Форум - Порекло
ДНК порекло => Српски ДНК пројекат => Организоване акције тестирања => Тему започео: Делија Септембар 09, 2020, 03:04:27 поподне
-
Када ћемо моћи да видимо списак пријављених за Српски ДНК дан 14.септембра 2020.године?
-
Када ћемо моћи да видимо списак пријављених за Српски ДНК дан 14.септембра 2020.године?
Сутра је редован састанак Друштва, тако да се објављивање може очекивати након састанка.
-
КОНДИЋ, Никољдан, Цикоте. За сада од мојих ће се он тестирати, неки се још размишљају па јављам ако се неко коначно одлучи.
-
https://www.poreklo.rs/2020/09/01/srpski-dnk-mesec-testirajte-se-uz-najveci-popust/
Друштво српских родословаца „Порекло“ организује већ традиционално септембарско ДНК тестирање у част оснивања Српског ДНК пројекта. За разлику од ранијих година, када је ово тестирање организовано 14. септембра, ове године имаћемо акцију током целог септембра због чега смо овај подухват назвали Српски ДНК месец.
Због епидемије вируса Корона и одговарајућих мера предострожности, заинтересовани ће узорке узимати самостално (према нашем упутству) и слати их поштом.
Као и претходних година, цена тестирања је изузетно повољна – уместо пуне цене од 13.000 динара, током Српског ДНК месеца цена тестирања биће 6.000 динара. Уз тај износ, потребно је уплатити и најмање 500 динара донације за Српски ДНК пројекат.
Пријаве за тестирање се шаљу на [email protected] са назнаком: Пријава за тестирање за Српски ДНК месец. По пријему пријаве добићете све неопходне инструкције за даље кораке.
Чланови Друштва српских родословаца „Порекло“ са плаћеном годишњом чланарином, могу да предложе два кандидата за тестирање по цени од по 6.000 динара. За њихове кандидате није потребна уплата донације за Српски ДНК пројекат.
Ћосићи који славе Ђурђевдан, ако желе да их кандидујем за тестирање, нека ми се јаве на [email protected] .
-
Пошто се акција прикупљања узорака поводом Српског ДНК месеца 2020 полако приводи крају, објављујемо листу до сада пријављених родова, истичући помашћеним словима оне који су већ послали своје узорке.
1. Богдановић, ?, ?
2. Алемпијевић, Ђурђевдан, Бранчић, Љиг
3. Милићевић, Никољдан, Чичково, Ариље
4. Ђурић, Ђурђевдан, Дивци, Ваљево
5. Ахметовић, ?, Подујево
6. Васић, ?, ?
7. Јованчевић, ?, ?
8. Ђурић, ?, ?
9. Јовановић, Аранђеловдан, Бело Поље, Блажево (Копаоник)
10. Ђорђић, Аврамијевдан, Узовница, Љубовија
11. Мајсторовић, ?, ?
12. Томић, ?, ?
13. Марковић, Савиндан, Међе, Сребреница
14. Миличић, Аранђеловдан, Љубић, Чачак
15. Јовановић, Никољдан, Тријебине, Сјеница
16. Марковић, ?, ?
17. Благојевић, Аранђеловдан, Таково, Горњи Милановац
18. Радета, Стевањдан, Велики Губер, Ливно
19. Радета, Стевањдан, Велики Губер, Ливно
20. Илић, Стефан ?, ?
21. Чанчар, ?, ?
22. Бугарин, ?, ?
23. Вучковић, Аранђеловдан, Вртиште, Ниш
24. Јаковљевић, ?, ?
25. Вучић, ?, ?
26. Стојковић, Лазарева субота, Љубенић, Пећ
27. Васиљевић, ?, ?
28. Милеи, нема славу, Нови Сад
29. Клеверић, Јовањдан, Добринци, Рума
30. Трифковић, ?, ?
31. Зоговић, Јовањдан, Машница, Мурина, Плав
32. Нешић, ?, ?
33. Јагетић, Ђурђевдан, Бачко Петрово Село, Бечеј
34. Наволић, ?, ?
35. Кукавица, ?, ?
36. Грујић, ?, ?
37. Стекојевић, ?, ?
38. Милосављевић, Никољдан, Мали Купци, Крушевац
39. Васиљевић, Илиндан, Доњи Степош, Крушевац
40. Саџак, ?, ?
41. Лепосавић, Аранђеловдан, Коњухе, Андријевица
42. Ђуричић, Ђурђевдан, Козарска Дубица
43. Поповић, ?, ?
44. Јанковић, Никољдан, Парамун, Косјерић
45. Видић, Стевањдан, Горњи Палачковци, Прњавор
46. Даниловић, Јовањдан, Велики Прњавор, Добој
47. Обреновић, Св. Врачи, Марковица, Лучани
48. Веселиновић, ?, ?
49. Ћурчић, Никољдан, Вребац, Госпић
50. Ђорђевић, ?, ?
51. Биочанин, Св. Кирило Словенски, Брњица, Сјеница
52. Јојић, ?, ?
53. Тубић, ?, ?
54. Костић, Мратиндан, Ниш
55. Гајић, ?, ?
56. Неофитовић, Ђурђевдан, Вреоци
57. Здравковић, ?, ?
58. Огњановић, Аранђеловдан, Београд
59. Чикарић, ?, ?
60. Ранђеловић, ?, ?
61. Петровић, Михољдан, Драгобраћа, Крагујевац
62. Љиљак, ?, ?
63. Ђилас, Никољдан, Крчко Брдо, Доњи Лапац
64. Матић, Никољдан, Рипањ, Вождовац
65. ?, ?, ?
66. Бађок, ?, ?
67. Матић, ?, ?
68. Бабић, ?, ?
69. Ракић, ?, ?
70. Госпавић, Јовањдан, Трбушани, Чачак
71. Миленковић, ?, ?
72. Сладоје, ?, ?
73. Јовановић, ?, ?
74. Бубуљ, Јовањдан, Мелиновац, Доњи Лапац
75. Милосављевић, ?, ?
76. Стевановић, ?, ?
77. Јанковић, ?, ?
78. Козлица, Никољдан, Мекињар, Удбина
79. Стојчевић, Стевањдан, Пелагићево
80. Ђукановић, ?, ?
81. Анђелковић, Аранђеловдан, Ћосине, Црна Трава
82. Петровић, ?, ?
83. Бабовић, Аранђеловдан, Доње Луге, Беране
84. Миросављевић, Лазарева субота, Трњани, Славонски Брод
85. Радусин, Јовањдан, Доњи Петровићи, Крупа на Уни
86. Станојевић, Никољдан, Грделица, Лесковац
87. Ђукић, ?, ?
88. Здравковић, ?, ?
89. Ћосић, ?, ?
90. Лепојић, Никољдан, Врело, Бабушница
91. Јелкић, ?, ?
92. Стикић, ?, ?
93. Прошић, ?, ?
94. Митић, Аранђеловдан, Јовац, Владичин Хан
95. Рончевић, ?, ?
96. Сурла, ?, ?
97. Пејчић, ?, ?
98. Безаревић, ?, ?
99. Балевић, ?, ?
100. Миленковић, Јовањдан, Штека, Ражањ
101. Јовић, ?, ?
102. Стефановић, Алимпијевдан, Блаце
103. Анђелић, ?, ?
104. Дервенџија, ?, ?
105. Кондић, Никољдан, Цикоте, Приједор
106. Белоица, ?, ?
107. Сарић, Никољдан, Мештревац, Фоча
108. Аврамовић, ?, ?
109. Јочин, Петковдан, Марадик, Инђија
110. Новаковић, ?, ?
111. Богићевић, ?, ?
112. Рендулић, ?, ?
113. Црнчевић, ?, Рељино Село, Гламоч
114. Црнчевић, ?, Мркоњић Град
115. Цар, ?, ?
116. Шкипина, Митровдан, ?
117. Ђилас, ?, ?
118. Андрејевић, ?, ?
119. Докић, ?, ?
120. Радовановић, ?, ?
121. Пекић, ?, ?
122. Ђолић, ?, ?
123. Чубрило, ?, ?
124. Лазић, ?, ?
125. Марковић, ?, ?
126. Стојиљковић, ?, ?
127. Радуловић, Ђурђевдан, Црвени Град, Трговиште
128. Јовановић, ?, ?
Сви подаци су ажурирани новопристиглим информацијама непосредно пре објављивања списка.
И овим путем подсећамо све пријављене који још нису послали своје узорке, а нису одсутали од учешћа у овој акцији да то ураде у наредних седам дана. Такође није још касно и да се пријавите уколико желите у истој да учествујете. Крајњи рок за уплате и слање узорака је 1. октобар 2020.
-
Kad se mogu očekivati rezultati?
-
14. Миличић, Аранђеловдан, Љубић, Чачак
Zna li se sta vise o ovo, testiranom. Da nije slucajno daljim poreklom iz Ducica iz Niksicke Zupe
-
Kad se mogu očekivati rezultati?
Прве резултате очекујемо око 15. октобра.
-
Имамо ли неких новина што се тиче броја тестираних, нових кандидата, оних који су одустали? :)
-
Имамо ли неких новина што се тиче броја тестираних, нових кандидата, оних који су одустали? :)
Има, али не стижемо да ажурирамо на форуму. До сада је предато 116 узорака на Биолошки факултет (104 прва тура и 12 друга тура). Чека се још пет-шест да стигну поштом, и знамо да је нешто стигло мимо упуства директно на Биолошки факултет. Иначе, закључно с петком, било је укупно 184 пријаве за учешће у овој акцији.
-
Донео сам пет из Прибојског краја, треба да донесем у базу.
-
Почињемо са објављивањем резултата Српског ДНК месеца 2020. године.
1. Вучковић, Аранђеловдан, Вртиште, Ниш
Припада хаплогрупи R1a-Z280>Y2902. Несумњиво је повезан са Пешићем из Јовца код Владичиног Хана који такође слави Аранђеловдан и са којим се разликује на једном од 23 упоредива маркера (на 576, који код ове гране спада у маркере са чешћим мутацијама). Из тих разлога груписао сам их у исти род у табели пројекта.
У свом раду о врањској котлини етнограф Јован Трифуноски је у Јовцу забележио више родова који славе Аранђеловдан (два рода га прослављају уз Тројичиндан), али се из написаног не може закључити којем од тих родова припадају Пешићи.
Тестирани Вучковић је навео да је презиме прадеде било Маринковић.
У сваком случају, рекао бих да овакво поклапање између Вучковића и Пешића представља леп пример моравско-вардарске струје сеоба у српском народу.
-
81. Миленковић, Јовањдан, Бублица, Прокупље
Припада хаплогрупи R1b>Z2705>BY147912*
Хаплотип садржи изузетно ретке СТР вредности: 12 на дис 393, у комбинацији са 11-11 на дис 385 и 11 на дис 392.
Такви хаплотипови се јављају у анонимном истраживању Албанаца код двојице Гега, и у анонимном истраживању Аромуна/Цинцара код укупно седморице Цинцара из Албаније, као и код двојице Бугара у анонимном истраживању Бугара (региони Ловеч и Хасково).
Поред Миленковића, у истом роду се налазе још двојица тестираних на српском ДНК пројекту, који су и једини припадници поменуте гране који нису анонимни:
– Стојанчев из Колунице код Сурдулице, чији је предак прешао на имање у Колуници из Длге Луке која је заправо заселак Мелне (данас са друге стране границе са Бугарском).
- Игњатовић из Бегаљице код Гроцке, чији се предак доселио у Бегаљицу из засеока Кожинци у селу Мрамор код Трна (регион Знепоље, данас такође са друге стране границе са Бугарском).
Бублица је насељена после Берлинског конгреса 1878. године, досељеницима из Мелне и њених заселака Длга Лука и Шипковица. Миленковићи су пореклом из Шипковице, те зато не чуди што имају потпуно поклапање на 23 маркера са Стојанчевима.
-
2. Јовановић, Аранђеловдан, Бело Поље, Брус
Припада хаплогрупи R1a, док се дубља грана на овом броју маркера не може предвидети.
Међутим, срећна околност код резултата за тестираног Јовановића јесте то да има блиско поклапање са Михајловићем из Барлова код Куршумлије, који попут њега има доста специфичан хаплотип и слави Аранђеловдан. Разликуjу се на свега једном од 23 упоредива маркера (на 390). У прилог њиховој очигледној повезаности осим по раритетним хаплотиповима и слави иде и податак из књиге ''Становништво Топлице'' Војислава Б. Рудића да су у Барлову насељени Михаиловићи са Копаоника.
Што се тиче Јовановића, у свом капиталном делу о становништву Копаоника Радослав Љ. Павловић за род којем припадају каже следеће:
-Ћипурије : Арсићи, Савићи, Јовановићи, Весићи и Живановићи (9 кућа, Св. Арханђео, 8. новембра и Велика Госпојина) су прешли из Граца код Блажева.
Тестирани је у упитнику навео да су по једном од предања преци овог рода досељени из Лутова у Пиперима. Занимљиво је да и неки други српски родови (са Косова и Метохије) који славе Аранђеловдан а преслављају Велику Госпојину имају предање о доласку из Брда, додуше из Мораче.
Јовановићу бих препоручио тестирање на грану Z280 (http://www.yseq.net/product_info.php?products_id=10153) у берлинском YSeq-у, а уколико испадне позитиван и Z280 панел (http://www.yseq.net/product_info.php?products_id=10169) како би се добила приближна оријентација ка иностраним хаплотиповима.
-
8. Ђуричић, Ђурђевдан, Влашковци, Козарска Дубица
Припада хаплогрупи I2>CTS10228>Y3120.
Ђуричић поседује хаплотип који не одступа превише од модала, ако изузмемо веома ретку трипликовану вредност на DYS385 - 14-15-16. Рекло би се да му је по хаплотипу најближи Вукојевић из Будимлић Јапре (слава Пантелијевдан). Подударају се на 21 од 23 упоредива маркера, док разлике постоје на DYS391 и наравно на DYS385. Са овим иде и могућност да Ђуричић припада грани А1328>Y177643, што би се морало проверити даљим тестирањем.
Тестирани нема предање о даљем пореклу. Ђуричићи су у Влашковцима забележни у шематизму Дабробосанске митрополије из 1882.
-
55. Богићевић, Ђурђиц, Баре, Пожаревац
Припада хаплогрупи I2>CTS10228>Y3120.
Хаплотип Богићевића не излази превише из модала. Истиче се једино нешто ређа вредност 23 на DYS390. Формално, најближи му је Гојић из Лике (слава Марковдан). Хаплотипови им се поклапају на 22 од 23 упоредива маркера, а једина разлика је управо на DYS390. Међутим, тешко је некако довести у везу Стиг и Лику. Од географски ближих поклапања, издваја се Живановић из Купинова у Срему. Подударају се на 21 од 23 упоредива маркера, укључив DYS390, а две разлике су на DYS458 и DYS533.
Богићевићи су до 1913. године, када је предак тестираног добио ново патронимско презиме, били Катићи.
-
23. Пејчић, Никољдан, Рагодеш, Пирот
Припада хаплогрупи G2a-CTS342.
Пејчић очигледно има везе са двојицом родбински повезаних тестираних из истраживања САНУ из околине Сврљига који до овог резултата нису имали конкретнијих поклапања на Српском ДНК пројекту. Славе Св. Мину, а по предању, преци овог рода су у околину Сврљига досељени из Базовика, села које се налази изнад Рагодеша, па се може рећи да је овим резултатом такво предање потврђено.
Занимљиво је да је у Рагодешу поред Пејчића тестиран и Лазаревић који припада још ређој грани G хаплогрупе (BY63384 (https://yfull.com/tree/G-BY63384/), једини на пројекту и међу неколицином у свету), по чему је ово село јединстeно на целом Српском ДНК пројекту.
Уз Пејчића и поменути род из истраживања САНУ грани CTS342 на простору Шоплука извесно припада и Митић из Горње Коритнице код Беле Паланке, па се слободно може рећи да је Шоплук расадник раритетних G2a хаплотипова у Србаља. ;)
Што се тиче дубљих тестирања, Пејчићу бих најпре препоручио потврду на CTS342 (http://www.yseq.net/product_info.php?products_id=24017), а уколико испадне позитиван L1259 панел (https://www.yseq.net/product_info.php?cPath=27&products_id=45940) преко којег ће моћи открити дубљу подграну којој припада.
-
7. Миличић, Аранђеловдан, Љубић, Чачак, J2b-M241>Z631
О овим Миличићима је било речи на нашем форуму:
https://forum.poreklo.rs/index.php?topic=3035.0
https://forum.poreklo.rs/index.php?topic=3339.0
"Наиме, интересује ме порекло породице Миличић из Љубића/Чачка који славе Аранђеловдан. Породично предање говори о томе да је породица потекла од старије породице Гавриловића, која и данас живи у Љубићу, када се извесна Милица Гавриловић добила ванбрачно дете које је од њеног имена извело презиме (ово предање и не мора бити најтачније). Најстарији преци које породица помиње су Ђоко Миличић и његови синови Светозар Миличић и Јаћим Миличић. Међутим, најстарији податак који сам о њима тројици успео да пронађем јесте у матичној књизи венчаних Мијоковачке цркве за 1878. годину и који се односе на Светозара и Јаћима. Како нема претходних података (књиге рођених), и како у попису за село Љубић из 1863 године нема ни породице Миличић, ни породице Гавриловић, то ме наводи на претпоставку да се породица однекле доселила између 1863 и 1878, али као што сам рекао о томе немам података, иако постоје тврдње историчара да је крај око града Чачка био масовно насељаван становништвом са простора Пиротског округа после ослобођења ових територија 1878. године."
Дубља подграна Миличића је вероватно J-Z1043, што би се могло и СНП тестом потврдити (https://www.yfull.com/tree/J-Z1043/)
У нашем пројекту, припадника овог генетског "рода" има од Западне Македоније, преко Косова, Шумадије и Старе Херцеговине, па све до Купреса. Миличић једини поседује вредност 20 на маркеру 448, али и поред тога има доста блиских поклапања у оквиру овог рода. Како међу тестираним припадницима J-Z1043 има породица са Косова, из Топлице и Рашке, порекло из јужнијих крајева свакако долази у обзир.
-
56. Ђилас, Аранђеловдан, Сонковић, Шибеник
Припада хаплогрупи I2>CTS10228>Y3120.
Ђиласов хаплотип је близак модалу, а истиче се једино ређа вредност 15-15 на DYS385. Упркос овоме, Ђилас нема нарочито блиских поклапања. Можда би могао бити повезан са Будисављевићем из Лике са којим се подудара на 20 од 23 упоредива маркера, при чему је разлика на DYS481 трострука. На мањем броју маркера има доста блиских хаплотипова, али углавном по југо-источној Србији, па је питање колико су та поклапања релевантна.
Са тројицом преосталих тестираних Ђиласа није повезан. Ђиласи су у Сонковићу присутни још у 18. веку.
-
31. Петровић, Михољдан, Драгобраћа, Крагујевац
Припада хаплогрупи I1-M227, односно њеној српској подграни BY169301. Нема потпуних поклапања, а мислим да нема никакве сумње да је најближе повезан са Миленковићем из Мирнице код Куршумлије (раније из Источног Мојстира код Тутина) и Бојовићем из Источног Мојстира који такође славе Михољдан. Од једног се разликује на два, а од другог на три од 23 упоредива маркера (при чему је у оба случаја једна од разлика двострука).
Тодор Радивојевић у свом раду о Лепеници за Петровиће у Драгобраћи бележи да су досељени од Сјенице у периоду између 1804. и 1814. године. Може се закључити да је тестирањем Радивојевићев навод потврђен, те да су Петровићи заиста пореклом из околине Сјенице и Тутина.
Из ове фамилије је познати етнолог Петар Ж. Петровић.
-
57. Ђилас, Аранђеловдан, Сонковић, Шибеник
Припада хаплогрупи I2>CTS10228>Y3120.
Ђиласов хаплотип је близак модалу, а истиче се једино ређа вредност 15-15 на DYS385. Упркос овоме, Ђилас нема нарочито блиских поклапања. Можда би могао бити повезан са Будисављевићем из Лике са којим се подудара на 20 од 23 упоредива маркера, при чему је разлика на DYS481 трострука. На мањем броју маркера има доста блиских хаплотипова, али углавном по југо-источној Србији, па је питање колико су та поклапања релевантна.
Са тројицом преосталих тестираних Ђиласа није повезан. Ђиласи су у Сонковићу присутни још у 18. веку.
Ово је вероватно једно од најуникатнијих презимена у пројекту, а уједно генетски разноврсни носиоци истог. Други крајишки Ђиласи славе Никољдан, тако да се веза није ни очекивала. Трећи су Семберци и славе Стевањдан. Ово је само доказ колико су презимена надимачког карактера "незгодна" за истраживање.
-
69. Црнчевић, Јовањдан, Рељино Село, Гламоч
70. Црнчевић, Јовањдан, Брдо, Мркоњић Град
У питању су презимењаци и рођаци који припадају хаплогрупи I1-P109, роду Дробњака, баш као и претходно тестирани Црнчевић из Рељиног Села.
О пореклу ових Црнчевића је више речи било раније: https://forum.poreklo.rs/index.php?topic=4205.msg115004#msg115004
-
29. Видић, Стевањдан, Горњи Палачковци, Прњавор
Припада хаплогрупи R1a-M458>L1029, могуће подграни YP417.
На пројекту му је најближи Ђукић из Црнче код Дервенте (разлика на маркеру 576 од 23 упоредива маркера), док са двојицом Трипића из Крсног Поља код Маглаја има 2 разлике на 17 упоредивих маркера (на 19 и 456). И Ђукићи и Трипићи славе Стевањдан, што поред генетике несумњиво потврђује да се ради о истом роду.
Тестирани је у упитнику навео два предања.
Прво предање: помиње се жена Вида која је са дјететом побјегла од Турака, из (околине) Црвене Реке у Србији, и да је можда њено име узето као презиме потомству. Не знамо њено презиме. Од њеног дјетета, не зна се колико је прошло година и нараштаја, настала су три брата (Стево, Глиго и Никола) која су се доселила у село Палачковци крајем 18. вијека (овај дио је потврђен). Од Стеве води моја грана и ја сам 6. кољено од њега. Потомци друга два брата, такође, и даље живе у мом селу. По другом предању, Видићи су дошли из села код Требиња.
-
69. Црнчевић, Јовањдан, Рељино Село, Гламоч
70. Црнчевић, Јовањдан, Мркоњић Град
У питању су презимењаци и рођаци који припадају хаплогрупи I1-P109, роду Дробњака, баш као и претходно тестирани Црнчевић из Рељиног Села.
О пореклу ових Црнчевића је више речи било раније: https://forum.poreklo.rs/index.php?topic=4205.msg115004#msg115004
Ако томе придодамо и оног Црнчевића I1-P109 из Гламоча са 23andMe, то су већ четворица Црнчевића из тог краја са истом хаплогрупом. Остаје упитна она веза Црнчевићи-Малешевићи. Пошто међу Малешевићима из тог дела Босанске Крајине имамо за сада N-P189.2, а и Црнчевићи из Далмације (Биочић) припадају истој хаплогрупи.
-
73. Рајаковић, Алимпијевдан, Лопаш, Пожега
Припада хаплогрупи I2>CTS10228>Y3120.
Рајаковић такође има хаплотип близак модалу. И поред четири разлике на 23 упоредива маркера, рекао бих да му је најближи тестирани Радојичић из Карана код Ужица, са којим сада чини род Б1 у табели нашег пројекта. За Радојичиће, који такође славе Алимпијевдан, каже се да су пореклом из Криве Реке, премда данас у Кривој Реци не налазимо родове који славе Алимпијевдан.
Рајаковићи су давали сеоске кнезове „пре Карађорђа“ и требало би да су једна од најстаријих драгачевских породица. Према наводима тестираног, презиме потиче од архаичног имена Рајак и можда датира још из 17. века.
-
9. Клевернић, Јовањдан, Добринци, Рума, J2a-M92>S8230
На сајту постоји неколико значајних информација о пореклу овог рода:
"Prezime Klevernić se od 1808. godine vezuje za selo Dobrince u Sremu. Prvi koji se zvanično pominje je Arsenije Klevernić koji je bio zadužen za upravljanje crkvenom imovinom u selu. Pre toga, ne postoje nikakvi zvanični podaci da je ova porodica naseljavala ovo područje.
https://www.poreklo.rs/2012/02/19/kleverni%C4%87/
Тестирани припада роду Цуца-Пјешиваца. Ово је први Сремац са овом подграном J2a. И што је фасцинантно, слави Јовањдан, као и највећи број припадника J-S8230. Генетски има велики број блиских поклапања, пошто му је хаплотип близак модалном. Примећујем да код Цуца-Пјешиваца најчешће осцилирају вредности на маркерима 576 и 570. Тако и Клевернић на маркеру 576 поседује до сада незабалежену вредност 20.
-
72. Милићевић, Никољдан, Радошево, Ариље
Припада хаплогрупи I1-Z63, односно њеној грани PH220. На 23 маркера нема потпуних поклапања, а најближи су му Новаковић из Клења (Богатић) и један тестирани из околине Мостара, који такође славе Никољдан. Од обојице се разликује на једном од 23 упоредива маркера.
О пореклу Милићевића из Чичкове (тј. Радошева) нисам успео да пронађем ништа, осим следећег податка у књизи Пера Пећинара о сеобама кроз Ужички округ у 19. веку:
Милићевић Раденко-Раде, рођен 1866. год. у Чичкови код Ариља, одселио се у Сибницу, Београдски округ. Своју очевину у Чичкови продао је Јевтовић Обрену из Бјелуше. Дана 22.6.1889. год., Раденко је позиван Да дође из Сибнице у Срески суд у Ариље, где треба да сведочи по тужби Пјевић Милоја из Брекова.
Ако је Радова очевина у Чичкови, онда би требало да су у овом селу били у првој половини 19. века. Међутим, у Списку војничком за капетанију Рујан од 12. марта 1832. године нисам пронашао никога са именом Милић или презименом Милићевић. Могуће је да тада нису пописивани под тим презименом или нису имали мушких глава доспелих за војску. Даље порекло свакако упућује на Херцеговину.
-
24. Милеи, католик, Нови Сад, J2a-L25>Y14699
Милеи нема блиских поклапања у нашем пројекту. Међутим, на FTDNA има поклапање са презимењаком из Мађарске. У питању је Jozsef Millei (подграна J-FGC9927).
-
37. Анђелковић, Аранђеловдан, Ћосине, Црна Трава, J1-P58>Z2313
Конкретно о пореклу ових Анђелковића (Ћосине) нисам нашао више детаља у литератури. Презиме је веома често у том крају. Иначе је подграна којој припадају Анђелковићи прилично заступљена у Јабланичком округу, Врањском Поморављу и Северној Македноији.
Верујем да може бити неке везе са Ћосинима из села Рајчетине:
"Ћосинска махала слави св. Арханђел-потомство је од хајдука Илије, који је дању са своја четири сина орао, а ноћу хајдуковао."
https://www.poreklo.rs/2014/01/20/poreklo-prezimena-selo-rajcetine-crna-trava/
-
74. Рајаковић, Алимпијевдан, Лопаш, Пожега
Припада хаплогрупи I2>CTS10228>Y3120.
Рајаковић такође има хаплотип близак модалу. И поред четири разлике на 23 упоредива маркера, рекао бих да му је најближи тестирани Радојичић из Карана код Ужица, са којим сада чини род Б1 у табели нашег пројекта. За Радојичиће, који такође славе Алимпијевдан, каже се да су пореклом из Криве Реке, премда данас у Кривој Реци не налазимо родове који славе Алимпијевдан.
Рајаковићи су давали сеоске кнезове „пре Карађорђа“ и требало би да су једна од најстаријих драгачевских породица. Према наводима тестираног, презиме потиче од архаичног имена Рајак и можда датира још из 17. века.
Хвала. Може ли линк ка неком СНП-панелу у Yseq-у уколико Рајаковић буде заинтересован за даље тестирање?
-
69. Црнчевић, Јовањдан, Рељино Село, Гламоч
70. Црнчевић, Јовањдан, Мркоњић Град
У питању су презимењаци и рођаци који припадају хаплогрупи I1-P109, роду Дробњака, баш као и претходно тестирани Црнчевић из Рељиног Села.
О пореклу ових Црнчевића је више речи било раније: https://forum.poreklo.rs/index.php?topic=4205.msg115004#msg115004
Ако томе придодамо и оног Црнчевића I1-P109 из Гламоча са 23andMe, то су већ четворица Црнчевића из тог краја са истом хаплогрупом. Остаје упитна она веза Црнчевићи-Малешевићи. Пошто међу Малешевићима из тог дела Босанске Крајине имамо за сада N-P189.2, а и Црнчевићи из Далмације (Биочић) припадају истој хаплогрупи.
Овдје треба примјетити и резултат Ветмић (https://forum.poreklo.rs/index.php?topic=391.msg139252#msg139252), Јовањдан, Миочић, Дрниш, N2-P189.2>Y7310>FGC28435 као и уочено Ветн(м)ићево поријекло од миочићких Малешевића. Миочић и Биочић су два сусједна села на сјеверном ободу Петрова поља недалеко Дрниша, и нема оштре границе између ових села, куће се "настављају" једна до друге изнад другог регионалног путног правца од Книна ка Сплиту (https://www.google.com/maps/@43.8731824,16.1570697,12z). Према млетачком катастарском попису села Миочић, сачињеног 12. јуна 1710. године, забиљежено је пет кућа старјешина Малешевића, са укупно 15 "људи од оружја". Веза између Малешевића јовањштака, Босанске Крајине и Далмације, чини се сасвим изгледном?
-
21. Бабовић, Аранђеловдан, Доње Луге, Беране, E-V13>Y30977>Y37092>Y126722
Припада роду Васојевића, што је у складу са предањем Бабовића који су грана Новаковића. Хаплотип тестираног поседује повишену вредност DYS458=16.
Радослав Вешовић је у свом раду о Васојевићима забележио следеће о Бабовићима:
(https://i.imgur.com/NJEe8L4.png)
-
3. Ђорђић, Аврамијевдан, Узовница, Љубовија
Припада хаплогрупу I2-PH908>Y57291. Истом роду припадају и Јаношевић и Филиповић из истог места, као и Ковачевић из Змињака код Шапца. Карактеристичне вредности овог рода су: 458=18, 576=17, 570=19, 625=22, 643=11. Иначе ову грану катактеришу маркери 434=10 и 643=11 (https://forum.poreklo.rs/index.php?topic=4757.msg143610#msg143610):
"Поред старог рода Филиповића у Узовници и њихових огранака Јаношевића и по предању Лукића, Аврамијевдан славе такође:
– Андрићи
– Илићи
– Мићићи
– Ђорђићи
– Вучетићи"
За ову породицу се литератури (https://www.poreklo.rs/2013/01/25/poreklo-prezimena-selo-uzovnica-ljubovija/) каже: Филиповићи (16 к.; Св. Аврамије). Филиповићи су у турско доба били одвојени од муслимана. Они су имали свој засебан хатар и нису имали удела у Пољу; они су и онда и данас у присоју Ободњика и према реци. Рудари су и од старине овде; не зна се да су се одкуда доселили; говоре западним дијалектом. Турци су их запостављали, а тако је и данас; имали су и имају, пређе више данас мање, тетавих и гушавих али по свему изгледа да су ове мане биле везане за муслимане. Филиповићи су се сејали по целом свету и по Босни и по Србији, само је ли било рудника. Има их и око Крупња и даље где су се год могле вадити руде.
-
60. Станојевић, Јовањдан, Рабовце, Липљан
Припада хаплогрупи I2a-M223>L701>A427, роду А у табели Српског ДНК пројекта. На 23 тестирана маркера има потпуно поклапање са тестираним из КиМ подухвата из Грачанице (даље порекло из Добротина), који слави Св. Враче, док се на 18 упоредивих маркера разликује на 2 (DYS456 и DYS570) од Поповског из Побожја са Скопске Црне Горе који такође слави Јовањдан и по предању води даље порекло из јужног дела Косовске котлине. Поповски је позитивно тестиран на низводни СНП Y4884 тако да је вероватно цео род А, у коме претежу слављеници Св. Врача, позитиван на ову низводну грану.
Тестирани је навео да је старије презиме Станојевића било Ивић, а пре тога Пејчиновић, као и да је најстарији познати предак по предању Станоје Пејчиновић који је у Рабовце дошао из плавског краја у Црној Гори. Атанасије Урошевић у својој монографији "Косово" наводи род Пећиновића са 9 кућа као старинце у селу који су једини поседовали своју земљу, док су остали сељани били чивчије код породице Ташоли из Доње Гадимље. С обзиром на резултат хаплогрупе, Урошевићеви наводи о стариначком пореклу овог рода су и генетски потврђени.
-
Хвала. Може ли линк ка неком СНП-панелу у Yseq-у уколико Рајаковић буде заинтересован за даље тестирање?
Свакако, најбоље: http://www.yseq.net/product_info.php?products_id=11788
-
89. Кнежевић, Никољдан, Велики Цвјетнић, Бихаћ
Припада хаплогрупи I2>CTS10228>Y3120, врло вероватно подграни S17250>Y4882>A1328.
Кнежевић има поклапање на сва 23 упоредива маркера са Гашићем из Матаваза који такође слави Никољдан. Гашић је, пак, још раније, захваљујући хаплотипу, сврстан у род крајишких Родића, иако са њима не дели карактеристичну славу Аранђеловдан. Кнежевић је сада такође придружен том роду.
Битно је нагласити да тестирани није повезан са три претходно тестирана Кнежевића из Малог Цвјетнића који припадају хаплогрупи R1a.
-
96. Здравковић, Срђевдан, Кленовац, Зајечар
Припада хаплогрупи I2>CTS10228>Y3120.
Здравковић је први „северни Динарац“, изузев пар Љешњана-Војинића, са славом Срђевдан. Најближи по хаплотипу су му Давидовић из Купинова у Срему (слава Лучиндан) и један са Херцеговачког подухвата (слава Никољдан). Поклапање је на 21 од 23 упоредива маркера са обојицом, при чему је једна разлика са Давидовићем трострука, а са Херцеговцем двострука.
У Крајини и Кључу Косте Јовановића нађох један род у Кленовцу са славом Срђевдан и за њих се каже да су дошли у 19. веку из Црне Горе. Према предању које је тестирани навео, породица потиче из околине манастира Ђурђеви ступови.
-
37. Анђелковић, Аранђеловдан, Ћосине, Црна Трава, J1-P58>Z2312
Конкретно о пореклу ових Анђелковића (Ћосине) нисам нашао више детаља у литератури. Презиме је веома често у том крају. Иначе је подграна којој припадају Анђелковићи прилично заступљена у Јабланичком округу, Врањском Поморављу и Северној Македноији.
Верујем да може бити неке везе са Ћосинима из села Рајчетине:
"Ћосинска махала слави св. Арханђел-потомство је од хајдука Илије, који је дању са своја четири сина орао, а ноћу хајдуковао."
https://www.poreklo.rs/2014/01/20/poreklo-prezimena-selo-rajcetine-crna-trava/
Старије презиме Анђелковића гласило је Стојановић. Презиме је настало по претку Стојану који је живео негде почетком 19. века. Стојан је оставио породици занимљиво предање о пореклу рода. Наиме, по његовом сећању, Стојановићи су потомци племена Ковеле, који су били ковачи и ливци на Новом Брду (Косово). Одатле су прешли на Власинско језеро, да би се касније спуштали према Јужној Морави у подножје Чемерника.
Интересатно је ово племе Ковеле. Пре свега што у том крају племенска традиција готово и да не постоји. Узевши у обзир поклапања на простору југоисточне Србије и Македоније, није искључено да је реч о неком старијем племену које се бавило сточарством.
У литератури нема помена о овом племену. Једино се извесни Жика Ковела помиње у том крају (Црна Трава и Црнотравци).
"...сакупили помоћ за исхрану у три групе: једна у Карадаку код Јованче, друга код Скеле у кући Жике Ковеле и трећа код Стојанче Тонета у махали Гаџини. Вредно је истакнути добар рад одборника за рејон Власине. Изненадило ме када нам је Жика Ковела предао око 200 јагњади сакупљених са подручја Власине. Ражано жито прикупљено са подручја Власине доносили смо ноћу, јер се због присуства непријатеља дању."
-
97. Здравковић, Срђевдан, Кленовац, Зајечар. Припада хаплогрупи I2>CTS10228>Y3120.
У Крајини и Кључу Косте Јовановића нађох један род у Кленовцу са славом Срђевдан и за њих се каже да су дошли у 19. веку из Црне Горе. Према предању које је тестирани навео, породица потиче из околине манастира Ђурђеви ступови.
Могло би да буде посреди и да су Веловићи из Брусника, сродни овој тестираној фамилији из Кленовца Y3120, али да нису генетски сродни Којићима из Брусника који су тестирани као PH908.
Иначе, у Лепеници има неколико мањих родова досељених "од Зајечара" са славом Срђевдан. Сада знамо и из ког тачно места су досељени (јер су Брусник и Кленовац заправо једно село).
-
30. Алемпијевић, Ђурђевдан, Бранчић, Љиг
Припада хаплогрупи I1-P109, роду Дробњака. Потпуна поклапања има са Бараћем из Лике и Миливојчевићем из Кремана. Међутим, свакако су му најближи претходно тестирани из Бранчића који такође славе Ђурђевдан: Маринковић, Живковић и Миливојчевић, од којих се разликује на 3 од 23 упоредива маркера.
Милоје Ракић за Алемпијевиће у Бранчићу наводи следеће:
Сем три фамилије скоро досељене из Славковице и једне досељене из Бијелог Поља (новопозарски Санџак), све остале фамилије у селу су старинци и све славе Ђурђевдан.
Старинци су:
Маринковићи, Јанковићи, Ђорђевићи, Николићи, Адамовићи, Илићи, Радојчићи, Павловићи, Алимпијевићи, Иванковићи, Милутиновићи, Јаћимовићи, Радојевићи, Радосављевићи, Нинковићи, Чарапићи, Лазићи, Радаковићи, Живковићи, Јеремићи, Јеленићи и Миливојчевићи.
-
48. Стевановић, Аранђеловдан, Бувце, Лебане, J2b-M241>Z638
Бувце су засновали досељеници из разних крајева, али највише из пчињског и врањског краја. Досељавање је трајало од 1878-1912. године. Називи махала указују на насеља из којих потичу досељеници. Стевановићи на 23 маркера имају потпуно поклапање са Радичевићима из Горичана крај Подгорице. Према томе, вероватно постоји нека даља веза са једним разгранатим родом из Зете (даље из Груда), са славом Никољдан. Треба притом узети у обзир да је ово практично модални хаплотип J-Z638, па се мора бити опрезан са закључцима. Како је подграна Z638 најзаступљенија у јужним крајевима Балкана (Македонија, Албанија), треба свакако истраживати у том смеру.
-
Старије презиме Анђелковића гласило је Стојановић. Презиме је настало по претку Стојану који је живео негде почетком 19. века. Стојан је оставио породици занимљиво предање о пореклу рода. Наиме, по његовом сећању, Стојановићи су потомци племена Ковеле, који су били ковачи и ливци на Новом Брду (Косово). Одатле су прешли на Власинско језеро, да би се касније спуштали према Јужној Морави у подножје Чемерника.
Интересатно је ово племе Ковеле. Пре свега што у том крају племенска традиција готово и да не постоји. Узевши у обзир поклапања на простору југоисточне Србије и Македоније, није искључено да је реч о неком старијем племену које се бавило сточарством.
У литератури нема помена о овом племену. Једино се извесни Жика Ковела помиње у том крају (Црна Трава и Црнотравци).
"...сакупили помоћ за исхрану у три групе: једна у Карадаку код Јованче, друга код Скеле у кући Жике Ковеле и трећа код Стојанче Тонета у махали Гаџини. Вредно је истакнути добар рад одборника за рејон Власине. Изненадило ме када нам је Жика Ковела предао око 200 јагњади сакупљених са подручја Власине. Ражано жито прикупљено са подручја Власине доносили смо ноћу, јер се због присуства непријатеља дању."
Zanimljivo i ja kažem :)
Koliko vidim, kod Ukrajinaca postoji prezime Koval koje bi na srpskom bilo Kovač. Možda je u pitanju neka grupa cehovskog tipa koja je u nedostatku boljeg opisa opisana kao pleme. Ne znam da li je i koliko u tom kraju bila u upotrebi reč "koval" za kovača?
https://en.wikipedia.org/wiki/Koval_(surname)
-
60. Зоговић, Јовањдан, Машница, Плав
Припада хаплогрупи N2-P189.2>Y7310>FGC28435. Поседује практично модални хаплотип за ову хаплогрупу. С тим у вези, има потпуно поклапање на 23 тестирана маркера са Шаљићем из истог места, који слави Никољдан.
Тестирани је навео да Зоговићи потичу од Петра Томашева Мартиновића из Бајица код Цетиња, кога су локални Арбанаси у Полимљу звали Зого, или зато што се представљао као Мартиновић-Орловић или зато што је био мали растом па су му тепали зог као птица (на албанском је zog - птица). С обзиром на резултат хаплогрупе, упитно је колико је ово предање тачно, јер бајички Мартиновићи припадају хаплогрупи E-V13>Z19851, али је свакако индикативна веза са Шаљићем из истог места, који има предање о претку Чери који се доселио из северне Албаније али је утврђено преко неколико тестираних да Черини потомци заправо припадају хаплогрупи I2-PH908. Иначе су жариште хаплогрупе N2 племена Бањани, Пива и Голија па овај резултат, као и Шаљићев, остаје недовољно разјашњен.
-
И ја се зачудих, хаплогрупа типична за крајњи запад ЦГ на крајњем истоку ЦГ, а без икаквих предања о Старој Херцеговини као исходишту тог рода.
-
38. Марковић, Савиндан, Међе, Сребреница
Припада хаплогрупи I1-P109, роду Дробњака. Потпуно поклапање има са Грбовићем из Поникава код Чајнича и Јакшићем из Балтића код Сокоца, који такође славе Савиндан. Како ови тестирани припадају и нижој подграни FT36856, то би се исто могло претпоставити и за Марковића. Ова подграна би требало да обухвата Косовчиће из Дробњака.
О пореклу ових Марковића нисам успео да пронађем било шта у доступној литератури, а оно што је тестирани записао о свом пореклу иде у прилог претходно поменутој вези са Косовчићима:
Према речима мога деде Милинка, породица је пореклом из Црне Горе, односно наводно су се из Црне Горе иселила три брата: Марко од којег потичу Марковићи (село Међе), Ђура од којег потичу Ђурићи (Црни Врх) и Тривун од којег потичу Тривуновићи (село Валтовићи). Ове породице славе Св. Саву. Сва поменута места су углавном уништена током прошлих ратова. Деди није познато када се породица доселила у Босну, тј. село Међе. У Панчево су се преселили 1960их. Према неким информацијама добијеним од даљих рођака породица води порекло од Абазовића. Од једног форумаша са Порекла сам добио следећи податак: „Могли бисте бити од Марковића из Обртића, који су од Коњокрада-Абазовића, племена Дробњака, из братства Косовчића, и сви славимо Св. Саву“.
-
53. Саџак, Ђурђевдан, Стригова, Дубица, J1-ZS4393>ZS9949
- Саџак, породично презиме су давно добили. По предмету турског назива: саџак (sadžajak), а то је троножна тавица, или троножни сталак на који се стављала тепсија и пекао се хлеб и пите.
- Саџак, Саџаковић (саџак – троножац на који се ставља казан)
Саџаци су доселили из Лике након окупације БиХ, крајем 19. века. У Лици је Саџака било у околини Удбине (струја из Бриња), али тамо славе Никољдан. Саџак има потпуна поклапања са осталим породицама J-ZS9949 које славе Ђурђевдан, а деле исту мутацију 14-19 на маркеру DYS385ab. Осим вредности 14-19 на 385, неке специфичности овог хаплотипа биле би и вредност 18 на 576, као и вредност 26 на маркеру 481.
У питању су: Јаковић (БиХ), Вукојевић (Славонија), Врачар (Поткозарје), Станарчевић (Подриње) и Бороцки (Бачка).
У Поткозарју ова подграна J1 бележи највећи проценат код Срба. Чак 12.2%.
-
Милићевићи су од рода Стевановића из села Бреково,исти су род са Милинковићима,потичу од Милића Стевановића који је имао два брата Милинка и Милоша од ког је презиме Милошевић у Брекову код Ариља.По породичном предању Стевановићи су у околину Ариља село Бреково дошли из Херцеговине од Невесиња.Извор: АриљеПорекло коментар Милинковића из села Бреково,исти род са Милићевић има из Чичкове,Радошево.У Брекову постоји и стара црква Св.Николе из 13века,крсна слава Стевановића.
-
27. Ђилас, Никољдан, Крчко Брдо, Доњи Лапац
Припада хаплогрупи I1-Y7627. Од претходно тестиранога Ђиласа из Очигрија код Дрвара се разликује на 2 од 18 упоредивих маркера, тако да нема сумње да међусобно повезани.
Тестирани је навео да су некада давно два брата доселила из Мартин Брода, општина Дрвар, на Крчко Брдо. Ђиласи у Мартин Броду би требало да су исти као и Ђиласи у суседним Очигријама, за које је Петар Рађеновић забележио следеће:
Најстарија и најјача су овде породица Ђиласи (26 к.), славе Никољдан. Доселили се овамо из Далмације тако негде пре 200 г. И данас их има у Далмацији близу Книна. Спрва имали само они један млин доле у Намастиру. У млину био само млинар, без друге чељади. Некако на 20 г. пре буне Стеван Ђилас се одели од оца и браће и направи свој засебан млин. Није добио нимало дела у земљи, али опет врло брзо се обогати од самога ујма. Долазило ту млети цело Бјелајско Поље. Није тада било млина нигде од Кључких Вратница па до Рисове Греде осим овога овде на Унцу. После окупације отселио је одавде Дако Ђилас у Јабучево, а Стеван Ђилас у Обреновац.
-
Још бих навео да у селу Доње Поље код Невесиња постоје Стевановићи са крсном славом Никољдан који су ту дошли са Грахова,који су исти род са Даковићима(Никољдан)из Катанаца,који се даље повезују са Вујачићима са Грахова.
-
54. Бабић, Никољдан, Војскова, Дубица, J1-ZS4393>ZS9949
Бабић, као и Саџак, припада тзв. роду Синобада у Крајини. У упитнику је навео да у породици постоји предање о пореклу из околине Никшића. Интересантно да се од претходно тестираног Бабића из околине Дубице (Пуцари) разликује на чак четири маркера (385b, 439, 481 и 635). Бабићи су генетски ближи овој групи родова из Далмације (Тишме, Синобади). Вредности 13-19 на DYS385 и 27 на DYS481.
Додао бих овде да и на 23andMe постоји један Бабић (Никољдан) J1-M267 из Бијаковаца код Дубице, што ће рећи да су припадници овог рода на простору Поткозарја вероватно сви повезани по мушкој линији.
-
60. Зоговић, Јовањдан, Машница, Плав
Припада хаплогрупи N2-P189.2>Y7310>FGC28435.
Зар Зоговићи нису тестирани као G хаплогрупа?
-
Зар Зоговићи нису тестирани као G хаплогрупа?
Тестирани су неки родови који су се из Шекулара (Мезгале) иселили у Метохију, који су по предању од ових Зоговића, али то, очито, није тачно. Као ни предање о пореклу од бајичких Мартиновића.
-
Изгледа да је село Мезгале било прилично прометна станица разних родова који су ту долазили и одлазили даље током више столећа.
-
20. Матић, Никољдан, Рипањ, Вождовац (Београд)
Припада хаплогрупи N2-P189.2>Y7310>FT182494. Поседује потпуно модални хаплотип за ову хаплогрупу, без вредности које би се издвајале.
У књизи "Околина Београда" Ристе Т. Милићевића се Матићи у Рипњу не помињу. Тестирани је навео родослов до чукундеде са напоменом да су сви рођени у Рипњу и да ту бораве од краја 18. века. У горе наведеној књизи су поменута 4 рода која славе Никољдан, од којих су два пореклом из југоисточне Србије, где N2 није присутна, те се они могу занемарити. Први са овом славом је велики род Марића, о коме је у књизи написано следеће:
"–Марићи од којих су и Милићевићи други су из Старог Влаха. Када су њихови преци дошли, у Рипњу на Трешњи, је по причању било 6 кућа (Станојловићи, Милићевићи у Муселимцима, Јоксимовићи, Цивићи, а у Отавицама 9 кућа (Несторовићи, Кобасичићи, Милановићи, Гавриловићи и др). О доласку ових Марића ево шта пише М. Ђ. Милићевић, који је из те породице, цитат:
-Отприлике пре триста година, крену озго из Старог Влаха (не зна се тачно име места) три брата: Цветоје, Радак и Вук, са својим породицама, да потраже боље место за живљење. Спустивши се у нахију београдску, зауставе се сва тројица на десној страни реке Колубаре, близу данашњег села Вреоца, мислећи да се ту настане за свагда. Ту, у том месту, прича се даље, једном су за неку своју потребу хтели обалити један стари грм; дванаест људи радило је цео летњи дан секирама својим, докле су грм посекли и оборили га на земљу. Кад други дан дођоше на то место, затекну дванаест коза како угодно леже и преживају на пању обореног грма, толико му је стабло било дебело. Радак и Вук, видећи то рекоше: -Ово је место тако горевито да га ми не можемо никада покрчити за њиве и ливаде, него да идемо тражити какво повољније насеље. -А мени је овде лепо, одговори Цветоје, ја боље нећу да тражим. И одиста остане овде, изроди синове, дочека унуке и праунуке, те тако насели читаво село, које се, по његовом имену, назове Цветојевац, данас Цветовац. Радак и Вук, пише М. Ђ. Милићевић, одселивши се од Цветоја, пређу у Барајево и ту се населе. После неког времена Радаку ни Барајево не буде по вољи, одели се од брата Вука и, са својом породицом, пређе у Стари Рипањ (где је данас механа Трешња). Ту је са својим синовима и унуцима живео до смрти. Пошто Радак умре, удари један помор у његове потомке те затре све мушке главе, осим једног детета, коме је било име Нестор. Мати овог детета, оставши удовица, преуда се у село Кнежевац за некога Анђелка Маснобраду. У овај свој други дом одведе она и нејаког Нестора, својега сина из првога брака. Како јој је у свом првом дому, у Рипњу, било све замрло, она је сву живу стоку и покретно имање, колко га је било превезла у Кнежевац, другом мужу свом Маснобради. Доцније силом неприлика, које задесише Нестора, овај се врати у Рипањ, на своју очевину, али како сам није могао куће кућити, Барајевци се порежу и даду му 12 динарчића ондашњих те се ожени. Оженивиши се, Нестор не хтеде дуго остати у Старом Рипњу (на Трешњи), него се пресели у Рипањ садашњи. Ту је доцније изродио пород, оженио синове, дочекао унуке и умро. Од тог Нестора остали су Несторовићи: Влајко, Милић и Мија. Од Влајка су данашњи: –Марићи, Некићи, Ицићи, Јевтићи и Војиновићи. Од Милића су: -Милићевићи, Степићи и Манојловићи. Од Мије су данашњи: –Бранковићи. Сви они, као потомци Несторови, славе Никољдан а посте о Аранђеловдану, од болести кратеља (колере)“, крај цитата".
Други род са пореклом из динарских крајева и славом Никољдан у Рипњу су Ненадовићи, о којима је написано следеће:
"–Ненадовићи су пореклом из Босанске Крајине. Њихов се предак још за време бежаније оженио из куће Чардаклића, био „привук“, Никољдан".
-
12. Огњановић, Аранђеловдан, Београд
Припада хаплогрупи R1a-M458.
Нема блиских и конкретнијих поклапања у табели пројетка. Формално, од тестираних који славе Аранђеловдан најближи му је тестирани их САНУ истраживања из околине Лучана са којим има 2 разлике на 17 упоредивих маркера (на 19 и 456).
Како тестирани није оставио готово ништа од података о пореклу, не може се рећи више о овом резултату.
-
Тестирани су неки родови који су се из Шекулара (Мезгале) иселили у Метохију, који су по предању од ових Зоговића, али то, очито, није тачно. Као ни предање о пореклу од бајичких Мартиновића.
Била је пре више година дискусија о Зоговићима, ево неког сажетка у твојој објави:
Занимљив резултат Петровића из Белог Поља.
Раде Бракочевић је на овом сајту, тема Порекло становништва Шекулара, дао коментар о пореклу ових Петровића. Ја сам дошао до сличних сазнања. Белопољски Петровићи потичу од Петра Микарића који је из шекуларског села Мезгале предигао за Метохију због сукоба с Васојевићима 1851. године, а с њим и још 50-ак људи. Микарићи су фамилија из братства Зоговића, који су се у Шекулару населили у 18. веку. Колико сам установио (а сећам се и једне монографије о Зоговићима), они су из племена Бајице, са Цетиња, па су се одатле иселили због крви негде крајем 17. века, најпре у околину Скадра, одатле на разне стране. Један део завршио је у Шекулару, па у Метохији. По предању, Зоговићи су сродници цетињским Мартиновићима. Судећи према ХГ Г2а, чини се да се ради о староседеоцима на Балкану? А и Мартиновићи би, будући огранак Орловића, били Е1б.
Занимљива је и етимологија презимена. Од имена или надимка Зого. На албанском зог значи птић, па је настало и име од милоште. Често је као име (Зог) и презиме (Зогу, Зогај) код Албанаца.
Нисам баш стручан за генетику и ове хаплогрупе, па бих волео да људи који се у то разумеју дају коментар о овом типу Г2а на који је тестиран Петровић. Да ли је то овај наш неолитски европски Г или неки други, кавкаски...?
-
13. Костић, Мратиндан, Ниш
Припада хаплогрупи R1a-Z280.
Као у случају претходно тестираног Огњановића ни Костић нема поклапања која би указала на неку ближу везу са другим тестиранима. Најближи му је Ољача из Бојне код Глине на Банији који слави Ђурђевдан и од којег се разликује на 3 од 23 упоредива маркера (на 19, 437, 439).
Тестирани је у упитнику навео тек овај податак.
Ниш, Лесковац...без промене презимена.
-
Moram da priznam da me baš iznenađuje ovolik postotak pripadnika J1 PF7263 u Knešpolju
-
83. Ђукић, Никољдан, Парменац, Чачак
Припада хаплогрупи I1-P109, роду Дробњака. Потпуно поклапање на 17 упоредивих маркера има са Вараклићем из Седобра код Пријепоља који такође слави Никољдан. Поред тога на једном од 23 маркера се разликује од Михаиловића из Бистрице код Лазаревца који слави исту славу, као и од Ђукића за кога немам ништа, а који је као место порекла навео Београд. Могуће је да су у питању исти Ђукићи.
Парменачки Ђукићи су досељени 1898. године из Брекова. Радован М. Маринковић о њима бележи следеће:
ЂУКИЋИ (осам кућа, славе Никољдан) ни на споменицама нису заборављали одакле су досељени. На једном се чита:
“Ево гроба неизбежна двора где се одмара тело од умора Стеван Ђукић роћен од оца Петра и мајке Јелице у селу Брекову срез Ариљски а доцније преселили се овде у Парменац где је умро 1918. године. Поживе 72 године. Бог да га прости".
Матичне књиге бележе, и то, да је 1905. године умро Миљко, 15 година, 1906. године - Милоје, 21 година, 1918. године - Стеван, 70 година, а 1925. године - Антоније Ђукић, сви рођени у Брекову.
После Другог светског рата неки Ђукићи одселили су се из Парменца, али не заборављају своје брековачко порекло - три домаћинства имају у Београду, једно у Теслићу.
Презиме овог рода, иначе, образовано је од личног имена Ђука.
О пореклу Ђукића из Брекова нисам успео да пронађем ништа, осим да су у Брекову били вероватно и у 18. веку. У тефтеру мукаде од 1824. године се помињу Јован, Влаисав и Јовица Ђукић.
-
34. Мајсторовић, Јовањдан, Прово, Владимирци
Припада хаплогрупи R1a-Z280.
Нема блиских поклапања у пројекту. Тестирани је у упитнику навео да су да су у Прову сигурно од половине 19. века, док пре тога не знају одакле су доселили. Исто бележи и Војислав С. Радовановић који наводи да не знају одакле се доселио мајстор по којем носе презиме.
-
Бог те има ли динараца или смо пали у запећак? ;D
-
Moram da priznam da me baš iznenađuje ovolik postotak pripadnika J1 PF7263 u Knešpolju
Мене и не толико. Као једна од упечатљивих крајишких подграна, J1-ZS9949 присутна је на простору Лике и на простору Северне Далмације и то код неки старих и утицајних родова. Поткозарје је примало досељеничку струју са обе стране, па је у случају J1-ZS9949 једноставно "пукло" на том простору. Свака подграна има неку "своју" област, код вас је то Поткозарје.
-
Бог те има ли динараца или смо пали у запећак? ;D
На првом су месту по бројности, што је уобичајено, само треба да дођу на ред. ;)
-
Јел се резултати прво шаљу на мејл или?
Нестрпљив сам, па зато питам.
-
Јел се резултати прво шаљу на мејл или?
Нестрпљив сам, па зато питам.
Да, сертификат се прво шаље на мејл а затим се резултат коментарише на форуму.
-
Бог те има ли динараца или смо пали у запећак? ;D
За сад су Викинзи први! :D
-
27. Ђилас, Никољдан, Крчко Брдо, Доњи Лапац
Припада хаплогрупи I1-Y7627. Од претходно тестиранога Ђиласа из Очигрија код Дрвара се разликује на 2 од 18 упоредивих маркера, тако да нема сумње да међусобно повезани.
Тестирани је навео да су некада давно два брата доселила из Мартин Брода, општина Дрвар, на Крчко Брдо. Ђиласи у Мартин Броду би требало да су исти као и Ђиласи у суседним Очигријама, за које је Петар Рађеновић забележио следеће:
Јесу ово Ђиласи Драгана Ђиласа? Мислим да и он слави Никољдан.
Није ни чудо што је онако плавокос кад је викинг 8)
-
На првом су месту по бројности, што је уобичајено, само треба да дођу на ред. ;)
А ја се већ уплашио да нас у овој тури неће баш бити у нелом већем броју ;D, добро је.. ;) 8)
-
33. Јовановић, Никољдан, Дујке, Сјеница
Припада хаплогрупи R1b>Z2705>Y32147
Његов хаплотип одликује се вредностима 23 на дис 390 и 13 на дис 439, као и 16 на дис 458. Последње две одлике дели са раније тестираним Дражовићем из Бруснице код Горњег милановца, па верујем да су и генетски повезани.
Иначе, предање Јовановића из Дујки говори о заједничком пореклу са Вукојичићима из Жидовића код Пљеваља, при чему би им заједничка матица пре пресељења била у Стожеру (топоним Соколац), што остаје да се провери тестирањем.
-
79. Белоица, Никољдан, Буковица, Рожаје
Припада хаплогрупи G1b-L830.
У односу на претходно тестираног Белоицу из истог села има 2 маркера разлике на 23 упоредива (456 и 635). Са тестираним муслиманом Качаром из Новог Пазара који потичу од Белоица има потпуно поклапање на 12 маркера. Овај род је потврђен као L830+ SNP тестом другог Качара са Бошњачког ДНК пројекта.
Ово је о Белоицама записао Милосав Лутовац у књизи ''Рожаје и Штавица''.
Најстарије становништво Буковце су Белојице (45к.) (с. Никољдан). Родом су Балевићи из Братоножића, али се рођакају и са Кучима. Пре но што се доселио у Буковицу, пре 220 година, њихов предак је био у Брестовику код Пећи. Тамо је ''пао на крв'' и доселио се у Балотиће (Рожаје). Из Балотића је прешао Белобрк са синовима и синовцима у Качаре (крај у Буковици). Ту су нашли у напуштеном насељу кацу и у њој мечиће. Пошто им се један рођак ''потурчио'' остали су се настанили у Вртачама (крај у Буковици) и одатле се размножавањем ширили по данашњем селу. За време Карађорђевог устанка побегли су у Србију Мато, Стефан, Павле и Бошко. Отуда су се вратили кад су Турци поново завладали Србијом. У Србији је остао само Павле који је тамо био ожењен; од њега су Павловићи у Каони (околина Чачка). Качари (Ибрахимовићи) (6к.) такође су Белојице који су примили ислам пре шест појасева.
После 1878. године, пошто се неколико кућа Белојица иселило у Србију, на њихова места су аге населиле у Разољима муџахире из црногорског Колашина.
-
Јесу ово Ђиласи Драгана Ђиласа? Мислим да и он слави Никољдан.
Није ни чудо што је онако плавокос кад је викинг 8)
Јесу, његови су од ових претходно тестираних, из Очигрија, Дрвар.
-
А ја се већ уплашио да нас у овој тури неће баш бити у нелом већем броју ;D, добро је.. ;) 8)
Било је до сада једно 6-7 комада :D
-
34. Мајсторовић, Јовањдан, Прово, Владимирци
Припада хаплогрупи R1a-Z280.
Нема блиских поклапања у пројекту. Тестирани је у упитнику навео да су да су у Прову сигурно од половине 19. века, док пре тога не знају одакле су доселили. Исто бележи и Војислав С. Радовановић који наводи да не знају одакле се доселио мајстор по којем носе презиме.
Неки уредници су ми скренули пажњу (на чему им захваљујем) да би Мајсторовић могао припадати роду Бојић-Ракић (https://forum.poreklo.rs/index.php?topic=3852.msg102936#msg102936) који карактерише слава Јовањдан. Тестирани из овог рода су присутни у више места мачванске Посавине и Поцерине. Гледајући тако, Мајсторовићу је најближи Јовичић из Миокуса код Шапца, са којим се разликује на 5 (389i, 389ii, 391, 458, 533) од 23 упоредива маркера. Проблем је што овај род није SNP профилисан, па је провера припадности роду путем дубљег тестирања у овом тренутку немогућа.
-
Било је до сада једно 6-7 комада :D
Ал северњаци колко видех, ја то пратим по појави Милошевих коментара ;D
-
Ал северњаци колко видех, ја то пратим по појави Милошевих коментара ;D
Па и северњаци су ваљда некакви динарци :P
-
22. Госпавић, Јовањдан, Трбушани, Чачак
Припада хаплогрупи N2-P189.2>Y7310>FGC28435. Осим благо повишене вредности 13 на DYS439, коју дели са више тестираних из ове хаплогрупе у Српском ДНК пројекту, нема других карактеристичних вредности.
Тестирани је написао да се предак Секула Максимовић из околине Пиве доселио у Трбушане 1720. године. Презиме су добили по баби Госпи или Госпави, док је раније презиме било Илић. Љуба Павловић у својој студији "Ужичка Црна Гора" спомиње следеће предање, које се односи на родове из села Врнчана:
"Баба Јева довела је у исто доба из околине Бијелог Поља своје синове, снахе и децу с много стоке, прво у Севојно, с њима седила читавих 7 година, па због немирне нарави њених унука пребегла код неких раније избеглих сродника у Трбушане код Чачка. У Трбушанима јој се допало и умирила је била децу, али десиле се кишне године, па узастопце једна за другом, а била се населила у равници те ударе неке грознице и почну јој децу давити. Калуђери наврате Јеву да се дигне на Каблар, па и ако 80 година, подигне се и насели у овом селу. Потомци њена три сина су: Товиловићи, Гостојевићи и Илићи; има их 21 кућа, славе св. Јована".
Могуће је да је овде Павловић погрешио и да су Гостојевићи заправо Госпавићи. Резултат тестираног, његово предање и слава свакако више иду у прилог пореклу из Пиве где је N2 доминантна хаплогрупа у односу на околину Бијелог Поља, које је можда било само транзитна станица.
-
77. Докић, Јовањдан, Јакир, Гламоч
Припада хаплогрупи N2-P189.2>Y7310>FGC28435. Као и претходно поменути Госпавић, поседује благо повишену вредност 13 на DYS439 док су му остале вредности модалне.
Тестирани је написао да су се Докићи из Далмације преселили у гламочки крај. У књизи Боривоја Милојевића „Купрешко, Вуковско, Равно и Гламочко поље“ је за Докиће из Јакира наведено следеће:
"„Прије Аустрије“ (пре аустроугарске окупације 1878. године, прим. Н.В.) су дошли: Докићи из Зајаруге, Славе Св. Јована".
За Докиће из Зајаруге је у истој књизи наведено:
"Докићи славе Св Јована. У Врбици (у Ливањском Пољу) живела су три брата. Кад је „ћесар са војском ишао на Босну“, један пређе у Полачу (у Далмацији), други остане у Врбици, а трећи побегне у Мостар. Онај из Врбице пресели се овде почетком 19. века. „Прије Аустрије” један Докић одселио је одавде у околину Бања-Луке, а други у околину Дервенте. Један Докић је одселио из Врбице у Варцар.
-
Па и северњаци су ваљда некакви динарци :P
Јесу наравно, ал ван моје интересне сфере ;D
-
Јесу наравно, ал ван моје интересне сфере ;D
Најслађе иде за крај 😀
-
Јесу наравно, ал ван моје интересне сфере ;D
Штета... Не знаш шта пропушташ ;D
-
69. Црнчевић, Јовањдан, Рељино Село, Гламоч
70. Црнчевић, Јовањдан, Мркоњић Град
У питању су презимењаци и рођаци који припадају хаплогрупи I1-P109, роду Дробњака, баш као и претходно тестирани Црнчевић из Рељиног Села.
О пореклу ових Црнчевића је више речи било раније: https://forum.poreklo.rs/index.php?topic=4205.msg115004#msg115004
Добро вече свима на форуму,
већ сам досадан са напоменама у вези књиге наведене, као извор података за гламочке Црнчевиће, углавном се своди на доказано неутемељене предпоставке.Да не дужим о иначе проблему кредибилности извора-књига (често писци свој врт златном оградом ограде), односно аматера аутора, имам питање за уредника:
Постоји ли могућност замене очитаних података, нпр. да се нечији већ постојећи резултати ,због истог презимена,славе,места, грешком "придруже" другом кандидату-истог презимена ,славе,места..
Уствари желим да се уверим да је резултат Никола Црнчевић Рељино село/Гламоч стварно идентичан резултату Црнчевић Саша Рељино село /Гламоч.Обе ове породице живеле су у наведеном селу најмање уназад 250 година, а да нико ни прије ни касније није имао било какав податак о сродству.Делује скоро невероватно, ако имамо у виду да Црнчевић са 23andMe, је у директној апсолутно знаној вези са Сашом и то од 1780-90, када су отишли у сусједно село али остали познати род до данас,Како да Николини Црнчевићи немају ни предање ни сазнање о том, нити ови што су одселили, спомињу их као рођаке?
Да би проста ствар постала енигма је и позиција земљишта које поседују Николини,односно Сашини Црнчевићи, нигде немају ни једну парцелу да међи, и чак нису ни у истим областима.посебно је индикативно да се Николини сахрањују у своје-Кебића гробље изнад села, док се Сашини сахрањују у сеоско одмах поред оснивача села-Радичића.
Резултат Црнчевић Брдо/МГ, је очекиван, будући да имају предање о доласку из Гламоча (Црнчевићи су само у Рељином селу, и то двије куће Гаџићи (Саша) и Кебићи (Никола), око 1780-90 из Гаџића се издвојили Инићићи , суседно село Красинац).
-
16. Обреновић, Св. Врачи, Марковица, Лучани
Припада хаплогрупи R1b>P312
Код етнолога Јована Ердељановића у књизи о Доњем Драгачеву се наводи "Обреновићи, Марковица, Лучани, 15 кућа, Пореклом из Босне, Два брата се доселила- Обрен и Обрад. Обрад се настанио у Вирову и од њега су Миленковићи.
На место одбеглих Јовашевића настани се некакав Обрен. Он беше пореклом из Босне, одакле је пошао заједно са братом Обрадом. Обрад се настани у драгачевском селу Вирову и од њега су тамошњи Милинковићи. Обрен дође у Марковицу (веле, да је из Вирова терао волове на трг у поменуту стару варош Дубраву, па му се допало у Марковици), и од њега су садашњи Обреновићи. Да су вировски Милинковићи и марковички Обреновићи једног порекла, доказује осим овог предања и иста слава: Врачеви."
У својој малопређашњој објави, господин Обреновић је изнео своја сазнања о пореклу:
Поштовани, ја сам од тих Обреновића, па бих само да скренем пажњу ду су горе цитирани подаци у доброј мери нетачни и непотпуни. Заправо од свега што је др Ердељановић навео у својој књизи од стране 123 па на даље а што је везано за род Обреновића из Марковице, тачно је само да су Обрен и Обрад браћа, те да марковички Обреновићи воде порекло од Обрена.
Но, нема се шта замерити Др Ердељановићу, јер је током свог истраживања (које му је било и докторска дисертација) и поред неспорне стручности и огромног труда, услед ограниченог времена и материјалних ресурса, морао да прави одређене методолошке компромисе током истраживања. Рецимо, утврђено је да он је током истраживања био смештен, а и већину информација везаних за Марковицу и околину прикупио код сеоског свештеника у Раздољу (Негришори).
Конкретно у сокак Обреновића у Марковици није свраћао нити се од самих чланова мог рода распитивао о пореклу. Јер да јесте, знао би да родоначелник Обреновића из Марковице није "некакав Обрен", већ конкретно Обрен Савић (1730-1816) што без икакве сумње знају сви Обреновићи из Марковице. Штавише, споменик Обрену Савићу је у време када је др Ердељановић вршио истраживања већ деценијама стајао у сокаку Обреновића "у Крушкама", на својеврсној "светој" земљи свих Обреновића која никада није дељена, па је практично невероватно да тај споменик др Ердељановић не би видео да је тамо макар и на кратко свратио.
Но, пошто је ова тема опште природе, не бих превише ширио причу, већ бих само у најкраћим цртао изнео најважније исправке и допуне:
1) Обреновићи из Марковице воде порекло од Обрена Савића (1730-1816), чији споменик као што већ рекох и дан данас стоји у Марковици
2) Обрен није дошао из Босне, већ из села Ковачица код Вучитрна (Косово)
3) Са Обреном су дошли не само брат Обрад, већ и са сестра Марија - Мара
4) Сво троје су се најпре настанили у селу Вирову, али се Обрен одвојио и након краћег боравка селу Лисице скрасио у Марковици, док су Обрад и Мара остали у Вирову
5) Од Обрадовог сина Милинка, настао је у Вирову род Милинковићи а не Миленковића
6) Такође, од сестре Марије - Маре, настао је такође у Вирову род Марића
7) Сва три рода и дан данас знају да су у далеком сродству и сва три рода и даље славе славу својих далеких предака из Ковачице - Врачеве (Козму и Дамјана)
Даља ДНК тестирања ако их господин Обреновић предузме разјасниће све недоумице.
Међутим, управо обављено ДНК тестирање донело је једну до сада непознату генетску везу. Хаплотип Велимировића из села Врачевић код Мионице, са истом славом св Врачи, иако има 3 разлике на 23 СТР маркера, поседује вредности које га несумњиво сврставају у исти род са Обреновићима из Марковице.
За Врачевиће код Мионице се иначе каже да потичу из Граца код Сјенице, а очекивано би било да има још фамилија са славом св Врачи које припадају овом генетском роду на ширем простору Старог Влаха.
-
Ако томе придодамо и оног Црнчевића I1-P109 из Гламоча са 23andMe, то су већ четворица Црнчевића из тог краја са истом хаплогрупом. Остаје упитна она веза Црнчевићи-Малешевићи. Пошто међу Малешевићима из тог дела Босанске Крајине имамо за сада N-P189.2, а и Црнчевићи из Далмације (Биочић) припадају истој хаплогрупи.
Могућа веза Црнчевић-Малешевић, је била само једна од могућности од прије 2-3 године, кад нису били тестирани гламочки Црнчевићи.
Црнчевићи/Биочић/Дрниш сиу иста група као и Малешевићи из Гламоча, а у Биочић/Дрниш постоје Малешевићи.
Друга индикација је била моја "луда идеја" да гламочи Црнчевићи, имају предање да су прије 250-300 година били Милошевићи, па су због екцеса са Турцима послије промијенили мјесто боравка и презиме, идеја је била да смо можда били Малешевићи, јер нисам успио наћи у Далмацији,Бос.крајини неке Милошевиће, мада сад имам сазнања о Дробњацима-Милошевићима.
-
Постоји ли могућност замене очитаних података, нпр. да се нечији већ постојећи резултати ,због истог презимена,славе,места, грешком "придруже" другом кандидату-истог презимена ,славе,места..
Ово није могуће. Резултати су разврставани по хаплотиповима, а не по томе ко носи које презиме. Тестирани Црнчевић током ове акције дефинитивно припада роду Дробњака-Новљана, I1-FGC22045.
-
4. Стојковић, Лазаревдан, Љубенић, Пећ
Припада хаплогрупи I2-PH908. Од карактеристичних маркера се могу издвојити 19=15, 458=18, а посебно 576=19 и 570=17. Најближи на пројекту су му Петровић из Трнаваца у Александровачкој жупи, као и Татаревић из Пребрезе код Блаца. Са првим има једну, а са другим две разлике на упоредивих 23 маркера. Петровићи имају предање да су мигрирали из И. Колашина. Свима њима близак је и Карић из Подујева. Сви они деле карактеристичне вредности 576=19 и 570=17, као и крсну славу Никољдан. Стојковићима је стара слава Никољдан, па ова веза добија на снази. Такође су им блиски и Стоиљковић (Љумци) из Драганца код Гњилана, као и један са КиМ подухвата, из околине Приштине, али они славе Аранђеловдан. Заједничко је свима веза са Метохијом, где треба тражити матицу овог рода.
И сам тестирани наводи да су веома дуго на простору Љубенића. Велики број блиских хаплотипова, који указују на Метохију као матицу, иду у прилог предању о великој старини рода на том простору.
Свакако би било значајно да се ураде дубља тестирања овог рода.
-
102. Митић, Аранђеловдан, Јовац, Владичин Хан
Припада хаплогрупи I2>CTS10228>Y3120.
У хаплотипу Митића срећемо изузетно ретку вредност 9 на споромутирајућем маркеру DYS391, као и релативно ретку вредност 12 на DYS389 I, па је тешко рећи да му је било ко на нашем пројекту близак. Формално, најближи су му Стевановићи из Мале Иванче код Сопота (слава Никољдан), са којима се подудара на 20 од 23 упоредива маркера, али су неке од разлика двоструке.
Тестирани каже да му преци потичу из села Дреновца (општина Врање), одакле су средином 19. века прешли у Солачку Сену, а потом у Јовац. У Врањској котлини Јована Трифуноског нађох и да се овај род назива Владикини.
-
30. Алемпијевић, Ђурђевдан, Бранчић, Љиг
Припада хаплогрупи I1-P109, роду Дробњака. Потпуна поклапања има са Бараћем из Лике и Миливојчевићем из Кремана. Међутим, свакако су му најближи претходно тестирани из Бранчића који такође славе Ђурђевдан: Маринковић, Живковић и Миливојчевић, од којих се разликује на 3 од 23 упоредива маркера.
Милоје Ракић за Алемпијевиће у Бранчићу наводи следеће:
Following this conversation.
-
Ово није могуће. Резултати су разврставани по хаплотиповима, а не по томе ко носи које презиме. Тестирани Црнчевић током ове акције дефинитивно припада роду Дробњака-Новљана, I1-FGC22045.
Што каже Ташко Начић "Само сам разгледао.." :)
Мислим да ћу навући на себе и Гаџиће и Кебиће, кад им саопштим резултате,вероваће само тестирани (њих сам лако убедио да се тестирају, мислећи -ето решења нашег заједничког презимена, међутим решење је сад недокучиво)
-
19. Лепојић, Никољдан, Врело, Бабушница
Припада хаплогрупи R1b>P312
Хаплотип Лепојића није далеко од модалног, али показује одређену сличност са хаплотиповима низа породица из Средске жупе код Призрена, са истом славом св Никола. Стога претпостављам да Лепојић припада грани хаплогрупе R1b>P312>U152>L20
Родитељи тестираног су страдали од бугарског окупатора тако да ни он сам не располаже неким детаљнијим подацима о свом пореклу.
-
6. Јагетић, Ђурђевдан, Бачко Петрово Село, Бечеј
Припада хаплогрупи I2-PH908. Има пар карактеристика: 385=14-16, 439=11, 392=10, 481=32. И поред 4 разлике на упоредива 23 маркера, мислим да нема сумње да му је близак Јањатов из Ковиља у Бачкој. Иако славе различите славе, деле специфичне вредности 385=14-16, 439=11, као и повишену вредност 481=32/33, док је 392=10 вероватно приватна мутација код Јагетића, коју једино он поседује на Пројекту од свих тестираних PH908. Због ниске вредности 11 на 439, могуће да Јагетић припада грани А13912.
Тестирани нема предање о даљем пореклу. Ако неко зна нешто више о Јагетићима, нека напише.
-
90. Тодосијевић, Аранђеловдан, преслава В. Госпојина, Бозољин, Брус
Припада хаплогрупи R1b>P312>U152>Z36>Z67, роду Морачана Богићеваца.
Иако су веома бројни на ширем простору Копаоника, ово је прва генетска потврда да породице са славом Аранђеловдани преславом В. Госпојина припадају овом роду. Једина необична вредност у односу на модални хаплотип Морачана код Тодосијевића је 26 на дис 19.
Претпостављам да су на простор Копаоника дошли етапно, преко Ибарског Колашина, где такође много породица слави те две славе.
Тодосијевићи су иначе део најбројније фамилије у Бозољину
https://www.poreklo.rs/2018/11/12/poreklo-prezimena-selo-bozoljin-brus/
-
77. Докић, Јовањдан, Јакир, Гламоч
Припада хаплогрупи N2-P189.2>Y7310>FGC28435. Као и претходно поменути Госпавић, поседује благо повишену вредност 13 на DYS439 док су му остале вредности модалне.
Тестирани је написао да су се Докићи из Далмације преселили у гламочки крај. У књизи Боривоја Милојевића „Купрешко, Вуковско, Равно и Гламочко поље“ је за Докиће из Јакира наведено следеће:
"„Прије Аустрије“ (пре аустроугарске окупације 1878. године, прим. Н.В.) су дошли: Докићи из Зајаруге, Славе Св. Јована".
За Докиће из Зајаруге је у истој књизи наведено:
"Докићи славе Св Јована. У Врбици (у Ливањском Пољу) живела су три брата. Кад је „ћесар са војском ишао на Босну“, један пређе у Полачу (у Далмацији), други остане у Врбици, а трећи побегне у Мостар. Онај из Врбице пресели се овде почетком 19. века. „Прије Аустрије” један Докић одселио је одавде у околину Бања-Луке, а други у околину Дервенте. Један Докић је одселио из Врбице у Варцар.
За Докиће из Врбице у Ливањском пољу Марио Петрић, у дјелу Porijeklo stanovništva, Glasnik Zemaljskog muzeja u Sarajevu, nova serija, etnologija, 1961, 25/26: 31–90., биљежи сљедеће:
"Narodna predaja ovog stanovništva (Срба ијекаваца Ливањског поља) je vrlo živa, štaviše, kod nekih rodova zalazi u daleku prošlost. To se odnosi u prvom redu na one rodove koji su se doselili iz Vrličke krajine u Dalmaciji. U narodnoj predaji većine rodova često se spominje bježanje u Dalmaciju »za vrijeme kuge«, te ponovo vraćanje u stara naselja kad bi prestala epidemija. Ovo će biti jedan od razloga zbog čega se starosjediocima smatraju samo oni rodovi, koji se u prošlosti nisu udaljavali nigdje iz svojih sela. Takav su rod Dokići u Vrbici, koje drže za prave starosjedioce."
"Dokići - najstariji u selu; ne znaju za dalje porijeklo. Slave Jovanjdan. U Zajaruzi (Glamočko polje), kod Dokića postoji predaja: »U Vrbici (u Livanjskom polju) živjela su tri brata. Kad je ćesar sa vojskom išao na Bosnu, jedan pređe u Dalmaciju, drugi ostane u Vrbici, a treći pobjegne u Mostar. Onaj iz Vrbice preseli se ovdje početkom 19. vijeka«. Slave sv. Jovana215;"
Од ових врбичких Докића је декан Електротехничког факултета Универизета у Бањалуци и политичар проф. др. Бранко Докић.
-
59. Стојиљковић, Никољдан, Равна Дубрава, Гаџин Хан, Ј2а-L25>L70
О Стојиљковићима нисам пронашао више података у литератури. Ни тестирани нажалост не зна више о даљем пореклу. Генетски нема потпуних поклапања у нашем пројекту, али постоји велики број релативно блиских на простору Јабланичког округа, Понишавља, Косова, јужне Србије уопште. Иначе је у Понишављу ова подграна J2a веома заступљена. Сасвим сигурно највећи проценат међу Србима. На узорку од 211 тестираних, чак 3,8%. Сама J2a износи 8,5%, такође значајно изнад српског просека.
-
18. Васиљевић, Илиндан, Доњи Степош, Крушевац
Припада хаплогрупи I2-PH908. Од карактеристичних маркера се могу издвојити једино 391=10 и 458=18. Једино сличан хаплотип дели са једним са САНУ истраживања из Ковина, који такође слави Илиндан. Имају једну разлику на упоредива 16 маркера. Можда овој вези иде у прилог и предање Васиљевића, које каже да су се у околину Крушевца током 19. века доселили из Баната. Раније презиме им је било Пантелејић.
Због вредности 10 на 391, Васиљевић можда припада грани А493.
-
За Докиће из Врбице у Ливањском пољу Марио Петрић, у дјелу Porijeklo stanovništva, Glasnik Zemaljskog muzeja u Sarajevu, nova serija, etnologija, 1961, 25/26: 31–90., биљежи сљедеће:
"Narodna predaja ovog stanovništva (Срба ијекаваца Ливањског поља) je vrlo živa, štaviše, kod nekih rodova zalazi u daleku prošlost. To se odnosi u prvom redu na one rodove koji su se doselili iz Vrličke krajine u Dalmaciji. U narodnoj predaji većine rodova često se spominje bježanje u Dalmaciju »za vrijeme kuge«, te ponovo vraćanje u stara naselja kad bi prestala epidemija. Ovo će biti jedan od razloga zbog čega se starosjediocima smatraju samo oni rodovi, koji se u prošlosti nisu udaljavali nigdje iz svojih sela. Takav su rod Dokići u Vrbici, koje drže za prave starosjedioce."
"Dokići - najstariji u selu; ne znaju za dalje porijeklo. Slave Jovanjdan. U Zajaruzi (Glamočko polje), kod Dokića postoji predaja: »U Vrbici (u Livanjskom polju) živjela su tri brata. Kad je ćesar sa vojskom išao na Bosnu, jedan pređe u Dalmaciju, drugi ostane u Vrbici, a treći pobjegne u Mostar. Onaj iz Vrbice preseli se ovdje početkom 19. vijeka«. Slave sv. Jovana215;"
Од ових врбичких Докића је декан Електротехничког факултета Универизета у Бањалуци и политичар проф. др. Бранко Докић.
Здраво рођо,
јуче сретох поменутог профа, добро се држи, од Динаре и Голије па није чудо.
А сад резултати ових "мојих" кандидата, вјерујем да си већ видио,али поклапање Саше и Николе је у свих 23, док овај из Мркоњић града има само разлику на једном (DYS456 14 Рељино село,15 Мркоњић.
За неког ко је из Рељиног села ово је равно атомској бомби,али чињенице су чињенице
-
Здраво рођо,
јуче сретох поменутог профа, добро се држи, од Динаре и Голије па није чудо.
А сад резултати ових "мојих" кандидата, вјерујем да си већ видио,али поклапање Саше и Николе је у свих 23, док овај из Мркоњић града има само разлику на једном (DYS456 14 Рељино село,15 Мркоњић.
За неког ко је из Рељиног села ово је равно атомској бомби,али чињенице су чињенице
остаје да на "преживјеле" бацим још евентуални резултат Гачића из Мркоњић града, који кажу да потичу од мојих Црнчевића -Гаџића, мада ми то у Гаџићима не знамо.
-
63. Јовић, Ђурђевдан, Дервента, Милићи, J2b-M205>Y22059
Тестирани је навео да су Јовићи пореклом из Старе Херцеговине, тачније околине Никшића. Предање је вероватно тачно, с обзиром да тамо постоје слични хаплотипови (Ројевић, Божовић, Ружичић). Јовићу су у нашем пројекту најближи Крајишници: Јањатовић, Трикић, Мандић и Наранчић. Ово је онај хаплотип (Y22063+) који се за сада не среће у Затарју, али је присутан у околини Никшића, Источној Херцеговини и међу Крајишницима (Усорци и остали).
-
80. Раденковић, Никољдан, Топли До, Сурдулица, J2a-M410>L25
Према речима тестираног, у породици постоји предање о пореклу из Херцеговине (због крвне освете). Оно је свакако доста непоуздано, с обзиром да становништво овог краја води порекло махом из околних области (Пчиња, итд). Генетика овде такође није открила пуно (осим основне хаплогрупе), пошто нема ближих поклапања у ДНК пројекту, али ни у светским базама. Овде ће бити потребно стрпљење док се не појави неки днк рођак на простору Србије/Балкана. Хаплотип је био тежак за предикцију, пошто има мало уклапање са добро профилисаним подгранама. Најбоље да за сада остане на L25 нивоу.
Топли До, Сурдулица, порекло становништва:
https://www.poreklo.rs/2016/07/25/poreklo-prezimena-selo-topli-surdulica/
-
59. Стојиљковић, Никољдан, Равна Дубрава, Гаџин Хан, Ј2а-L25>L70
О Стојиљковићима нисам пронашао више података у литератури. Ни тестирани нажалост не зна више о даљем пореклу. Генетски нема потпуних поклапања у нашем пројекту, али постоји велики број релативно блиских на простору Јабланичког округа, Понишавља, Косова, јужне Србије уопште. Иначе је у Понишављу ова подграна J2a веома заступљена. Сасвим сигурно највећи проценат међу Србима. На узорку од 211 тестираних, чак 3,8%. Сама J2a износи 8,5%, такође значајно изнад српског просека.
Накнадна информација - Стојиљковићи су уствари из села Велико Боњинце (Бабушница).
-
84. Бирчанин, Ђурђевдан, Суводање, Ваљево, J2b-M205>Y22059
"Бирчани (Петровићи, Матићи, Алексићи и Николићи): Одмах после Кућинаца доселили су се и Бирчани из Бирча у Осату. Бирчани су досељени у две породице и населили се са леве стране Реке, поред Буцура Стојшића, које су затекли у том крају. Из ове је породице знаменити јунак и мученик за народну слободу Илија Бирчанин, који је погубљен 23. јануара 1804 године у Ваљеву у сечи кнезова, само што су ови Бирчани њему далеки род, а најближи они, који су у Седларима у овој области. Бирчана има и одсељених; доста их је у Ваљеву, и по Тамнави, а у селу се зову општим именом Бирчани, мада имају разна презимена, њих је 17 кућа и славе Ђурђевдан."
https://www.poreklo.rs/2013/07/15/poreklo-prezimena-selo-suvodanje-valjevo/
(Љубомир Павловић, “Колубара и Подгорина”)
На мрежи постоје подаци да су Бирчани заправо из Бањана пореклом, тачније из неког несталог места Бирач, те да су одатле преко Бирча у Босни дошли у ваљевски крај. Неретко се може прочитати и то да су им сродни Ненадовићи из истог краја, мада су они потврђени као R1b-R-BY16680. Од њих је Алекса Ненадовић. Ипак је много реалније претпоставити да су име добили по области у Средњем Подрињу.
Међу досељеничком струјом из Осата (у Јасеници) има и неких Калановића на 23andMe, такође J2b-M205.
Иако се код Бирчанина јављају неке мутације које нису тако честе у оквиру J-Y22059 (393=13), највероватније упада у род Б у пројекту. На то упућују вредност 15 на маркеру 458 и вредност 20 на маркеру 576. Припадност овој подграни Бирчанин би могао потврдити тестирањем СНП-а J-Y155375. У пројекту су му најближи Радовићи из околине Фоче, Ћировићи из околине Пљеваља, Кричаци из расинског округа, Стојичићи из Мркоњић Града, итд (углавном 21/23 са свима).
Илија Бирчанин (Суводање 1764 - Ваљево 1804)
(https://upload.wikimedia.org/wikipedia/commons/e/ec/Ilija_Bir%C4%8Danin.jpg)
Сцена "Сече кнезова", из култне серије "Вук Караџић"
https://www.youtube.com/v/rTZ6gcG4AAc
-
80. Раденковић, Никољдан, Топли До, Сурдулица, J2a-M410>L25
Господин Раденковић, како је навео у упитнику, потиче из села Топли Дол (а не Топли До). Наиме, државна граница Кнежевине и затим Краљевине Србије са Кнежевином и затим Краљевином Бугарском поделила је некада јединствено село на оно у сливу Врле Реке (Топли До) и оно у сливу Топлодолштице (Топли Дол).
https://www.poreklo.rs/2016/07/25/poreklo-prezimena-sela-topli-dol-surdulica/
Прадеду господина Раденковића су у колевци, негде 1911., пренели у Кожинце у данашњој општини Прокупље, где је породица наставила да живи.
-
84. Бирчанин, Ђурђевдан, Суводање, Ваљево, J2b-M205>Y22059
"Бирчани (Петровићи, Матићи, Алексићи и Николићи): Одмах после Кућинаца доселили су се и Бирчани из Бирча у Осату. Бирчани су досељени у две породице и населили се са леве стране Реке, поред Буцура Стојшића, које су затекли у том крају. Из ове је породице знаменити јунак и мученик за народну слободу Илија Бирчанин, који је погубљен 23. јануара 1804 године у Ваљеву у сечи кнезова, само што су ови Бирчани њему далеки род, а најближи они, који су у Седларима у овој области. Бирчана има и одсељених; доста их је у Ваљеву, и по Тамнави, а у селу се зову општим именом Бирчани, мада имају разна презимена, њих је 17 кућа и славе Ђурђевдан."
https://www.poreklo.rs/2013/07/15/poreklo-prezimena-selo-suvodanje-valjevo/
(Љубомир Павловић, “Колубара и Подгорина”)
На мрежи постоје подаци да су Бирчани заправо из Бањана пореклом, тачније из неког несталог места Бирач, те да су одатле преко Бирча у Босни дошли у ваљевски крај. Неретко се може прочитати и то да су им сродни Ненадовићи из истог краја, мада су они потврђени као R1b-R-BY16680. Од њих је Алекса Ненадовић. Ипак је много реалније претпоставити да су име добили по области у Средњем Подрињу.
Међу досељеничком струјом из Осата (у Јасеници) има и неких Калановића на 23andMe, такође J2b-M205.
Иако се код Бирчанина јављају неке мутације које нису тако честе у оквиру J-Y22059 (393=13), највероватније упада у род Б у пројекту. На то упућују вредност 15 на маркеру 458 и вредност 20 на маркеру 576. Припадност овој подграни Бирчанин би могао потврдити тестирањем СНП-а J-Y155375. У пројекту су му најближи Радовићи из околине Фоче, Ћировићи из околине Пљеваља, Кричаци из расинског округа, Стојичићи из Мркоњић Града, итд (углавном 21/23 са свима).
Илија Бирчанин (Суводање 1764 - Ваљево 1804)
(https://upload.wikimedia.org/wikipedia/commons/e/ec/Ilija_Bir%C4%8Danin.jpg)
Сцена "Сече кнезова", из култне серије "Вук Караџић"
https://www.youtube.com/v/rTZ6gcG4AAc
ШАРГИЋИ – прозвати по неком претку који је од богиња остао шарен. Досељени су из Бирча, од оне исте породице од које су и Бирчани у Суводању. Њих је под разним презименима 14 кућа, славе Св. Ђурђа.
https://www.poreklo.rs/2013/01/19/poreklo-prezimena-selo-gornja-bukovica-valjevo/
Овим је вероватно откривено порекло Др. Александра Шаргића :)
-
ШАРГИЋИ – прозвати по неком претку који је од богиња остао шарен. Досељени су из Бирча, од оне исте породице од које су и Бирчани у Суводању. Њих је под разним презименима 14 кућа, славе Св. Ђурђа.
https://www.poreklo.rs/2013/01/19/poreklo-prezimena-selo-gornja-bukovica-valjevo/
Овим је вероватно откривено порекло Др. Александра Шаргића :)
Хахаха баш бих волео да је ове хг и да се то објави . Како ли би реаговао он и његови гледаоци , испашће да је са Кавказа 😄 . Вероватно би се одмах почео позивати на СДП и говорити како је све ово режирано и намештено .
-
ШАРГИЋИ – прозвати по неком претку који је од богиња остао шарен. Досељени су из Бирча, од оне исте породице од које су и Бирчани у Суводању. Њих је под разним презименима 14 кућа, славе Св. Ђурђа.
https://www.poreklo.rs/2013/01/19/poreklo-prezimena-selo-gornja-bukovica-valjevo/
Овим је вероватно откривено порекло Др. Александра Шаргића :)
Што Др? Чега је он Др?
-
20. Матић, Никољдан, Рипањ, Вождовац (Београд)
Припада хаплогрупи N2-P189.2>Y7310>FT182494. Поседује потпуно модални хаплотип за ову хаплогрупу, без вредности које би се издвајале.
Можда су ови Матићи повезани са Матићима из Богатића код Ваљева, који такође славе Никољдан и припадају N2.
Свакако бих препоручио да се одради Гама и/или Делта панел код УСЕГ.
https://www.yseq.net/index.php?cPath=23 (https://www.yseq.net/index.php?cPath=23)
-
Што Др? Чега је он Др?
Из шале сам написао да је Др. Иначе и ја га не готивим због његових ставова о Генетичкој генеалогији.
-
77. Докић, Јовањдан, Јакир, Гламоч
Припада хаплогрупи N2-P189.2>Y7310>FGC28435. Као и претходно поменути Госпавић, поседује благо повишену вредност 13 на DYS439 док су му остале вредности модалне.
Тестирани је написао да су се Докићи из Далмације преселили у гламочки крај. У књизи Боривоја Милојевића „Купрешко, Вуковско, Равно и Гламочко поље“ је за Докиће из Јакира наведено следеће:
"„Прије Аустрије“ (пре аустроугарске окупације 1878. године, прим. Н.В.) су дошли: Докићи из Зајаруге, Славе Св. Јована".
За Докиће из Зајаруге је у истој књизи наведено:
"Докићи славе Св Јована. У Врбици (у Ливањском Пољу) живела су три брата. Кад је „ћесар са војском ишао на Босну“, један пређе у Полачу (у Далмацији), други остане у Врбици, а трећи побегне у Мостар. Онај из Врбице пресели се овде почетком 19. века. „Прије Аустрије” један Докић одселио је одавде у околину Бања-Луке, а други у околину Дервенте. Један Докић је одселио из Врбице у Варцар.
Старинска породица, на пола пута између N2 из околине Дрниша (Биочић, Миочић) и Благаја (Ваган, Купрес). Занимљиво би било тестирати Гама и Делта панел код УСЕГ и за њих.
-
ШАРГИЋИ – прозвати по неком претку који је од богиња остао шарен. Досељени су из Бирча, од оне исте породице од које су и Бирчани у Суводању. Њих је под разним презименима 14 кућа, славе Св. Ђурђа.
https://www.poreklo.rs/2013/01/19/poreklo-prezimena-selo-gornja-bukovica-valjevo/
Овим је вероватно откривено порекло Др. Александра Шаргића :)
Е, наздравље. :) Поквари ми је овај блистави резултат. Остаје да се надам да се везују за Илију ради чувења, односно да нису сви досељеници из Бирча и генетски исти род. ;)
Хахаха баш бих волео да је ове хг и да се то објави . Како ли би реаговао он и његови гледаоци , испашће да је са Кавказа 😄 . Вероватно би се одмах почео позивати на СДП и говорити како је све ово режирано и намештено .
То би га тек осоколило да тврди како су Срби староседеоци, пошто је J2b-M205>Y22059 овде вероватно била и пре доласка Словена. :)
-
Хахаха баш бих волео да је ове хг и да се то објави . Како ли би реаговао он и његови гледаоци , испашће да је са Кавказа 😄 . Вероватно би се одмах почео позивати на СДП и говорити како је све ово режирано и намештено .
Зар није тврдио да је Динарик?
-
32. Неофитовић, Ђурђевдан, Вреоци, Лазаревац
Припада хаплогрупи I2-PH908. Од карактеристичних вредности се могу издвојити: 385=14-14, 389II=32, 576=17, 570=17. Иако имају три разлике на упоредива 18 маркера, можда му је најближи Зорић, тестиран преко FTDNA, а за кога немамо пподатке о пореклу и евентуално крсној слави (уколико се ради о Србину). Деле неке карактеристике, па Зорић има сличну мутацију на 385 као Неофитовић, где је Зорићу 385=15-15, такође деле вишу вредност 389II=32, као и 576=17 и 570=17. Можда постоји и веза са Прошићима из Бос. Крајине, али би то могло да потврди само дубље тестирање сва три рода.
У литератури за Неофитовиће пише: "Неофитовићи, по породичном предању после Карађорђеве погибије његова сестра Мара побегне из Тополе и уда се за Неофита, од кога су данашњи Неофитовићи, Ђурђевдан".
https://www.poreklo.rs/2013/09/13/poreklo-prezimena-selo-vreoci-lazarevac/
Тако да ни преко хаплотипа, ни преко литературе нисмо успели да сазнамо евентуално даље порекло Неофитовића, па препоручујем даља, дубинска тестирања.
-
41. Кондић, Никољдан, Цикоте, Приједор
Припада хаплогрупи I2-PH908. Од карактеристичних вредности се могу издвојити: 439=12, 389II=32, 576=17. Најближи на пројекту су му Јеличић из Борковића, са којим има потпуно поклапање на упоредива 23 маркера, затим Рунић из Ведрог Поља код Петровца, са којим има једну разлику на упоредива 23 маркера и Бркић из Борковића, са којим има три разлике на упоредива 23 маркера. Сви деле карактеристичне маркере, као и славу Никољдан. Могуће да им је близак и Поповић из Бискупије у Далмацији, који има исте карактеристике, али и неке своје специфичности. Такође слави Никољдан.
За овај род је Небојша писао и назвао род Кондић-Јеличић. У Крајини су им сродни још Зецови и Вукашиновићи. Јеличиће је Карановић сврстао у досељенике "с југа", а у Поуње су доселили са Змијања, тако да не чуде ова поклапања. Није сигурно да ли је старије презиме рода гласило Кондић, или управо Јеличић. Владислав Скарић је писао о потенцијалној вези са Кондићима из Старог Влаха. То је по свему судећи била претпоставка на основу истог презимена, пошто се ни славе не поклапају. Под утиском Скарићевог писања, Васо Кондић је можда изнео теорију о пореклу овог рода од Ужица. Ваљало би наћи оригинални запис тог предања. По њему, миграциони правац гласи: Ужице - Змијање - Поуње.
Један огранак Јелачића се крајем 18. века преселио у Лику (околина Госпића, Доњег Лапца и Грачаца). Одатле неки касније прелазе у Бјелајско Поље (околина Петровца). Кондићи су иначе стара свештеничка породица.
-
42. Радовановић, Стевањдан, Кориље, Звечан
Припада хаплогрупи R1a-Z280>YP4278. Најближе поклапање има са једним рођаком из истог села који је тестиран у једном необјављеном истраживању. Разликују се на 1 маркеру од упоредивих 23.
За Радовановиће из Кориља у литератури стоји:
-Тимотијевићи, 2 куће, Радовановићи, 3 куће, Адамовићи, 4 куће, слава Св. Стеван, су досељени однекуд од Пећи, старином од Пламенаца у Црној Гори; од њих су Тимотијевићи у Горњој Кориљи.
https://www.poreklo.rs/2018/05/01/poreklo-prezimena-selo-korilje-zvecan/
Сам тестирани наводи да су се раније презивали Драшковић и да су у Кориље досељени из Рајетића на Рогозни 1809. године.
-
39. Бубуљ, Јовањдан, Мелиновац, Доњи Лапац
Припада хаплогрупи R1a-M458>L1029. Нема ближих поклапања на пројекту, а има за ову грану неколико специфичних вредности, 10 на 439, 11 на 643, 19 на 448, 10 на 438 и 12 на YGATAH4.
Тестирани није оставио никакве податке о даљем пореклу, осим тога да су се раније можда презивали Поповић или Тодоровић.
-
Зар није тврдио да је Динарик?
Били су изгледа Шаргићи некако повезани са Бирчанима, али не преко директне мушке линије.
"На рачун кнеза Илије Бирчанина у Ваљево се спустила још једна породица, а то је Марка Шаргића из Горње Буковице. Марко је био рођени сестрић једине сестре кнеза Илије. Марко је још 1830. године купио у Ваљеву код турског гробља и џамије целу раван испод ситара и кроз дуги низ година остао у селу, па се тек после преселио у Ваљево, подигао механу, дућане, куће, онда кад је просечена варијанта пута Ваљево – Лозница. Половина купљеног имања прешла је у својину ваљевских у буковичких богаташа Марка и Теје Лазаревића и на гласу трговца Николе Драгојловића из Рађевог Села. Шаргићи су рано изумрли у Ваљеву, а ни у Горњој Буковици нема много кућа."
извор: Љубомир Павловић, “Први досељеници Ваљева у 19. веку”. Из књиге „Колубара и Подгорина
"Њихов кум био је Марко Шаргић, познати трговац из Горње Буковице у Ваљеву, познат и као зет Илије Бирчанина, оборкнеза из Суводања испод Медведника."
извор: Милорад Радојичић, "Доња Буковица - село код Ваљева"
Шаргићу је сигурно драже рећи да је директни потомак Илије Бирчанина (а ту везу Шаргићи-Бирчани додуше помиње и Љ. Павловић). Мада он (Шаргић) изгледа као да нема везе са Ваљевом, прича неким јужњачким, косовско-ресавским дијалектом. :D
-
44. Радусин, Михољдан, Доњи Петровићи, Крупа на Уни
Припада хаплогрупи R1a-M458>L1029. Има потпуно поклапање са једним необјављеним Херцеговцем из околине Требиња који такође слави Михољдан. С обзиром на учесталост хаплогрупе којој припада Радусин код Срба, ову могућу везу би требало додатно проверити СНП тестирањем.
Ово је иначе први припадник ове хаплогрупе на подручју Крајине који слави Михољдан.
-
41. Кондић, Никољдан, Цикоте, Приједор
Припада хаплогрупи I2-PH908. Од карактеристичних вредности се могу издвојити: 439=12, 389II=32, 576=17. Најближи на пројекту су му Јеличић из Борковића, са којим има потпуно поклапање на упоредива 23 маркера, затим Рунић из Ведрог Поља код Петровца, са којим има једну разлику на упоредива 23 маркера и Бркић из Борковића, са којим има три разлике на упоредива 23 маркера. Сви деле карактеристичне маркере, као и славу Никољдан. Могуће да им је близак и Поповић из Бискупије у Далмацији, који има исте карактеристике, али и неке своје специфичности. Такође слави Никољдан.
За овај род је Небојша писао и назвао род Кондић-Јеличић. У Крајини су им сродни још Зецови и Вукашиновићи. Јеличиће је Карановић сврстао у досељенике "с југа", а у Поуње су доселили са Змијања, тако да не чуде ова поклапања. Није сигурно да ли је старије презиме рода гласило Кондић, или управо Јеличић. Владислав Скарић је писао о потенцијалној вези са Кондићима из Старог Влаха. То је по свему судећи била претпоставка на основу истог презимена, пошто се ни славе не поклапају. Под утиском Скарићевог писања, Васо Кондић је можда изнео теорију о пореклу овог рода од Ужица. Ваљало би наћи оригинални запис тог предања. По њему, миграциони правац гласи: Ужице - Змијање - Поуње.
Један огранак Јелачића се крајем 18. века преселио у Лику (околина Госпића, Доњег Лапца и Грачаца). Одатле неки касније прелазе у Бјелајско Поље (околина Петровца). Кондићи су иначе стара свештеничка породица.
Одлично што смо добили потврду за овај род. Дакле Кондићи-Јеличићи дефинитивно I2-PH908.
-
39. Бубуљ, Јовањдан, Мелиновац, Доњи Лапац
Припада хаплогрупи R1a-M458>L1029. Нема ближих поклапања на пројекту, а има за ову грану неколико специфичних вредности, 10 на 439, 11 на 643, 19 на 448, 10 на 438 и 12 на YGATAH4.
Тестирани није оставио никакве податке о даљем пореклу, осим тога да су се раније можда презивали Поповић или Тодоровић.
Бубуљи су изгледа с многим другим породицама усељени на то подручје након Свиштовског мира (1791), којим је окончан последњи аустријско-турски рат, а након чега је дошло до помрања граница и становништва у пограничним областима. Ове податке помиње Стјепан Павичић у свом делу Сеобе и насеља у Лици, које ми имамо у склопу Зборника за народни живот и обичаје јужних Словена (бр. 41, Загреб, 1962, стр. 233).
Иначе, врло ретко презиме, и практично за истраживање. :)
-
46. Милосављевић, Никољдан, Мали Купци, Крушевац
Припада хаплогрупи R1a-Z280>Y2608>YP6098. Милосављевић има потпуно поклапање са Пештерцем из села Чаири код Трстеника. Како су географски блиски и славе исту славу, нема никакве сумње да су ближе повезани.
Тестирани није оставио никакве податке о даљем пореклу. С обзиром на презиме Пештераца из Чаира, даље порекло ове две породице је вероватно на подручју Пештера и околине Сјенице.
-
44. Радусин, Михољдан, Доњи Петровићи, Крупа на Уни
Припада хаплогрупи R1a-M458>L1029. Има потпуно поклапање са једним необјављеним Херцеговцем из околине Требиња који такође слави Михољдан. С обзиром на учесталост хаплогрупе којој припада Радусин код Срба, ову могућу везу би требало додатно проверити СНП тестирањем.
Ово је иначе први припадник ове хаплогрупе на подручју Крајине који слави Михољдан.
Ситуација око крајишких Михољштака се компликује. Биће изгледа читава та група разнородна генетски, иако међу слављеницима ове славе у Крајини тренуто има највише E-V13 (Ћопићи, Клеути, Ђукићи). Осим тога, имамо јене Иванчевиће са Кордуна који су I2-PH908 и сад Радусине R1a-M458. Чекаћемо да се тестира неко од Вулина, Кењала, Илића-Бекеза, Мирића, Дакића, или Беука.
-
26. Миросављевић, Лазарева Субота, Трњани, Гарчин (р. Славонски Брод), E-V13>Z5017>Z19851>A18844
Припада генетичком роду Матаруга и има модални хаплотип за тај род.
Тестирани у упитнику није навео предање о пореклу.
-
28. Стефановић, Алимпијевдан, Блаце, E-V13>Z5017
Хаплотип тестираног не поседује ниједну карактеристичну вредност маркера. На три маркера се разликује од хаплотипова Вукића из Подгорца код Витине, Анђелковића из Пољне код Трстеника и једног тестираног из околине Требиња чији резултат још увек није објављен. Међутим, ниједан о поменуте тројице не слави Алимпијевдан.
Тестирани је навео да су Стефановићи у Блаце дошли 1878. године из Игроша код Бруса. Пре тога су према предању живели у Сјеници, а даљим пореклом су из Берана. Стефановићи прислужују Ђурђевдан и Савиндан.
-
61. Марковић, Симеундан, Бресно Поље, Трстеник
Припада хаплогрупи R1a-M458. Нема претерано блиских поклапања на пројекту.
Тестирани је у упитнику навео то да је најстарији познати предак породице Марко Милосављевић, који се доселио из села Братићи код Александровца. Овај навод је вероватно тачан јер у Братићима према литератури постоје родови који славе Симеундан (Милутиновићи, Мијаиловићи и Лазићи). Такође наводи и то да је по предању ранија крсна слава породице била Свети Сава.
-
29. Јочин, Петковдан, Марадик, Инђија, E-V13>Z5017>CTS9320>Y30991
Хаплотип тестираног поседује вредности маркера DYS385=17, YGATAH4=12 и DYS438=11 које су честе за грану Y30991, али поседује и карактеристичне вредности маркера DYS392=10 и DYS635=20 које нема ниједан тестирани припаданик гране Y30991 на нашем пројекту. Најмање је удаљен од хаплотипа двојице Живковића из Печењевца код Лесковца од којих се разликује на пет маркера.
Тестирани је у упитнику навео да постоји предање да им је старије презиме Јочић, које је промењено у Јочин за време аустријске власти.
-
64. Милосављевић, Трифуњдан, Свилајнац
Припада хаплогрупи R1a-Z280>YP4278. Милосављевић је несумњиво повезан са Милојевићем из Кушиљева код Свилајнца, разликују се на једном маркеру од 23 упоредивих и славу исту славу.
Тестирани није оставио никакве податке о даљем пореклу. По литератури, једини род који слави Трифуњдан у Кушиљеву из ког је Милојевић су Андрејевци:
Андрејевци (12 к., Св. Трифун). Досељени су из села Топонице код Ниша.
https://www.poreklo.rs/2012/07/22/poreklo-prezimena-selo-ku%C5%A1iljevo-svilajnac/
-
61. Марковић, Симеундан, Бресно Поље, Трстеник
Припада хаплогрупи R1a-M458. Нема претерано блиских поклапања на пројекту.
Тестирани је у упитнику навео то да је најстарији познати предак породице Марко Милосављевић, који се доселио из села Братићи код Александровца. Овај навод је вероватно тачан јер у Братићима према литератури постоје родови који славе Симеундан (Милутиновићи, Мијаиловићи и Лазићи). Такође наводи и то да је по предању ранија крсна слава породице била Свети Сава.
Хаплогрупа R1a у расинском округу и даље "држи" веома висок проценат (21,7%).
-
61. Марковић, Симеундан, Бресно Поље, Трстеник
Ова фамилија, која слави св Симеона, у Братићима, у горњем делу Жупе, наводно потичу из Велике Дренове, док су најбројнији под презименом Шарановић (наводно из некаквих Шарана у Црној Гори) у Глободеру.
-
Мене и не толико. Као једна од упечатљивих крајишких подграна, J1-ZS9949 присутна је на простору Лике и на простору Северне Далмације и то код неки старих и утицајних родова. Поткозарје је примало досељеничку струју са обе стране, па је у случају J1-ZS9949 једноставно "пукло" на том простору. Свака подграна има неку "своју" област, код вас је то Поткозарје.
Заборавио сам на досељеничку струју са Змијања, где такође има ове подгране J1. Сви путеви воде у Поткозарје. ;)
-
86. Грубић, Марковдан, Ервеник, Книн
Припада хаплогрупи R1a-Z280, роду А у табели пројекта, познатијем као „род Бојић-Ракић”. Нема потпуних поклапања унутар рода. Ово је уједно први припадник овог рода на подручју Крајине и први у роду који слави Марковдан.
Тестирани није оставио никакве податке о даљем о пореклу. По мушкој линији није повезан са тестираним Суботићем из Ервеника који такође слави Марковдан, а припада хаплогрупи E-V13>Z19851.
-
Интересантно је и да лички Грубићи славе Марковдан.
-
28. Стефановић, Алимпијевдан, Блаце, E-V13>Z5017
Хаплотип тестираног не поседује ниједну карактеристичну вредност маркера. На три маркера се разликује од хаплотипова Вукића из Подгорца код Витине, Анђелковића из Пољне код Трстеника и једног тестираног из околине Требиња чији резултат још увек није објављен. Међутим, ниједан о поменуте тројице не слави Алимпијевдан.
Тестирани је навео да су Стефановићи у Блаце дошли 1878. године из Игроша код Бруса. Пре тога су према предању живели у Сјеници, а даљим пореклом су из Берана. Стефановићи прислужују Ђурђевдан и Савиндан.
Шта мислиш, да ли можда веза постоји са Миљковићем из Ловца?
-
27. Ђилас, Никољдан, Крчко Брдо, Доњи Лапац
Припада хаплогрупи I1-Y7627. Од претходно тестиранога Ђиласа из Очигрија код Дрвара се разликује на 2 од 18 упоредивих маркера, тако да нема сумње да међусобно повезани.
Тестирани је навео да су некада давно два брата доселила из Мартин Брода, општина Дрвар, на Крчко Брдо. Ђиласи у Мартин Броду би требало да су исти као и Ђиласи у суседним Очигријама, за које је Петар Рађеновић забележио следеће:
Поздрав народе. Мала допуна текста. Пошто су ово моји резултати, распитао сам се мало детаљније одакле су тачно дошли из околине Мартин Брода, и речено ми је да су дошли из Очигрија.
Оно што ме занима је резултат који сам добио на сертификату и мејлу у којем стоји да припадам хаплогрупи I1-Z63, док сам на табели ДНК пројекта I1 > I-Y7627. Колико сам разумио I-Y7627 је подгрупа групе Z63, или можда грешим?!
Гуглајући пронашао сам да је хаплогрупа I1 нордијска, док за Z63 и I-Y7627 не налазим податке. Да ли неко зна нешто више о тим гранама?
-
86. Грубић, Марковдан, Ервеник, Книн
Припада хаплогрупи R1a-Z280, роду А у табели пројекта, познатијем као „род Бојић-Ракић”. Нема потпуних поклапања унутар рода. Ово је уједно први припадник овог рода на подручју Крајине и први у роду који слави Марковдан.
Тестирани није оставио никакве податке о даљем о пореклу. По мушкој линији није повезан са тестираним Суботићем из Ервеника који такође слави Марковдан, а припада хаплогрупи E-V13>Z19851.
Та далматинска група која слави Марковдан нема додирних тачака са оном групом из Поуња, што показују на крају и генетски резултати. Род Марковштака из Средњег Поуња води порекло са Змијања, а осим тога присутни су и на простору Лике. Сви тестирани из тог рода припадају I2-S17250*.
-
Та далматинска група која слави Марковдан нема додирних тачака са оном групом из Поуња, што показују на крају и генетски резултати. Род Марковштака из Средњег Поуња води порекло са Змијања, а осим тога присутни су и на простору Лике. Сви тестирани из тог рода припадају I2-S17250*.
Гледаћу да нађем неког од вребачких за наредно тестирање.
-
Заборавио сам на досељеничку струју са Змијања, где такође има ове подгране J1. Сви путеви воде у Поткозарје. ;)
Istina, ima i ta struja, no meni je zanimljiv raspored grane sa 385a-14 na relativno dugačkom području od Dubice do Tuzle ali relativno uskom tj, onom koji nije previše udaljen od reke Save. Ne znam da li imamo na Zmijanju ili Dalmaciji koji haplotip koji je 385a-14.
Na žalost, nemamo još dovoljno dobro filogenetsko stablo sa više BigY haplotipova unutar našeg, srpskog korpusa, pa ne znam da li je 385a-14 vrednost koja se javlja nezavisno u više grana ili su svi samo jedan raširen rod. No vreme prolazi, pa verujem da će i do njega doći
U svakom slučaju dobro je da je i nas i ostalih J1 grana sve više :)
-
36. Миленковић, Јовањдан, Шетка, Ражањ, E-V13>Z1057
Најближа поклапања хаплотипова има са припадницима једног херцеговачког рода од којих се разликује на 3-4 маркера. Како резултати из организованог тестирања Херцеговаца још увек нису објављени, једино могу да поменем да је крсна слава тог генетичког рода Ђурђевдан. Хаплотип Миленковића се на пројекту издваја по изразито сниженој вредности маркера DYS385a=13, а поседује и повишену вредност маркера DYS576=19.
Тестирани је навео доста детаљно предање, тако да ћу га пренети у основним цртама. Миленковићи су огранак Зарића из истог места, а садашње презиме су узели 1942. године. Родоначелник Зара, за кога се сматра да се презивао Милојевић, рођен је око 1770. године на Витоши код Софије у Бугарској, а са братом Михом (Миџом) се доселио у околину Ражња и основао село Витошевац. Зара је прешао у Шетку, док је Миџа остао у Витошевцу где од њега потичу Миџићи. Презиме Зарић носе потомци његовог сина Михаила, док од његовог другог сина Милоша потичу Милошевићи. Сматра се да Зара и Миџа потичу од избеглих Срба који су у Бугарску отишли због турског зулума.
-
52. Шкипина, Никољдан, Удрежње, Невесиње, E-V13>Z5017>CTS9320>PH1173
Хаплотип тестираног нема ближих поклапања, а најмање је удаљен од хаплотипова Вељковића из Житорађе и Јагодића из Јошеве код Лознице од којих се разликује на 4 од 23 маркера. Поседује вредност маркера DYS439=9 која је кључна одредница за грану PH1173, као и две карактеристичне вредности које нема ниједан други припадник ове гране код нас (DYS389ii=31 и DYS643=13).
Тестирани је у упитнику навео да је старо презиме Шкипина према једном предању Милидраг. Не знају одакле су се доселили у Удрежње, а у селу живе најкасније од почетка 19. века. Дедијер их из неког разлога није забележио у Удрежњу. У Облом Брду између Билеће и Дабра живи братство Милидраговић, али они припадају другој хаплогрупи (резултат још увек није јаван).
Петар Шобајић је у свом раду о Дабру забележио да је Шкипина било у Сунићима, засеоку Хатаља код Берковића, где су живели све до око 1888. године када је умро последњи Шкипина у том месту. Од Шкипина из Дабра према предању потичу Ковачи из Љубомира, који такође славе Никољдан. Међутим, они још увек нису тестирани.
Шкипина има и у околини Фоче где славе Јовањдан, али је и за њих утврђено да припадају другој хаплогрупи (тај резултат такође још увек није објављен).
-
69. Црнчевић, Јовањдан, Рељино Село, Гламоч
70. Црнчевић, Јовањдан, Мркоњић Град
У питању су презимењаци и рођаци који припадају хаплогрупи I1-P109, роду Дробњака, баш као и претходно тестирани Црнчевић из Рељиног Села.
О пореклу ових Црнчевића је више речи било раније: https://forum.poreklo.rs/index.php?topic=4205.msg115004#msg115004
Постоје ли код нас начин да се одреди време заједничког претка тестираних Црнчевића из Гламоча (свих 23 маркера су иста вредност)?
-
63. Цар, Јовањдан, Карловац
Припада хаплогрупи R1a-Z280>Y2608.
На пројекту има неколико релативно блиских поклапања. Најближи му је необјављени резулат из околине Косовске Каменице који слави Свете Враче (2 разлике на 21 упоредивом маркеру, 2 маркера код овог тестираног нису очитана). Од географски ближих појединаца више разлика има са Кујунџићем из Сремских Карловаца који слави Јовањдан (разлике на 19, 635, 643), Хајдером (Никољдан) из Рељиног Села код Гламоча (458, 576, 635, 643) и двојицом Матаруга из Поткозарја који славе Ђурђевдан (са обојицом на 458, 576, 635, 643).
Отац тестираног је рођен у Утиња Врелу код Војнића. Деда тестираног рођен је 1905. у Карловцу, док је прадеда Андрија рођен у 19. веку (не зна се где) и крштен је као католик, да би женидбом за Марту Мамулу прешао у православље и узео да слави Јовањдан (славу Мамула). Из тог разлога покушао сам да потражим Y2608 хаплотипове са чакавског говорног подручја на R1a FTDNA пројекту, али без успеха.
1948. године је у Карловцу било преко 20 кућа Царева. У околини Карловца је у више села било Царева католика, док је православних Царевића било је у Сјеничаку, а православних Царева у Блатуши код Вргнимноста. Јужно од Карловца постоји и Царево Село, где има католика Царева.
Према предању тестираних Царева, пореклом су од Конавала и Поповог поља. Под Турцима одлазе у Истру, а потом се расељавају по Хрватској. Неки су покатоличени, а неки су остали православни.
Узевши у обзир непостојање поклапања на подручју одакле према предању потичу, оно се у овом тренутку може сматрати нетачним.
-
Узевши у обзир непостојање поклапања на подручју одакле према предању потичу, оно се у овом тренутку може сматрати нетачним.
По лексику презимена Хрватске, Цар презиме се појављује на територији цијеле СР Хрватске, а одавно је заступљено и у Конавлима и Дубровнику.
Не мора се сматрати нетачним.
-
По лексику презимена Хрватске, Цар презиме се појављује на територији цијеле СР Хрватске, а одавно је заступљено и у Конавлима и Дубровнику.
Не мора се сматрати нетачним.
Мишљења сам да је управо на основу тога настало такво предање. Иако није рођен у том крају, из ширег подручја је познати Србин католик Марко Цар (https://sr.wikipedia.org/sr-ec/%D0%9C%D0%B0%D1%80%D0%BA%D0%BE_%D0%A6%D0%B0%D1%80).
-
52. Шкипина, Никољдан, Удрежње, Невесиње, E-V13>Z5017>CTS9320>PH1173
Хаплотип тестираног нема ближих поклапања, а најмање је удаљен од хаплотипова Вељковића из Житорађе и Јагодића из Јошеве код Лознице од којих се разликује на 4 од 23 маркера. Поседује вредност маркера DYS439=9 која је кључна одредница за грану PH1173, као и две карактеристичне вредности које нема ниједан други припадник ове гране код нас (DYS389ii=31 и DYS643=13).
Тестирани је у упитнику навео да је старо презиме Шкипина према једном предању Милидраг. Не знају одакле су се доселили у Удрежње, а у селу живе најкасније од почетка 19. века. Дедијер их из неког разлога није забележио у Удрежњу. У Облом Брду између Билеће и Дабра живи братство Милидраговић, али они припадају другој хаплогрупи (резултат још увек није јаван).
Петар Шобајић је у свом раду о Дабру забележио да је Шкипина било у Сунићима, засеоку Хатаља код Берковића, где су живели све до око 1888. године када је умро последњи Шкипина у том месту. Од Шкипина из Дабра према предању потичу Ковачи из Љубомира, који такође славе Никољдан. Међутим, они још увек нису тестирани.
Шкипина има и у околини Фоче где славе Јовањдан, али је и за њих утврђено да припадају другој хаплогрупи (тај резултат такође још увек није објављен).
Милидраг презиме је из Љесковог Дуба код Гацка и нема везе са Мидраговићима из Врањских.
Можда се у предању мислило на њих.
-
Мишљења сам да је управо на основу тога настало такво предање. Иако није рођен у том крају, из ширег подручја је познати Србин католик Марко Цар (https://sr.wikipedia.org/sr-ec/%D0%9C%D0%B0%D1%80%D0%BA%D0%BE_%D0%A6%D0%B0%D1%80).
Слажем се за настанак предања, али у Конавлима може бити хаплогрупа, које нису забиљежене сјеверније, па не мора значити да је на основу не проналажења гране нетачно предање.
-
Слажем се за настанак предања, али у Конавлима може бити хаплогрупа, које нису забиљежене сјеверније, па не мора значити да је на основу не проналажења гране нетачно предање.
Баш зато написах у овом тренутку, док се то подручје више не истестира. Иако лично сматрам мало вероватним да ће добити неко конкретније поклапање тамо, али дај Боже да грешим. ;)
-
Ок.
-
58. Конатар, Никољдан, Конатари, Бијело Поље
Припада хаплогрупи I2-PH908. Има карактеристичне вредности: 393=14, 19=15, 456=14, 570=19, док на маркеру 576 има вредност 0, односно нема вредности. Најближи на Пројекту му је Конатар из Пријепоља, са којим има две разлике на упоредивих 17 маркера. Једна од разлика је на маркеру 393, где Конатар из Пријепоља има модалну вредност 13. Иако би због вредности 14 на 393 код Конатара из Бијелог Поља претпоставили да припада грани Y51673, коју називамо "Предојевићима", због резултата другог Конатара то не можемо рећи. Из тог разлога Конатару предлажем даља тестирања. Од осталих на пројекту нема ближих поклапања.
Конатари имају предање да су пореклом из Куча.
-
66. Аврамовић, Аранђеловдан, Јаребице, Лозница
Припада хаплогрупи I2-PH908. Има низ карактеристичних вредности: 393=14, 458=19, 456=16, 576=19, 635=22. Све ове карактеристике дели са Аврамовићем из Драгинца код Лознице, али и са Лукићем из Велике Сочанице код Дервенте. Са обојицом има по једну разлику на упоредива 23 маркера. Сви славе Аранђеловдан и нема сумње да су генетички јако блиски.
У литератури се за њих каже: "У Хаџића мали има више становника који су ту од старине и презивају се: Јаковљевићи, Јовановићи, Панчићи, Михаиловићи, Аврамовићи, Ђукићи, Ћирићи (Несторовићи) и Ђурићи".
https://www.poreklo.rs/2014/04/19/poreklo-prezimena-selo-jarebice-loznica/
Због вредности 14 на маркеру 393, може се претпоставити да Аврамовићи припадају "роду Предојевића", односно грани I2-PH908>Y51673.
-
58. Конатар, Никољдан, Конатари, Бијело Поље
Припада хаплогрупи I2-PH908. Има карактеристичне вредности: 393=14, 19=15, 456=14, 570=19, док на маркеру 576 има вредност 0, односно нема вредности. Најближи на Пројекту му је Конатар из Пријепоља, са којим има две разлике на упоредивих 17 маркера. Једна од разлика је на маркеру 393, где Конатар из Пријепоља има модалну вредност 13. Иако би због вредности 14 на 393 код Конатара из Бијелог Поља претпоставили да припада грани Y51673, коју називамо "Предојевићима", због резултата другог Конатара то не можемо рећи. Из тог разлога Конатару предлажем даља тестирања. Од осталих на пројекту нема ближих поклапања.
Конатари имају предање да су пореклом из Куча.
По свему судећи Пријепоље би могла бити општина са најнетачнијим предањима , ја мислим да више И1аП109 ту има предање о Кучима него о Дробњацима на пример.
-
29. Јочин, Петковдан, Марадик, Инђија, E-V13>Z5017>CTS9320>Y30991
Хаплотип тестираног поседује вредности маркера DYS385=17, YGATAH4=12 и DYS438=11 које су честе за грану Y30991, али поседује и карактеристичне вредности маркера DYS392=10 и DYS635=20 које нема ниједан тестирани припаданик гране Y30991 на нашем пројекту. Најмање је удаљен од хаплотипа двојице Живковића из Печењевца код Лесковца од којих се разликује на пет маркера.
Тестирани је у упитнику навео да постоји предање да им је старије презиме Јочић, које је промењено у Јочин за време аустријске власти.
H4 и 438 сугеришу да би могао бити A24070, а и позитиван на нешто на A24066 нивоу јер је ту 438 један од одређујућих маркера, могуће и да је међу најстаријим (Ако Јочин јесте A24070+ то је сигурно случај). 385 није од битности овдје јер 385 одређује кластер испод A24066 (за оне који су позитивни на све на том нивоу) стар вјер. око 1000 г. гдје спадам и ја и Живковићи. Ако је Јочин A24070/A24066 биће удаљен сигурно бар 2000 година.
Може бити занимљиво ако је A24070+ због разноврсности у Војводини, и Мађар A24070+ је из Баната са поријеклом из Ј.Мађарске. А у анонимном истраживању Војводине јавља се и неки A24066>385b=17 који је дио тог кластера са мном и са Живковићима. Опет мигрант из Рашке није јер је удаљен од мене и до 1000 г.
Биће у могућности ускоро тестирати и Y30991 и A24070 на YSEQ-у. Наравно панел (http://www.yseq.net/product_info.php?products_id=2486) је боља опција за случај да је негативан, јер велика конвергенција хаплотипова постоји код E-V13, и на 23 маркера без велике блискости и више немодала који карактеришу неку грану није могуће поуздано сврстати неког. Тако и код CTS9320 постоји грана која са A24066 дијели већину најважнијих маркера али није Z17107 већ S19928. Хаплотипова попут Јочиновог и нема па не вјерујем да му је ико ближи од времена Велике сеобе народа, из било које гране.
У мађарском Земљишнику из 1828. у Марадеку је као 22. уписан Максим Јочин (Jocsin Maxim), вјероватно је од истог рода и 102. уписани Коста Јоћин (Jotyin Kosta). Тако да та евентуална промјена -ић у -ин није новијег датума. У Марадеку је 1570. било 37 кућа, Срба по именослову. Тако да би могао бити дио неког старијег слоја обзиром и да нема ближих поклапања.
-
42. Радовановић, Стевањдан, Кориље, Звечан
Припада хаплогрупи R1a-Z280>YP4278. Најближе поклапање има са једним рођаком из истог села који је тестиран у једном необјављеном истраживању. Разликују се на 1 маркеру од упоредивих 23.
За Радовановиће из Кориља у литератури стоји:
-Тимотијевићи, 2 куће, Радовановићи, 3 куће, Адамовићи, 4 куће, слава Св. Стеван, су досељени однекуд од Пећи, старином од Пламенаца у Црној Гори; од њих су Тимотијевићи у Горњој Кориљи.
https://www.poreklo.rs/2018/05/01/poreklo-prezimena-selo-korilje-zvecan/
Сам тестирани наводи да су се раније презивали Драшковић и да су у Кориље досељени из Рајетића на Рогозни 1809. године.
У Рајетићу (Рогозна) има Никића, Николића и Милосављевића са славом Св. Стеван, зову их Прдоњићи.
-
Били су изгледа Шаргићи некако повезани са Бирчанима, али не преко директне мушке линије.
"На рачун кнеза Илије Бирчанина у Ваљево се спустила још једна породица, а то је Марка Шаргића из Горње Буковице. Марко је био рођени сестрић једине сестре кнеза Илије. Марко је још 1830. године купио у Ваљеву код турског гробља и џамије целу раван испод ситара и кроз дуги низ година остао у селу, па се тек после преселио у Ваљево, подигао механу, дућане, куће, онда кад је просечена варијанта пута Ваљево – Лозница. Половина купљеног имања прешла је у својину ваљевских у буковичких богаташа Марка и Теје Лазаревића и на гласу трговца Николе Драгојловића из Рађевог Села. Шаргићи су рано изумрли у Ваљеву, а ни у Горњој Буковици нема много кућа."
извор: Љубомир Павловић, “Први досељеници Ваљева у 19. веку”. Из књиге „Колубара и Подгорина
"Њихов кум био је Марко Шаргић, познати трговац из Горње Буковице у Ваљеву, познат и као зет Илије Бирчанина, оборкнеза из Суводања испод Медведника."
извор: Милорад Радојичић, "Доња Буковица - село код Ваљева"
Шаргићу је сигурно драже рећи да је директни потомак Илије Бирчанина (а ту везу Шаргићи-Бирчани додуше помиње и Љ. Павловић). Мада он (Шаргић) изгледа као да нема везе са Ваљевом, прича неким јужњачким, косовско-ресавским дијалектом. :D
Е, за ово нисам знао. Шарге значи није Илијин сродник по мушкој линији.
-
Мислим да на форуму има уписан резултат тестираног Никића из овог братства Николића Прдоњића из Рајетића,славе Стевањдан,али је њихова хг R1b,по њиховом предању они су Посрбљени Клименти досељени са Пештера.
-
85. Батало, Василијевдан, Бешка, Инђија
Припада хаплогрупи I2-PH908. Нема неких посебних карактеристика. Блиски су му сви из "рода Б1" у табели Српског ДНК пројекта, који славе Св. Василија Великог и деле неке карактеристике на маркерима, попут: 389II=30, 458=18. Нема потпуних поклапања. Са Баталом из Мрзлог Поља код Слуња има три разлике на упоредива 23 маркера. Преко резултата Батала из Мрзлог Поља, можемо претпоставити да цео овај род припада некој грани испод I2-PH908>FT16449, због маркера 561=16, 557=16, 712=24. Овом роду осим Батала припадају и Зобеница и Пјевац са Кордуна, Вигњевић из Лике, Кривокућа из околине Бања Луке, Шапоња из Далмације.
Тестирани је навео даље порекло из Тржића Примишљанског код Слуња. Навео је и Јована Батала рођеног 1725. године, али није ми јасни да ли у Тржићу или Бешкој.
-
85. Батало, Василијевдан, Бешка, Инђија
Припада хаплогрупи I2-PH908. Нема неких посебних карактеристика. Блиски су му сви из "рода Б1" у табели Српског ДНК пројекта, који славе Св. Василија Великог и деле неке карактеристике на маркерима, попут: 389II=30, 458=18. Нема потпуних поклапања. Са Баталом из Мрзлог Поља код Слуња има три разлике на упоредива 23 маркера. Преко резултата Батала из Мрзлог Поља, можемо претпоставити да цео овај род припада некој грани испод I2-PH908>FT16449, због маркера 561=16, 557=16, 712=24. Овом роду осим Батала припадају и Зобеница и Пјевац са Кордуна, Вигњевић из Лике, Кривокућа из околине Бања Луке, Шапоња из Далмације.
Тестирани је навео даље порекло из Тржића Примишљанског код Слуња. Навео је и први помен Јована Батала из 1725. године, али није ми јасни да ли у Тржићу или Бешкој.
У својој другој књизи о Србима у Војводини Душан Поповић говорећи о сеобама у 18. веку из западних српских крајева у Срем помиње међу досељеним презименима Батале. Најјача струја досељавања у Срем била је са простора Лике, Баније и Кордуна.
-
57. Хрњак, Јовањдан, Крбавица, Кореница, E-V13>Z1057
Са двојицом Станића, од којих је један из Бриња, а други из Новог Сланкамена код Инђије, има потпуно поклапање на 23 маркера. Несумњиво се ради о сродним братствима из Лике, иако Хрњак слави Јовањдан, а Станићи Видовдан.
Тестирани је у упитнику написао да Хрњаци потичу из Старе Србије одакле су се доселили пре 17. века.
-
ШАРГИЋИ – прозвати по неком претку који је од богиња остао шарен.
Презиме Шаргић долази од речи шаргија. Тешко је поверовати да је по неком ко је био "шарен", кад постоје презимена Шаренац, Шаранац, Шарац, Шарић, Шарчевић, Шарковић, итд...
-
Презиме Шаргић долази од речи шаргија. Тешко је поверовати да је по неком ко је био "шарен", кад постоје презимена Шаренац, Шаранац, Шарац, Шарић, Шарчевић, Шарковић, итд...
Слажем се да то има више смисла, али истини за вољу, није ли и змија шарган добила име због шара, па што не би и Шаргић? :)
-
97. Јекић, Никољдан, Медовине, Ивањица
Припада хаплогрупи I2-PH908. Има низ карактеристичних вредности: 393=14, 385=14-16, 458=18, изузетно ниска и ретка вредност 576=15, 481=32. И у овом случају би због 393=14 можда помислили да се ради о грани Y51673, међутим гледајући и упоређујући друге маркере са осталим тестираним на нашем пројекту, мислим да је то код Јекића приватна мутација, док комбинацију карактеристичних маркера 385=14-16, 458=18, 576=15, 481=32 дели са Грујићем из Гораждевца код Пећи, као и са једним необјављеним са КиМ подухвата из Мојстира код Истока. За Грујиће из Гораждевца је Небо писао да су један од родова који су се иселили из шекуларског села Мезгале 1851. године, након сукоба с Васојевићима. Необјављени има предање о околини Берана, односно из области Васојевића. Обојица славе Ђурђиц, за разлику од Јекића.
И сам тестирани Јекић је са подручја Васојевића, па веза са двојицом тестираних из Метохије добија на снази:
"Јекићи, 5 к. (Никољдан), доселили су се из Васојевића. Презиме су добили по Јеки која их је довела на Голију почетком 19. века. Данас Јекића има одсељених у: Чачку (2) и околним селима, Кулиновцима (2), Јездини, Лозници, затим Ужицу, Лукама, Ивањици, Новом Пазару, Грабу и Краљеву. Из Новог Пазара су се Јекићи 1942. године преселили у Граб, а одатле y Краљево. Пре педесетак година једна породица је досељена у Нови Пазар из Медовина. У Јекићима је отворена школа за ђаке целог села, 1953. год".
https://www.poreklo.rs/2018/05/12/poreklo-prezimena-selo-medovine-ivanjica/
-
Слажем се да то има више смисла, али истини за вољу, није ли и змија шарган добила име због шара, па што не би и Шаргић? :)
Зато што мора постојати објашњење за "г", једино да је Шара->Шарко->Шарго што је мало вјероватно. Назив за змију "шарган" вјероватно није добио име по шарама већ је прије у некој вези са мађарским sárkány - "змај" који је позајмица из неког туркијског језика, попут куманског, булгарског. Могуће и да је независно од мађарског позајмљен.
-
57. Хрњак, Јовањдан, Крбавица, Кореница, E-V13>Z1057
Са двојицом Станића, од којих је један из Бриња, а други из Новог Сланкамена код Инђије, има потпуно поклапање на 23 маркера. Несумњиво се ради о сродним братствима из Лике, иако Хрњак слави Јовањдан, а Станићи Видовдан.
Тестирани је у упитнику написао да Хрњаци потичу из Старе Србије одакле су се доселили пре 17. века.
Видим да им Смиљанићи (Јовањдан) из Бриња по меркерима нису претерано блиски. Да ли могу бити теоретски исти род, пошто су мутације углавном на брзомутирајућим маркерима? У околини Бриња постоји једна оаза E-V13 међу српским родовима. Писао сам о томе на некој другој теми. За сада су тестирани: Смиљанићи (Јовањдан), Станићи (Видовдан), Гостовићи (Никољдан) и Платише (Ђурђевдан). Сви славе различите славе.
-
Да ли могу бити теоретски исти род, пошто су мутације углавном на брзомутирајућим маркерима?
Мислим да би била поприлична сензација ако би се испоставило да су исти род. Од тих седам маркера на којима се разликују неки приде и нису баш брзомутирајући (нрп. DYS390).
-
68. Дрвенџија, Никољдан, Риља, Невесиње, E-V13>Z5017>Z19851>A18844
Припада генетичком роду Матаруга. Од модалног хаплотипа овог рода одступа са вредностима маркера DYS576=18 и DYS481=23.
Тестирани у упитнику није навео предање о пореклу, а као место порекла је навео Колешко, предео у Невесињској Површи. Дрвенџија је према попису из 1991. у сеоским насељима једино било у насељу Риља, које се налази у Колешком, тако да сам унео то насеље као место порекла у табели.
Јевто Дедијер је почетком 20. века забележио следеће:
Дрвенџије су Даковићи с Грахова. Од три брата потичу они, Вукајловићи и Радани у Зовом Долу. Славе Никољдан.
Како је за Драгошевиће из Грахова, чије су Даковићи братство (конкретно - огранак су Вујачића), утврђено да припадају генетичком роду Матаруга, поменуто предање је потврђено са овим резултатом.
-
99. Прошић, Вартоломијевдан, Дољани, Бихаћ
Припада хаплогрупи I2-PH908. Још један у низу тестираних Прошића-Кецмана. Нема са осталима из рода потпуна поклапања, јер поседује вредност 9 на маркеру 643. То је његова приватна мутација. Осим ретке славе, поседује и остале карактеристичне маркере које писедују и остали тестирани Прошићи и Кецмани: 385=15-15, више вредности 389II=32/33, 576=17.
Тестирани је и сам навео порекло од Кецмана, што је и генетички потврђено.
-
Старе бабе у мом крају су за птичија јаја говориле да су шарго-пиргасте боје, наравно јаја су имала неке као пјеге по себи
-
Шта мислиш, да ли можда веза постоји са Миљковићем из Ловца?
Стефановић из Блаца готово извесно није повезан са њим иако славе исту славу. Поред две двоструке разлике на маркерима DYS576 и DYS635, разликују се и на споромутирајућем маркеру DYS390, као и на маркеру DYS389ii који такође не мутира често. Све у свему, мрка капа да су исти род.
-
Стефановић из Блаца готово извесно није повезан са њим иако славе исту славу. Поред две двоструке разлике на маркерима DYS576 и DYS635, разликују се и на споромутирајућем маркеру DYS390, као и на маркеру DYS389ii који такође не мутира често. Све у свему, мрка капа да су исти род.
Хвала друже! Таман сам се понадао...
-
75. Ракоњац, Никољдан, Вишњице, Сјеница, E-V13>Z5017>CTS9320>Y30991>A24066
Ово је четврти до сада тестирани Ракоњац на пројекту, а други из Вишњице. Тестирани је, као што је и било очекивано, генетички сродан претходно тестираним Ракоњцима.
У упитнику је навео да Ракоњци потичу из Црне Горе одакле су пребегли због крвне освете. Ракоњци према предању које је забележено у литератури потичу из Куча, међутим досадашњи резултати не иду томе у прилог.
О Ракоњцима имамо засебну тему на форуму где је детаљно анализирано њихово порекло:
https://forum.poreklo.rs/index.php?topic=1720.0
-
60. Станојевић, Јовањдан, Рабовце, Липљан
Припада хаплогрупи I2a-M223>L701>A427, роду А у табели Српског ДНК пројекта. На 23 тестирана маркера има потпуно поклапање са тестираним из КиМ подухвата из Грачанице (даље порекло из Добротина), који слави Св. Враче, док се на 18 упоредивих маркера разликује на 2 (DYS456 и DYS570) од Поповског из Побожја са Скопске Црне Горе који такође слави Јовањдан и по предању води даље порекло из јужног дела Косовске котлине. Поповски је позитивно тестиран на низводни СНП Y4884 тако да је вероватно цео род А, у коме претежу слављеници Св. Врача, позитиван на ову низводну грану.
Тестирани је навео да је старије презиме Станојевића било Ивић, а пре тога Пејчиновић, као и да је најстарији познати предак по предању Станоје Пејчиновић који је у Рабовце дошао из плавског краја у Црној Гори. Атанасије Урошевић у својој монографији "Косово" наводи род Пећиновића са 9 кућа као старинце у селу који су једини поседовали своју земљу, док су остали сељани били чивчије код породице Ташоли из Доње Гадимље. С обзиром на резултат хаплогрупе, Урошевићеви наводи о стариначком пореклу овог рода су и генетски потврђени.
Поштовање,
Ради се о мом ДНК тесту, интересује ме да ли моја хаплогрупа (специфична грана) има везе са Сасима (пре келтско германска хаплогрупа као што сам прочитао у неким изворима), или се ради о подграни с другим пореклом, и којим?
Хвала.
-
Поштовање,
Ради се о мом ДНК тесту, интересује ме да ли моја хаплогрупа (специфична грана) има везе са Сасима (пре келтско германска хаплогрупа као што сам прочитао у неким изворима), или се ради о подграни с другим пореклом, и којим?
Хвала.
За подграну А427, а нарочито за род А (како је означен у нашој табели) коме припадате, се може са великом дозом сигурности рећи да представља генетски траг Саса код Срба, мада она на простору Космета, Македоније и околних крајева бележи и одређену разноврсност, те није искључен ни њен нешто ранији долазак на ове просторе, можда и пре пуног и позног средњег века.
-
За подграну А427, а нарочито за род А (како је означен у нашој табели) коме припадате, се може са великом дозом сигурности рећи да представља генетски траг Саса код Срба, мада она на простору Космета, Македоније и околних крајева бележи и одређену разноврсност, те није искључен ни њен нешто ранији долазак на ове просторе, можда и пре пуног и позног средњег века.
Захваљујем се пуно на брзом одговору, молим Вас за адресу табеле коју спомињете.
-
Захваљујем се пуно на брзом одговору, молим Вас за адресу табеле коју спомињете.
https://dnk.poreklo.rs/DNK-projekat/
-
60. Станојевић, Јовањдан, Рабовце, Липљан
Припада хаплогрупи I2a-M223>L701>A427, роду А у табели Српског ДНК пројекта. На 23 тестирана маркера има потпуно поклапање са тестираним из КиМ подухвата из Грачанице (даље порекло из Добротина), који слави Св. Враче, док се на 18 упоредивих маркера разликује на 2 (DYS456 и DYS570) од Поповског из Побожја са Скопске Црне Горе који такође слави Јовањдан и по предању води даље порекло из јужног дела Косовске котлине. Поповски је позитивно тестиран на низводни СНП Y4884 тако да је вероватно цео род А, у коме претежу слављеници Св. Врача, позитиван на ову низводну грану.
Тестирани је навео да је старије презиме Станојевића било Ивић, а пре тога Пејчиновић, као и да је најстарији познати предак по предању Станоје Пејчиновић који је у Рабовце дошао из плавског краја у Црној Гори. Атанасије Урошевић у својој монографији "Косово" наводи род Пећиновића са 9 кућа као старинце у селу који су једини поседовали своју земљу, док су остали сељани били чивчије код породице Ташоли из Доње Гадимље. С обзиром на резултат хаплогрупе, Урошевићеви наводи о стариначком пореклу овог рода су и генетски потврђени.
Моја хаплогрупа: I2-M223>Y3259>CTS616>CTS10057>L701>P78>A427
својствена је Барјактаровићима из Петњика и Калудре у Васојевићима.
Нашао сам коментар:
Peja Barjaktarević iz sela Petnjik kod Berana je bio imućan čovek koji je prodao vodenicu u zlatu i kupio od turskog Age imanje na Kosovu… To su danasnji Pejćinovici iz Srbije i Kosova (selo Djurakovac). Pošto je bio Peja promenili su prezime u Pejčinović.
https://www.poreklo.rs/2013/08/01/poreklo-prezimena-selo-petnjik-berane/comment-page-1/?unapproved=154109&moderation-hash=3322e70c4278c0a73cebb671ccb301d7#comments
Да ли је ово релевантно за моје порекло?
-
Моја хаплогрупа: I2-M223>Y3259>CTS616>CTS10057>L701>P78>A427
својствена је Барјактаровићима из Петњика и Калудре у Васојевићима.
Нашао сам коментар:
Peja Barjaktarević iz sela Petnjik kod Berana je bio imućan čovek koji je prodao vodenicu u zlatu i kupio od turskog Age imanje na Kosovu… To su danasnji Pejćinovici iz Srbije i Kosova (selo Djurakovac). Pošto je bio Peja promenili su prezime u Pejčinović.
https://www.poreklo.rs/2013/08/01/poreklo-prezimena-selo-petnjik-berane/comment-page-1/?unapproved=154109&moderation-hash=3322e70c4278c0a73cebb671ccb301d7#comments
Да ли је ово релевантно за моје порекло?
Занимљиво предање сте навели, међутим Барјактаровић из Петњика, иако је припадник исте хаплогрупе као ви, има доста специфичан хаплотип и сигурно не припада роду А у нашој табели, где је сврстана већина до сада тестираних српских А427.
-
Моја хаплогрупа: I2-M223>Y3259>CTS616>CTS10057>L701>P78>A427
својствена је Барјактаровићима из Петњика и Калудре у Васојевићима.
Нашао сам коментар:
Peja Barjaktarević iz sela Petnjik kod Berana je bio imućan čovek koji je prodao vodenicu u zlatu i kupio od turskog Age imanje na Kosovu… To su danasnji Pejćinovici iz Srbije i Kosova (selo Djurakovac). Pošto je bio Peja promenili su prezime u Pejčinović.
https://www.poreklo.rs/2013/08/01/poreklo-prezimena-selo-petnjik-berane/comment-page-1/?unapproved=154109&moderation-hash=3322e70c4278c0a73cebb671ccb301d7#comments (https://www.poreklo.rs/2013/08/01/poreklo-prezimena-selo-petnjik-berane/comment-page-1/?unapproved=154109&moderation-hash=3322e70c4278c0a73cebb671ccb301d7#comments)
Да ли је ово релевантно за моје порекло?
1. У сели Богајиће код Плава постоји велико братство Бајрактаревић за које се говори да су исто братство са Барјактаровићима из Петњика. У својој књизи о Петњику академик Мирко Барјактаровић ако се добро сећам чак наводи како се тај досељени у Богајиће звао. Могуће је да предак тестираног његов потомак.
2. Поред Пејчиновића у Ђураковцу које су велика фамилија и који за себе кажу да су од ових у Петњику постоји је фамилија Баректаревић у Истоку. Они су малобројни.
-
32. Неофитовић, Ђурђевдан, Вреоци, Лазаревац
Припада хаплогрупи I2-PH908. Од карактеристичних вредности се могу издвојити: 385=14-14, 389II=32, 576=17, 570=17. Иако имају три разлике на упоредива 18 маркера, можда му је најближи Зорић, тестиран преко FTDNA, а за кога немамо пподатке о пореклу и евентуално крсној слави (уколико се ради о Србину). Деле неке карактеристике, па Зорић има сличну мутацију на 385 као Неофитовић, где је Зорићу 385=15-15, такође деле вишу вредност 389II=32, као и 576=17 и 570=17. Можда постоји и веза са Прошићима из Бос. Крајине, али би то могло да потврди само дубље тестирање сва три рода.
У литератури за Неофитовиће пише: "Неофитовићи, по породичном предању после Карађорђеве погибије његова сестра Мара побегне из Тополе и уда се за Неофита, од кога су данашњи Неофитовићи, Ђурђевдан".
https://www.poreklo.rs/2013/09/13/poreklo-prezimena-selo-vreoci-lazarevac/
Тако да ни преко хаплотипа, ни преко литературе нисмо успели да сазнамо евентуално даље порекло Неофитовића, па препоручујем даља, дубинска тестирања.
Postovani na sertifikatu mi pise da pripadam halpogrupi I2-Y3120,a ovde ste napisali da pripadam drugoj.Mozete li mi reci gde gresim
-
Postovani na sertifikatu mi pise da pripadam halpogrupi I2-Y3120,a ovde ste napisali da pripadam drugoj.Mozete li mi reci gde gresim
Поштовани г. Неофитовићу, у допису у којем Вам је послат сертификат дато је објашњење (Напомена), које овде понављамо:
Напомена: На самом сертификату се не наводи припадност нижој подграни хаплогрупе којој припадате, али ће на форуму уредници Српског ДНК пројекта дати процену вероватноће којој подграни припадате. Нпр. у сертификату може писати да припадате хаплогрупи I2-Y3120 а уредништво ће у коментару дати процену вероватноће да припадате подграни I2-PH908.
-
100. Ђурић,Ђурђевдан, Дивци, Ваљево
Припада хаплогрупи I2-PH908. Од карактеристичних маркера се можда могу издвојити 439=14, 389II=30, 458=18. Најближи по хаплотипу, а са којим дели и исту славу, је један из околине Мостара са херцеговачког подухвата. Имају две разлике на упоредива 23 маркера. Али како је то једна од најчешћих слава, а и сам хаплотип није посебно карактеристичан, ова веза је свакако упитна. Зато бих Ђурићу препоручио дубља тестирања.
За Ђуриће се каже: "ШТУЛИЋИ и ЂУРИЋИ – најстарије су породице овог села, за које се не зна да су досељене, ако да су биле и у Старом Селу, код црквине, па се у почетку 19. столећа и пред крај 18., населиле на садашња места. Штулићи су данас више механе, има их 9 кућа и славе Св. Јована. Ђурићи, некад најзнатнија и највећа породица, данас су спали на 3 куће које су на умору, славе Св. Ђурђа".
https://www.poreklo.rs/2013/03/18/poreklo-prezimena-selo-divci-valjevo/
-
101. Вујичић, Никољдан, Вељун, Слуњ
Припада хаплогтупи I2-PH908. Изузев вредности 393=14, нема катактеристичне вредности. Могуће да припада грани Y51673, што се може потврдити једино тестирањем самог овог СНП-а. Уколико припада овој грани, веза са Херцеговином је извесна. Нема ближих поклапања.
Нисам нашао ништа о Вујичићима из Вељуна код Слиња, па ако неко има више информација, нека напише.
-
100. Ђурић,Ђурђевдан, Дивци, Ваљево
Припада хаплогрупи I2-PH908. Од карактеристичних маркера се можда могу издвојити 439=14, 389II=30, 458=18. Најближи по хаплотипу, а са којим дели и исту славу, је један из околине Мостара са херцеговачког подухвата. Имају две разлике на упоредива 23 маркера. Али како је то једна од најчешћих слава, а и сам хаплотип није посебно карактеристичан, ова веза је свакако упитна. Зато бих Ђурићу препоручио дубља тестирања.
За Ђуриће се каже: "ШТУЛИЋИ и ЂУРИЋИ – најстарије су породице овог села, за које се не зна да су досељене, ако да су биле и у Старом Селу, код црквине, па се у почетку 19. столећа и пред крај 18., населиле на садашња места. Штулићи су данас више механе, има их 9 кућа и славе Св. Јована. Ђурићи, некад најзнатнија и највећа породица, данас су спали на 3 куће које су на умору, славе Св. Ђурђа".
https://www.poreklo.rs/2013/03/18/poreklo-prezimena-selo-divci-valjevo/
Шта значе бројеви 439=14, 389II=30, 458=18 и где се могу урадити дубља испитивања?
-
Шта значе бројеви 439=14, 389II=30, 458=18 и где се могу урадити дубља испитивања?
Morao bi uraditi ovaj pane na YSEQ,M423.Ako se budes odlucio naglasi im na mail da si vec PH908. Registrujes se i narucis, sve dobijes na adresu i uzorak posaljes i cekas na mail rezultate.
http://www.yseq.net/product_info.php?products_id=11788
-
Шта значе бројеви 439=14, 389II=30, 458=18 и где се могу урадити дубља испитивања?
Ради се о STR (Short tandem repeats) маркерима, чије вредности одређују хаплогрупу тестираног. На основу тих вредности, упоређујући двојицу или више тестираних, можемо видети колико су они блиски један другом. Постоје вредности које су карактеристичне и на основу њих можемо одредити ниже гране на генетичком Y хромозом стаблу. Неки маркери су брзомутирајући, неки су спорији. Управо ти спорији су битни. Некада једноставно нема неких посебних карактеристичних вредности, па је тешко одредити да ли тестирани има било каква поклапања на пројекту.
Што се дубљих истраживања тиче, то су пре свега: FTDNA (https://www.familytreedna.com/), Dante Labs (https://www.dantelabs.com/collections/advanced-dna-tests), Yseq (https://www.yseq.net/), и они се код нас највише користе.
-
63. Цар, Јовањдан, Карловац
Припада хаплогрупи R1a-Z280>Y2608.
На пројекту има неколико релативно блиских поклапања. Најближи му је необјављени резулат из околине Косовске Каменице који слави Свете Враче (2 разлике на 21 упоредивом маркеру, 2 маркера код овог тестираног нису очитана). Од географски ближих појединаца више разлика има са Кујунџићем из Сремских Карловаца који слави Јовањдан (разлике на 19, 635, 643), Хајдером (Никољдан) из Рељиног Села код Гламоча (458, 576, 635, 643) и двојицом Матаруга из Поткозарја који славе Ђурђевдан (са обојицом на 458, 576, 635, 643).
Отац тестираног је рођен у Утиња Врелу код Војнића. Деда тестираног рођен је 1905. у Карловцу, док је прадеда Андрија рођен у 19. веку (не зна се где) и крштен је као католик, да би женидбом за Марту Мамулу прешао у православље и узео да слави Јовањдан (славу Мамула). Из тог разлога покушао сам да потражим Y2608 хаплотипове са чакавског говорног подручја на R1a FTDNA пројекту, али без успеха.
1948. године је у Карловцу било преко 20 кућа Царева. У околини Карловца је у више села било Царева католика, док је православних Царевића било је у Сјеничаку, а православних Царева у Блатуши код Вргнимноста. Јужно од Карловца постоји и Царево Село, где има католика Царева.
Према предању тестираних Царева, пореклом су од Конавала и Поповог поља. Под Турцима одлазе у Истру, а потом се расељавају по Хрватској. Неки су покатоличени, а неки су остали православни.
Узевши у обзир непостојање поклапања на подручју одакле према предању потичу, оно се у овом тренутку може сматрати нетачним.
Поштовани,
јуче сам урадио сам унос података у Невген и добио да сам са 91% вероватноће припадник R1a Z282>Z280> CTS3402>Y2613 хаплогрупе што се не слаже са Вашим тумачењем да сам R1a-Z280>Y2608 халпогрупа. Да ли ми можете детаљније објаснити како је дошло до неслагања? У прилогу достављам извештај Невгена...
Поздрав и хвала!
-
Покушах да ставим слику али не иде... нов сам на форуму, па нисам прочитао упутства како се постују слике.
Поздрав
-
Покушах да ставим слику али не иде... нов сам на форуму, па нисам прочитао упутства како се постују слике.
Поздрав
Ми углавном користимо сајтове за постављање слика. Овај најчешће, јер је врло једноставан: https://postimages.org/
-
Хвала!
Ево онда тако:
(https://i.postimg.cc/m12mBzMJ/Haplogrupa.png) (https://postimg.cc/m12mBzMJ)
-
Поштовани,
јуче сам урадио сам унос података у Невген и добио да сам са 91% вероватноће припадник R1a Z282>Z280> CTS3402>Y2613 хаплогрупе што се не слаже са Вашим тумачењем да сам R1a-Z280>Y2608 халпогрупа. Да ли ми можете детаљније објаснити како је дошло до неслагања? У прилогу достављам извештај Невгена...
Поздрав и хвала!
Y2608 је подграна која се налази низводно од гране Y2613, односно то је њена потомачка грана. Филогенетички низ ваше подгране изгледа овако:
R1a>M459>M198>M417>Z645>Z283>Z282>Z280>CTS1211>Y35>CTS3402>Y2613>Y2609>Y2608
-
Y2608 је подграна која се налази низводно од гране Y2613, односно то је њена потомачка грана. Филогенетички низ ваше подгране изгледа овако:
R1a>M459>M198>M417>Z645>Z283>Z282>Z280>CTS1211>Y35>CTS3402>Y2613>Y2609>Y2608
Хвала на разјашњењу... сад би требало да зачепркам по овим гранама...
Поздрав.
-
Бубуљи су изгледа с многим другим породицама усељени на то подручје након Свиштовског мира (1791), којим је окончан последњи аустријско-турски рат, а након чега је дошло до помрања граница и становништва у пограничним областима. Ове податке помиње Стјепан Павичић у свом делу Сеобе и насеља у Лици, које ми имамо у склопу Зборника за народни живот и обичаје јужних Словена (бр. 41, Загреб, 1962, стр. 233).
Иначе, врло ретко презиме, и практично за истраживање. :)
Нажалост,немам довољно инфо о пореклу,сем да смо из Лике,а почетком 20 века смо насељавали Бихаћ и околину. Планирам да обиђем општину Доњи Лапац и Бихаћ,да извучем што више информација. А бубуљ једино значење има у Црној Гори,што значи стијена ,камен.
-
93. Ристић, Никољдан, Врање, E-V13>Y37092
Најближа поклапање на пројекту (22/23) има са Карамарковићем из Сјенице који је генетички сродан Шаранцима из истоименог племена у Старој Херцеговини. Близак је и једном тестираном из Бобана у Херцеговини (21/23) чији резултат још увек није објављен. И Карамарковић и поменути тестирани славе Ђурђевдан.
Тестирани је у упитнику навео да се Риста, родоначелник Ристића, доселио у Врање 1804. године из села Дубинце или Рибнице код Врања.
-
85. Батало, Василијевдан, Бешка, Инђија
Припада хаплогрупи I2-PH908. Нема неких посебних карактеристика. Блиски су му сви из "рода Б1" у табели Српског ДНК пројекта, који славе Св. Василија Великог и деле неке карактеристике на маркерима, попут: 389II=30, 458=18. Нема потпуних поклапања. Са Баталом из Мрзлог Поља код Слуња има три разлике на упоредива 23 маркера. Преко резултата Батала из Мрзлог Поља, можемо претпоставити да цео овај род припада некој грани испод I2-PH908>FT16449, због маркера 561=16, 557=16, 712=24. Овом роду осим Батала припадају и Зобеница и Пјевац са Кордуна, Вигњевић из Лике, Кривокућа из околине Бања Луке, Шапоња из Далмације.
Тестирани је навео даље порекло из Тржића Примишљанског код Слуња. Навео је и Јована Батала рођеног 1725. године, али није ми јасни да ли у Тржићу или Бешкој.
https://books.google.rs/books?id=9YUD4iX_Ui4C&pg=PA44&source=gbs_selected_pages&cad=2#v=onepage&q&f=false
strana 106
-
https://books.google.rs/books?id=9YUD4iX_Ui4C&pg=PA44&source=gbs_selected_pages&cad=2#v=onepage&q&f=false
strana 106
Хвала Милосаве!
Видим да је ово попис Бешчанске компаније из 1767. године. Спомиње се Јовица Батало, 25 године стар, родом из Тржића. У том случају, Јовица је рођен 1742.
(https://i.postimg.cc/MZRGsSNv/IMG-20201021-075018.jpg)
-
Хвала Милосаве!
Видим да је ово попис Бешчанске компаније из 1767. године. Спомиње се Јовица Батало, 25 године стар, родом из Тржића. У том случају, Јовица је рођен 1742.
(https://i.postimg.cc/MZRGsSNv/IMG-20201021-075018.jpg)
Значајан број породица које су населиле Лику и Кордун с краја 17. и почетком 18. века су се веома кратко задржале на тим просторима, јер је у том периоду у Крајини завладала глад и оскудица услед великог прилива становништва и немогућности власти да збрине толики народ. То је и један од разлога што су многе породице наставиле сеобу тако што су наставиле своје путеве према Славонији и Војводини, тако су се многи настанили у Срему. Нпр. овај граничар 25. Јован Каралић је из села Крстиња које се налази на Кордуну. Њих нема записаних у каснијим пописима, што може да буде знак да су само на Кордуну (а порекло је у овом списку забележено) били у једном тренутку и да се цела породица населила у Бешкој. Ово сам написао само као малу дигресију, а овај резултат за Батала је веома интересантан мени као Кордунашу.
-
104. Ћурчић, Никољдан, Вребац, Госпић
Припада хаплогрупи G2a-L497>Y128028.
Од раније тестираног Ћурчића из Подума код Оточца има 1 разлику на 23 упоредива маркера (576). Пуна поклапања на 23 упоредива маркера има са Бојанићем који слави Никољдан из Воћина у Славонији (раније порекло из Старог Влаха) и Драгићем који слави Јовањдан из Блиње код Петриње.
По предању које је у упитнику навео тестирани, Ћурчићи су у тај део Лике досељени из Шкаре код Оточца након ослобођења од Турака. Шкаре су суседно село Подуму одакле је раније тестирани Ћурчић. У Врепцу је 1712. пописано 13 (или 21?) Ћурчића у 4 куће, док су на северу Лике Ћурчићи потврђени у другој половини 17. века.
-
107. Козлица, Никољдан, Мекињар, Удбина
Припада хаплогрупи G2a-L497>Y128028.
Са раније тестираним Козлицом из Гејковца код Војнића има 1 разлику на 23 упоредива маркера (439). Оно што је поред потврде везе најважније јесте да обојица имају 389II=30, што их рекао бих несумњиво доводи у везу са Кордунашима и Херцеговцима који славе Игњатијевдан а који су Y128028>Y60799+. С' обзиром на то да су двојица тестираних из огранака Козлица одвојених пре минимум 3 века тешко је да је код обојице 389II=30 настала независно. Наравно, без SNP потврде или још боље неког дубљег теста ово не можемо сигурно знати.
На 23 маркера Козлица из Мекињара има пуна поклапања са Радуловићем из Дрежнице код Огулина (Игњатијевдан), необјављеним Херцеговцем из околине Требиња (Игњатијевдан) и Видаковићем са Илиџе (Аранђеловдан).
У Мекињару је 1712. године било 11 Козлица. Том приликом су у истом домаћинству пописани Вукмир Козлица (Vukmer Koslize) стар 30 година и његова браћа Иван (25), Рајан (20) и Радивој (16). У Мекињар су доселили из околине Бриња.
-
125. Мартиновић, Јевстатијевдан, Брусница, Горњи Милановац
Припада хаплогрупи G2a-L497>Y128028.
Има потпуно поклапање са раније тестираним Мартиновићем из истог места као и са Мириловићем (Јовањдан) из Острожина код Вргинмоста.
О Мартиновићима је писано приликом објаве резултата раније тестираног Мартиновића.
Мартиновић, Јевстатијевдан, Брусница, Горњи Милановац
Припада хаплогрупи G2a-L497>L42>YSC33>Z39501>Y128028. Тестирани поседује модални хаплотип, изузев вредности DYS358b=15. Од тестираних са DYS385b најближи му је један необјављени резултат из Херцеговине (разлика на DYS392) као и Аврамијевштак Томић из Лоњина код Љубовије (разлика на DYS456).
У тексту о пореклу становништва Бруснице објављеном на порталу који је преузет из књиге Миленка Филиповића - ''Таково'' детаљно је обрађено ово презиме.
-Мартиновићи, славе Јевстатијевдан. Они су данас вероватно најстарији род у Доњем Крају. Старином су из Црне Горе, неки веле да су из „Ерске“, од Ужица а неки да су од Сјенице. По једном предању, прво су се у Доњем Крају населила три „брата“, од којих воде порекло садашњи Мартиновићи, Вујићи и Стругаревићи. Мартиновићима су се назвали по претку Мартину, који је у селу преболео кугу у време када се од куге бежало у шуму. Тај Мартин је кукачом, коју је добро везао за чарапе, извукао леш старог Тројанца. Као што је познато, кнез Милош, по оцу Теодоровић, назвао се Обреновићем по свом очуху Обрену Мартиновићу. Од Мартинове браће су Радовановићи и Средојевићи у Прњавору. Забележено је предање да су Обреновићи старином из Братоножића, али није јасно на кога би се могло то односити; на Мартиновиће-Обреновиће или Теодоровиће-Обреновиће.
-Јаковљевићи, славе Јевстатијевдан. Они су заједничког порекла са Мартиновићима; Јаков је био син Обрена Мартиновића и брат Милана Обреновића а полубрат кнеза Милоша, Јована и Јеврема Обреновића. Јаковљевићи су преузели кумство која је имао кнез Милош у околини. Можда је од овог рода био Петар Јаковљевић, који је сахрањен у Семедражи 1813. или 1817. године. Ових Јаковљевића има у Крушевцу и Горњем Милановцу. Милован Јаковаљевић вели да су старином из ужичког краја.
Од ових Мартиновића је руднички војвода Милан Обреновић (син Обрена Мартиновића), који је био полубрат по мајци кнеза Милоша Обреновића.
(https://upload.wikimedia.org/wikipedia/sr/1/13/Vojvodamilanobrenovic1.jpg)
-
43. Јовановић, Ђурђиц, Беревце, Штрпце, J2a-L25>L70
О пореклу Јовановића нисам пронашао више у литератури, а не помињу се ни у чланку о Беревцу на нашем порталу:
https://www.poreklo.rs/2012/06/26/poreklo-prezimena-selo-berevce-%C5%A1trpce-kim/
Генетски су Јовановићима најближе две породице са Косова (истраживање КиМ, Вучитрн и Штрпце). Иначе је ова подграна J2a код нас најзатупљенија на југу и југоистоку Србије. Поменух приликом објаве претходног J2a-L70 са овог истраживања да је концентрација највећа на простору Понишавља. Интересантно да је поред солидне заступљености, приметна и одређена разноврсност међу L70 хаплотиповима на југу Србије. Чак су и ова Јовановићева поклапања на Косову 3-4 разлике, иако је једна од поменутих породица такође из околине Штрпца (Севце).
Можда је ова J2a-L70, уз још неке подгране из тих крајева, добар кандидат за оно старије становништво, односно онај „ромејски клин” између источнојужнословенске и западнојужнословенске зоне.
-
43. Јовановић, Ђурђиц, Беревце, Штрпце, J2a-L25>L70
О пореклу Јовановића нисам пронашао више у литератури, а не помињу се ни у чланку о Беревцу на нашем порталу:
https://www.poreklo.rs/2012/06/26/poreklo-prezimena-selo-berevce-%C5%A1trpce-kim/
У Беревцу има једна породица Јовановић али не славе Ђурђиц. У Беревцу нико не слави ову славу, па би било добро ако тестирани ово чита да напише детаљније своје порекло.
-
111. Вељковић, Петковдан, преслава Јовањдан, Доње Јабуково, Владичин Хан, R1b>Z2103
Вељковић припада јако бројном роду "Клинчари", староседоцима Јабукова на планини Кукавици. Поред Горњег и Доњег Јабукова, има их и у Сувој Морави и Кунову.
Нaјближе поклапање Клинчари имају са једном породицом у Косовском Поморављу, што се уклапа и у предање да су пореклом са Косова. Не ради се о временски блиској вези јер су Клинчари као што рекох староседелачки род Иногошта.
-
117. Јовановић, Никољдан, Божидаревац, Барајево
Припада хаплогрупи G1-M342.
Јовановић има два поклапања у околини Богатића. У питању су необјављени резултати из истраживања САНУ, са којима се разликује на једном (456), односно 3 маркера (389i, 389ii и 391) од 17 упоредивих. Иако припада веома реткој хаплогрупи и први је из екипе са којом је близак а да има урађена 23 маркера, дубља грана се не може предвидети. NevGen чак даје могућност да припада хаплогрупи I2a2-M223, што је мање вероватно.
Занимљиво је да се за Јовановићев род у Шумадијској Колубари Петра Ж. Петровића наводи следеће: Степановићи (Недељковићи, Чолићи или Јовановићи, Крстићи, Лазићи и изумрли Гајићи), предак Ђина Степановић доселио се из „Арнаутлука“ и погинуо 1815. године на Засавици у Мачви, Никољдан.
Дакле, наводи се да је предак овог рода погинуо северозападној Мачви, а на том простору се појављују и поклапања овог рода. У каквој су вези сви ти резултати, остаје питање. Узевши у обзир више разлика на свега 17 маркера (макар са другим тестираним) практично је немогуће да је Ђина Степановић предак сва три рода.
У сваком случају, за дубља тестирања је Јовановићу најпре препорука потврда припадности хаплогрупи G кроз тестирање SNP-a M201 (https://www.yseq.net/product_info.php?products_id=51643), а у случају да је позитиван и G Superclade Panel (http://www.yseq.net/product_info.php?products_id=56679).
-
111. Вељковић, Петковдан, преслава Јовањдан, Доње Јабуково, Владичин Хан, R1b>Z2103
Вељковић припада јако бројном роду "Клинчари", староседоцима Јабукова на планини Кукавици. Поред Горњег и Доњег Јабукова, има их и у Сувој Морави и Кунову.
Нaјближе поклапање Клинчари имају са једном породицом у Косовском Поморављу, што се уклапа и у предање да су пореклом са Косова. Не ради се о временски блиској вези јер су Клинчари као што рекох староседелачки род Иногошта.
Врањско Поморавље је једна од српских области са највећим процентом подгране R1b-Z2103 (8,9%).
-
126. Пекић, Аранђеловдан, Крњице, Бар, R1b>L51
Крњице су село на самој међи Црмнице и Скадарске Крајине, али нисам успео наћи нешто више о историјату породица.
Пекић извесно припад тзв. "западној" R1b, али припадност некој од грана велике хаплогрупе R1b могла би се одредити једино додатним тестирањем.
Тестирање појединачног већег СНП-а какав је U106 (по цени од 18 долара) усмерило би даље истраживање, а након тога би се тек наручио одговарајући панел.
http://www.yseq.net/product_info.php?products_id=101
Дакле, да закључимо, хаплотип нема неких вредности које би јасно одредиле у коју грану спада, али предност засад дајем германском СНП-у U106, јер је необично јако заступљен у Зети, а и у суседним селима у Црмници. Уколико би исход тог теста ипак био негативан, онда би се даље тестирао СНП U152.
Пуно среће у даљим истраживањима, уколико се наш активни форумаш одлучи да их предузме!
-
126. Пекић, Аранђеловдан, Крњице, Бар, R1b>L51
Крњице су село на самој међи Црмнице и Скадарске Крајине, али нисам успео наћи нешто више о историјату породица.
Пекић извесно припад тзв. "западној" R1b, али припадност некој од грана велике хаплогрупе R1b могла би се одредити једино додатним тестирањем.
Тестирање појединачног већег СНП-а какав је U106 (по цени од 18 долара) усмерило би даље истраживање, а након тога би се тек наручио одговарајући панел.
http://www.yseq.net/product_info.php?products_id=101
Дакле, да закључимо, хаплотип нема неких вредности које би јасно одредиле у коју грану спада, али предност засад дајем германском СНП-у U106, јер је необично јако заступљен у Зети, а и у суседним селима у Црмници. Уколико би исход тог теста ипак био негативан, онда би се даље тестирао СНП U152.
Пуно среће у даљим истраживањима, уколико се наш активни форумаш одлучи да их предузме!
Da li je Borislav Pekić od ovog roda?
-
Da li je Borislav Pekić od ovog roda?
Није, Борислав Пекић је дробњачко/никшићког порекла, од исељеника из Жупе Никшићке у Дробњак, слава им је св Лука.
-
Није, Борислав Пекић је дробњачко/никшићког порекла, од исељеника из Жупе Никшићке у Дробњак, слава им је св Лука.
Hvala...
-
87. Сурла, Никољдан, Глогово, Грачац, J2b-M205>Y22059
Сурли је било 11 кућа 1915. у Глогову. Део су досељеничке струје из Северне Далмације. И тестирани је навео податак о пореклу из Буковића крај Бенковца. У млетачком попису из 1709. у селу Буковић код Бенковца пописани су Никола и Радојица Сурла. У овом попису се појављује и презиме Сурлић у Перушићу Бенковачком (пописан Илија Сурлић, покојног Ивана). У новије време нисам пронашао презиме Сурла у бенковачком крају, можда Зрно има више података. Интересантно да је у Буковићу било Радака (Никољдан), који су по свему судећи J2b-M205>Y22059. Ово је занимљиво и због генетског преклапања.
Осим са Радаковићима из Лике, који славе исту славу, Сурле имају блиска поклапања са Петровићима (Никољдан) из Омсице, Кричкама из Далмације, као и још неким породицама из рода Б (J-Y155375).
На 23andMe видех резултат неког Сурле из Бихаћа (E-V13). Колико знам, других Сурли осим са славом Никољдан није било у том крају. Можда их је више несродних, пошто је презиме надимачког карактера. Како год, Сурле из Средњег Поуња и Унца воде порекло управо из Глогова крај Грачаца.
У Првом Светском рату као добровољци из Глогова помињу се:
- Сурла Томе Божо
- Сурла Јове Илија
Моји Дукићи из Грачаца су се ородили са Сурлама (прабаба се удала за једног Сурлу). У "операцији" Медачки џеп, хрватске војске, мучки је убијен ујак, Стеван Сурла. Поред војника РСК, међу којима је био и Стеван, погинуло је тога дана и много цивила из тог дела Лике. Тај датум се дубоко урезао у памћење Србима из тог краја.
-
91. Пантић, Лучиндан, Славин, Вареш
Припада хаплогрупи I2>CTS10228>Y3120, роду А2 у табели Српског ДНК пројекта.
Пантић недвосмислено припада роду Лучинштака чија је матица у Херцеговини. Овај род открили смо кроз херцеговачки подухват, па већина резултата, нажалост, није јавна. Једини јавни припадник је још Бодирога из Челебића код Фоче.
Пантићев хаплотип разликује се само на једном маркеру од Бодироге, као и од једног нејавног хаплотипа (све на 23 упоредива маркера).
За групу родова којој припада Пантић Миленко Филиповић каже да је прва дошла на Славин, „пре куге“, и да им је даље порекло од Требјесе код Никшића.
Од овог рода требало би да је глумац Боро Стјепановић.
(https://i.postimg.cc/HxnKThDf/vijesti-08-05-2020-5eb563f7d6774.jpg) (https://postimages.org/)
-
Da li je Borislav Pekić od ovog roda?
Nije. Mi smo od Bratonozica.
-
Nije. Mi smo od Bratonozica.
Hvala....
-
108. Савићевић, Зачеће Св. Јована, Витасојевићи, Никшић, J2a-M92>S8230
Витасовићи су између врела Добрика на истоку и Брезова Дола и Комненове Долине на западу (на граници према Озринићима). Њихово су главно насеље Витасовићи у средини овога предела, око цркве, у два дола (Змијинице и Радовча Долина), и њега становници и означавају као „село”; али осим тога има доста кућа и у неколико других мањих насеља, која су већином по доловима на западу и југозападу од главног „села”, у „планини”. Почевши од истока па даље навише она иду овим редом: Влака Возничка, Бачвеник, Улин Сербеч, Папратни До, Папратине (до) и Јасенови До.
Главно становништво овог предела чине четири браства, која су сва пореклом од заједничког познатог претка (Штековића) а зову се: Спасојевићи (10 кућа), Радојичићи (10 кућа), Милошевићи (3 куће) и Савићевићи (5 кућа) и Осим свих има још и једно браство засебног порекла, Мињићи (3 куће).
https://www.poreklo.rs/2013/06/25/pleme-pjesivci/
Савићевићи поседују хаплотип који не одудара превише од модалног цуцко-пјешивачког, а најближе су им породице које славе управо Зачеће Св. Јована (Перуновићи, Драгићевићи, Мрвошевићи, итд.).
Од ових Савићевића би требало да је пореклом и Il Genio, Дејан Савићевић. Сада већ легендарни фудбалер и бивши репрезентативац. Да не би качили његове голове и потезе (издвојио би оне против Келна и Барсе) :), може једна пригодна песма.
(https://i.pinimg.com/originals/44/40/58/444058d44ae9baff71c5d2747f9d0fa1.jpg)
(https://i.makeagif.com/media/3-07-2017/EkSHJ0.gif)
https://www.youtube.com/v/Gwk4mkHBnew
-
Nije. Mi smo od Bratonozica.
Ја сам Дрецун из Љубптиња и р1бу106 сам , ми имамо исто неко магловито предање о Братоножићима . Ако испаднеш у106 биће занимљиво због неке везе са Братоножићима .
-
Ја сам Дрецун из Љубптиња и р1бу106 сам , ми имамо исто неко магловито предање о Братоножићима . Ако испаднеш у106 биће занимљиво због неке везе са Братоножићима .
Sto ti dolazi pokojni djoko drecun? Zivio je pored ribnice u pg. Mislim da je Tu zivio Nisam 100% siguran
-
Sto ti dolazi pokojni djoko drecun? Zivio je pored ribnice u pg. Mislim da je Tu zivio Nisam 100% siguran
Ништа богами . Моји су из Богути
-
123. Борјан, Никољдан, Кричке, Дрниш
Припада хаплогрупи I2>CTS10228>Y3120.
Борјан има хаплотип близак модалу, издвојио бих једино нешто ређу вредност 23 на DYS390. Формално најближи му је Ћук из Херцеговине – 3 разлике на 23 упоредива маркера. Не знам да ли би могао бити повезан са другим далматинским родовима који славе Никољдан, у првом реду са великим и, за сада, недовољно јасно профилисаним Y3120* родом.
Борјана нема у млетачким катастрима у 18. веку, како ми каже наш Зрнић који се помало разуме у карте. Међутим, може бити да су проистекли од Маринковића, који се јављају у катастрима на позицији Борјана.
Од овог рода је фудбалер Милан Борјан.
(https://i.postimg.cc/sf00srcm/163558-4401-milan-borjan-glavna-fraj-foto-starsport-f.jpg) (https://postimages.org/)
-
114. Сарић, Никољдан, Мештревац, Фоча, J2b-M205>Y22059
Овај крај није обрађен у етнографској литератури. Сарићи се одлично поклапају са осталим породицама из рода Б (Кричи). Имају велики број поклапања међу Крајишницима који славе Никољдан (Кричке Сурле, Радаковићи), на простору Затарја, а блиски су им веома и Тодовићи из Фоче, који такође славе Никољдан. Интересантно да у том крају припадници J2b-M205>Y22059, поред Ђурђевдана, често славе и Никољдан, док у Затарју махом славе Ђурђевдан (Аранђеловдан Ћировићи и огранци).
Сарић има нетипичну вредност на маркеру 448 (18). И 385b му је 19, али и поред тога сигурно је ближи групи из рода Б (458=15, 576=19).
Код Срба из Горњег Подриња (Фоча, Чајниче, Горажде, Рогатица и Вишеград), хаплогрупа J2b-M205>Y22059 тренутно износи 16,7%.
Фоча се налази на крајњем западу некадашње кричке територије (на запад до Јелеча и Сутјеске код Фоче, а на исток до данашње вароши Колашина). Предање каже, да су Кричи имали вароши у Пљевљима и Фочи и да им је седиште највеће власти било у Пљевљима, па ови проценти не чуде.
-
Ја сам Дрецун из Љубптиња и р1бу106 сам , ми имамо исто неко магловито предање о Братоножићима . Ако испаднеш у106 биће занимљиво због неке везе са Братоножићима .
Мислим да оба ваша предања о Братоножићима баш и нису реална. Нема ове гране нигде у том подручју Брда. Пре бих рекао да су родови ове хаплогрупе давни старинци негде на подручју око Скадарског језера, и то са његове јужне или западне стране. Веза са Братонезима је можда могла постојати некад давно али баш у том подручју. И то, како ствари стоје (а генетика показује), није генетска веза.
-
У Беревцу има једна породица Јовановић али не славе Ђурђиц. У Беревцу нико не слави ову славу, па би било добро ако тестирани ово чита да напише детаљније своје порекло.
Поштовани, ја сам Душан Јовановић, тестирани пореклом из места Беревце, Косово.
Написаћу све што знам, ако Вам то ишта помогне да сазнате још нешто, молим Вас да ми пишете на Мејл.
Дакле рођен сам у Пожаревцу 17.11.2001 од оца Саше Јовановића (1973) рођеног у Пожаревцу и мајке Марије Јовановић (1978, девојачко Пауновић) рођене у Пожаревцу. Деда по оцу ми се звао Десимир Јовановић, рођен 1945 у Влашком Долу од оца Ђорђа Јовановића рођеног у месту Беревце око 1900. године и мајке Магде Јовановић (девојачко Цветковић из Неродимља). Мој прадеда Ђорђе Јовановић се школовао и радио у Урошевцу све до другог светског рата када због сукоба са Албанским терористом бежи из Урошевца путем Влашког Дола, места код Пожаревца. Свом првом сину је променио презиме из Јовановић у Стојановић због крвне освете међутим осталој деци међу које спада и мој рођени деда Десимир Јовановић оставио је презиме Јовановић тако да то на мене нема никакав утицај, остали смо Јовановићи Богу хвала. Прадеда Ђорђе Јовановић рођен је у месту Беревце од оца Танасија Јовановића и мајке Стамене Јовановић, о њима немам никаквих података. Оно што још знам је да се често помињало место Вучитрн, али зашто и због чега не знам, може бити да има некакве везе са женом мог прадеде Ђорђа, Магдом Јовановић од Цветковића са славом Светог Алимпија 9. Децембра.
Оно што је јако важно и што може помоћи јесте да данас у месту Беревце живи моја тетка, унука рођеног брата мога прадеде Ђорђа Јовановића и да она слави Светог Ђорђа, очеву славу и славу нас Јовановића. Зове се Виолета Јовановић. Она је ћерка Радивоја Јовановића сина Мите Јовановића. Мита Јовановић је рођени брат Ђорђа Јовановића од ког потичем ја. Ако још како могу да помогнем Ви реците. Свако добро!
-
Поштовани, ја сам Душан Јовановић, тестирани пореклом из места Беревце, Косово.
Написаћу све што знам, ако Вам то ишта помогне да сазнате још нешто, молим Вас да ми пишете на Мејл.
Дакле рођен сам у Пожаревцу 17.11.2001 од оца Саше Јовановића (1973) рођеног у Пожаревцу и мајке Марије Јовановић (1978, девојачко Пауновић) рођене у Пожаревцу. Деда по оцу ми се звао Десимир Јовановић, рођен 1945 у Влашком Долу од оца Ђорђа Јовановића рођеног у месту Беревце око 1900. године и мајке Магде Јовановић (девојачко Цветковић из Неродимља). Мој прадеда Ђорђе Јовановић се школовао и радио у Урошевцу све до другог светског рата када због сукоба са Албанским терористом бежи из Урошевца путем Влашког Дола, места код Пожаревца. Свом првом сину је променио презиме из Јовановић у Стојановић због крвне освете међутим осталој деци међу које спада и мој рођени деда Десимир Јовановић оставио је презиме Јовановић тако да то на мене нема никакав утицај, остали смо Јовановићи Богу хвала. Прадеда Ђорђе Јовановић рођен је у месту Беревце од оца Танасија Јовановића и мајке Стамене Јовановић, о њима немам никаквих података. Оно што још знам је да се често помињало место Вучитрн, али зашто и због чега не знам, може бити да има некакве везе са женом мог прадеде Ђорђа, Магдом Јовановић од Цветковића са славом Светог Алимпија 9. Децембра.
Оно што је јако важно и што може помоћи јесте да данас у месту Беревце живи моја тетка, унука рођеног брата мога прадеде Ђорђа Јовановића и да она слави Светог Ђорђа, очеву славу и славу нас Јовановића. Зове се Виолета Јовановић. Она је ћерка Радивоја Јовановића сина Мите Јовановића. Мита Јовановић је рођени брат Ђорђа Јовановића од ког потичем ја. Ако још како могу да помогнем Ви реците. Свако добро!
Поздрав, Душане
Нажалост, из овога се не може закључити како је гласило старије презиме. Можда је и слава промењена у међувремену.
Углавном, ова породица L70 из Вучитрна слави Ваведење, док друга породица (Севце, Штрпце) слави Ђурђевдан. Имате на 23 маркера 3-5 разлика. Иако је реч углавном о брзомутирјаћим маркерима, вероватно нисте ближе повезани.
-
Поздрав, Душане
Нажалост, из овога се не може закључити како је гласило старије презиме. Можда је и слава промењена у међувремену.
Углавном, ова породица L70 из Вучитрна слави Ваведење, док друга породица (Севце, Штрпце) слави Ђурђевдан. Имате на 23 маркера 3-5 разлика. Иако је реч углавном о брзомутирјаћим маркерима, вероватно нисте ближе повезани.
Хвала на одговору, али нажалост то је све што знам.
Могу ли нешто детаљније сазнати о групи Л70, постоји ли нека повезаност са семитским народима или је у питању нешто сасвим друго?
Хвала унапред, поздрав!
-
Хвала на одговору, али нажалост то је све што знам.
Могу ли нешто детаљније сазнати о групи Л70, постоји ли нека повезаност са семитским народима или је у питању нешто сасвим друго?
Хвала унапред, поздрав!
Текст о J2 групи на нашем порталу:
https://www.poreklo.rs/2018/10/22/haplogrupa-j2-sa-osvrtom-na-srpske-zemlje/
"Z438 је грана из које исходи L70, присутна је у свим земљама некадашњег Римског царства, такође жаришно присутна у свим регијама грчке колонизације"
"Ромејски J2-M410> L25> Z438>Z387>L70
Највећа концентрација J2a-L70 на простору српских земаља је на југоистоку Србије, што и не чуди с обзиром на значај Ниша и округа у вријеме Римског царства и Романије (Источно римско царство) као урбаног римског центра. Ова хаплогрупа у Европи прати грчку колонизацију и римску државу."
Yfull стабло J2a-L70:
https://yfull.com/tree/J-L70/
-
95. Гарић, Никољдан, Кољане, Врлика
Припада хаплогрупи N2-P189.2>Y7310>FT182494. Поседује повишену вредност 20 на DYS570 коју дели са Тешмановићем из Јасенице код Зворника и Мисимовићем из Јабланице код Градишке као и повишених 25 на DYS481, а ову вредност дели са више тестираних N2 појединаца на пројекту.
Тестирани није оставио податке о даљем пореклу, а у тексту о Кољанима на порталу сам нашао податак да су у овом селу Гарићи присутни од 18. века.
-
Текст о J2 групи на нашем порталу:
https://www.poreklo.rs/2018/10/22/haplogrupa-j2-sa-osvrtom-na-srpske-zemlje/
"Z438 је грана из које исходи L70, присутна је у свим земљама некадашњег Римског царства, такође жаришно присутна у свим регијама грчке колонизације"
"Ромејски J2-M410> L25> Z438>Z387>L70
Највећа концентрација J2a-L70 на простору српских земаља је на југоистоку Србије, што и не чуди с обзиром на значај Ниша и округа у вријеме Римског царства и Романије (Источно римско царство) као урбаног римског центра. Ова хаплогрупа у Европи прати грчку колонизацију и римску државу."
Yfull стабло J2a-L70:
https://yfull.com/tree/J-L70/
На порталу сам наишао на податак о томе да се код Јевреја проналази група Ј2а-Л25>Л70, како ми је и наведено горе па сам из тог разлога и повезао то.
-
105. Богдановић, Томиндан, Бзенице, Александровац
Припада хаплогрупи R1a-Z280, највероватније и млађој подграни Z92>YP270. Осим благо повишене вредности DYS635=24 не поседује других карактеристичних вредности које одударају од модалних вредности за ову грану. Најближа поклапања има са Лишанчићем из Трнаве код Чачка (слава Ђурђиц) и Благојевићем из Маслошева код Крагујевца (слава Лазаревдан), од обојице се разликује на само 1 од 17 маркера. Од презимењака из суседне Рогавчине који такође слави Томиндан разликује се на 2 од 17 маркера, a на истом броју маркера разликује се од још неколико родова: Јованчића из Лисе код Ивањице и Марића из Жаочана код Чачка (слава Ђурђиц), Петровића из Бачевице код Бољевца (слава Св. Врачи), Живковића из Гара код Гаџиног Хана (слава Никољдан), Вановца из Високог (слава Ђурђевдан) и Бељина из Добринаца код Руме (слава Ђурђевдан). У доступној литератури нисам пронашао никакве информације о родовима из Бзенице, а тестирани је у упитнику навео да су по породичном предању даљим пореклом из Црне Горе, а помиње се и планина Рогозна, највероватније као успутна станица.
-
128. Трифковић, Јовањдан, Бијељина
Припада хаплогрупи N2-P189.2>Y7310>FGC28435. Поседује повишену вредност 15 на маркеру DYS19 коју дели са Тешмановићем из Јасенице код Зворника као и са једним тестираним са Херцеговачког подухвата који је пореклом из Брљева код Плужина (са њим има потпуно поклапање на тестираних 23 маркера) и са тестираним из САНУ истраживања који је пореклом из Очага код Богатића.
Тестирани није оставио никакве податке о даљем пореклу, а као место порекла је уписао град Бијељину. Можда би наш Аца знао нешто више да каже о Трифковићевом пореклу.
-
Поздрав, Душане
Нажалост, из овога се не може закључити како је гласило старије презиме. Можда је и слава промењена у међувремену.
Углавном, ова породица L70 из Вучитрна слави Ваведење, док друга породица (Севце, Штрпце) слави Ђурђевдан. Имате на 23 маркера 3-5 разлика. Иако је реч углавном о брзомутирјаћим маркерима, вероватно нисте ближе повезани.
Поздрав, Душане
Нажалост, из овога се не може закључити како је гласило старије презиме. Можда је и слава промењена у међувремену.
Углавном, ова породица L70 из Вучитрна слави Ваведење, док друга породица (Севце, Штрпце) слави Ђурђевдан. Имате на 23 маркера 3-5 разлика. Иако је реч углавном о брзомутирјаћим маркерима, вероватно нисте ближе повезани.
Мислим да могу помоћи.
Скоро да сам сигуран да сте из породице Ђорговић из Беревца, које је спојено са Штрпцем у којем Живим.
Моја прва комшиница Стамена је од оца Душана Танасијевића/Ђорговића који се призетио у породици Тирић у Штрпцу.
Стамена је врло ретко име и вероватно га је добила по Душановој мајци или баби. Такође и Презиме Танасијевић је вероватно по деди Танасији. Братство је Ђорговић.
-
123. Борјан, Никољдан, Кричке, Дрниш
Припада хаплогрупи I2>CTS10228>Y3120.
Борјан има хаплотип близак модалу, издвојио бих једино нешто ређу вредност 23 на DYS390. Формално најближи му је Ћук из Херцеговине – 3 разлике на 23 упоредива маркера. Не знам да ли би могао бити повезан са другим далматинским родовима који славе Никољдан, у првом реду са великим и, за сада, недовољно јасно профилисаним Y3120* родом.
Борјана нема у млетачким катастрима у 18. веку, како ми каже наш Зрнић који се помало разуме у карте. Међутим, може бити да су проистекли од Маринковића, који се јављају у катастрима на позицији Борјана.
Од овог рода је фудбалер Милан Борјан.
(https://i.postimg.cc/sf00srcm/163558-4401-milan-borjan-glavna-fraj-foto-starsport-f.jpg) (https://postimages.org/)
Борјана је било у 2 куће 1810, али их нема на катастру из 1755, што значи да су крајем 18. в. дошли или настали од Маринковића који су били ту. Иначе су издвојени од остатка села, испод другог брда. Осим у Кричкама, има их у оближњем Уздољу, али тамо славе другу славу. Такође постоје у Лици (Бјелопоље) са трећом славом. Тестирани је најближи род голману.
-
95. Гарић, Никољдан, Кољане, Врлика
Припада хаплогрупи N2-P189.2>Y7310>FGC28435. Поседује повишену вредност 20 на DYS570 коју дели са Тешмановићем из Јасенице код Зворника и Мисимовићем из Јабланице код Градишке као и повишених 25 на DYS481, а ову вредност дели са више тестираних N2 појединаца на пројекту.
Тестирани није оставио податке о даљем пореклу, а у тексту о Кољанима на порталу сам нашао податак да су у овом селу Гарићи присутни од 18. века.
Било је 6 кућа Гарића у Кољанима 1810. што значи да су добро укорењни још у 18. веку. И то је једино село у Далмацији са тим презименом.
-
126. Пекић, Аранђеловдан, Крњице, Бар, R1b>L51
Крњице су село на самој међи Црмнице и Скадарске Крајине, али нисам успео наћи нешто више о историјату породица.
Пекић извесно припад тзв. "западној" R1b, али припадност некој од грана велике хаплогрупе R1b могла би се одредити једино додатним тестирањем.
Пекићи припадају највећем роду из Крњица који према предању потиче од попа који се доселио из Братоножића. Андрија Јовићевић је записао следеће:
(https://i.imgur.com/aUkQPXU.png)
Ердељановић је у Братоножићима забележио слично предање:
Тако на месту Црквишту има остатака од »клаченог« зида негдашње црквице. Очувана је успомена на негдашњег свештеника из старе Бољесестре, који се одатле одселно у село Крњице у Црмници, близу Скадарског Језера.
...
Прву групу »Братових“ потомака чине дакле Чађеновићи, којих има 1 породица у Кисјелици и 20 породица у Брскуту, и уз њих Ђурићи (3 пород. на Пелеву Бријегу а недавно одсељених у Подгорицу, у Загарач и у Крњицу у Зети).
На форуму је већ било речи о томе да се у Крњицама чува и предање о сродству са Радмановићима, који такође имају предање о пореклу из Братоножића.
Међутим, са овим резултатом се испоставило да братства из Крњица нису сродна ни Братоножићима (Q) ни Радмановићима (L).
-
128. Трифковић, Јовањдан, Бијељина
Припада хаплогрупи N2-P189.2>Y7310>FGC28435. Поседује повишену вредност 15 на маркеру DYS19 коју дели са Тешмановићем из Јасенице код Зворника као и са једним тестираним са Херцеговачког подухвата који је пореклом из Брљева код Плужина (са њим има потпуно поклапање на тестираних 23 маркера) и са тестираним из САНУ истраживања који је пореклом из Очага код Богатића.
Тестирани није оставио никакве податке о даљем пореклу, а као место порекла је уписао град Бијељину. Можда би наш Аца знао нешто више да каже о Трифковићевом пореклу.
Колико знам Трифковића има у Великој Обарској (Мратињдан) и Модрану (Ђурђевдан). Можемо се само надати да ће се тестирани јавити и појаснити из ког насељеног мјеста на подручју Града Бијељина води поријекло јер славе се не поклапају.
Друга варијанта би била да је тестирани можда поријеклом из Загона, јер се прије двије године баш један Трифковић из Загона интересовао за тестирање. Мислим да их има и у једној од Чађавица али не знам славу.
Било то добро за тему "Семберије и Мајевица".
-
Мислим да могу помоћи.
Скоро да сам сигуран да сте из породице Ђорговић из Беревца, које је спојено са Штрпцем у којем Живим.
Моја прва комшиница Стамена је од оца Душана Танасијевића/Ђорговића који се призетио у породици Тирић у Штрпцу.
Стамена је врло ретко име и вероватно га је добила по Душановој мајци или баби. Такође и Презиме Танасијевић је вероватно по деди Танасији. Братство је Ђорговић.
Знате, постоји код нас породично стабло Јовановића али најдаље што се отишло је свега 3 генерације. Од Деда Танасија Јовановића и Стамене Јовановић су настали Ђорђе и Мита, и сва њихова деца, Ђорђа и Мите носе презиме Јовановић, осим најстаријег сина Ђорђа Јовановића који је сину променио презиме у Стојановић, због крвне освете. Остали сви носимо презиме Танасија, сви смо Јовановићи. Као што рекох доле у мом месту Беревцу живи моја тетка и колико знам ради у полицији. Име јој је Виолета Јовановић, од оца Радивоја званог Раде и деде Мите који син Танасија. Искрен да будем не видим повезаност са горе поменутом породицом...Хвала на помоћи, свако добро!
-
Било је 6 кућа Гарића у Кољанима 1810. што значи да су добро укорењни још у 18. веку. И то је једино село у Далмацији са тим презименом.
Изнад Ријеке постоји село Гарићи са презименом Гарић. Вјероватно да је ријеч о католицима....
-
103. Бановачки, Стевањдан, Попинци, Пећинци
Припада хаплогрупи I2-PH908>FT14506>Y56203. Од карактеристичних вредности у оквиру ове гране, могу се издвојити 439=12, 570=17, 533=11, 643=9. Најближи хаплотип има са Видаковићем (Буњевац) из Суботице. Имају три разлике на упоредива 23 маркера и деле јако карактеристичну вредност 9 на маркеру 643. Близак му је и један тестирани из херцеговачког подухвата из околине Невесиња, који слави исто Стевањдан као и Бановачки. Са њим има четири разлике на упоредива 23 маркера и деле карактеристике попут 439=12, 570=17. Нешто удаљенији је Фетаховић, па би Бановачки можда мога бити FT25907. То може Бановачки проверити тестирањем овог СНП-а (https://www.yseq.net/product_info.php?products_id=108830) код Yseq-а или да ради дубља тестирања.
Нисам успео да пронађем нешто више о Бановачким. Презиме упућује, рекао бих, на Бановце, одакле су се вероватно доселили у Попинце. Резултат говори да је даље порекло из Херцеговине, а која је миграторна рута била од Херцеговине до Срема, тренутно можемо само да нагађамо.
-
А сад један резултат који ми је задао муке. :)
119. Балевић, Никољдан, Орах, Шекулар, Беране
Припада хаплогрупи I2>CTS10228>Y3120.
Балевићи би требало да потичу од Балевића из Братножића. У Братоножићима, Балевићи представљају групу родова (различитих презимена, презиме Балевић не постоји) чији је заједнички предак био Бало/Баље. Према Ердељановићу, ово је највећа од четири групе Братових потомака.
С обзиром на резултате неких Братоножића, а нарочито једне породице из групе Баљевића која је остала на матичној територији, очекивао сам другу хаплогрупу за Балевића из Шекулара. Међутим, тестирани поседује модални Динарик Север хаплотип.
Са Џамићима из Александровачке жупе могао би бити повезан. Они такође славе Никољдан, а требало би да су један од већих и старијих родова у Жупи. За себе кажу да су пореклом из Метохије. Имају пуно поклапање са Балевићем, али тестирани су на само 17 маркера.
Оно што је још занимљивије, јесте да Балевић има практично исти хаплотип као поједини Љешњани-Војинићи, на пример Божовић из Брђана код Горњег Милановца. Са њима се разликује само на једном маркеру од 23 упоредива (DYS385).
-
А сад један резултат који ми је задао муке. :)
119. Балевић, Никољдан, Орах, Шекулар, Беране
Ето нама још једне хаплогрупе у Шекулару.
Додуше, имамо динарика већ неколико варијанти, али ови су, изгледа, нешто посебно.
Балевићи су у Шекулару из релативно ближе прошлости (крајем 18. века), па уопште не би било немогуће да су они од неког Љешњанина који је из неког разлога, преко Братоножића (где је овај род можда боравио и неколико генерација), дошао у Шекулар.
-
Колико знам Трифковића има у Великој Обарској (Мратињдан) и Модрану (Ђурђевдан). Можемо се само надати да ће се тестирани јавити и појаснити из ког насељеног мјеста на подручју Града Бијељина води поријекло јер славе се не поклапају.
Друга варијанта би била да је тестирани можда поријеклом из Загона, јер се прије двије године баш један Трифковић из Загона интересовао за тестирање. Мислим да их има и у једној од Чађавица али не знам славу.
Било то добро за тему "Семберије и Мајевица".
У Бијељини постоје и Трифковићи са славом св.Никола и предањем да су иста лоза са Екмечићима и чинимисе са Драгичевићима....
-
106. Станојевић, Ђурђиц, Сесалац, Сокобања
Припада хаплогрупи I2-PH908. Поседује две главне карактеристике: GATAH4=9 и 391=10. Осим ових има још неке вредности које треба споменути: 389II=30, 458=18. Најсличнији хаплотип дели са једним тестираним са САНУ истраживања, из Призрена, који слави Митровдан. Имају једну разлику на упоредивих 17 маркера. Деле све споменуте карактеристичне вредности. Због вредности 10 на маркеру 391, Станојевић можда припада грани A493 (https://www.yseq.net/product_info.php?products_id=2123). Предлажем му даља и дубља тестирања.
За Станојевиће се у литератури каже: "Ламинци, Св.Ђорђе, су такође старинци. Кумују им од старине Пужарци из Рујишта".
https://www.poreklo.rs/2015/12/27/poreklo-prezimena-selo-saselac-sokobanja/
Сам тестирани је написао да су имали виноград у Кожељу и да мисле да су досељени са Тимока.
-
87. Сурла, Никољдан, Глогово, Грачац, J2b-M205>Y22059
Сурли је било 11 кућа 1915. у Глогову. Део су досељеничке струје из Северне Далмације. И тестирани је навео податак о пореклу из Буковића крај Бенковца. У млетачком попису из 1709. у селу Буковић код Бенковца пописани су Никола и Радојица Сурла. У овом попису се појављује и презиме Сурлић у Перушићу Бенковачком (пописан Илија Сурлић, покојног Ивана). У новије време нисам пронашао презиме Сурла у бенковачком крају, можда Зрно има више података. Интересантно да је у Буковићу било Радака (Никољдан), који су по свему судећи J2b-M205>Y22059. Ово је занимљиво и због генетског преклапања.
Осим са Радаковићима из Лике, који славе исту славу, Сурле имају блиска поклапања са Петровићима (Никољдан) из Омсице, Кричкама из Далмације, као и још неким породицама из рода Б (J-Y155375).
На 23andMe видех резултат неког Сурле из Бихаћа (E-V13). Колико знам, других Сурли осим са славом Никољдан није било у том крају. Можда их је више несродних, пошто је презиме надимачког карактера. Како год, Сурле из Средњег Поуња и Унца воде порекло управо из Глогова крај Грачаца.
Било је у Крајини изгледа Сурли и са славом Лазаревдан, иако их нема у оном шематизму из 1882. Могуће да су они E-V13, будући да имамо једне Мандиће из Лике са овом славом, који припадају истој хаплогрупи.
https://www.poreklo.rs/2012/04/24/prezimena-selo-krnjeu%C5%A1a-bosanski-petrovac/?fbclid=IwAR1yzIE8t7GPRSnxCJPsoNnuMURs3LJMC-7NG3e3Kwc-BzDPH9TdAAUGrl0
-
Балевићи су у Шекулару из релативно ближе прошлости (крајем 18. века), па уопште не би било немогуће да су они од неког Љешњанина који је из неког разлога, преко Братоножића (где је овај род можда боравио и неколико генерација), дошао у Шекулар.
Маркер DYS385 је доста битан код Љешњана. Можда би Балевић пре могао да им буде "брат од стрица". У сваком случају, изврсно би било уколико би урадио нпр. СНП панел.
-
116. Марковић, Никољдан, Нови Сад
Припада хаплогрупи I2-PH908. Има низ карактеристичних вредности: 439=11, 458=16, 549=12, 635=21, 643=11. Наближи на пројекту су му један тестирани из румунског Баната, са славом Јовањдан. Имају 4 разлике (две двоструке) на упоредива 23 маркера и деле карактеристичне маркере: 439=11, 458=16, 549=12. Други је Лазић из Мириловца код Параћина. Са њим има 5 разлике на упоредива 23 маркера и деле карактеристичне маркере: 439=11, 458=16, нижу вреднист 22 на 635 и 643=11. Првом поклапању у прилог иде и веома слично презиме, док другом поклапању, осим исте славе, иде и предање које је навео тестирани,а то је да су даљим пореклом из Ћуприје (средина 18. века). Због вредности 11 на 439, Марковић би могао припадати нижој грани A13912 (https://www.yseq.net/product_info.php?products_id=40803). И њему препоручијем даља тестирања.
-
А сад један резултат који ми је задао муке. :)
119. Балевић, Никољдан, Орах, Шекулар, Беране
Припада хаплогрупи I2>CTS10228>Y3120.
Балевићи би требало да потичу од Балевића из Братножића. У Братоножићима, Балевићи представљају групу родова (различитих презимена, презиме Балевић не постоји) чији је заједнички предак био Бало/Баље. Према Ердељановићу, ово је највећа од четири групе Братових потомака.
С обзиром на резултате неких Братоножића, а нарочито једне породице из групе Баљевића која је остала на матичној територији, очекивао сам другу хаплогрупу за Балевића из Шекулара. Међутим, тестирани поседује модални Динарик Север хаплотип.
Са Џамићима из Александровачке жупе могао би бити повезан. Они такође славе Никољдан, а требало би да су један од већих и старијих родова у Жупи. За себе кажу да су пореклом из Метохије. Имају пуно поклапање са Балевићем, али тестирани су на само 17 маркера.
Оно што је још занимљивије, јесте да Балевић има практично исти хаплотип као поједини Љешњани-Војинићи, на пример Божовић из Брђана код Горњег Милановца. Са њима се разликује само на једном маркеру од 23 упоредива (DYS385).
Тестирани Балевић је још једна потврда да је Шекулар био својеврсни збјег, али и миграциона станица за исељавања према Метохији, другим дјеловима данашње Централне Србије, а и шире... Некад се говорило: "Убићу те, побјећи ћу у Шекулар и објесити пушку о клин."
-
95. Гарић, Никољдан, Кољане, Врлика
Припада хаплогрупи N2-P189.2>Y7310>FGC28435. Поседује повишену вредност 20 на DYS570 коју дели са Тешмановићем из Јасенице код Зворника и Мисимовићем из Јабланице код Градишке као и повишених 25 на DYS481, а ову вредност дели са више тестираних N2 појединаца на пројекту.
Тестирани није оставио податке о даљем пореклу, а у тексту о Кољанима на порталу сам нашао податак да су у овом селу Гарићи присутни од 18. века.
Могли би бити повезани са N2 родовима који славе Никољдан, на потезу Шипово-Купрес-Ливно. Од тих родова највећу шансу бих дао Арнаутима из Губера код Ливна.
Надам се да ће тестирани одрадити још неки додатни тест, нпр. DYS464, код УСЕГ. https://www.yseq.net/product_info.php?products_id=53 (https://www.yseq.net/product_info.php?products_id=53)
-
128. Трифковић, Јовањдан, Бијељина
Припада хаплогрупи N2-P189.2>Y7310>FGC28435. Поседује повишену вредност 15 на маркеру DYS19 коју дели са Тешмановићем из Јасенице код Зворника као и са једним тестираним са Херцеговачког подухвата који је пореклом из Брљева код Плужина (са њим има потпуно поклапање на тестираних 23 маркера) и са тестираним из САНУ истраживања који је пореклом из Очага код Богатића.
Тестирани није оставио никакве податке о даљем пореклу, а као место порекла је уписао град Бијељину. Можда би наш Аца знао нешто више да каже о Трифковићевом пореклу.
Тестираном би ваљало да због тога што са Тешмановићем дели повишене вредности 15 на маркеру DYS19, те географске близине и исте славе, провери Y89317 код УСЕГ. https://www.yseq.net/product_info.php?currency=USD&products_id=108214 (https://www.yseq.net/product_info.php?currency=USD&products_id=108214)
-
50. Нешић, Митровдан, Данковиће, Куршумлија, E-V13>Z5018>Z16661>BY165837
Припада роду Куча. Хаплотип тестираног одступа од модалног хаплотипа овог рода са вредностима маркера DYS389ii=30, DYS576=18 и DYS533=13. Свака од поменутих вредности маркера се јавља код још по пар тестираних припадника овог рода.
Тестирани је навео да је старо презиме Нешића је Коматина, а за то братство је такође утврђено да припада роду Куча.
-
78. Марковић, Петковдан, Мало Орашје, Смедерево, E-V13>Z5017>Z16988>BY155704>Z13591
Припада роду Бјелопавлића. Хаплотип тестираног је истоветан модалном хаплотипу овог рода.
Према предању Марковићи потичу са Косова.
-
109. Витас, Јовањдан, Белегиш, Стара Пазова, E-V13>Z5018>S2972>Y128213
Припада генетичком роду А из табеле СДНКП у оквиру кога има неколико поклапања на 22 од 23 маркера. Већина братстава која припадају овом роду слави управо Јовањдан, а род је доста широко географски распрострањен с тим што је највише тестираних из Босне.
Тестирани је у упитнику навео за своју породицу да потиче из Карловца, а да су даљим пореклом од Витаса из Почитеља код Госпића. Међутим, за Витасе из тог места је утврђено да припадају грани R1a-YP371, тако да очигледно постоји више разнородних братстава са овим презименом.
-
Драго ми је што имамо тестиране из источног Срема, који је у великој мери насељен крајем 18. века становништвом из Лике и Кордуна.
Овај резултат се не поклапа са Витасом из Почитеља, можда је прижењивање било у питању?
-
105. Ћурчић, Никољдан, Вребац, Госпић
Припада хаплогрупи G2a-L497>Y128028.
Од раније тестираног Ћурчића из Подума код Оточца има 1 разлику на 23 упоредива маркера (576). Пуна поклапања на 23 упоредива маркера има са Бојанићем који слави Никољдан из Воћина у Славонији (раније порекло из Старог Влаха) и Драгићем који слави Јовањдан из Блиње код Петриње.
По предању које је у упитнику навео тестирани, Ћурчићи су у тај део Лике досељени из Шкаре код Оточца након ослобођења од Турака. Шкаре су суседно село Подуму одакле је раније тестирани Ћурчић. У Врепцу је 1712. пописано 13 (или 21?) Ћурчића у 4 куће, док су на северу Лике Ћурчићи потврђени у другој половини 17. века.
Према попису из 1712. године су биле две куће. Једна је у самом Врепцу, а друга је у Завођу Вребачком. Према попису из 1915. године, у Врепцу су биле 4 куће, а у Завођу 9. Тестирани је из Врепца. У међувремену је рекао да је врло могуће да су из Подума дошли. Шта нам говори то да има пуна поклапања са ова два друга презимена?
Јел се препоручује још неко тестирање?
-
Према попису из 1712. године су биле две куће.
Моја грешка. Очигледно сам лоше протумачио оно што је Павичић записао - ''Ćurčići 13, 21; 4 k.''. Мислио сам да се 4 односи на број кућа.
Шта нам говори то да има пуна поклапања са ова два друга презимена?
Јел се препоручује још неко тестирање?
У принципу, највећи део наших Y128028 има мање-више истоветне хаплотипове на 23 маркера, док су специфичне вредности на споромутирајућим маркерима присутне код ближе повезаних појединаца, као и код оних који нпр. припадају родовима познатим у литератури (рецимо, поједини Херцеговци). У тим случајевима се због таквих вредности у ''комбинацији'' са славом, предањима и географијом са већом сигурношћу може рећи да су тестирани повезани.
У случају Ћурчића, ова два потпуна поклапања не говоре пуно о даљем пореклу. Рецимо, са Бојанићем из Воћина који такође слави Никољдан има потпуно поклапање на 23 маркера, док Бојанић који представља потомка исељеника из мог братства из Старог Влаха (крај 18. или почетак 19. века) са мном има разлику на 439. Тај 439 који је код мене повећан може да представља евентуалну везу са једним старохерцеговачким братством (+ географска блискост и слава), иако се разликујемо на неким маркерима. С' друге стране, Драгић са Баније извесно има даље везе са осталим крајишницима који славе Јовањдан. Отишао сам мало ''ван теме'' о Ћурчићима, али ово наводим искључиво да бих приказао колико је без SNP потврде и неких баш специфичних вредности мало шта могуће рећи.
Што се тиче евентуално даљих тестирања, испод Y128028 су тренутно познате 2 гране и на обе је могуће обавити тестирање у YSeq-у. У питању су Y60799 (https://www.yseq.net/product_info.php?products_id=81123)(Маћешић и Радуловић који славе Игњатијевдан са Кордуна, Земуновићи - Корјенићи из Херцеговине и извесно још један род из требињског краја који слави Игњатијевдан) и BY195513 (https://www.yseq.net/product_info.php?products_id=108586&osCsid=83fd4a0d1dfc51864ed2a06d56e51f1e)(Бугарин из западне Бугарске и ја). Не могу да кажем којој је грани сигурније да припада. Да рецимо има 389II=30, велике шансе би биле да је Y60799+. Овако, могуће је и да припада некој трећој односно десетој подграни Y128028, с' обзиром да су нам за сада познате само две гране због свега три (ускоро ће стићи још један Бугарин) дубока теста.
-
Било је у Крајини изгледа Сурли и са славом Лазаревдан, иако их нема у оном шематизму из 1882. Могуће да су они E-V13, будући да имамо једне Мандиће из Лике са овом славом, који припадају истој хаплогрупи.
https://www.poreklo.rs/2012/04/24/prezimena-selo-krnjeu%C5%A1a-bosanski-petrovac/?fbclid=IwAR1yzIE8t7GPRSnxCJPsoNnuMURs3LJMC-7NG3e3Kwc-BzDPH9TdAAUGrl0
Био ми је сумњив овај податак, па сам погледао Рађеновића (оригинални рад). Овде се поткрала грешка, Херцези су из Дабашнице и славе Лазаревдан. За Сурле из Крњеуше се каже следеће:
"Сурле доселили су такође 1879. из Глогова код Грачаца те се и они настанили у Раковици. Има их 6 кућа. Славе Св. Николу."
Дакле, нема Сурли са славом Лазаревдан. Од ове гране из Крњеуше и води порекло тестирани. Њихов миграциони пут био је: Лика (Глогово) - Крњеуша - Србија (Банат).
-
110. Даниловић, Прњавор Велики (заселак Торине), Добој, Јовањдан, E-V13>Z1057
Нема ближих поклапања на пројекту. Хаплотип тестираног поседује карактеристичне вредности маркера DYS19=14, DYS481=23 и DYS549=14.
Тестирани је у упитнику навео да према предању потичу од Даниловића од Мораче. Међутим, иако и Даниловићи из Мораче припадају истог хаплогрупи и такође славе Јовањдан, хаполотиви двојице тестираних се разликују на чак седам маркера, при чему је једна разлика за две вредности.
-
124. Вулин, Михољдан, Стричићи, Бања Лука, E-V13>Z5018>L241>Y142744
Припада доста разгранатом генетичком роду који је распрострањен широм Босанске Крајине. Најближа поклапања има са Ћуком из Доњих Врбљана код Рибника (22/23) и Јагузом из Шипова (21/23). Ћук слави Никољдан, док Јагуз слави Михољдан, као и Вулин.
О Пореклу Вулина имамо кратак прилог на порталу Порекла:
https://www.poreklo.rs/2012/02/15/poreklo-prezimena-vulin/
Од овог братства би требало да је и Александар Вулин - велики поштовалац Че Геваре и некадашњи истакнути члан ЈУЛ-а, а данас председник Покрета социјалиста и министар одбране Републике Србије.
(https://i.imgur.com/6N8Wu7l.jpg)
-
100 их је тренутно тестираних, па рекох да одрадим пресјек.
И2а је 27% (ПХ908 је 17%, остатак 10%)
Е је 16%.
Р1а је 15%.
Р1б и И1 су 8%.
Бањани и Ј2а су по 6%.
Ј2б1 и Г2а су по 4%.
Ј1 је 3%.
Ј2б-М205 и Г1 су по 2%.
И-М223 је 1%.
-
124. Вулин, Михољдан, Стричићи, Бања Лука, E-V13>Z5018>L241>Y142744
Припада доста разгранатом генетичком роду који је распрострањен широм Босанске Крајине. Најближа поклапања има са Ћуком из Доњих Врбљана код Рибника (22/23) и Јагузом из Шипова (21/23). Ћук слави Никољдан, док Јагуз слави Михољдан, као и Вулин.
О Пореклу Вулина имамо кратак прилог на порталу Порекла:
https://www.poreklo.rs/2012/02/15/poreklo-prezimena-vulin/
Од овог братства би требало да је и Александар Вулин - велики поштовалац Че Геваре и некадашњи истакнути члан ЈУЛ-а, а данас председник Покрета социјалиста и министар одбране Републике Србије.
(https://i.imgur.com/6N8Wu7l.jpg)
Како стоји са Ћопићем из Лике? Дакле костур крајишких Михољштака ће ипак чинити E-V13>L241. Да подсетимо, Карановић њих сврстава у староседеоце, тј. досељенике са Змијања.
Поред овог, имамо још један разгранати генетички род L241 у Крајини. У питању су слављеници Св. Јована, Мајсторовићи-Ћулибрци. У сваком случају, E-L241 код Крајишника значајно заступљена.
-
100 их је тренутно тестираних, па рекох да одрадим пресјек.
И2а је 27% (ПХ908 је 17%, остатак 10%)
Е је 16%.
Р1а је 15%.
Р1б и И1 су 8%.
Бањани и Ј2а су по 6%.
Ј2б1 и Г2а су по 4%.
Ј1 је 3%.
Ј2б-М205 и Г1 су по 2%.
И-М223 је 1%.
Близу је крај, најбоље тада одрадити. Али да те исправим само. Нема две J2b1. Једна је J2b1-M205, друга је J2b2-M241. Вероватно си хтео да напишеш да је M241 2%, a M205 4%. :)
-
127. Ромић, Црна Долина, Приједор, Никољдан, E-V13>Z5017>CTS9320>PH1173
Најближе поклапање има са Гугом из Вршца који слави Петковдан (21/23). Поседује карактеристичне вредности маркера DYS385a=17 и DYS576=20.
Тестирани је навео да Ромићи према предању потичу из Северне Далмације. Један Ромић из Црне Долине је оставио коментар у коме је навео основне податке о братству:
https://www.poreklo.rs/2012/03/10/poreklo-prezimena-romic/comment-page-2/#comment-144689
-
Како стоји са Ћопићем из Лике? Дакле костур крајишких Михољштака ће ипак чинити E-V13>L241. Да подсетимо, Карановић њих сврстава у староседеоце, тј. досељенике са Змијања.
Од Ћопића се разликује на три маркера, али врло је могуће да је цела та крајишка група братстава заиста заједничког порекла.
-
Водите рачуна да у тој екипи карактеристичну вриједност 448=18 дијеле Ћопић, Вулин и Ћук.
-
Близу је крај, најбоље тада одрадити. Али да те исправим само. Нема две J2b1. Једна је J2b1-M205, друга је J2b2-M241. Вероватно си хтео да напишеш да је M241 2%, a M205 4%. :)
Да, збуних се, нисам добро погледао у овај папир. :)
Кричи су на 4%, а М241 на 2%.
-
Статистика је као бикини.... даље знаш.Упад ми у очи два моја рођака(сад потврђено) су тестирана и објављен резултат у првих сто, како онда 1% (И1)?
-
одисеј извини, невиђех спојен резултат I1 и R1b >:(
-
114. Сарић, Никољдан, Мештревац, Фоча, J2b-M205>Y22059
Овај крај није обрађен у етнографској литератури. Сарићи се одлично поклапају са осталим породицама из рода Б (Кричи). Имају велики број поклапања међу Крајишницима који славе Никољдан (Кричке Сурле, Радаковићи), на простору Затарја, а блиски су им веома и Тодовићи из Фоче, који такође славе Никољдан. Интересантно да у том крају припадници J2b-M205>Y22059, поред Ђурђевдана, често славе и Никољдан, док у Затарју махом славе Ђурђевдан (Аранђеловдан Ћировићи и огранци).
Сарић има нетипичну вредност на маркеру 448 (18). И 385b му је 19, али и поред тога сигурно је ближи групи из рода Б (458=15, 576=19).
Код Срба из Горњег Подриња (Фоча, Чајниче, Горажде, Рогатица и Вишеград), хаплогрупа J2b-M205>Y22059 тренутно износи 16,7%.
Фоча се налази на крајњем западу некадашње кричке територије (на запад до Јелеча и Сутјеске код Фоче, а на исток до данашње вароши Колашина). Предање каже, да су Кричи имали вароши у Пљевљима и Фочи и да им је седиште највеће власти било у Пљевљима, па ови проценти не чуде.
Заврш је темељно обрадио Миленко Мишо Тодовић. О овим Сарићима је забележио следеће:
Сарићи из Мештревца и Челебића не знају одакле су и када њихови преци дошли у Мештревац. У Крњој Јели постоји топоним Сарића врело, што упућује да су вјероватно некада тамо живјели. У народу постоји памћење да је дјевојка Милетића (Павија) почетком 20. вијека побјегла са своје свадбе у Крњој Јели за младића Мијата Сарића у кога се била заљубила, а он је радио код Јевтовића у комшилуку. Од Павије (Вучкове) Милетић су Сарићи у Мештревцу, гдје су се заљубљени младенци населили. С обзиром да ни Милетићи нијесу сигурни одакле су дошли, осим да упућују на црногорско поријекло, може се узети за разматрање да их има у Смири, засеоку прекобрдском у Морачи, одакле су исељавали, али их тамо не повезују са Заврши.
-
49. Чубрило, Лучиндан, Пркоси, Босански Петровац, J2b-M241>PH1602
Од претходно тестираног Чубриле из истог места, разликује се на два маркера (458 и 635).
Коментар поводом првог резултата, током акције за Светски днк дан 2019:
Чубрило, Лучиндан, Пркоси, Босански Петровац, J2b-M241>PH1602
Још један битан резултат за решавање генетске слике Крајине. Чубриле су део рода који у Крајини слави Св. Луку и за који се верује да је пореклом из Никшића у Старој Херцеговини. Тренутно у оквиру породица које славе ову славу, у Крајини, имамо неколико битних родова I2-PH908, али и већи број родова J2b-PH1602. Миграциони правац ишао је преко Змијања и/или Северне Далмације.
Према литератури, овом роду припадају: Вукмирице, Опачићи, Шевићи, Чубриле, Чавке, Кљајићи, Бандићи, Билбије, Мићићи, Кошутићи и Драшковићи. Конкретно Чубрила је било 22 куће у Средњем Поуњу почетком 20. века (Милан Карановић, 1925).
Вукмирице и Опачићи из Северне Далмације припадају I2-PH908, док су Шевићи, Чубриле и Опачићи из Босанске Крајине J2b-M241>PH1602. Осим код њих, поменуте хаплогрупе се јављају код још неких породица из Крајине које славе Лучиндан, али нису на горњем списку.
Матица овог крајишког рода заиста може бити на простору Старе Херцеговине, с обзиром да постоји блиско поклапање са Ожеговићима из Кута крај Херцег Новог.
Моји Дукићи су се ородили и са једним Чубрилама из Брувна. Дедина сестра се удала за Чубрила. Памтим их као храбре и стамените људе
лево, Чубрило, Брувно (J2b-M241), у средини и десно Дукићи, Томингај (I2-PH908)
(https://i.postimg.cc/3xR6dc3W/image.png)
-
124. Вулин, Михољдан, Стричићи, Бања Лука, E-V13>Z5018>L241>Y142744
Од овог братства би требало да је и Александар Вулин - велики поштовалац Че Геваре и некадашњи истакнути члан ЈУЛ-а, а данас председник Покрета социјалиста и министар одбране Републике Србије.
(https://i.imgur.com/6N8Wu7l.jpg)
;D ;D ;D
-
124. Вулин, Михољдан, Стричићи, Бања Лука, E-V13>Z5018>L241>Y142744
Припада доста разгранатом генетичком роду који је распрострањен широм Босанске Крајине. Најближа поклапања има са Ћуком из Доњих Врбљана код Рибника (22/23) и Јагузом из Шипова (21/23). Ћук слави Никољдан, док Јагуз слави Михољдан, као и Вулин.
Од овог братства би требало да је и Александар Вулин - велики поштовалац Че Геваре и некадашњи истакнути члан ЈУЛ-а, а данас председник Покрета социјалиста и министар одбране Републике Србије.
(https://i.imgur.com/6N8Wu7l.jpg)
Оно кад се у секунди вратиш коренима:
https://www.youtube.com/v/vF5jBL7T8mA
-
120. Станисављевић, Јовањдан, Добановци, Сурчин
Припада хаплогрупи R1a. Дубља подграна не може се са сигурношћу утврдити, мада треба поменути да Невген даје скоро 50% вероватноће за припадност "скандинавској" грани Z284. Од неких карактеристичних вредности могу се издвојити DYS389=14-31, DYS481=22 и DYS549=11, мада су оне далеко од уникатних. На 23 упоредива маркера најближа поклапања има са Лазовићем из Корита код Бијелог Поља (слава Јовањдан) и Вучковићем из Вртишта код Ниша (слава Аранђеловдан), од обојице се разликује на 2 маркера. На 3 од 23 маркера разликује се од Пешића из Јовца код Владичиног Хана (слава Аранђеловдан). Нисам пронашао никакве детаљније податке о Станисављевићима из Добановаца, па ако неко има више информација нека напише.
-
Било је у Крајини изгледа Сурли и са славом Лазаревдан, иако их нема у оном шематизму из 1882. Могуће да су они E-V13, будући да имамо једне Мандиће из Лике са овом славом, који припадају истој хаплогрупи.
https://www.poreklo.rs/2012/04/24/prezimena-selo-krnjeu%C5%A1a-bosanski-petrovac/?fbclid=IwAR1yzIE8t7GPRSnxCJPsoNnuMURs3LJMC-7NG3e3Kwc-BzDPH9TdAAUGrl0
Село Врточе - Босански Петровац
Сурла — пет кућа на Главици, једна у Очигријама. Славе Никољдан. Населили 1880. г. из Глогова, среза грачачког, у Лици. (Рађеновић)
-
109. Витас, Јовањдан, Белегиш, Стара Пазова, E-V13>Z5018>S2972>Y128213
Припада генетичком роду А из табеле СДНКП у оквиру кога има неколико поклапања на 22 од 23 маркера. Већина братстава која припадају овом роду слави управо Јовањдан, а род је доста широко географски распрострањен с тим што је највише тестираних из Босне.
Тестирани је у упитнику навео за своју породицу да потиче из Карловца, а да су даљим пореклом од Витаса из Почитеља код Госпића. Међутим, за Витасе из тог места је утврђено да припадају грани R1a-YP371, тако да очигледно постоји више разнородних братстава са овим презименом.
Врло вјероватно да ови Витаси воде поријекло са Врлике.
-
Врло вјероватно да ови Витаси воде поријекло са Врлике.
Који су ти Витаси? Имамо двојицу тестираних из Лике (Почитељ) и једног тестираног из околине Бенковца (Бргуд). Сви славе Јовањдан и припадају R1a-Z280.
-
67. Белоица, Никољдан, Буковица, Рожаје
Припада хаплогрупи G1b-L830.
У односу на Белоицу тестираног у овој акцији разликује се на DYS635, док се од првог тестираног Белоице разликује на DYS456.
79. Белоица, Никољдан, Буковица, Рожаје
Припада хаплогрупи G1b-L830.
У односу на претходно тестираног Белоицу из истог села има 2 маркера разлике на 23 упоредива (456 и 635). Са тестираним муслиманом Качаром из Новог Пазара који потичу од Белоица има потпуно поклапање на 12 маркера. Овај род је потврђен као L830+ SNP тестом другог Качара са Бошњачког ДНК пројекта.
Ово је о Белоицама записао Милосав Лутовац у књизи ''Рожаје и Штавица''.
Најстарије становништво Буковце су Белојице (45к.) (с. Никољдан). Родом су Балевићи из Братоножића, али се рођакају и са Кучима. Пре но што се доселио у Буковицу, пре 220 година, њихов предак је био у Брестовику код Пећи. Тамо је ''пао на крв'' и доселио се у Балотиће (Рожаје). Из Балотића је прешао Белобрк са синовима и синовцима у Качаре (крај у Буковици). Ту су нашли у напуштеном насељу кацу и у њој мечиће. Пошто им се један рођак ''потурчио'' остали су се настанили у Вртачама (крај у Буковици) и одатле се размножавањем ширили по данашњем селу. За време Карађорђевог устанка побегли су у Србију Мато, Стефан, Павле и Бошко. Отуда су се вратили кад су Турци поново завладали Србијом. У Србији је остао само Павле који је тамо био ожењен; од њега су Павловићи у Каони (околина Чачка). Качари (Ибрахимовићи) (6к.) такође су Белојице који су примили ислам пре шест појасева.
После 1878. године, пошто се неколико кућа Белојица иселило у Србију, на њихова места су аге населиле у Разољима муџахире из црногорског Колашина.
-
76. Илић, Никољдан, Лозовик, Велика Плана
Припада хаплогрупи I1-Z58, а требало би да припада и њеној балканској подграни FGC66544. Нема потпуних поклапања, а најближи су му Тодоровић из Друговца и Панић из Репе код Подујева, од којих се разликује на 2 од 23 упоредива маркера. Нешто удаљенији му је Радосављевић из Глибовца који такође слави Никољдан (разликују се на 4 од 23 упоредива маркера).
Боривоје Дробњаковић помиње само једне Илиће у Лозовику:
Рутоњска фамилија (Илићи, Тодоровићи, Станковићи) 54 к. Слава: Св. Никола. Чукундеда дошао од Косова. Један му брат остао око Сталаћа.
Међутим, имајући у виду да су презиме и слава веома чести, као и да је Лозовик једно од највећих села у Србији, ваљало би да тестирани потврди да је од Рутоњске фамилије (или да наведе уколико има податак да је од неке друге фамилије).
-
76. Илић, Никољдан, Лозовик, Велика Плана
Припада хаплогрупи I1-Z58, а требало би да припада и њеној балканској подграни FGC66544. Нема потпуних поклапања, а најближи су му Тодоровић из Друговца и Панић из Репе код Подујева, од којих се разликује на 2 од 23 упоредива маркера. Нешто удаљенији му је Радосављевић из Глибовца који такође слави Никољдан (разликују се на 4 од 23 упоредива маркера).
Боривоје Дробњаковић помиње само једне Илиће у Лозовику:Међутим, имајући у виду да су презиме и слава веома чести, као и да је Лозовик једно од највећих села у Србији, ваљало би да тестирани потврди да је од Рутоњске фамилије (или да наведе уколико има податак да је од неке друге фамилије).
Можда су у некој вези са Силијанима (велики род из тог краја)
Силијани (Миленковићи, Лазаревићи, Недељковићи, Стевановићи, Николићи, Јанковићи, Маторкићи, Димитријевићи, Костандиновићи, Љубичићи, Симчићи, Новковићи, Миросављевићи, Дражићи, Ивановићи, Радосављевићи, Степановићи (230 дом., св. Никола), Станују у крају који се по њима зове Силијански Крај, а има их доста одсељених на имања у Дрење. Преци Силијан и Милијан, браћа, побегли су од Турака из Старе Србије, дошли у Јездине (општина Чачак) где не остану дуго већ крену даље и дођу у Баташево (општина Младеновац), Силијан се ожени и пређу у Азању. Ту му се удави једно дете због тога са братом пређе у Кусадак. Од другог брата Милијана су: Милијани (Маркићевићи (12 дом., св. Никола). Куће су им у близини цркве Пиносаве. Причају да се Силијану и Милијану било досадило путовати и зарекну се да се задрже овде, где им једна куса крава рикне. Ово се десило у старом Селишту и они се ту настане.
Од њих имамо тестиране Дражиће (Никољдан, Кусадак) на 23andMe - I1-Z58
-
10. Радета, Стевањдан, Велики Губер, Ливно
Припада хаплогрупи I1-M227, односно њеној српској подрграни BY169301. Нема никакве сумње да су му најближи тестирани који такође славе Стевањдан: Драче (двојица тестираних) из околине Бенковца, од којих се разликује на 2 од 23 упоредива маркера, као и Ђурић из Губина код Ливна, од кога се разликује на 3 од 23 упоредива маркера (једна од ових разлика је двострука).
За Радете у Великом Губеру сам успео да пронађем следеће:
РАДЕТЕ - Славе Светог Првомученика и Архиђакона Стефана. Према усменом предању Радете су дошле из Црне Горе из околине Андријевице. По предању, дошао је отац са 4 сина а након једне јаке ливањске зиме један син се вратио у Црну Гору а три су остала. Према подацима Радете су најпре један краћи период били у Забришћу (око 20 година) а након тога су се преселили у Држанлије и држали посјед код бегова 99 година. Како је по прописима Турске у то време било да кмет који држи посјед 100 година тај посјед добио је у свом власништву, да се то не би десило бег Фирдус им је наредио да се преселе у Губер што су они и учинили. У Губер смо дошли у исто време кад и Станићи. Према причи Миће Радете и у Забришћу постији српско гробље - гдје су сахрањиване и Радете, јер је он приликом пошумљавања земљишта изнад Забришћа наишао на старо гробље које је било необиљежено а терен је био прекопан и преоран за пошумљавање. Такође, на карти Црне Горе на сјевероистоку постоји село које се зове Радетино али су садашњи становници Албанци.
-
Хаплогрупа I1 тренутно у Шумадији (узорак 354) чак 13%.
-
Можда су у некој вези са Силијанима (велики род из тог краја)
Вероватно је тако јер су сва ова села (Кусадак, Глибовац, Друговац и Лозовик) релативно близу.
-
Вероватно је тако јер су сва ова села (Кусадак, Глибовац, Друговац и Лозовик) релативно близу.
А и ово Илићево поклапање у околини Подујева би се добро преклопило са предањем које поседују Силијани (Стара Србија).
-
74. Зељковић, Ђурђевдан, Доњи Бараћи, Мркоњић Град
Припада хаплогрупи I1-Z63, односно њеној грани PH220. Блиски су му тестирани који такође славе Ђурђевдан: Миличић из Подосоја (Шипово) и Ђукић из Ђукића (Шипово), од којих се разликује на 2 од 23 упоредива маркера и Лекић из Шеховаца (Мркоњић Град), од кога се разликује на 3 од 23 упоредива маркера.
О пореклу Зељковића је више речи било на овој теми: https://forum.poreklo.rs/index.php?topic=5186.0;nowap
-
64. Милосављевић, Трифуњдан, Свилајнац
Припада хаплогрупи R1a-Z280>YP4278. Милосављевић је несумњиво повезан са Милојевићем из Кушиљева код Свилајнца, разликују се на једном маркеру од 23 упоредивих и славу исту славу.
Тестирани није оставио никакве податке о даљем пореклу. По литератури, једини род који слави Трифуњдан у Кушиљеву из ког је Милојевић су Андрејевци:
Андрејевци (12 к., Св. Трифун). Досељени су из села Топонице код Ниша.
https://www.poreklo.rs/2012/07/22/poreklo-prezimena-selo-ku%C5%A1iljevo-svilajnac/
Поштовани, постоји ли могућност да ме спојите са господином Милосављевићем? Био бих Вам веома захвалан.
-
74. Зељковић, Ђурђевдан, Доњи Бараћи, Мркоњић Град
Припада хаплогрупи I1-Z63, односно њеној грани PH220. Блиски су му тестирани који такође славе Ђурђевдан: Миличић из Подосоја (Шипово) и Ђукић из Ђукића (Шипово), од којих се разликује на 2 од 23 упоредива маркера и Лекић из Шеховаца (Мркоњић Град), од кога се разликује на 3 од 23 упоредива маркера.
О пореклу Зељковића је више речи било на овој теми: https://forum.poreklo.rs/index.php?topic=5186.0;nowap
Поздрав,
Занима ме зашто је наведено да је подграна групе I1-Z63 PH220, када у табели СДНКП стоји да је то Y-13946?
Такође сам проверио на другим местима, нигде се не појављује PH220.
Срдачан поздрав
-
Da li moze neko od vas iz Srpskog DNK projekta da mi kaze da li imam i kakva poklapanja sa drugim ljudima koji su R1a-Z280-Y2608? Moji rezultati su pod imenom: Blazic, Stevanjdan, Medjuluzje, Mladenovac. Posto je bio DNK mesec, sanse za neko poklapanje su vece, pa rekoh da pitam. Takodje, voleo bih i da mi kazete i od prethodno testiranih sa kim imam i kolika poklapanja, odnosno razlike. Mozete da napisete i ovde na temi, a mozete i da mi posaljete u poruci ili mejlu. Svejedno mi je.
-
Da li moze neko od vas iz Srpskog DNK projekta da mi kaze da li imam i kakva poklapanja sa drugim ljudima koji su R1a-Z280-Y2608? Moji rezultati su pod imenom: Blazic, Stevanjdan, Medjuluzje, Mladenovac. Posto je bio DNK mesec, sanse za neko poklapanje su vece, pa rekoh da pitam. Takodje, voleo bih i da mi kazete i od prethodno testiranih sa kim imam i kolika poklapanja, odnosno razlike. Mozete da napisete i ovde na temi, a mozete i da mi posaljete u poruci ili mejlu. Svejedno mi je.
Поздрав "рођаче"! Ево могу да те упореде са мном и мојим резултатима ја сам:
R1a>M459>M198>M417>Z645>Z283>Z282>Z280>CTS1211>Y35>CTS3402>Y2613>Y2609>Y2608
-
Da li moze neko od vas iz Srpskog DNK projekta da mi kaze da li imam i kakva poklapanja sa drugim ljudima koji su R1a-Z280-Y2608? Moji rezultati su pod imenom: Blazic, Stevanjdan, Medjuluzje, Mladenovac. Posto je bio DNK mesec, sanse za neko poklapanje su vece, pa rekoh da pitam. Takodje, voleo bih i da mi kazete i od prethodno testiranih sa kim imam i kolika poklapanja, odnosno razlike. Mozete da napisete i ovde na temi, a mozete i da mi posaljete u poruci ili mejlu. Svejedno mi je.
Од резултата са тренутног Српског ДНК месеца само се за тестираног Цара из Карловца може рећи да припада вашој грани. Исто тако, написано је са ким има најближа поклапања али ви не спадате у поменуте. Са вама се разликује на 6 од 23 упоредива маркера.
-
95. Гарић, Никољдан, Кољане, Врлика
Припада хаплогрупи N2-P189.2>Y7310>FT182494. Поседује повишену вредност 20 на DYS570 коју дели са Тешмановићем из Јасенице код Зворника и Мисимовићем из Јабланице код Градишке као и повишених 25 на DYS481, а ову вредност дели са више тестираних N2 појединаца на пројекту.
Тестирани није оставио податке о даљем пореклу, а у тексту о Кољанима на порталу сам нашао податак да су у овом селу Гарићи присутни од 18. века.
Могли би бити повезани са N2 родовима који славе Никољдан, на потезу Шипово-Купрес-Ливно. Од тих родова највећу шансу бих дао Арнаутима из Губера код Ливна.
Надам се да ће тестирани одрадити још неки додатни тест, нпр. DYS464, код УСЕГ. https://www.yseq.net/product_info.php?products_id=53 (https://www.yseq.net/product_info.php?products_id=53)
Тренутно најобимније историографско дјело о српском становништву Цетинске крајине аутора Б. Симић - Ф. Шкиљан (http://casopis.skd-prosvjeta.hr/kucna-biblija-za-cetinske-srbe/), 2017., доноси нам, засигурно, више података (https://www.researchgate.net/publication/334473414_Bozidar_Simic_Filip_Skiljan_Srbi_u_Cetinskoj_krajini) о настанку и насељавању села Кољана (Раштела (https://www.srpskadijaspora.info/poreklo-srpskih-porodica-i-prezimena-9/) ?) као и његових становника, а међу којима су и припадници породице тестираног Гарића.
Поетски детаљ у будућем истраживању дубљег поријекла породице Гарић можда можемо пронаћи из десетерца Боже Домњака (https://www.enciklopedija.hr/natuknica.aspx?id=15878) забиљеженог у пјесмарици Стјепана Грчића (http://hbl.lzmk.hr/clanak.aspx?id=7535), Sinjske narodne pjesme i pričanja, 26-27, 1920., у почетку пјесме Женидба Луке Барјактара.
Otkada je postala Krajina,
Lipša nije uzresla Vlahina,
Što je Mara Garić Kapetana!
Jer dok se je Zlato porodilo,
Babo ju je dao na dojilje.
Dojilo je dvan'est dojilica,
Dojilo je dvan'est godinica;
Umivalo dvan'est umivalja,
Umivalo dvan'est godinica;
Грчићева пјесмарица није добро прошла критику (М. П. ?) (https://books.google.rs/books?id=00I0AAAAIAAJ&pg=RA2-PA242&lpg=RA2-PA242&dq=Sinjske+narodne+pjesme+i+pri%C4%8Danja&source=bl&ots=OY8NncxJbg&sig=ACfU3U21hJvzPFtOUd2pVHJxxIwz_RLoSA&hl=hr&sa=X&ved=2ahUKEwin1NXtj9XsAhVDrosKHUjjBgg4ChDoATAQegQIBxAC#v=onepage&q=Sinjske%20narodne%20pjesme%20i%20pri%C4%8Danja&f=false) Библиографије (1914-1922 (1923).) Јужнословенског филолога, Књ. III, 1922-1923, 242, "Збирка нема вредности, јер је скупљач произвољно мењао и дотеривао текст народног певача.", међутим ваља додати и односну Грчићеву биљешку о Гарићима Кољана као мотив тестираном за евентуално проучавање историјске личности Гарић Капетана?
"Junaci, koji se spominju u pjesmi, samo obnašaju razne im odregjene uloge, pa zato je svejedno, da li se na pr. Garići imaju tako nazivati (kako je jednom guslar rekao), ili je njihovo ime Gaići (tako je pjevač rekao drugi put). Historički su Garići iz Koljana, a Gaići iz Otišića. Ispod Garića su Gutići, - kojima kako pjevač veli - Garići nijesu dali mira, dok ih nijesu pokrstili."
-
Од резултата са тренутног Српског ДНК месеца само се за тестираног Цара из Карловца може рећи да припада вашој грани. Исто тако, написано је са ким има најближа поклапања али ви не спадате у поменуте. Са вама се разликује на 6 од 23 упоредива маркера.
Hvala. Sta je tacno grana, da li ovo Y2608? Nasao sam puno ljudi u tabeli sa ovom oznakom. Da li mi je on trenutno najblizi od svih ikada testiranih (od pocetka Porekla)? Koja je procena za vreme rodjenja prvog zajednickog pretka sa njim? Posto je on iz Karlovca, a predanje za moje pretke kazu da su dosli iz Decana, da li to moze da znaci da su njegovi preci iz Metohije otisli na zapad u 15-16. veku? Video sam i te koji su mu bliski, da li to znaci da su oni meni dalji nego on, odnosno imam 7 ili vise razlika sa njima?
-
Hvala. Sta je tacno grana, da li ovo Y2608? Nasao sam puno ljudi u tabeli sa ovom oznakom. Da li mi je on trenutno najblizi od svih ikada testiranih (od pocetka Porekla)? Koja je procena za vreme rodjenja prvog zajednickog pretka sa njim? Posto je on iz Karlovca, a predanje za moje pretke kazu da su dosli iz Decana, da li to moze da znaci da su njegovi preci iz Metohije otisli na zapad u 15-16. veku? Video sam i te koji su mu bliski, da li to znaci da su oni meni dalji nego on, odnosno imam 7 ili vise razlika sa njima?
Блажићу,
Ниси први и ниси последњи који поставља таква питања. Зашто се боље не информишеш, све што те занима о
Генетичкој генеалогији и о тестирању y-хромозома имаш овде на овом форум, само је потребна твоја воља и интересовање... Са тестом од 23 маркера не можеш да утврдиш старост са неким до заједничког претка. Да би утврдио приближну старост са некога, непоходни су велики тестови на пример: BiG Y-700 или WGS или неки други и такви тестови коштају пар стотина долара или да радиш појединачна СНП тестирања.
Генетска блискост на основу стр. маркера, не зависи само од разлике у маркерима, ту има још нешто одлучујуће, а то су карактеристичне вредности - маркери и мутације које делимо са некима.
Твој резултат за сад не показује неку ближу блискост са другим хаплотиповима, ако хоћеш да сазнаш где се налазиш и на којој си позицији потребно је да радиш дубља тестирања, мој савет и препорука ти је да урадиш велики тест.
Заборави на то упоређивање на 23 маркера, јер у твојем случају је потпуно непоуздано, јер имаш усудио би се да кажем на неки начин специфичан хаплотип (можда и није) , а можда је само измутиран.. Само дубљим тестирањем можеш да добијеш одговор.
-
Блажићу,
Ниси први и ниси последњи који поставља таква питања. Зашто се боље не информишеш, све што те занима о
Генетичкој генеалогији и о тестирању y-хромозома имаш овде на овом форум, само је потребна твоја воља и интересовање... Са тестом од 23 маркера не можеш да утврдиш старост са неким до заједничког претка. Да би утврдио приближну старост са некога, непоходни су велики тестови на пример: BiG Y-700 или WGS или неки други и такви тестови коштају пар стотина долара или да радиш појединачна СНП тестирања.
Генетска блискост на основу стр. маркера, не зависи само од разлике у маркерима, ту има још нешто одлучујуће, а то су карактеристичне вредности - маркери и мутације које делимо са некима.
Твој резултат за сад не показује неку ближу блискост са другим хаплотиповима, ако хоћеш да сазнаш где се налазиш и на којој си позицији потребно је да радиш дубља тестирања, мој савет и препорука ти је да урадиш велики тест.
Заборави на то упоређивање на 23 маркера, јер у твојем случају је потпуно непоуздано, јер имаш усудио би се да кажем на неки начин специфичан хаплотип (можда и није) , а можда је само измутиран.. Само дубљим тестирањем можеш да добијеш одговор.
Koliko god se informisao, o ovakvim stvarima cu uvek morati da pitam nesto. Jedno su istorija i istrazivanje predaka, a sasvim drugo genealogija i ova testiranja. Uostalom, forumi i jesu mesta za diskutovanje i postavljanje pitanja.
Sto se tice vecih testova, voleo bih i njih da uradim, ali, barem zasada, nisam u mogucnosti.
U redu, hvala na analizi.
-
45. Радуловић, Ђурђевдан, Црвени Град, Трговиште
Припада хаплогрупи I2-PH908. Специфичан хаплотип без ближих поклапања на пројекту. Од специфичних вредности се издвајају 14 на 393, 23 на 390, 16 на 570 и 24 на 635.
У литератури о Радуловићима из Црвеног Града стоји:
-Радуловци су дошли „од Кочанско“. За овај род се каже да се тешко множи. Имају по једну породицу у суседној Црној Реци и Каравукову.
https://www.poreklo.rs/2017/01/05/poreklo-prezimena-selo-crveni-grad-trgoviste/
Ово предање наводи и тестирани.
-
25. Стојчевић, Стевањдан, Пелагићево
Припада хаплогрупи I2-PH908>Y52621, разгранатом роду А у табели нашег пројекта. Нема ни једно потпуно поклапање унутар овог рода.
Тестирани је у упитнику навео да су Стојчевићи дошли у Пелагићево из Лијевча поља, или са планине Љубић код Прњавора. С обзиром на сам резултат, ово друго предање делује реалније.
-
88. Веселиновић, Ђурђиц, Леча, Нови Пазар
Припада хаплогрупи I2-PH908, роду Д8 у табели нашег пројекта односно роду Коматовића. Нема потпуних поклапања унутар рода.
За Веселиновиће из Лече у литератури стоји:
-Коматовићи, Васиљевић, 1 кућа, Веселиновић, 1 кућа, Ђурђиц, су Кучи, прадед се доселио из Брњака у ибарском Колашину; имају одељаке у Осоју.
https://www.poreklo.rs/2017/12/16/poreklo-prezimena-selo-leca-novi-pazar/
Генетика је потврдила овај навод Петра Ж. Петровића да су Веселиновићи из Лече од Коматовића.
-
05. Јанковић, Никољдан, Парамун, Косјерић
Припада хаплогрупи I1-P109>FGC22045, роду Дробњака. Нема потпуних поклапања на пројекту, а по свему судећи му је најближи Деспотовић из Граба код Бијелог Поља, од кога се разликује на 1 маркеру од 23 упоредива. Са Деспотовићем поред славе, Јанковић дели и специфичне вредности попут 14-14 на 385 и 21 на 448.
За Јанковиће из Парамуна у литератури стоји:
–Гачовци, Гачовићи су потомци Ђорђија и Јанка, браће Гачова, осталог у Гачовини у Таору, одмах у непосредној близини насељени, толико су се намножили, да су у сталној сеоби и да непрекидно смишљају и да их много остаје на старим огњиштима. Гачовци су у Горњем Крају села, врло плодна, покретна, борбена породица и од њих су:
–Јанковићи и
–Ђорђевићи.
Има их 19 кућа, славе Никољдан.
https://www.poreklo.rs/2013/12/15/poreklo-prezimena-selo-paramun-kosjeric/
-
113. Лепосавић, Аранђеловдан, Коњухе, Андријевица
Припада хаплогрупи R1b, највероватније њеној грани U152>Z37, роду Морачана Богићеваца. Нема потпуних поклапања унутар рода.
Сам резултат је чудан, због тога што би Лепосавићи требали да буду од Мијомановића-Васојевића.
-
113. Лепосавић, Аранђеловдан, Коњухе, Андријевица
Припада хаплогрупи R1b, највероватније њеној грани U152>Z37, роду Морачана Богићеваца. Нема потпуних поклапања унутар рода.
Сам резултат је чудан, због тога што би Лепосавићи требали да буду од Мијомановића-Васојевића.
Која презимена из гране Ми(ј)омановића -Васојевића су до сада тестирана?
-
Која презимена из гране Ми(ј)омановића -Васојевића су до сада тестирана?
Лепосавићи су огранак Губеринића, али они још увек нису тестирани. До сада је од Мијомановића потврђено за Масловариће да су E-V13, док је за једно братство колонизовано у Дечане потврђено да припада роду Васојевића (резултат је из косовског истраживања, па још увек није јаван).
-
14. Биочанин, Ћириловдан, Брњица, Сјеница
Припада хаплогрупи I2>CTS10228>Y3120>Z17855>A16413>BY37213>A20030>Y135659, роду Љешњана Војинића.
У јуну ове године већ је тестиран један Биочанин из Брњице:
Биочанин, Ћириловдан, Брњица, Сјеница
Припада хаплогрупи I2>CTS10228>Y3120>Z17855>A16413>BY37213>A20030>Y135659, роду Љешњана Војинића.
Према предању, Биочани су дошли из околине Мојковца у првој половини 19. века, прво у Биоц, па отуда у Брњицу. Рођакају се са Јелићима из Црвског и Кокошића, који такође славе Ћириловдан.
Нема се шта посебно додати, хаплотип и крсна слава јасно упућују на род Љешњана. Једине специфичности су то што Биочанину није очитана вредност на DYS19, и једини у роду има повишену вредност на YGATAH4. Формално му је, по хаплотипу, најближи Раичевић из Стројинаца код Бруса.
И новотестираном Биочанину није очитана вредност на DYS19, односно пријављена је вредност "0", што значи да вероватно Биочани имају делецију на том месту.
-
98. Рендулић, Никољдан, Лучани
Припада хаплогрупи I2>CTS10228>Y3120.
Тестирани каже да су Рендулићи у 18. веку били у бјелопољском крају, одакле су прешли у Сјеницу, а одатле, у време Првог српског устанка, у Лучане. И Јован Ердељановић каже да су Рендулићи дошли у време Устанка „од Сјенице“.
Упркос неким разликама у хаплотипу, ипак мислим да је Рендулић сродан тестираном Чвркићу (Рошци, Чачак), са ким дели и крсну славу. За Чвркиће важи да су најстарији у Рошцима и да их је довео "поп Милош из Братоножића". Везу би неизоставно требало проверити СНП-тестирањем. Препоручио бих СНП-панел, а лично би ме интересовало могу ли Рендулићи (и Чвркићи) испасти Z17855 и, још дубље, А16413 или можда нека друга грана.
-
130. Шормаз, Никољдан, Пржине, Босанско Грахово
Припада хаплогрупи I2>CTS10228>Y3120.
Шормаз поседује карактеристичну вредност 14-16 на DYS385, а такође и ретку вредност 16 на споромутирајућем DYS437.
Нажалост, не могу рећи да му је ико посебно близак.
Видим да у граховском крају Шормази славе Никољдан, док по другим крајевима има и оних који славе Јовањдан, Ђурђевдан. Марио Петрић сврстава становнике Пржина у Србе ијекавце, а за већину становника овог села каже да су пореклом из Далмације. За Шормазе се каже да су пореклом са Косова (далматинског).
-
115. Вучић, Јовањдан, Јагаре, Бања Лука, J2b-M205>Y22059
У овом месту је, према попису БиХ из 1991. године, било 35 чланова ове породице. Вучићи се у том крају (Бочац) помињу и у шематизму из 1882. године. Уколико нису досељени из западних крајева у 19. и 18. веку, могу лако бити староседеоци. Утолико овај резултат може бити важнији, пошто је ово први J-Y22063+ у том делу Босанске Крајине. У тим областима (Змијање, Бања Лука) до сада су се појављивали искључиво припадници оне "кричке" подгране (Обрадовић, Стојичић, Лакић). Вучић поседује мутацију 13 на 439 и 20 на маркеру 448, али су му и поред тога прилично блиски скоро сви из рода А (по 2 разлике). У тој су групи и крајишки Усорци, који такође славе Јовањдан.
Овај резултат можда открива још један од миграционих праваца J-Y22063 ка Крајини. Један је, на основу досадашњих днк резултата, изгледа ишао преко Далмације.
-
11. Радета, Стевањдан, Велики Губер, Ливно
Припада хаплогрупи I1-M227, односно њеној српској подрграни BY169301. Има потпуно поклапање са претходно тестираним Радетом. О пореклу Радета је већ речено у објави претходно тестираног:
10. Радета, Стевањдан, Велики Губер, Ливно
Припада хаплогрупи I1-M227, односно њеној српској подрграни BY169301. Нема никакве сумње да су му најближи тестирани који такође славе Стевањдан: Драче (двојица тестираних) из околине Бенковца, од којих се разликује на 2 од 23 упоредива маркера, као и Ђурић из Губина код Ливна, од кога се разликује на 3 од 23 упоредива маркера (једна од ових разлика је двострука).
За Радете у Великом Губеру сам успео да пронађем следеће:
-
82. Чупић, Ђурђевдан, Доња Буковица, Шавник
Припада хаплогрупи I1-P109>FGC22045, роду Дробњака. Уобичајен хаплотип, који изузев комбинације 14-14 на 385 нема других вредности које одступају од модала за грану FGC22045. Има потпуно поклапање на 23 маркера са једним од двојице тестираних Радића из Доње Раче код Крагујевца, међутим како други тестирани Радић из Доње Раче не поседује комбинацију 14-14 на 385, нека ближа веза вероватно не постоји.
Чупићи су огранак Милошевића-Новљана из Дробњака, што је генетски потврђено. Из исте групе братстава имамо тестиране и Вемиће, Радовиће, Јакиће и Кнежевиће, и сви припадају хаплогрупи I1-P109>FGC22045.
-
82. Чупић, Ђурђевдан, Доња Буковица, Шавник
Припада хаплогрупи I1-P109>FGC22045, роду Дробњака. Уобичајен хаплотип, који изузев комбинације 14-14 на 385 нема других вредности које одступају од модала за грану FGC22045. Има потпуно поклапање на 23 маркера са једним од двојице тестираних Радића из Доње Раче код Крагујевца, међутим како други тестирани Радић из Доње Раче не поседује комбинацију 14-14 на 385, нека ближа веза вероватно не постоји.
Чупићи су огранак Милошевића-Новљана из Дробњака, што је генетски потврђено. Из исте групе братстава имамо тестиране и Вемиће, Радовиће, Јакиће и Кнежевиће, и сви припадају хаплогрупи I1-P109>FGC22045.
Ујчевина мог деде. Само што су они славили Усековање а прислуживали Ђурђевдан.
-
129. Стојановић, Ђурђиц, Давидовац, Врање
Припада хаплогрупи R1b>P312. Специфичан хаплотип без ближих поклапања на пројекту. Дубља подграна се не може утврдити без даљих тестирања.
Родови који у Давидовцу славе Ђурђиц су старинци у том селу, и вероватно неком од њих припада и породица тестираног:
-Дафинци, Ђоринци, Вељјанци, Стамболци, Пашини, Шулинци, Турејкини и Балчини. Сви славе Ђурђиц. За ове родове се прича да су некада били један род. У Давидовцу живе од када је основано насеље.
https://www.poreklo.rs/2016/09/08/poreklo-prezimena-selo-davidovac-vranje/
-
(http://)Чупићи су моја ујчевина, пробао сам по први пут нешто да објавим (фотографију Куле Чупића из Доње Буковице) али нисам успео.
-
Добро вече уредништву и свим члановима. Хвала Вам на резултатима и што радите нешто овако вредно као што је Српски ДНК пројекат!
Реците ми, молим Вас, ако се зна да је P312 једна од већих подгрупа унутар Р1б, зашто на основу анализа маркера није могуће сазнати нижу подгрупу, онако како је то с истим анализама обичај за све друге хаплогрупе овдашњих испитаника?
Мало сам затечен пошто је путем маила најављено да ће уредништво дати више информација о нижој подгрупи у саопштењу на форуму. Друго, наравно, затечен сам закључком о специфичности хаплотипа. Шта тај хаплотип чини специфичним? На који начин у оквиру Српског ДНК пројекта могу доћи до прецизнијих резултата?
Написао сам у предању да ми Стојановићи долазимо од Петковића, тако да смо Стојановићи тек неких 100 година, да је само деда као најстарији син 1907., по неком обичају, променио презиме док су сви други, његови млађи браћа и сестре у Врању, остали Петковићи, како се данас и њихови мушки потомци презивају.
Петковићи долазе у Врање из Давидовца. Давидовац је место у Врањском округу и припада општини Врање. О старинцима сам сазнао са сајта Порекло, исту славу славе итд. Никада нисам био тамо али, након свега откривеног на том праисторијском и античком археолошком локалитету у последњих десетак година, и због мог порекла, имам намеру да тамо одем. Кога ћу наћи и шта сазнати, не знам, јер тамо живи јако мало људи.
Ради илустрације моје збунјености резултатом и изостанком ниже подгране прилажем линк са сајта familytreedna.com где се приказује гранање хаплогрупе R1b. Већа подгрупа P-312, која је према подацима са сајта Еупедиа, настала пре око 5000 година, је приказана у доњој половини стабла на табели и грана се у десетак подгрупа од којих су само три доживеле опстанак и даљи развој кроз мутације до данашњих дана: L21, DF27 i U152. Према везаности за поднебља, назначена су Југо-источна Немачка, Југо-западна Британија и Централна Немачка. Рекло би се да су у питању Прото-Келти, Халштат Келти, Ибери, Велшани (Британски староседеоци односно британски Власи). Како да сазнам даље од овога да сам P-312?
Унапред захвалан Уредништву у име фамилија Стојановић/Петковић
-
Добро вече уредништву и свим члановима. Хвала Вам на резултатима и што радите нешто овако вредно као што је Српски ДНК пројекат!
Реците ми, молим Вас, ако се зна да је P312 једна од већих подгрупа унутар Р1б, зашто на основу анализа маркера није могуће сазнати нижу подгрупу, онако како је то с истим анализама обичај за све друге хаплогрупе овдашњих испитаника?
Мало сам затечен пошто је путем маила најављено да ће уредништво дати више информација о нижој подгрупи у саопштењу на форуму. Друго, наравно, затечен сам закључком о специфичности хаплотипа. Шта тај хаплотип чини специфичним? На који начин у оквиру Српског ДНК пројекта могу доћи до прецизнијих резултата?
Написао сам у предању да ми Стојановићи долазимо од Петковића, тако да смо Стојановићи тек неких 100 година, да је само деда као најстарији син 1907., по неком обичају, променио презиме док су сви други, његови млађи браћа и сестре у Врању, остали Петковићи, како се данас и њихови мушки потомци презивају.
Петковићи долазе у Врање из Давидовца. Давидовац је место у Врањском округу и припада општини Врање. О старинцима сам сазнао са сајта Порекло, исту славу славе итд. Никада нисам био тамо али, након свега откривеног на том праисторијском и античком археолошком локалитету у последњих десетак година, и због мог порекла, имам намеру да тамо одем. Кога ћу наћи и шта сазнати, не знам, јер тамо живи јако мало људи.
Ради илустрације моје збунјености резултатом и изостанком ниже подгране прилажем линк са сајта familytreedna.com где се приказује гранање хаплогрупе R1b. Већа подгрупа P-312, која је према подацима са сајта Еупедиа, настала пре око 5000 година, је приказана у доњој половини стабла на табели и грана се у десетак подгрупа од којих су само три доживеле опстанак и даљи развој кроз мутације до данашњих дана: L21, DF27 i U152. Према везаности за поднебља, назначена су Југо-источна Немачка, Југо-западна Британија и Централна Немачка. Рекло би се да су у питању Прото-Келти, Халштат Келти, Ибери, Велшани (Британски староседеоци односно британски Власи). Како да сазнам даље од овога да сам P-312?
Унапред захвалан Уредништву у име фамилија Стојановић/Петковић
Поштовани, имате нешто специфичнији хаплотип о којем би нешто више можда могао да вам каже уредник задужен за R1b хаплогрупу, Лепеничанин. Технички говорећи, "најближи" у табели вам је Ракочевић из Рајичевине код Колашина, који припада роду Морачана-Богићеваца и хаплогрупи R1b-U152>Z37*, али се од његовог хаплотипа ваш разликује на 4 маркера који не мутирају брзо, тако да ни са њим нисте ближе повезани а упитно је да ли припадате подграни U152 која се налази низводно од P312. Иначе је врањски крај, за сада тако изгледа, право врело "специфичних" R1b хаплотипова који нису сувише блиски један са другим, а ни са хаплотиповима у широј околини или у светским оквирима. С обзиром да је у току акција тестирања и објављивања резултата староседелачких родова Македоније и Пчиње, постоји могућност да вам се у том истраживању јави неко ко вам је ближи, у распону од неколико стотина или барем 1000 година (до заједничког претка). Ви свакако можете радити даља SNP тестирања како бисте прецизно утврдили којој подграни испод P312 припадате. То вам је тренутно боља опција од надоградње STR маркера, а најближа лабораторија која нуди ту врсту тестирања је YSEQ из Берлина, где имате и ту предност да узорак који пошаљете можете користити и за нека будућа тестирања, односно тај узорак се може више пута искористити за ДНК анализе. Можда би најкорисније било да за почетак урадите општи R1b панел код YSEQ, детаљније на линку:
https://www.yseq.net/product_info.php?cPath=27&products_id=16349&osCsid=2eaf722b43a8a600d80f57ad21e1567f
Такође имате и опцију "биг теста" код компанија FTDNA или Dante, што је нешто скупље од горе наведеног теста али са тим тестом би дошли до крајњих граница сазнања о вашој хаплопгрупи, односно о њеној најнижој (вашој личној) подграни. :)
-
Реците ми, молим Вас, ако се зна да је P312 једна од већих подгрупа унутар Р1б, зашто на основу анализа маркера није могуће сазнати нижу подгрупу, онако како је то с истим анализама обичај за све друге хаплогрупе овдашњих испитаника?
Мало сам затечен пошто је путем маила најављено да ће уредништво дати више информација о нижој подгрупи у саопштењу на форуму. Друго, наравно, затечен сам закључком о специфичности хаплотипа. Шта тај хаплотип чини специфичним? На који начин у оквиру Српског ДНК пројекта могу доћи до прецизнијих резултата?
Ја сам, као и ви, такође преко Српског ДНК пројекта установио да припадам хаплогрупи R1b-P312/S116, али без неке прецизније подгране нити директног поклапања са неким претходно тестираним чланом, тако да сам наручио Big Y-700 тест преко Family Tree DNA (послао сам недавно узорак назад). За неки месец очекујем резултате, па ће се ваљда нешто више разјаснити.
-
Поштовани, имате нешто специфичнији хаплотип о којем би нешто више можда могао да вам каже уредник задужен за R1b хаплогрупу, Лепеничанин. Технички говорећи, "најближи" у табели вам је Ракочевић из Рајичевине код Колашина, који припада роду Морачана-Богићеваца и хаплогрупи R1b-U152>Z37*, али се од његовог хаплотипа ваш разликује на 4 маркера који не мутирају брзо, тако да ни са њим нисте ближе повезани а упитно је да ли припадате подграни U152 која се налази низводно од P312. Иначе је врањски крај, за сада тако изгледа, право врело "специфичних" R1b хаплотипова који нису сувише блиски један са другим, а ни са хаплотиповима у широј околини или у светским оквирима. С обзиром да је у току акција тестирања и објављивања резултата староседелачких родова Македоније и Пчиње, постоји могућност да вам се у том истраживању јави неко ко вам је ближи, у распону од неколико стотина или барем 1000 година (до заједничког претка). Ви свакако можете радити даља SNP тестирања како бисте прецизно утврдили којој подграни испод P312 припадате. То вам је тренутно боља опција од надоградње STR маркера, а најближа лабораторија која нуди ту врсту тестирања је YSEQ из Берлина, где имате и ту предност да узорак који пошаљете можете користити и за нека будућа тестирања, односно тај узорак се може више пута искористити за ДНК анализе. Можда би најкорисније било да за почетак урадите општи R1b панел код YSEQ, детаљније на линку:
https://www.yseq.net/product_info.php?cPath=27&products_id=16349&osCsid=2eaf722b43a8a600d80f57ad21e1567f
Такође имате и опцију "биг теста" код компанија FTDNA или Dante, што је нешто скупље од горе наведеног теста али са тим тестом би дошли до крајњих граница сазнања о вашој хаплопгрупи, односно о њеној најнижој (вашој личној) подграни. :)
Хвала Вам на овом проширеном одговору, који ми много више и одређеније говори о мом пореклу. У току дана сам се чуо и са господином Лепеничанином који ми је изложио још неке претпоставке и сазнања, као и предлог за даље тестирање које ће дати јаснију слику. Што се тиче Морачана, морам признати да се неким чудом Ваш закључак поклапа са мојим независним истраживањем порекла, које сам спроводио годину ипо дана пре ДНК тестирања. Већ сам поменуо да моји Петковићи долазе из Давидовца, али и да постоји запис на Пореклу о Петковићима који су из Црне Горе дошли у Јабланички округ у 18. или 19. веку. Трагајући за тим родом Петковића дошао сам до текста, такође на Пореклу, ако се добро сећам, да они припадају племену Ровца, односно Ровчанима, из Црне Горе, а Морачани и Ровчани су два најближа племена. Ако су Морачани најближи тим записима мутација које се налазе у мојим маркерима ДНК, да ли постоји могућност да, пошто не припадам Морачанима (који по предању долазе на територију данашње Црне Горе баш из Немачке, са обала реке Лабе), постоји ли могућност да моји Петковићи припадају Петковићима из рода Ровца, односно Ровчана? Да ли сте до сада тестирали род Ровца? Ровчани су се у Црну Гору населили из Херцеговине, тако текстови тврде, мада су и они можда стигли из германског подручја као и Морачани.
Срдачан поздрав!
-
Хвала Вам на овом проширеном одговору, који ми много више и одређеније говори о мом пореклу. У току дана сам се чуо и са господином Лепеничанином који ми је изложио још неке претпоставке и сазнања, као и предлог за даље тестирање које ће дати јаснију слику. Што се тиче Морачана, морам признати да се неким чудом Ваш закључак поклапа са мојим независним истраживањем порекла, које сам спроводио годину ипо дана пре ДНК тестирања. Већ сам поменуо да моји Петковићи долазе из Давидовца, али и да постоји запис на Пореклу о Петковићима који су из Црне Горе дошли у Јабланички округ у 18. или 19. веку. Трагајући за тим родом Петковића дошао сам до текста, такође на Пореклу, ако се добро сећам, да они припадају племену Ровца, односно Ровчанима, из Црне Горе, а Морачани и Ровчани су два најближа племена. Ако су Морачани најближи тим записима мутација које се налазе у мојим маркерима ДНК, да ли постоји могућност да, пошто не припадам Морачанима (који по предању долазе на територију данашње Црне Горе баш из Немачке, са обала реке Лабе), постоји ли могућност да моји Петковићи припадају Петковићима из рода Ровца, односно Ровчана? Да ли сте до сада тестирали род Ровца? Ровчани су се у Црну Гору населили из Херцеговине, тако текстови тврде, мада су и они можда стигли из германског подручја као и Морачани.
Срдачан поздрав!
Под овим из Херцеговине стигли за Ровчане , да ли мислите на шире подручје Херцеговине , јер они имају колико знам предање о Грбљу . И да ли имате конкретан доказ да су Морачани германскиг порекла , јер сам и ја тако нешто чуо , а има и на интернету пар чланака ?
-
131. Васиљевић, Никољдан, Рибари, Шабац
Припада хаплогрупи R1a-M458>L1029. Поседује три карактеристичне вредности које одударају од модалних код припадника ове гране: DYS385=11-15, DYS448=21, као и дуплирану (двоструку) вредност DYS438=11-12, тако да нема претерано блиских поклапања у табели. Најближа поклапања има са Стевановићем из Гуче, слава Аранђеловдан (2 разлике на 17 маркера) и Мајићем из Сијерча код Бајине Баште, слава Никољдан (3 разлике на 23 маркера). Треба поменути и поклапања са неколико географски релативно блиских родова из североисточне Босне: Гојковићем из Осиње код Дервенте, слава Ђурђевдан; Ђукићем из Црнче код Дервенте, слава Стевањдан, и Новаковићем из Богутовог Села код Угљевика, слава Јовањдан, од све тројице се разликује на 4 од 23 маркера. Тестирани је у упитнику навео само да су по предању даљим пореклом из Херцеговине, али без икаквих других детаља.
-
Хвала Вам на овом проширеном одговору, који ми много више и одређеније говори о мом пореклу. У току дана сам се чуо и са господином Лепеничанином који ми је изложио још неке претпоставке и сазнања, као и предлог за даље тестирање које ће дати јаснију слику. Што се тиче Морачана, морам признати да се неким чудом Ваш закључак поклапа са мојим независним истраживањем порекла, које сам спроводио годину ипо дана пре ДНК тестирања. Већ сам поменуо да моји Петковићи долазе из Давидовца, али и да постоји запис на Пореклу о Петковићима који су из Црне Горе дошли у Јабланички округ у 18. или 19. веку. Трагајући за тим родом Петковића дошао сам до текста, такође на Пореклу, ако се добро сећам, да они припадају племену Ровца, односно Ровчанима, из Црне Горе, а Морачани и Ровчани су два најближа племена. Ако су Морачани најближи тим записима мутација које се налазе у мојим маркерима ДНК, да ли постоји могућност да, пошто не припадам Морачанима (који по предању долазе на територију данашње Црне Горе баш из Немачке, са обала реке Лабе), постоји ли могућност да моји Петковићи припадају Петковићима из рода Ровца, односно Ровчана? Да ли сте до сада тестирали род Ровца? Ровчани су се у Црну Гору населили из Херцеговине, тако текстови тврде, мада су и они можда стигли из германског подручја као и Морачани.
Срдачан поздрав!
Тешко да имате везе са Морачанима-Богићевцима у последњих неколико хиљада година. :) Једино би вас СНП тест или биг тест прецизније "позиционирао". Највећи род код Ровчана је никшићки, који је I2-PH908>Y52621>Y189944, тако да је са њима веза искључена. У оквиру тог племена се јављају и друге хаплогрупе али ниједан хаплотип не припада R1b. "Германско" порекло Морачана-Богићеваца не стоји на "чврстим ногама", с обзиром да код германских народа њихова подграна Z37* и није богзна како присутна.
-
131. Васиљевић, Никољдан, Рибари, Шабац
Припада хаплогрупи R1a-M458>L1029. Поседује три карактеристичне вредности које одударају од модалних код припадника ове гране: DYS385=11-15, DYS448=21, као и дуплирану (двоструку) вредност DYS438=11-12, тако да нема претерано блиских поклапања у табели. Најближа поклапања има са Стевановићем из Гуче, слава Аранђеловдан (2 разлике на 17 маркера) и Мајићем из Сијерча код Бајине Баште, слава Никољдан (3 разлике на 23 маркера). Треба поменути и поклапања са неколико географски релативно блиских родова из североисточне Босне: Гојковићем из Осиње код Дервенте, слава Ђурђевдан; Ђукићем из Црнче код Дервенте, слава Стевањдан, и Новаковићем из Богутовог Села код Угљевика, слава Јовањдан, од све тројице се разликује на 4 од 23 маркера. Тестирани је у упитнику навео само да су по предању даљим пореклом из Херцеговине, али без икаквих других детаља.
-
58. Конатар, Никољдан, Конатари, Бијело Поље
Припада хаплогрупи I2-PH908. Има карактеристичне вредности: 393=14, 19=15, 456=14, 570=19, док на маркеру 576 има вредност 0, односно нема вредности. Најближи на Пројекту му је Конатар из Пријепоља, са којим има две разлике на упоредивих 17 маркера. Једна од разлика је на маркеру 393, где Конатар из Пријепоља има модалну вредност 13. Иако би због вредности 14 на 393 код Конатара из Бијелог Поља претпоставили да припада грани Y51673, коју називамо "Предојевићима", због резултата другог Конатара то не можемо рећи. Из тог разлога Конатару предлажем даља тестирања. Од осталих на пројекту нема ближих поклапања.
Конатари имају предање да су пореклом из Куча.
Заселак Конатари припада насељу Уневине, тако да сам допунио место порекла у табели.
Тестирани је у упитнику навео да потичу од Куча (помињу се Мрњавчићи), а да су се доселили преко Роваца и Таре.
Данас смо добили резултат Петровића из Бијелог Поља за кога се испоставило да је генетички сродан Конатарима, а такође има предање о пореклу из Куча.
Петровић, Никољдан, Бијело Поље
Припада хаплогрупи I2-PH908. Петровић је највероватније, на основу крсне славе и вредности 15 на 19 повезан са двојицом тестираних Контара из Конатара код Бијелог Поља односно Мојковца.
Према речима тестираног, огранак су Гољевића из Бијелог Поља (деда тестираног је узео садашње презиме). Гољевићи су градска породица у Бијелом Пољу. Тестирани наводи и то да су по предању пореклом од Гољевића из Куча, међутим овај резултат обара такво предање (тестирани су Гољевићи из Убала у Кучима и припадају хаплогрупи E-V13>Z16661 односно роду Куча). У гласнику Српског географског друштва о пореклу Гољевића из Бијелог Поља пише:
Гољевићи су се раније звали Јовановићи и старином су из Горњег Колашина.
https://www.poreklo.rs/2014/02/11/poreklo-prezimena-bijelo-polje/
Поред овог навода о пореклу из Горњег Колашина, везу са Конатарима потврђује и још једна информација добијена од тестираног, а то је да се Петровићи, односно Гољевићи рођакају са Конатарима. Занимљиво је да и Конатари имају предање о пореклу из Куча. Од Гољевића из Бијелог Поља потичу још и Николићи из Бијелог Поља, који су такође у скорије време променили презиме.
-
82. Чупић, Ђурђевдан, Доња Буковица, Шавник
Припада хаплогрупи I1-P109>FGC22045, роду Дробњака. Уобичајен хаплотип, који изузев комбинације 14-14 на 385 нема других вредности које одступају од модала за грану FGC22045. Има потпуно поклапање на 23 маркера са једним од двојице тестираних Радића из Доње Раче код Крагујевца, међутим како други тестирани Радић из Доње Раче не поседује комбинацију 14-14 на 385, нека ближа веза вероватно не постоји.
Чупићи су огранак Милошевића-Новљана из Дробњака, што је генетски потврђено. Из исте групе братстава имамо тестиране и Вемиће, Радовиће, Јакиће и Кнежевиће, и сви припадају хаплогрупи I1-P109>FGC22045.
Поштовани,
моји Црнчевићи су у предању били некад Милошевићи ( У Бос.крајини и Далмацији, нисам пронашао било гдје Милошевиће), а тестирањем смо Дробњаци FGC22045.У анализи на форуму блиски су нам само Туфегџићи из Мркоњић града(21 од 23),колика је могућност да смо рођаци са Милошевићима -Новљанима?
-
Поштовани,
моји Црнчевићи су у предању били некад Милошевићи ( У Бос.крајини и Далмацији, нисам пронашао било гдје Милошевиће), а тестирањем смо Дробњаци FGC22045.У анализи на форуму блиски су нам само Туфегџићи из Мркоњић града(21 од 23),колика је могућност да смо рођаци са Милошевићима -Новљанима?
Па имаш стару и велику сештеничку породицу Милошевић из Пискавице у некадашњој нахији Тимар, стара преко 250 година. У Шематизму за 1882 јављају се као слављеници 17 различитих крсних слава.
-
Релативно је да се неко из Пискавице сели у планине (Гламоч),а друго моји су Црнчевићи поуздано од 1750-60, мислим отад сигурно имамо то презиме.
-
94. Новаковић, Никољдан, Даросава, Аранђеловац
Припада хаплогрупи R1b>Z2705. Вредност 30 на 389II, уз славу, разлог је да Новаковића сврстамо у исти род са Башовићем из Пипера, који се иначе по тој и још једној вредности разликује од осталих Пипера.
Да ли Новаковић заиста припада роду Пипера, може се проверити СНП тестирањем
http://www.yseq.net/product_info.php?products_id=45794
-
94. Новаковић, Никољдан, Даросава, Аранђеловац
Припада хаплогрупи R1b>Z2705. Вредност 30 на 389II, уз славу, разлог је да Новаковића сврстамо у исти род са Башовићем из Пипера, који се иначе по тој и још једној вредности разликује од осталих Пипера.
Да ли Новаковић заиста припада роду Пипера, може се проверити СНП тестирањем
http://www.yseq.net/product_info.php?products_id=45794
Да ли имамо још неку информацију о Новаковићу, попут старијег или другог презимена које је било у оптицају, период насељавања и слично пошто нисам успео да их нађем у литератури. Блискост Башовићима имплицира и блискост Богићевићима - Пржницама који су исељени из Горњег Крњина у Топлицу 1878. године те су стога потенцијали огранак истих који се иселио у време Првог/другог српског устанка, па можда чак и раније.
-
Да ли имамо још неку информацију о Новаковићу, попут старијег или другог презимена које је било у оптицају, период насељавања и слично пошто нисам успео да их нађем у литератури. Блискост Башовићима имплицира и блискост Богићевићима - Пржницама који су исељени из Горњег Крњина у Топлицу 1878. године те су стога потенцијали огранак истих који се иселио у време Првог/другог српског устанка, па можда чак и раније.
Тестирани није оставио никакве податке о старијем пореклу. У књизи Петра Ж. Петровића "Шумадијска Колубара" се у Даросави не помињу Новаковићи, али се наводи више различитих родова са славом Никољдан.
-
Чланак у коме је дат преглед акције Српски ДНК месец 2020:
https://www.poreklo.rs/2020/11/11/konacni-rezultati-akcije-srpski-dnk-mesec-2020/
-
Поздрав свима!
На основу тестирања у септембру утврђено је да припадам хаплогрупи I2-Y3120.
Посматрајући Коначне резултате акције Српски ДНК месец 2020 приказане у списку тестираних који припадају хаплогрупи I2-Y3120, од броја 3 до броја 130, може се приметити да је код неких тестираних било могуће утврдити најдаље порекло на основу тестираних маркера, ниже од Y3120. Код осталих тестираних то није било могуће и дато је само I2-Y3120, није утврђена припадност најчешћој грани PH908 а нема ни коментара на ту тему, односно процене вероватноће припадности тој грани.
Што се тиче мене, у плану ми је да урадим тест за I2a-M423 Panel код YSEQ да бих утврдио ниже гране од Y3120. Имам дилему око тога да ли прво да урадим тест на припадност PH908, да ли је тај тест уопште потребан, или ћу тај податак добити кад урадим I2a-M423 Panel. Волео бих да ми помогнете у доношењу одлуке о томе.
Пошто је за мене утврђивање хаплогрупа непозната област, потрудио сам се да после слања узорка прочитам доста радова која се баве том тематиком.
Након добијања резултата сву пажњу усмерио сам на I2-Y3120. Читајући текст на страници https://www.poreklo.rs/2019/03/28/haplogrupa-i2/ и упоређујући податке о хаплогрупи PH908 као најбројнијој међу Србима, закључио сам да не припадам тој групи, обзиром на то да она подразумева вредност DYS448=19 док је код мене на том маркеру вредност 20. Прихватам могућност да сам погрешио и волео бих да добијем објашњење да ли вредност DYS448=20 опредељује припадност грани PH908 или некој другој, односно, колико је значајна вредност 20 на маркеру DYS448.
Читајући све што се односи на маркер DYS448=20 нашао сам интересантне текстове на ту тему.
У раду из 2017. године: „Генски фонд Украјинаца према различитим системима генетичких маркера: порекло и место у европском генетском простору“ који је докторска дисертација Олге Михаиловне Утевскаје, тврди се да маркер DYS448=20 обухвата „дњепро-карпатски“ а DYS448=19 обухвата млађи, изведени, „балкански кластер“који је претежан међу Јужним Словенима и представљен је једним SNP-ом I-PH908 а формиран је пре око 1.850-1.700 година.
Мислим да ми се труд око изучавања до скоро непознате материје исплатио али ипак сам не могу да донесем прецизне закључке.
Надам се да сам јасно изложио оно што ме занима, молим за коментар уредништва и прихватам сугестије свих који боље познају ову материју од мене.
-
Драги г. Митићу,
Вредност 19 на маркеру DYS448 у преко 99% случајева значи да припадате грани PH908, познатој неформално и као Динарик Југ.
Како је ваша вредност 20, можемо рећи да готово сигурно нисте PH908, и само можемо тврдити да сте старија грана Y3120, позната и као Динарик.
Ако наручите I2a-M423 Panel, као што сам вам чини ми се и у мејлу препоручио, утврдиће се нешто прецизније којој подграни припадате (од оних које су познате у овом тренутку). Мислим да нема потребе да се тестирате на PH908.
-
Хвала на брзом одговору!
-
Хвала на брзом одговору!
Slobodno, kada narucite panel M423 naglasite im u mailu da ste vec Y3120. Predlozite im prvo da testiraju Y4882-A1328 i Z17855. To su najcesce grane kod Srba DYS448-20.
-
Читајући разне материјале претпоставио сам да припадам хаплогрупи Y4882 и можда превише слободно за неког ко није у потпуности у материји и нема све податке направио следећи низ:
1. варијанта: >CTS10228>Y3120>S17250>Y4882>Z16969>А10230>А811
2. варијанта: >CTS10228>Y3120>S17250>Y4882>Z16969>А1328>А1328*
Хвала што сте потврдили макар део моје претпоставке, видећемо шта ће показати тестирање. Мени је интересантна теза о Дњепро-карпатском типу, најважније код ње ми је кретање наших предака и долазак у плодну равницу одакле су се касније са севера спустили на Балкан.
Опширна материја којом ће наука тек морати да се бави. Са порастом броја тестираних повећаваће се вероватноћа тачности научних претпоставки.
-
Драги г. Митићу,
Вредност 19 на маркеру DYS448 у преко 99% случајева значи да припадате грани PH908, познатој неформално и као Динарик Југ.
Како је ваша вредност 20, можемо рећи да готово сигурно нисте PH908, и само можемо тврдити да сте старија грана Y3120, позната и као Динарик.
Ако наручите I2a-M423 Panel, као што сам вам чини ми се и у мејлу препоручио, утврдиће се нешто прецизније којој подграни припадате (од оних које су познате у овом тренутку). Мислим да нема потребе да се тестирате на PH908.
Поштовани господине Селаковићу,
већ сам учествовао у дискусији поводом моје генетске слике са Вашим колегама Николом Вуком и Лепеничанином, и највероватније ћу се одлучити за оријентациони панел тест на YSEQ поводом установљавања подгрaне за R1b-P312 коју сам добио као резултат тестирања код вас. Извињавам се Вама и господину Митићу због упадања у вашу дискусију, иако не припадам I2 хаплогрупи, али се ради о маркеру DYS448 који је специфичан и у мом случају. Да ли ми можете рећи своја сазнања о значењу вредности на том маркеру? Као што виша вредност, попут ове код господина Митића, означава старију групу а мања млађу, шта би значило то што је карактеристично за моју подгрупу и њене ниже гране вредност 19 на DYS448, док је код мене установљена вредност 17? За шта је везан маркер DYS448 и шта значе мутације на њему, колико су честе, о чему говоре две мутације више у односу на уобичајено? Хвала Вам на издвојеном времену и будућем одговору. Срдачан поздрав!
-
Поштовани господине Селаковићу,
већ сам учествовао у дискусији поводом моје генетске слике са Вашим колегама Николом Вуком и Лепеничанином, и највероватније ћу се одлучити за оријентациони панел тест на YSEQ поводом установљавања подгрaне за R1b-P312 коју сам добио као резултат тестирања код вас. Извињавам се Вама и господину Митићу због упадања у вашу дискусију, иако не припадам I2 хаплогрупи, али се ради о маркеру DYS448 који је специфичан и у мом случају. Да ли ми можете рећи своја сазнања о значењу вредности на том маркеру? Као што виша вредност, попут ове код господина Митића, означава старију групу а мања млађу, шта би значило то што је карактеристично за моју подгрупу и њене ниже гране вредност 19 на DYS448, док је код мене установљена вредност 17? За шта је везан маркер DYS448 и шта значе мутације на њему, колико су честе, о чему говоре две мутације више у односу на уобичајено? Хвала Вам на издвојеном времену и будућем одговору. Срдачан поздрав!
Без икакве сумње припадате грани P312>U152>L2>Z49>S8183>Y4354>S8172>CTS3409>BY184991>BY184683 (https://www.familytreedna.com/public/y-dna-haplotree/R;name=R-BY184683), која је формирана на основу BigY тестова једног Бугарина и једног Италијана, а чија старост до најскоријег заједничког претка се процењује на око 3000 година.
Први јасан показатељ припадности овој грани је вредност на маркеру DYS448, јер управо се на нивоу Y4354 догодила двостепена мутација 19>17. Следећи битан показатељ је снижена вредност на маркеру DYS389II (мутација 29>28 на нивоу CTS3409), с тим што се у вашој линији на том маркеру касније догодила додатна мутација 28>27. Најбитнији показатељ су свакако блиска поклапања, а у вашем случају су то управо потврђени или предвиђени припадници ове гране. Од Бугарина Узунова (пореклом из Садова у пловдивској области) који је урадио BigY разликујете се на 3 од 23 маркера, а од Италијана Нотарианија на 4 од 23. Ту су још двојица Бугара и један Италијан из анонимних истраживања, од Бугарина из хасковске области разликујете се на само 1 од 17 упоредивих маркера, а од Бугарина из софијске области на 3 од 17. Од Италијана из околине Бреше у Ломбардији разликујете се на 3 од 23 маркера, с тим што су на два маркера (DYS389II и DYS576) разлике вишеструке. Као финални доказ ту је и мутација 13>14 на споромутирајућем маркеру DYS393, коју делите са свим наведенима осим са Нотарианијем, код кога је остала "предачка" вредност 13.
Узевши у обзир све наведено, мислим да је бесмислено поручивање панела код YSEQ-a, јер њихов U152 панел обухвата SNP-ове само до нивоа Y141784/CTS3409. А колико видим YSEQ нема у понуди ни појединачне SNP-ове BY184991 и BY184683, тако да тренутно не постоји опција потврде припадности овој грани, осим наравно напреднијих тестова попут BigY-700 или WGS (секвенцирање целокупног генома). Неким од ова два теста могло би се прилично поуздано утврдити када је дошло до раздвајања ваше линије од линија којима припадају Бугари и Италијани. У овом тренутку може се рећи да су вам ближи Бугари због вредности DYS393=14 коју делите, а што је и логично с обзиром на географску блискост.
-
Без икакве сумње припадате грани P312>U152>L2>Z49>S8183>Y4354>S8172>CTS3409>BY184991>BY184683 (https://www.familytreedna.com/public/y-dna-haplotree/R;name=R-BY184683), која је формирана на основу BigY тестова једног Бугарина и једног Италијана, а чија старост до најскоријег заједничког претка се процењује на око 3000 година.
Први јасан показатељ припадности овој грани је вредност на маркеру DYS448, јер управо се на нивоу Y4354 догодила двостепена мутација 19>17. Следећи битан показатељ је снижена вредност на маркеру DYS389II (мутација 29>28 на нивоу CTS3409), с тим што се у вашој линији на том маркеру касније догодила додатна мутација 28>27. Најбитнији показатељ су свакако блиска поклапања, а у вашем случају су то управо потврђени или предвиђени припадници ове гране. Од Бугарина Узунова (пореклом из Садова у пловдивској области) који је урадио BigY разликујете се на 3 од 23 маркера, а од Италијана Нотарианија на 4 од 23. Ту су још двојица Бугара и један Италијан из анонимних истраживања, од Бугарина из хасковске области разликујете се на само 1 од 17 упоредивих маркера, а од Бугарина из софијске области на 3 од 17. Од Италијана из околине Бреше у Ломбардији разликујете се на 3 од 23 маркера, с тим што су на два маркера (DYS389II и DYS576) разлике вишеструке. Као финални доказ ту је и мутација 13>14 на споромутирајућем маркеру DYS393, коју делите са свим наведенима осим са Нотарианијем, код кога је остала "предачка" вредност 13.
Узевши у обзир све наведено, мислим да је бесмислено поручивање панела код YSEQ-a, јер њихов U152 панел обухвата SNP-ове само до нивоа Y141784/CTS3409. А колико видим YSEQ нема у понуди ни појединачне SNP-ове BY184991 и BY184683, тако да тренутно не постоји опција потврде припадности овој грани, осим наравно напреднијих тестова попут BigY-700 или WGS (секвенцирање целокупног генома). Неким од ова два теста могло би се прилично поуздано утврдити када је дошло до раздвајања ваше линије од линија којима припадају Бугари и Италијани. У овом тренутку може се рећи да су вам ближи Бугари због вредности DYS393=14 коју делите, а што је и логично с обзиром на географску блискост.
Хвала вам неизмерно што сте се мом питању посветили. Да ли присуство припадника моје хаплогрупе, са истоветним вредностима на маркерима, у Италији и Бугарској сведочи о мојој припадности Итало-Келтима односно Римљанима, да ли су у питању Трачани, с обзиром да је у питању Бугарска, који су дугим путем стигли до Рима па се са Трајаном вратили у Дакију и Тракију? Видех на једном од линкова које ми је послао Ваш колега да има пар људи са истим поклапањем у Румунији. Да ли су рађене анализе хаплогрупа и родова за Римљане, Августовце рецимо или неке друге, као што су урађени родови за османлијске султане? Хвала вам Црни Грујо у моје име а и у име моје породице. Срдачан поздрав!
-
Црна Гујо, извињавам се на грешци и хвала још једном.
-
Један резултат са закашњењем:
Грујић, Ђурђевдан, Сибач, Пећинци
Припада хаплогрупи I2-PH908. Поседује неке карактеристичне вредности: 439=12, 389II=30, 458=16, 576=19, 635=22. По хаплотипу су му блиски један тестирани из Старе Рашке са којим има две разлике на упоредива 23 маркера, Спасојевић из околине Јагодине, као и један тестирани из околине Лакташа, са којима има четири разлике (код Спасојевића једна трострука) на упоредива 23 маркера. Пошто сви славе различите славе, питање је да ли уопште веза између њих постоји.
Тестирани није навео ништа о даљем пореклу. Ако неко има неку информацију више о Грујићима из Сибача, нека подели са нама.
-
131. Васиљевић, Никољдан, Рибари, Шабац
Припада хаплогрупи R1a-M458>L1029. Поседује три карактеристичне вредности које одударају од модалних код припадника ове гране: DYS385=11-15, DYS448=21, као и дуплирану (двоструку) вредност DYS438=11-12, тако да нема претерано блиских поклапања у табели. Најближа поклапања има са Стевановићем из Гуче, слава Аранђеловдан (2 разлике на 17 маркера) и Мајићем из Сијерча код Бајине Баште, слава Никољдан (3 разлике на 23 маркера). Треба поменути и поклапања са неколико географски релативно блиских родова из североисточне Босне: Гојковићем из Осиње код Дервенте, слава Ђурђевдан; Ђукићем из Црнче код Дервенте, слава Стевањдан, и Новаковићем из Богутовог Села код Угљевика, слава Јовањдан, од све тројице се разликује на 4 од 23 маркера. Тестирани је у упитнику навео само да су по предању даљим пореклом из Херцеговине, али без икаквих других детаља.
Поздрав члановима и уредништву форума.Сетио сам се да је покојни деда говорио да су три брата и сестра (Васиљ,Максим,Тарлан и Марица) дошли из Црне Горе те да су тако у Рибарима настале три братске фамилије:Васиљевићи,Максимовићи и Тарлановићи а сестра Марица се удала негде у Босну.Ако је ово истина можда помогне у повезивању сродника.Свима свако добро желим :)
-
Поздрав члановима и уредништву форума.Сетио сам се да је покојни деда говорио да су три брата и сестра (Васиљ,Максим,Тарлан и Марица) дошли из Црне Горе те да су тако у Рибарима настале три братске фамилије:Васиљевићи,Максимовићи и Тарлановићи а сестра Марица се удала негде у Босну.Ако је ово истина можда помогне у повезивању сродника.Свима свако добро желим :)
Da li je pricao tacnije iz kojeg plemena Crne Gore? Imam i ja ovu haplogrupu i subklad i predanje o poreklu iz CG ali boravili su jedno vreme u Krusevcu.
-
На жалост, није спомињао племенску припадност.
-
Хвала на разјашњењу... сад би требало да зачепркам по овим гранама...
Поздрав.
У међувремену пронађох Марка Цара који је рођен у Херцег Новом, па тиме можда може поткрепити ону легенду о пореклу Царева из Поповог Поља... http://www.srpskilegat.rs/rodjen-je-knjizevnik-marko-car/?pismo=lat
Поздрав.
-
126. Пекић, Аранђеловдан, Крњице, Бар, R1b>L51
Крњице су село на самој међи Црмнице и Скадарске Крајине, али нисам успео наћи нешто више о историјату породица.
Пекић извесно припад тзв. "западној" R1b, али припадност некој од грана велике хаплогрупе R1b могла би се одредити једино додатним тестирањем.
Тестирање појединачног већег СНП-а какав је U106 (по цени од 18 долара) усмерило би даље истраживање, а након тога би се тек наручио одговарајући панел.
http://www.yseq.net/product_info.php?products_id=101
Дакле, да закључимо, хаплотип нема неких вредности које би јасно одредиле у коју грану спада, али предност засад дајем германском СНП-у U106, јер је необично јако заступљен у Зети, а и у суседним селима у Црмници. Уколико би исход тог теста ипак био негативан, онда би се даље тестирао СНП U152.
Пуно среће у даљим истраживањима, уколико се наш активни форумаш одлучи да их предузме!
поздрав свима
направио сам тест преко yseq U106 и има ли неко од вас ко има вољз и жељу да ми помогне у тумачењу, јер се баш не сналазим најбоље
срдачан поздрав
-
поздрав свима
направио сам тест преко yseq U106 и има ли неко од вас ко има вољз и жељу да ми помогне у тумачењу, јер се баш не сналазим најбоље
срдачан поздрав
Наравно, само нам треба резултат који су послали преко мејла, па ћемо прокоментарисати.
-
Наравно, само нам треба резултат који су послали преко мејла, па ћемо прокоментарисати.
daj mitvoj mail pa cu poslati sto sam dobio
poz
-
daj mitvoj mail pa cu poslati sto sam dobio
poz
[email protected]
-
Учланите се у нашу групу на Yseq (https://www.yseq.net/group_strs.php?gid=624).
-
[email protected]
hvala poslato
-
Резултат је следећи:
U106 C-
Дакле, отпада грана L151>U106.
Лепеничанин је раније предложио да се у овом случају провери припадност грани L151>P312>U152:
Уколико би исход тог теста ипак био негативан, онда би се даље тестирао СНП U152.
http://www.yseq.net/product_info.php?products_id=4871
-
16. Обреновић, Св. Врачи, Марковица, Лучани
Припада хаплогрупи R1b>P312
Код етнолога Јована Ердељановића у књизи о Доњем Драгачеву се наводи "Обреновићи, Марковица, Лучани, 15 кућа, Пореклом из Босне, Два брата се доселила- Обрен и Обрад. Обрад се настанио у Вирову и од њега су Миленковићи.
На место одбеглих Јовашевића настани се некакав Обрен. Он беше пореклом из Босне, одакле је пошао заједно са братом Обрадом. Обрад се настани у драгачевском селу Вирову и од њега су тамошњи Милинковићи. Обрен дође у Марковицу (веле, да је из Вирова терао волове на трг у поменуту стару варош Дубраву, па му се допало у Марковици), и од њега су садашњи Обреновићи. Да су вировски Милинковићи и марковички Обреновићи једног порекла, доказује осим овог предања и иста слава: Врачеви."
У својој малопређашњој објави, господин Обреновић је изнео своја сазнања о пореклу:
Поштовани, ја сам од тих Обреновића, па бих само да скренем пажњу ду су горе цитирани подаци у доброј мери нетачни и непотпуни. Заправо од свега што је др Ердељановић навео у својој књизи од стране 123 па на даље а што је везано за род Обреновића из Марковице, тачно је само да су Обрен и Обрад браћа, те да марковички Обреновићи воде порекло од Обрена.
Но, нема се шта замерити Др Ердељановићу, јер је током свог истраживања (које му је било и докторска дисертација) и поред неспорне стручности и огромног труда, услед ограниченог времена и материјалних ресурса, морао да прави одређене методолошке компромисе током истраживања. Рецимо, утврђено је да он је током истраживања био смештен, а и већину информација везаних за Марковицу и околину прикупио код сеоског свештеника у Раздољу (Негришори).
Конкретно у сокак Обреновића у Марковици није свраћао нити се од самих чланова мог рода распитивао о пореклу. Јер да јесте, знао би да родоначелник Обреновића из Марковице није "некакав Обрен", већ конкретно Обрен Савић (1730-1816) што без икакве сумње знају сви Обреновићи из Марковице. Штавише, споменик Обрену Савићу је у време када је др Ердељановић вршио истраживања већ деценијама стајао у сокаку Обреновића "у Крушкама", на својеврсној "светој" земљи свих Обреновића која никада није дељена, па је практично невероватно да тај споменик др Ердељановић не би видео да је тамо макар и на кратко свратио.
Но, пошто је ова тема опште природе, не бих превише ширио причу, већ бих само у најкраћим цртао изнео најважније исправке и допуне:
1) Обреновићи из Марковице воде порекло од Обрена Савића (1730-1816), чији споменик као што већ рекох и дан данас стоји у Марковици
2) Обрен није дошао из Босне, већ из села Ковачица код Вучитрна (Косово)
3) Са Обреном су дошли не само брат Обрад, већ и са сестра Марија - Мара
4) Сво троје су се најпре настанили у селу Вирову, али се Обрен одвојио и након краћег боравка селу Лисице скрасио у Марковици, док су Обрад и Мара остали у Вирову
5) Од Обрадовог сина Милинка, настао је у Вирову род Милинковићи а не Миленковића
6) Такође, од сестре Марије - Маре, настао је такође у Вирову род Марића
7) Сва три рода и дан данас знају да су у далеком сродству и сва три рода и даље славе славу својих далеких предака из Ковачице - Врачеве (Козму и Дамјана)
Даља ДНК тестирања ако их господин Обреновић предузме разјасниће све недоумице.
Међутим, управо обављено ДНК тестирање донело је једну до сада непознату генетску везу. Хаплотип Велимировића из села Врачевић код Мионице, са истом славом св Врачи, иако има 3 разлике на 23 СТР маркера, поседује вредности које га несумњиво сврставају у исти род са Обреновићима из Марковице.
За Врачевиће код Мионице се иначе каже да потичу из Граца код Сјенице, а очекивано би било да има још фамилија са славом св Врачи које припадају овом генетском роду на ширем простору Старог Влаха.
Обреновићу су на FTDNA проширени маркери до 111. Чека се и BigY.
Иако му предиктор највеће шансе даје за L21, мислим да је највјероватније U152.
-
Обреновићу су на FTDNA проширени маркери до 111. Чека се и BigY.
Иако му предиктор највеће шансе даје за L21, мислим да је највјероватније U152.
А где могу да видим ту њихову процену за L21? Питам пошто ја тамо на FTDNA видим само привремени беџ за хаплогрупу R-M269, док не стигну резултати Big Y:
(https://i.postimg.cc/fyhdybGG/Predicted-haplogroup.jpg)
Када сам провукао свих 111 маркера кроз НЕВГЕН, он даје, као што и ви кажете, највећу вероватноћу за U152 (наравно коначну реч ће дати снипови):
(https://i.postimg.cc/sxZWDhH9/nevgen-prediction.jpg)
-
А где могу да видим ту њихову процену за L21? Питам пошто ја тамо на FTDNA видим само привремени беџ за хаплогрупу R-M269, док не стигну резултати Big Y:
Могуће је да је верзија предиктора коју имам мало застарила. Иако се превише не ослањам на њу. Више се ослањам на нека ближа поклапања и географску логику, а она указује на U152.
-
18. Васиљевић, Илиндан, Доњи Степош, Крушевац
Припада хаплогрупи I2-PH908. Од карактеристичних маркера се могу издвојити једино 391=10 и 458=18. Једино сличан хаплотип дели са једним са САНУ истраживања из Ковина, који такође слави Илиндан. Имају једну разлику на упоредива 16 маркера. Можда овој вези иде у прилог и предање Васиљевића, које каже да су се у околину Крушевца током 19. века доселили из Баната. Раније презиме им је било Пантелејић.
Због вредности 10 на 391, Васиљевић можда припада грани А493.
Васиљевић се тестирао код Yseq-a и резултат је А493 C-.
Предложио сам му тестирање маркера 561, па након тога 557.
-
18. Васиљевић, Илиндан, Доњи Степош, Крушевац
Припада хаплогрупи I2-PH908. Од карактеристичних маркера се могу издвојити једино 391=10 и 458=18. Једино сличан хаплотип дели са једним са САНУ истраживања из Ковина, који такође слави Илиндан. Имају једну разлику на упоредива 16 маркера. Можда овој вези иде у прилог и предање Васиљевића, које каже да су се у околину Крушевца током 19. века доселили из Баната. Раније презиме им је било Пантелејић.
Због вредности 10 на 391, Васиљевић можда припада грани А493.
Васиљевић се тестирао код Yseq-a и резултат је А493 C-.
Предложио сам му тестирање маркера 561, па након тога 557.
Васиљевић је добио резултате:
561=16
557=17
Рекао бих да нема сумње да је FT14506. Предложио сам му да тестира гране испод FT14506, а које поседују 557=17.
Како је Y56203 је прилично добро профилисан преко маркера DYS19=14, он у овом случају отпада, јер Васиљевић поседује 19=16. Тако да остају два: BY186407 и Y179535. Међутим ниједан од ова два СНП-а није доступан на Yseq-у, па би ваљало да се најпре кандидују, а затим и тестирају. Или да се тестирају њихове подгране. Мислим да је већа вероватноћа да Васиљевић припада грани Y179535, па ту остају у оптицају две подгране: Y52621 и BY191770. Оба СНП-а су доступна на Yseq-у, па сам му предложио да њих тестира.
-
Васиљевић је добио резултате:
561=16
557=17
Рекао бих да нема сумње да је FT14506. Предложио сам му да тестира гране испод FT14506, а које поседују 557=17.
Како је Y56203 је прилично добро профилисан преко маркера DYS19=14, он у овом случају отпада, јер Васиљевић поседује 19=16. Тако да остају два: BY186407 и Y179535. Међутим ниједан од ова два СНП-а није доступан на Yseq-у, па би ваљало да се најпре кандидују, а затим и тестирају. Или да се тестирају њихове подгране. Мислим да је већа вероватноћа да Васиљевић припада грани Y179535, па ту остају у оптицају две подгране: Y52621 и BY191770. Оба СНП-а су доступна на Yseq-у, па сам му предложио да њих тестира.
Васиљевић нови резултат: FT14506 G-
Ово је први случај, да ја знам, да је 561=16 и 557=17, а да је негатван на FT14506.
Једино WGS овде може разрешити ствари.
-
Поздрав пријатељу, ево прочитах случајно твој текст на форуму па ти стојим на располагању да разменимо информације, ја сам потомак Петковића из Горње Јабланице,пре тога насељених из Херцеговине а пре тога из околине Никшића. Деда ми је вечито тврдио да смо од Ровчана и да славу (Св.Луку) никада нисмо мењали.
Међутим након одрађеног ДНК тестирања испоставило се да је једино предање везано за Никшић донекле тачно све остало је по стручацима са форума пало у воду ....
Надам се да ћеш се јавити да разменимо податке...
Срдачан поздрав
Марко Петковић
-
Da li ima neko testiran od Vukovića i sela Velika Andrijevica(Andrijevica ) ,kao i Ostraćanin iz Vlajkovaca(Brus) i ima li podudaranja sa Stefanovićima iz Blaca? Hvala unapred
-
Поштовани,
Да ли бих сада могао да добијем информацију са којим генетичким родом из Херцеговине, који слави Ђурђевдан, имам скоро 20 заједничких макера, јер је студија о Херцеговцима објављена?
Волео бих када бисте ми дали више информација о том роду (презиме и место).
Унапред хвала!
36. Миленковић, Јовањдан, Шетка, Ражањ, E-V13>Z1057
Најближа поклапања хаплотипова има са припадницима једног херцеговачког рода од којих се разликује на 3-4 маркера. Како резултати из организованог тестирања Херцеговаца још увек нису објављени, једино могу да поменем да је крсна слава тог генетичког рода Ђурђевдан. Хаплотип Миленковића се на пројекту издваја по изразито сниженој вредности маркера DYS385a=13, а поседује и повишену вредност маркера DYS576=19.
Тестирани је навео доста детаљно предање, тако да ћу га пренети у основним цртама. Миленковићи су огранак Зарића из истог места, а садашње презиме су узели 1942. године. Родоначелник Зара, за кога се сматра да се презивао Милојевић, рођен је око 1770. године на Витоши код Софије у Бугарској, а са братом Михом (Миџом) се доселио у околину Ражња и основао село Витошевац. Зара је прешао у Шетку, док је Миџа остао у Витошевцу где од њега потичу Миџићи. Презиме Зарић носе потомци његовог сина Михаила, док од његовог другог сина Милоша потичу Милошевићи. Сматра се да Зара и Миџа потичу од избеглих Срба који су у Бугарску отишли због турског зулума.
-
Поштовани,
Да ли бих сада могао да добијем информацију са којим генетичким родом из Херцеговине, који слави Ђурђевдан, имам скоро 20 заједничких макера, јер је студија о Херцеговцима објављена?
Волео бих када бисте ми дали више информација о том роду (презиме и место).
Унапред хвала!
У питању је род Бубала, Параноса и Слијепчевића. Међутим, ниједан припадник тог рода нема снижену вредност маркера DYS385a=13 (сви имају вредност 16), па се не може говорити о било каквој ближој вези.
-
На порталу сам наишао на податак о томе да се код Јевреја проналази група Ј2а-Л25>Л70, како ми је и наведено горе па сам из тог разлога и повезао то.
У ствари једина грана Л70 која је потпуно јеврејска је само ашкенази FGC21085 под CTS3601, остале су мешане где је много више нејевреја него јевреја.
-
У ствари једина грана Л70 која је потпуно јеврејска је само ашкенази FGC21085 под CTS3601, остале су мешане где је много више нејевреја него јевреја.
Исто вријеме експанзије као и J-FGC21085 има и ашкенаска J-L556; и у вези њих треба гледати на дешавања од 7. до 9. вијека.
-
106. Станојевић, Ђурђиц, Сесалац, Сокобања
Припада хаплогрупи I2-PH908. Поседује две главне карактеристике: GATAH4=9 и 391=10. Осим ових има још неке вредности које треба споменути: 389II=30, 458=18. Најсличнији хаплотип дели са једним тестираним са САНУ истраживања, из Призрена, који слави Митровдан. Имају једну разлику на упоредивих 17 маркера. Деле све споменуте карактеристичне вредности. Због вредности 10 на маркеру 391, Станојевић можда припада грани A493 (https://www.yseq.net/product_info.php?products_id=2123). Предлажем му даља и дубља тестирања.
За Станојевиће се у литератури каже: "Ламинци, Св.Ђорђе, су такође старинци. Кумују им од старине Пужарци из Рујишта".
https://www.poreklo.rs/2015/12/27/poreklo-prezimena-selo-saselac-sokobanja/
Сам тестирани је написао да су имали виноград у Кожељу и да мисле да су досељени са Тимока.
Мој чукун-деда по оцу Стеван Огњановић је био родом из Сесалца, од оца Огњана Стевановића/Стефановића. Такође славимо Ђурђиц! Постоји шанса да имамо заједничког претка, без обзира на другачије презиме.
Нажалост, нисам се тестирао, па не можемо да упоредимо податке, али у наставку ћу навести нешто што може да потврди претпоставку тестираног Станојевића да су досељени са Тимока:
Наиме, у књизи „Алексиначко поморавље“ Драгослава Антонијевића (1971), каже се: „док Косовцима припада западна страна Алексиначког поморавља…, источна је насељена претежно становницима из источне Србије. Особито северноисточне области… насељена су тимочко-браничевском миграционом струјом из околине Зајечара, … Бољевца (из насеља: Мирово, Луково… и сокобањског насеља Сесалац…)“.
Логична претпоставка била би да је ово наставак миграционе струје, тј. да је и досељавање у Сесалац доминантно било из источних крајева.
У својој студији „Бања“ Петар Јовановић констатује да тимочко становништво, које се кретало према Моравској долини, једно време се задржавало у Бањи, која им је била етапна област.