Testirani Y4882- A1328" FTDNA-TMRCA oko 1400 god
Zahvaljujuci Obrenu Blagojevicu imamo i detaljan opis jednog bratstva koje pripada Y4882-A1328 Hg.
Порекло пивских породица према студији „Пива“ Обрена Благојевића из 1971. године (истраживање спроведено 1967-68). Приредио сарадник портала Порекло Војислав Ананић.
Делићи. То је старо братство, које сада у Пиви броји око 15 кућа. Живе у Борковићима, а сад су их двије куће и у Доњим Брезнима. Славили су Јовањдан и поријеклом су од старих Браниловића. По предању, они су се раније звали Лаловићи и живјели су у Плужинама, на Градцу, одакле су се преселили око Крушева и Гусића, а одатле на свој првобитни катун у Борковићима. Делићи су се прозвали по брату неког од својих предака који је био у делијама, па се ту вратио и умро, а није имао дјеце. Род су им Радовићи, Лондровићи и Таловићи, из истог села. Делићи су се много расељавали, нарочито у Босну, око Бање Луке, Јајца и Гласинца. У једном запису у Пивском манастиру помиње се као дародавац Вук Делић. Од њега, по предању, линија иде овако: Вук—Симо—Рако—Шћепан (рођен око 1860). Овом братству припадао је Никола Делић, посљедњи командир баталиона Планине пивске у старој црногорској војсци
Od Delica je Prof. dr Jovan Delić (Borkovići, Piva, Crna Gora, 4. X. 1949), glavni urednik "Zbornika Matice srpske za književnost i jezik".
Osnovnu školu je završio u pivskim selima (Borkovići, Goransko, Plužine i Miljkovac), a gimnaziju u Nikšiću. Studirao je na Filološkom fakultetu u Beogradu grupu Opšta književnost sa teorijom književnosti (1967–1971) gdje je diplomirao (1971), magistrirao (1983) i doktorirao (1996). Objavljivao je na ruskom, ukrajinskom, njemačkom i francuskom jeziku. Od decembra 1972. do juna 1998. radio je na Filozofskom fakultetu u Novom Sadu, a od 1998. predaje savremenu srpsku književnost na Filološkom fakultetu u Beogradu. Od 1986. do 1991. radio je kao lektor na Univerzitetu "Georg August" u Getingenu. Gostovao je na više njemačkih univerziteta kao predavač. Dobitnik je više književnih nagrada.
Član je Matice srpske od 1985, stalni član saradnik od 1995, član Upravnog odbora od 1999, a za glavnog urednika "Zbornika Matice srpske za književnost i jezik" postavljen je 2000. godine.
Objavio je oko 450 bibliografskih jedinica i sljedeće knjige:
"Kritičarevi paradoksi", Novi Sad, Matica srpska, 1980.
"Srpski nadrealizam i roman", Beograd, Srpska književna zadruga, 1980.
"Pjesnik 'patetike uma'" (o pjesništvu Pavla Popovića), Novi Sad, Dnevnik, 1983.
"Tradicija i Vuk Stef. Karadžić", Beograd, BIGZ, 1990.
"Hazarska prizma, tumačenje proze Milorada Pavića", Beograd, Prosveta, Dosije; Titograd, Oktoih; Gornji Milanovac, Dečje novine, 1991.
"Književni pogledi Danila Kiša, ka poetici Kišove proze", Beograd, Prosveta, 1995.
"Kroz prozu Danila Kiša, ka poetici Kišove proze II", Beograd, BIGZ, 1997.
Лондровићи. Мала породица, сада од само двије куће у Борковићима. Славили су Јовањдан и припадају старом пивском становништву, стабла Браниловића. Род су са Делићима, Радовићима и Таловићима из истог села. Тако су се, по предању, прозвали по неком претку који је од овчијех бурага правио лондре, којима су се раније, умјесто стакла застирали прозори. Лондровићи се помињу у два записа у Пивском манастиру, оба из 1814. године. Увијек их је било мало, а и селили су се у Босну.
Радовићи (у Борковићима). То је старо пивско братство од стабла Браниловића. Сад их има око 20 кућа. По предању, живјели су у Плужинама па у Гусићу и Крушеву, одакле су се преселили у Борковиће, као на првобитне катуне. Род су им Делићи, Лондровићи и Таловићи у истом селу, па су имали и заједничку славу, Јовањдан. Код њих се задржало предање да је приликом зидања Пивског манастира „ухваћена сјенка” Иванца Радовића. Од њих је Радул Радовић, један од првих устаника у Пиви још из ратова шездесетих година и једна од првих жртава устанка из 1875. године. Он је био син Голубов а овај Стојанов. Јован Радовић се око 1830. године одселио на имање жене Анће у Јериниће, и сад их је тамо неколико кућа. Година 1889. одселиле су у Србију 4 куће Радовића, а мало касније још двије. Шћепан је још раније, око 1870. године одселио у Босну.
Недићи. Велико братство од око 30 кућа. Живе одавно на Борковићима, али их има и у Горњим и Доњим Брезнима, гдје су се накнадно доселили из Борковића. Славили су Јовањдан и припадају старијим пивским братствима. Најближи су им Делићи и остале породице из Борковића. По Предању, Недићи су се раније звали Вучковићима, а у новије вријеме називали су их Кекерима. Презиме Недић добили су по Неди, родом из преко Таре, удовици Илије Јованова Вучковића. Једна њихова линија је, према казивањима, ова: Јован—Илија—Милија—Живко—Лазар—Стеван (роћен око 1860). У овом братству је било 7 попова, и то: Нетко, Лазо, Бећо, два Николе и два Тома. У читуљи, коју су попови Недићи ревносно водили, први је био записан Илија. Расељавали су се у великом броју у Србију и Босну.