Нови тестирани на Српском ДНК Пројекту

[Krnja Jela]

Pozdrav svima,

Ne znam jesam li na pravoj temi, pa prebacite ako je za neku drugu.

Jeknić, Šćepandan, Krnja Jela
G-L14, (MyHeritage)

Starije porijeklo je Gornja Morača, do neke 1800. godine.

[Ивица Јовановић]

Имаш посебну тему о том роду, па ћеш тамо моћи да видиш и остале који су добили Л14. Дуловићи и остали, или како их све зову Селаковићи Морачани. Сви славе Шћепандан и нема ту неке сумње да је то један род, пореклом наводно из Поповог Поља али није се нашла нека генетска потврда тога колико ја знам.

https://forum.poreklo.rs/index.php?topic=6412.0

[Ojler]

Мијановић, Никољдан, Биоци/Требиње, I2-Y3120>PH908

Припада роду Мијановића, који су обрађени у књизи Генетичко порекло Срба Старе Херцеговине. Овај род посједује следеће карактеристичне маркере: DYS389-I/II=14/32, DYS643=11. Мијановић из села Биоци уклапа се у генетички профил раније тестираних Мијановића из Љубомира код Требиња (Укшићи и Пијавице) и Лакићевића из Кривошија. На 23 упоредива маркера хаплотип тестираног се разликује од хаплотипова Мијановића из Пијавица и Стоца на два маркера.

Ево шта је написано о Михановићима у књизи Генетичко порекло Срба Старе Херцеговине:

Мијановићи су дуго настањени у Љубомиру, одакле су  се насељавали и у околна места. Славе Никољдан, а прислужују Малу Госпојину. Памти се да се њихов родоначелник Мијан, заједно са братом Рачетом, доселио  из места Аџове Врбе у Зети на свој катун у Цуцама,  вероватно средином 17. века. Тамо су основали заселак  Круг у цетињском селу Трњине. Пошто им је у Цуцама било „тесно”1504, Мијан се са синовима преселио на  Ораховац у Корјенићима, где је породица стекла иметак.
У турском попису из 1701. године на Ораховцу су забележени Радоје и Гаврило, синови Мијана, баш како их  именује и предање. У време ослобађања Херцег Новог од Османлија 1687. године, Мијанов син Лакић истакао се у борбама на млетачкој страни, због чега је као  награду добио место Попов До у Кривошијама. Надаље се приче о пореклу Мијановића у Љубомиру делимично разликују. По једнима, Мијановићи су се прво иселили из Корјенића у Кривошије, да би се неки од њих затим населили у Љубомир. По другима1507, преци фамилија у Љубомиру тамо су дошли  директно са Ораховца, мада се негде помиње да су једно време боравили и у суседном Скочигрму.
Мијановићима су сродни Лакићевићи у Кривошијама. Они  потичу од Мијановог сина Лакића, који се населио у Попову Долу и који је у документима у том месту забележен 1704. године. Исељених Лакићевића, као и Мијановића, било  је у никшићким селима Бубрежак и Риђани. Неки Мијанови  потомци вратили су се у Цуце и Круг и од њих потичу тамошњи Мијановићи и њихови подродови. Рачетe у Боки су такође сродни Мијановићима. По предању, они су потомци Мијановог брата Рачете, који се заједно с Мијаном населио у Цуце. Након што је једном приликом убио неког Ожеговичанина морао је бежати, па се населио у Грбаљ; изгледа прво у Маине изнад Будве, а његови потомци у Кавач и Будву, и касније у Котор и Доброту. Као и херцеговачки Мијановићи, сва ова братства славе Никољдан, а прислужују Малу Госпојину.
Порекло од Мијановића помиње се и за Аћимовиће – Пејаке из мостарских Хумилишана, који славе Лучиндан. Генетички тестови засад ипак не могу потврдити ову везу. Миљановићи или Мијановићи римокатолици из засеока Чилип у селу Чилипи у Конавлима, који се на пописима у том месту први пут помињу 1677. године, такође имају предања о пореклу из  Љубомира и Цуца у Црној Гори. Мијановићи су у љубомирском крају живели у врпољском засеоку Цибријан и селима Биоци, Брани До, Домашево, Пијавице, Укшићи и Чварићи. Било их је и у другим местима источне Херцеговине: у Билећи, требињском насељу Подгливље и селима Расовац, Доње Чичево, Моско (заселак Мијановићи), у љубињском селу Капавица и калиновичком Улогу. Живели су и у Дубровнику, где су се доселили из Билеће.

[Ojler]

Рабреновић, Никољдан, Пљевља, I2-Y3120>PH908

Нисам пронашао никакве податке о Рабреновићима са славом Никољдан. Према наводима тестираног, његов чукундеда (који је по мојој рачуници вероватно рођен током последње две деценије 19. века) сахрањен је у Пљевљима, а отац чукундеде, Јован, сахрањен је у Бистрици. Није прецизирано о којој Бистрици се ради, али имајући у виду презиме и предање о пореклу од Храбрена-Милорадовића које је тестирани навео, требало би да је у питању Бистрица код Мојковца, па би по томе ови Рабреновићи били огранак Рабреновића из Горње Мораче. Рабреновићи из Горње Мораче славе Аранђеловдан, што би значило да је породица тестираног променила славу.

Хаплотип тестираног Рабреновића је потпуно модалан, тако да је немогуће на основу њега изводити било какав закључак о сродности са другим тестиранима. Са друге стране, хаплотип Рабреновића - аранђеловштака, који припадају роду Тарских Никшића I2-Y134578, поседује две до три карактеристичне вредности (DYS19=14, DYS643=11, и нешто ређа DYS576=19), што га чини прилично различитим од хаплотипа тестираног. Узимајући у обзир и чињеницу да тестирани слави различиту славу, без дубљих ДНК анализа не бих се усудио да га уврстим у исти генетички род са Рабреновићима - аранђеловштацима, и поред тога што оба рода припадају грани I2-PH908

[Ojler]

Рабреновић, Никољдан, Пљевља, I2-Y3120>PH908

Нисам пронашао никакве податке о Рабреновићима са славом Никољдан. Према наводима тестираног, његов чукундеда (који је по мојој рачуници вероватно рођен током последње две деценије 19. века) сахрањен је у Пљевљима, а отац чукундеде, Јован, сахрањен је у Бистрици. Није прецизирано о којој Бистрици се ради, али имајући у виду презиме и предање о пореклу од Храбрена-Милорадовића које је тестирани навео, требало би да је у питању Бистрица код Мојковца, па би по томе ови Рабреновићи били огранак Рабреновића из Горње Мораче. Рабреновићи из Горње Мораче славе Аранђеловдан, што би значило да је породица тестираног променила славу.

Хаплотип тестираног Рабреновића је потпуно модалан, тако да је немогуће на основу њега изводити било какав закључак о сродности са другим тестиранима. Са друге стране, хаплотип Рабреновића - аранђеловштака, који припадају роду Тарских Никшића I2-Y134578, поседује две до три карактеристичне вредности (DYS19=14, DYS643=11, и нешто ређа DYS576=19), што га чини прилично различитим од хаплотипа тестираног. Узимајући у обзир и чињеницу да тестирани слави различиту славу, без дубљих ДНК анализа не бих се усудио да га уврстим у исти генетички род са Рабреновићима - аранђеловштацима, и поред тога што оба рода припадају грани I2-PH908

Иван ми је скренуо пажњу да мојковачка Бистрица не припада Горњој Морачи. Ја сам се руководио мапом са Википедије, која вероватно није прецизна.

[Владимир Бојановић]

Са друге стране, хаплотип Рабреновића - аранђеловштака, који припадају роду Тарских Никшића I2-Y134578, поседује две до три карактеристичне вредности (DYS19=14, DYS643=11, и нешто ређа DYS576=19), што га чини прилично различитим од хаплотипа тестираног. Узимајући у обзир и чињеницу да тестирани слави различиту славу, без дубљих ДНК анализа не бих се усудио да га уврстим у исти генетички род са Рабреновићима - аранђеловштацима, и поред тога што оба рода припадају грани I2-PH908

Болдовано је исправан назив овог рода, пошто нису припали хаплогрупи изворних Никшића.

[Ojler]

Болдовано је исправан назив овог рода, пошто нису припали хаплогрупи изворних Никшића.

Слободно их ти тако зови.