40. Радосављевић, св. Врачи, Висибаба/Пожега
Припада хаплогрупи I2-PH908, роду B3 на Српском ДНК пројекту. Као и сви припадници рода B3, посједује карактеристичну вриједност DYS448=18. Поред ове вриједности, а за разлику од осталих припадника овог рода, посједује још двије рјеђе вриједности DYS391=10 и DYS481=28.
Род B3 сачињавају српске породице са подручја Старог Влаха које славе св. Враче, а које су у највећој мјери концентрисане у пожешком селу Сврачкову. Поред Радосављевића, овом роду припадају још: Ненадићи из Ужица, Илићи из Сврачкова и још једна необјављена породица из Сврачкова. Са овим родовима из Старог Влаха, генетички је највјероватније повезан и Лацмановић из Косатице, Пријепоље, који такође слави св. Враче и има карактеристичну вриједност DYS448=18. Додуше, Лацмановић има хаплотип мало удаљенији од Сврачковаца. Лацмановићи имају предање о поријеклу из Рисна и Боке,по чему су и понијели и презиме Лацмановић (као досељеници из лацманских (католичких) крајева у Приморју). Неке од тестираних породица из Сврачкова имају предање о досељавању из Пријепоља, тако да би се тај правац досељавања са југозапада, могао потврдити као тачан.
Радосављевићи у Висибаби су доселили из Сврачкова, a као још старије мјесто поријекла помињу и Високу у ариљском крају. Носили су старије презиме Симићевић. У етнографској литератури о њима је забиљежено сљедеће:
"Симићевићи, енергична, жива, разговорна, јака и истакнута породица, чији је предак Симић дошао из села Сврачкова, раније из Високе. Симић је био и са Турцима, али је готово био сам, па је по изгнању Турака довео још два брата, са којима је основао најјачу породицу у околини. Она се знатно селила и многе чиновнике и трговце изнедрила. Данас их је у селу 32 куће, славе Св. Враче."
Вриjeдност маркера DYS448=18 карактеристична је за род Озринића (иако се може појавити и код других грана).
Приједлози за даље тестирање:
I2a-M423 Panel код Yseqa или
Неки од геномских тестова: BIGY700, WGS400 YSeq, Dante Labs, Nebula или сл.