), родб. назив ПАПИЋИ. Матица им је у делу Кистања, који се зове Мјеркачи. Досељени су из Босне, тачније из Унца (крај око Дрвара). Тамо постоје два насеља, која носе име по овој породици: Велики Штрпци и Мали Штрпци…Село Штрпци у Унцу помиње се у турским документима још 1541. године, што сведочи да је овај род живео у дрварском крају још у првој половини 16. века. Такође, поједини Штрпци се помињу у пописима славонске и жумберачке крајине током 16. века (почевши од 1551. године). У питању су највероватније били досељеници из Унца…Старина штрбачког рода је из Херцеговине.
Реко би да је ово још једна потврда тезе да су "оригинални" Папићи носиоци N2 хаплогрупе и да су сви остали који се Папићима ките прибраћени или призећени или нешто треће....

Ван мреже Небојша

  • Уредник СДНКП
  • Бели орао
  • *****
  • Поруке: 11803
Одг: Y-ДНК резултати са 23andMe и остали (без хаплотипова)
« Одговор #3544 послато: Јануар 08, 2021, 09:05:12 поподне »
Митровић, Ђурђевдан, Фоча, I1-Z58

Митровић, Хан Пијесак, I2-Z17855. Радул би могао помоћи око славе.

Стојичић, Црна Трава, E-V13

Ван мреже Небојша

  • Уредник СДНКП
  • Бели орао
  • *****
  • Поруке: 11803
Одг: Y-ДНК резултати са 23andMe и остали (без хаплотипова)
« Одговор #3545 послато: Јануар 13, 2021, 11:28:48 пре подне »
I2-CTS5966
Богдановић

I2-S17250
Вукојевић
Миладиновић
Вуколић
Гавриловић
Шулентић

E-V13
Тојагић

R1a-M458>YP417
Зрнић   
Стариловић, Горње Комарице/Крагујевац

I1-M227
Драча

R1b-U152>L2
Богојевић, Улцињ

R1b-Z2103>CTS9219
Дивац, Никољдан, Ивање/Пријепоље

R1b-Z2103>Y5587
Вељковић
« Последња измена: Јануар 18, 2021, 10:40:32 поподне Небојша »

Ван мреже Мардарије Корнећанин

  • Уредник СДНКП
  • Шегрт
  • *****
  • Поруке: 68
Одг: Y-ДНК резултати са 23andMe и остали (без хаплотипова)
« Одговор #3546 послато: Јануар 13, 2021, 12:16:05 поподне »
Цитат
R1b-U152>L2
Богојевић, Улцињ

Ово би могао бити значајан налаз, јер су Богојевићи у Улцињ досељени из Станисаљића у Љешанској нахији.

Богојевићи се по предању везују за братоношко братство Прогоновића, али хаплотип не иде томе у прилог. Пре ће бити да су у Станисаљиће прешли из оближњих Прогоновића.

Славе св Враче, као и братство Метиљевића у Зети (Ивановићи у Голубовцима и Поповићи у Понарима), који су у Зету дошли из Станисаљића. И братство Вратница у Зети слави исту славу и порекло везује за Станисаљиће.

Било би сјајно да добијемо и потврду тестирањем неког од припадника овог бројног братства.




На мрежи Драган Обреновић

  • Редакција СДНКП
  • Познавалац
  • ******
  • Поруке: 581
  • R1b-U152>FTA42008
Одг: Y-ДНК резултати са 23andMe и остали (без хаплотипова)
« Одговор #3547 послато: Јануар 13, 2021, 01:07:37 поподне »
Ово би могао бити значајан налаз, јер су Богојевићи у Улцињ досељени из Станисаљића у Љешанској нахији.

Богојевићи се по предању везују за братоношко братство Прогоновића, али хаплотип не иде томе у прилог. Пре ће бити да су у Станисаљиће прешли из оближњих Прогоновића.

Славе св Враче, као и братство Метиљевића у Зети (Ивановићи у Голубовцима и Поповићи у Понарима), који су у Зету дошли из Станисаљића. И братство Вратница у Зети слави исту славу и порекло везује за Станисаљиће.

Било би сјајно да добијемо и потврду тестирањем неког од припадника овог бројног братства.

Врло интересантно... Тестирани Богојевић слави Св. Враче и припада R1b хаплогрупи.

Када сам својевремено разговарао са господином Мирком Лацмановићем, старим родословцем који живи у Аранђеловцу а који је објавио књигу о Лацмановићима, помињао ми је да су они пореклом из Рисна, од Богојевића који су након пада овог града у Турске руке пребегли у село Ораси (Орасани?) код Цетиња, а одатле је један део касније отишао даље на север и настанио се у селу Црнобори, код Пљеваља, где су их мештани прозвали "Лацмани" па им је остало презиме Лацмановић. Славе такође Св. Враче.

Међутим, иако и Лацмановићи и Богојевићи заиста славе исту славу, оно што се не слаже јесте што тестирани Лацмановић припада хаплогрупи I2-PH908, а тестирани Богојевић R1b-U152>L2.

Да ли неко можда има контакт од Богојевића са 23andMe, било би интересантно утврдити његов хаплотип (барем на 23 STR маркера)?
« Последња измена: Јануар 13, 2021, 01:17:22 поподне Драган Обреновић »

Ван мреже Небојша

  • Уредник СДНКП
  • Бели орао
  • *****
  • Поруке: 11803
Одг: Y-ДНК резултати са 23andMe и остали (без хаплотипова)
« Одговор #3548 послато: Јануар 13, 2021, 01:25:30 поподне »
Да ли неко можда има контакт од Богојевића са 23andMe, било би интересантно утврдити његов хаплотип (барем на 23 STR маркера)?

Послао сам му приватну поруку, тако да чекамо одговор. Нема маркера на 23andMe, само тај SNP: R-L2.

На мрежи Драган Обреновић

  • Редакција СДНКП
  • Познавалац
  • ******
  • Поруке: 581
  • R1b-U152>FTA42008
Одг: Y-ДНК резултати са 23andMe и остали (без хаплотипова)
« Одговор #3549 послато: Јануар 13, 2021, 01:31:56 поподне »
Послао сам му приватну поруку, тако да чекамо одговор. Нема маркера на 23andMe, само тај SNP: R-L2.

Супер, хвала! Знам да нема маркера тамо, мислио сам да се додатно тестира преко Српског ДНК пројекта.

Ван мреже Небојша

  • Уредник СДНКП
  • Бели орао
  • *****
  • Поруке: 11803
Одг: Y-ДНК резултати са 23andMe и остали (без хаплотипова)
« Одговор #3550 послато: Јануар 19, 2021, 10:54:54 пре подне »
Гавриловић, Платичево, Рума, I2-S171250

Пикулић, Томиндан, Пофалићи, Сарајево, I2-S17250

"Доселили су за вријеме Турске Царевине из Велеши у Пофалиће. Славе крсну славу - Cв. Тому." (Јово Божић, Српско Сарајевско поље, 1997)

Орешчанин, непознато, I2-S17250

Галушић, католик, Тузла, I2-S17250

Тумбул, муслиман, Пријепоље, I2-M423

Тумбули би требало да су пореклом из Куча, барем према предању:

"У 17. веку, а нарочито после Велике сеобе, у Полимље се доселио велики број Куча и Братоножића...Неки од досељених Куча су примили ислам, а неки остајали у старој вери. Не зна се за Прељевиће да ли су се исламизирали у на путу овамо или су ислам примили у Комарану. Зна се да су били моћно братство и имали своје читлуке по Комарану и Житину. Од њих су Камберовићи, Тахировићи, Нуковићи, Виличићи и Башевићи. Кучког порекла су Кукуљци и од њих Тумбули, Таловићи, Шиљевићи и Ђухићи као и велико племе Мицана из Колашина, где су исламизирани и од којих су Бошковићи и Кујовићи. Слично је и са Кајевићима с тим да су они каснији досељеници."

Бајрамовић, муслиман, Цазин, I2-S17250


Симић, Никољдан, Косјерић, E-V13

Миљак, католик, Шибеник, E-V13


Тривановић, Аранђеловдан, Горњи Добретин, Двор, Банија, R1a-Z280>Z92>YP270

Овој подграни R1a на 23andMe припадају још неке породице из Крајине (Вулић, Сињ; Мишљенчевић, Кордун; Милеуснић, Лика). На 23andMe постоје и једни Тривановићи са Баније који припадају I2-S17250.

Хајдуковић, Плитвичка језера, Лика, R1a-M458>L260

Ова подграна R1a се среће чешће код католика са 23andMe. Било је међу тестиранима из ове базе и неких Хајдуковића (Јовањдан) из Лике, који су J2a-M92.


Цветковић, Никољдан, Бабичко, Лесковац, I1-Z58

Потврда резултата из Српског ДНК пројекта/са FTDNA.
https://forum.poreklo.rs/index.php?topic=3437.msg136489#msg136489


Бунијевац, Ђурђевдан, Моравице, Врбовско, R1b-Z2103>CTS9219

Чондић, католик, Свиб, Циста Прово, R1b-U152

Према наводима имотског пароха Спиридона Маргетића, из Српско-далматинског магазина 1861. године, у другој половини 18. века је хајдук Иван Бушић-Роша убијао православце из Свиба, Аржана и суседних села, који нису прешли у католичанство. Роша је раније био у друштву хајдука Станка Сочивице, иначе православца. Дружина хајдука Роше убила је тројицу браће Челар, док су у животу остала двојица – најстарији Иван и најмлађи Дмитар. Покрстила је Бодрожиће и Чондиће. Двојица Челара су поштеђена захваљујући хајдуку Галићу, чији је отац био православац,  и који се заузео за њих, пошто су били у крвном сродству.
https://www.trazimo.info/poreklo-prezimena-selo-svib-cista-provo/


Струјић, муслиман, Пљевља, G2a-P303>PF3345

Прва досељена братства у Маочу

Од српских братстава, први су дошли из Херцеговине у Маоче Цмиљанићи, око 1600. године. Прва муслиманска кућа у Маочу је кућа Табаковића. Како и одакле су дошли у Маоче не зна се, али су их ту нашли Струјићи кад су дошли око 1700. године. Том првом Струјићу који је дошао у Маоче, дао је неки паша Ченгић велико имање и овлашћење да буде старешина села и да нове муслиманске досељенике рапоређује према свом нахођењу у поједина села маочке котлине.




« Последња измена: Јануар 19, 2021, 12:27:24 поподне Лука »

Ван мреже Дробњак

  • Члан Друштва
  • Истраживач
  • *****
  • Поруке: 1206
  • I1 P109
Одг: Y-ДНК резултати са 23andMe и остали (без хаплотипова)
« Одговор #3551 послато: Јануар 20, 2021, 10:58:53 поподне »
Цитат
R1a-M458>YP417   
Стариловић, Горње Комарице/Крагујевац
Да није Страиловић?
Искушење баца људе с трона,
роба диже изнад фараона.

Ван мреже Небојша

  • Уредник СДНКП
  • Бели орао
  • *****
  • Поруке: 11803
Одг: Y-ДНК резултати са 23andMe и остали (без хаплотипова)
« Одговор #3552 послато: Јануар 21, 2021, 11:52:01 пре подне »
Да није Страиловић?

Јесте Страиловић, грешка приликом куцкања. Нисам их пронашао у околини Крагујевца.

Ван мреже Дробњак

  • Члан Друштва
  • Истраживач
  • *****
  • Поруке: 1206
  • I1 P109
Одг: Y-ДНК резултати са 23andMe и остали (без хаплотипова)
« Одговор #3553 послато: Јануар 21, 2021, 07:55:05 поподне »
Јесте Страиловић, грешка приликом куцкања. Нисам их пронашао у околини Крагујевца.

Страиловићи су из суседног села Стрижило, које припада општини Јагодина. Стрижило је циганско село. Село има јако мали атар па је један део села у атару Комарица (Крагујевац), један у атару Милошева (Јагодина). Сви Стрижилци су иначе Бањаши тј. влашки Цигани. Православци су и говоре румунски.
Искушење баца људе с трона,
роба диже изнад фараона.

Ван мреже Небојша

  • Уредник СДНКП
  • Бели орао
  • *****
  • Поруке: 11803
Одг: Y-ДНК резултати са 23andMe и остали (без хаплотипова)
« Одговор #3554 послато: Јануар 21, 2021, 08:06:15 поподне »
Страиловићи су из суседног села Стрижило, које припада општини Јагодина. Стрижило је циганско село. Село има јако мали атар па је један део села у атару Комарица (Крагујевац), један у атару Милошева (Јагодина). Сви Стрижилци су иначе Бањаши тј. влашки Цигани. Православци су и говоре румунски.

Сада име тестираног (Денис) и има смисла, али хаплогрупа и не баш. ;)

Ван мреже Небојша

  • Уредник СДНКП
  • Бели орао
  • *****
  • Поруке: 11803
Одг: Y-ДНК резултати са 23andMe и остали (без хаплотипова)
« Одговор #3555 послато: Јануар 22, 2021, 03:09:40 поподне »
Момчиловић, Ђурђевдан, Удбина, Лика, R1a-Z282

Вероватно постоји веза са Момчиловићи из Лике који припадају R1a-M458>A11460.


Јанићијевић, Рударе, Куршумлија, I1-P109


Ван мреже Небојша

  • Уредник СДНКП
  • Бели орао
  • *****
  • Поруке: 11803
Одг: Y-ДНК резултати са 23andMe и остали (без хаплотипова)
« Одговор #3556 послато: Јануар 23, 2021, 12:41:07 поподне »
Хајдуковић из Лике (Плитвичка Језера), R1a-M458>L260, слави Јовањдан. Тако да је ово први Срби из Крајине који припада овој подграни R1a. Ако ови са 23andMe нису омашили SNP, у шта сумњам.

Савић, Ђурђевдан, Зеница, Средња Босна, R1a-Z280>CTS3402


Кекић, Канада, I2-Y3120>Z17855


Омеровић, муслиман, вероватно Средња Босна, I1-Z63>Y6228


Бошњаковић, Ђурђевдан, Качер, Ужице, J2b-M205

Качер
"Уз Карађорђев устанак, из Заовина, од братства Ђурића, долази Симеун Ђурић Бошњак. Од њега су Бошњаковићи у Качеру, славе Ђурђевдан." (Данило Станојевић, Становништво Златибора у XVIII и првој половини XIX века, 2013)

Заовине
"Ђурићи. Поп Ђуро Дробњак, као и Самоук, дошли су преко Пљеваља директно у ово село из дробњачког села Петњице; дошао је да се поклони овом селу и другима око њега. Са попом Ђуром дошла су и његова два брата: Трифко и Костадин. Ђура се такође прво настанио у Старом Селу међу старим ненасељеним породицама, али једна због тескобе, а друга јер је био ближе цркви у Кршањи, у Мокрој Гори, којој је служио, изашао је са браћом из Старог Села и сишао ниско... По њему су се сви његови потомци почели називати Ђурићи и Самоуковићи, па је тако и ово подручје готово 200 година звано Заовина Ђурићи. Ова велика породица брзо се намножила и повећала, дала је много монаха и свештеника, дала вредне раднике и привреднике. Од овог рода су Ђурићи у Карану, Јежевици, Трнави и Каленићу. Пре само неколико година престали су да клањају. Ђурићи су данас највеће махале, подељене у 7 мањих џемата, а то су: Ђурићи - Спајићи (од Спасоја, Спаје), Ђурићи - Поповићи (од првог Ђуре), Ђурићи - Граховци (на брду Грахово), Ђурићи - Веселиновићи (на Полому) ), Ђурићи - Радовановићи (на Врањаку), Ђурићи - Трифковићи (према старом Трифку) и Ђурићи - Костићи (по унуку старог Костадина) до Кршања (укупно 38 кућа; Св. Ђурђе.)." (Др Љуба Павловић, Соколска нахија, 2004)

Ван мреже Небојша

  • Уредник СДНКП
  • Бели орао
  • *****
  • Поруке: 11803
Одг: Y-ДНК резултати са 23andMe и остали (без хаплотипова)
« Одговор #3557 послато: Јануар 24, 2021, 09:07:47 поподне »
Бошковић, Ђурђевдан, Ходбина, Мостар, I2-S17250

Бошковићи су, према предању, пореклом из Црне Горе.


Торовић (слава?), Рогаче, Невесиње, E-V13

Према Р. Милићевићу, Торовићи су исто са Тодоровићима из тог краја.

Ван мреже Небојша

  • Уредник СДНКП
  • Бели орао
  • *****
  • Поруке: 11803
Одг: Y-ДНК резултати са 23andMe и остали (без хаплотипова)
« Одговор #3558 послато: Јануар 24, 2021, 09:12:20 поподне »
Торовић (слава?), Рогаче, Невесиње, E-V13

Према Р. Милићевићу, Торовићи су исто са Тодоровићима из тог краја.

Слава Никољдан.

Ван мреже Иван Вукићевић

  • Уредник СДНКП
  • Етнолог
  • *****
  • Поруке: 2850
  • Васојевић
Одг: Y-ДНК резултати са 23andMe и остали (без хаплотипова)
« Одговор #3559 послато: Јануар 24, 2021, 10:42:23 поподне »
Торовић (слава?), Рогаче, Невесиње, E-V13

Према Р. Милићевићу, Торовићи су исто са Тодоровићима из тог краја.

Слава Никољдан.

Код Дедијера се у селу Рогаче помињу Тодоровићи почетком 20. века, док Торовића није било. Очигледно су из само њима познатих разлога скратили презиме.

Резултат иде у прилог предању према коме Тодоровићи потичу од Булајића из загуља на Грахову, пошто они припадају роду Матаруга.