Нови тестирани на Српском ДНК Пројекту

[Аксић]

Перић (Павичићи) Јовањдан Партеш/Гњилане/КиМ/СРБ
 
panel 1:  13 23 15 10 12-14 13 14 11 12 11 29
panel 2:  16 7-9 8 11 22 16 20 28 12-14-15-15
panel 3:  11 10 19-21 14 14 17 19 34-37 12 10

Први косовски Србин који је припадник I1 M253  Нажалост нису могли да му утврде подграну. Стари Невски предвиђач даје чак 99 % вероватноће да је припадник гране Z63.

Презиме Перић је по наврндеди: деда Живко (р. 1924) - Стојан (р. 1905) - Трајко (р. 1858) - наврндеда Пера Павичић (рођ. око 1828.)

Павичићи су пореклом из Жеговца у косовској котлини, село је смештено тридесет километара северозападно од Партеша. У Партешу су досељени око 1750 године. Др Атанасије Урошевић је проучавајући Горњу Мораву 1929. године забележио следеће:

Павичићи (12 к., Св. Јован), пресељени из Жеговца пре 180 година; Симонићи (5 к.) и Ковачовци  (18 к.) су постали од Павичића  и имају исту славу. Ја имам рођаке у Павичиће и у Симониће и знам да се Павичићи и Симонићи до недавно нису међусобно узимали. Ковачевци су почели прошлог века да се узимају са Павичићима и Симонићима. Ковачевци су почели и да се међусобно жене и удају, изгледа су њихови огранци настали још у Жеговцу деобом и прилично су се удаљили.  Дакле Павичићи, Симонићи и Ковачевци су истог порекла. По А. Урошевићу било их је укупно 35 домаћинстава у 2011 години према књизи Владимира Стојановића и Станислава Којића "Партеш и Партешани"
Павичића је било 62 куће, изузетак су неколико куће које нису Павичићи већ су дошли прошлог века.  Симонића је било 23 куће и Ковачеваца 105 куће и код њих има неколико кућа које нису Ковачевци.

Што се тиче презиме Павичић, нико се више не презива Павичић или Симонић, настали су огранци новоформирана презимена после 1912, године. Углавном по прецима којa су рођенa током прве и друге половине 19 века и дан данас су у употреби стара презимена, село се дели на махале: Павичиће, Симониће, Ковачевце итд.
http://www.poreklo.rs/2013/12/22/poreklo-prezimena-selo-partes-gnjilane/

У Партешу постоје још два рода која су досељена из Жеговца истовремено кад и остали око 1750. године. А то су: Кулићи и Калаузи/Калаузићи и они славе Св. Јована Крститеља.  Врло је вероватно да су сви мештани који су досељени из Жеговца у Партешу истог порекла и да су се доселили као удаљени сродници и да имају заједничког претка евентуално из прве половине 17 века.

За сада има три хаплотипова која би могла да му буду блиска а то су: Један је из Босне на 25 маркера разликују се на два маркера, други је из Румуније исто на 25 маркера разликују се на два и трећи је неки Мађар Pal Tivador Szabo такође се на 25 маркера разликују на два маркера.

Што се тиче 12 маркера има четворицу из Босне и са свима се разликује на један маркер и једног из Румуније такође се разликује на један маркер. 

[Синиша Јерковић]

Перић (Павичићи) Јовањдан Партеш/Гњилане/КиМ/СРБ

За сада има три хаплотипова која би могла да му буду блиска а то су: Један је из Босне на 25 маркера разликују се на два маркера, други је из Румуније исто на 25 маркера разликују се на два и трећи је неки Мађар Pal Tivador Szabo такође се на 25 маркера разликују на два маркера.

Што се тиче 12 маркера има четворицу из Босне и са свима се разликује на један маркер и једног из Румуније такође се разликује на један маркер.

Код нас на пројекту имамо једног тестираног са којим би се могао ставити у исти род, а то је католик Милић из Горњег Вакуфа/Ускопља у Босни. Међутим ни за Милића не знамо подгрупу.

Ове које наводиш, претпостављам са његовог ФТДНА налога, су такође из Босне.

Жеговац није далеко од Јањева, а познато је да су у Јањево досељавали католици из Босне. Мени чак и ово њихово презиме Павичић вуче на ту страну.

Рачунач Невског показује припадност грани Z63, a колико видим и остали најближи хаплотипови су углавном Z63.

Мислим да би му било корисно да уради тест на СНП Z63, мислим да кошта око 40 долара, а не мора опет да шаље узорак.

[Nebo]

Стари Невски предвиђач даје чак 99 % вероватноће да је припадник гране Z63.

Рачунач Невског показује припадност грани Z63, a колико видим и остали најближи хаплотипови су углавном Z63.

А јесу ли можда блиски Мацурама?

[Синиша Јерковић]

А јесу ли можда блиски Мацурама?

Не бих рекао, мада можда нека даља веза постоји.

[Аксић]

Код нас на пројекту имамо једног тестираног са којим би се могао ставити у исти род, а то је католик Милић из Горњег Вакуфа/Ускопља у Босни. Међутим ни за Милића не знамо подгрупу.

Ове које наводиш, претпостављам са његовог ФТДНА налога, су такође из Босне.

Жеговац није далеко од Јањева, а познато је да су у Јањево досељавали католици из Босне. Мени чак и ово њихово презиме Павичић вуче на ту страну.

Рачунач Невског показује припадност грани Z63, a колико видим и остали најближи хаплотипови су углавном Z63.

Мислим да би му било корисно да уради тест на СНП Z63, мислим да кошта око 40 долара, а не мора опет да шаље узорак.

Да, то су сви које сам навео са његовог ФТДНА налога. Нема их више чудно је да не постоји неки модал сличан његовом у средњој и северозападној Европи, јер ипак тамо је његова прапостојбина и тамо би требало највише да их има.

А. Урошевић вели да су од Павичића настали Симонићи и Ковачевци. Мени је то чудно и мислим да то није тачно, зато што код потомака Павичића и Симонића постоји предање да су се доселили браћа Пава и Симон од којих су настали родови Павичићи и Симонићи, јер да није тако не би се десио први склопњен брак пре годину дана између Павичића и Симонића. Они се нису међусобно узимали тј. женили и удавали до недавно. Павичићима и Симонићима су Ковачевци даљи сродници у књизи из 2011. године наводи се да су огранци Ковачеваца настали још деобом у Жеговцу, моја је препоставка да су заправо Павичићи и Симонићи настали од Ковачеваца.

Оно што је сигурно Павичићи, Симонићи и Ковачевци живе вековима на Косову. У Горњој Морави не постоји предање да је нека породица са католичанства прешла на православље а да је из Јањева, Шашара или из других села у којем су живели ти рудари католици из Босне.

Док обрнути случајеви има на пример у Јањеву има Срба православаца који су прешли некада са православља на католичанство има тога у монографији Јањево мислим да је аутор А. Урошевић.

А. Урошевић  је нашао свега неколико српских православних породица у Горњој Морави и Изморнику који су пореклом из Шашара и још неких села и није могао да утврди да ли су заиста они некада били католици, непостоје никакви надимци попут латини и слично за те српске породице пореклом из Шашара.

Некада су у Јањеву и у многа рударска-католичка села око Липљана и Витине живели Срби православци. У Јањеву је рођен патријарх српски Пајсије Јањевац из 17. века.

[Синиша Јерковић]

Јованић, Орлова Глава/Лика, Ђурђевдан, И2а Динарик Југ
Тодорић, Равни, Ужице, Ђурђевдан, И1 П109 Дробњачки

На пројекат су додани и Товјанини, Перићи(Павичићи) и Михићи.

Надам се да нисмо неког заборавили.

[Лепеничанин]

Подаци послати нашим Проговцем.

Ћирић, Милошевац, Велика Плана, Србия. Чекам да Проговац сазна славу.

13    24    15    11    14-15    11    13    12    13    11    32  17    8-10    11    11    25    15    21    33    12-14-15-15 11    10    21-21    15    12    18    17    34-35  11    10


Стойшин, Србска Црња. Свети Йован.

13    24    16    11    14-16    11    13    12    14    11    31 16    8-10    11    11    25    14    20    32    12-14-15-15 10    10    21-21    15    12    17    18    34-34    11    10

Њих двојица нису унети.

У тексту о селу Милошевац стоји: Ћирићи, славе Св. Јоаким и Ана (Аћим и Ана). Најстарија породица непознатог порекла. Вероватно су то они, али би подаци за сада могли да стоје и без славе, за сваки случај.

То је други I2-N из смедеревског краја. Тестирани Вујчић је пореклом из засеока Ћиће, који припада селу Добри До. Мислим да он нема ништа против да се у рубрику за место порекла дода: Добри До, Смед. Паланка, СРБ. Он је то и написао испод текста о презимену Вујчић на нашем сајту.

[Аксић]

Њих двојица нису унети.

У тексту о селу Милошевац стоји: Ћирићи, славе Св. Јоаким и Ана (Аћим и Ана). Најстарија породица непознатог порекла. Вероватно су то они, али би подаци за сада могли да стоје и без славе, за сваки случај.

То је други I2-N из смедеревског краја. Тестирани Вујчић је пореклом из засеока Ћиће, који припада селу Добри До. Мислим да он нема ништа против да се у рубрику за место порекла дода: Добри До, Смед. Паланка, СРБ. Он је то и написао испод текста о презимену Вујчић на нашем сајту.

Лепеничанину, потврди и увери Јерковића да је тестирани Стојчић из Модре Стене код Бабушнице, а не из Кос. Митровце, како пише у табели. 

[Лепеничанин]

тестирани Стојчић из Модре Стене код Бабушнице, а не из Кос. Митровце,

Наш Аксић је у праву. Мислим да је за било каква истраживања најкорисније да се држимо чињеница, иначе би сав труд на расветљавању порекла људи са наших простора лако могао да пропадне.

Тестирани Стојчић је пореклом из Модре Стене, и то свакако треба да стоји у табели, наравно ако се он са тим слаже.
Да ли треба да стоји још нешто, на пример Кос. Митровица, већ је питање за дискусију. Нема никаквих етнолошких ауторитета који би то подупрли. Ако сам Стојчић инсистира да стоји и Кос. Митровица може да му се изађе у сусрет, али заиста не видим никакав основ за то. Притом је Кос. Митровица нова варош, постала је важна тек пошто је изграђена пруга. Развила се далеко после историјски значајног Звечана и после Вучитрна који је био историјски гледано седиште тог краја (још од времена Вука Бранковића). Релативна удаљеност од Вучитрна, као седишта османске власти, омогућила је Србима да опстану у долини Ибра.

[Синиша Јерковић]

Тестирани Стојчић је пореклом из Модре Стене, и то свакако треба да стоји у табели, наравно ако се он са тим слаже.
Да ли треба да стоји још нешто, на пример Кос. Митровица, већ је питање за дискусију.

Не знам за овог Стојчића, мислио сам да је човјек из Митровице и да је сам дао тај податак. Ако је тачно ово за Бабушницу, промјенићу само морам знати и да је то тачно, тј. који је извор те информације?

[mladjo]

Здраво,
ја сам ступио својевремено у контакт са тестираним Стојчићем...он ми је навео податак да су његови преци у Јужну Србију ”дошли из Косовске Митровице а прије тога су живјели или у Западној Босни или Далмaцији, податак за који није сигуран”.

Није Јерковић "крив" за унесене податке, него ја...

[Аксић]

Наш Аксић је у праву. Мислим да је за било каква истраживања најкорисније да се држимо чињеница, иначе би сав труд на расветљавању порекла људи са наших простора лако могао да пропадне.

Тестирани Стојчић је пореклом из Модре Стене, и то свакако треба да стоји у табели, наравно ако се он са тим слаже.
Да ли треба да стоји још нешто, на пример Кос. Митровица, већ је питање за дискусију. Нема никаквих етнолошких ауторитета који би то подупрли. Ако сам Стојчић инсистира да стоји и Кос. Митровица може да му се изађе у сусрет, али заиста не видим никакав основ за то. Притом је Кос. Митровица нова варош, постала је важна тек пошто је изграђена пруга. Развила се далеко после историјски значајног Звечана и после Вучитрна који је био историјски гледано седиште тог краја (још од времена Вука Бранковића). Релативна удаљеност од Вучитрна, као седишта османске власти, омогућила је Србима да опстану у долини Ибра.

Слажем се Лепеничанину 

[Аксић]

Здраво,
ја сам ступио својевремено у контакт са тестираним Стојчићем...он ми је навео податак да су његови преци у Јужну Србију ”дошли из Косовске Митровице а прије тога су живјели или у Западној Босни или Дамламцији, податак за који није сигуран”.

Ја се сећам, а и Лепиничанин зна писао је пре годину дана о Стојчићу да из Модре Стене код Бабушнице. Некада је на Српском ДНК пројекту било могуће поред места порекла навести и евентуално даље порекло.  За Стојчића је писало овако: "Стојчић Никољдан Модра Стена/Бабушница/пореклом од Ибра/даље порекло са запада".  Стојчић и ако је евентуално пореклом из околине К. Митровице, његови сигурно живе бар двеста година у М. Стени, јер да није тако, он би знао одакле је пореклом од Ибра или К. Митровице и питање је да ли је он уопште пореклом одатле, а тек ово о још даљем пореклом не би коментарисао и није ни битно одакле је човек пореклом, али чињеница је да тестирани Стојчић живи генерацијама уназад у М. Стени. Осим тога презиме Стојчић је типично у југоисточној Србији, настало од име Стојче или Стојча, тако да и родоначелинк по коме тестирани носи презиме је вероватно рођен у југоисточној Србији.   

[Синиша Јерковић]

Ја се сећам, а и Лепиничанин зна писао је пре годину дана о Стојчићу да из Модре Стене код Бабушнице. Некада је на Српском ДНК пројекту било могуће поред места порекла навести и евентуално даље порекло.  За Стојчића је писало овако: "Стојчић Никољдан Модра Стена/Бабушница/пореклом од Ибра/даље порекло са запада".  Стојчић и ако је евентуално пореклом из околине К. Митровице, његови сигурно живе бар двеста година у М. Стени, јер да није тако, он би знао одакле је пореклом од Ибра или К. Митровице и питање је да ли је он уопште пореклом одатле, а тек ово о још даљем пореклом не би коментарисао и није ни битно одакле је човек пореклом, али чињеница је да тестирани Стојчић живи генерацијама уназад у М. Стени. Осим тога презиме Стојчић је типично у југоисточној Србији, настало од име Стојче или Стојча, тако да и родоначелинк по коме тестирани носи презиме је вероватно рођен у југоисточној Србији.

На пројекат смо уписивали мјесто скорашњег поријекла, тако да ако је Стојчић већ двјесто година у Бабушници, то треба написати, ове остале податке можемо оставити у затвореном дијелу пројекта, гдје иначе држимо и отиске прстију тестираних Дакле, промијенићемо.

[Лепеничанин]

Синиша уноси само податке који имају неких основа. Стојчић мисли да има порекло са запада и то је у реду, али не би било лоше да за то постоји и неки траг у документима. На интернету је наводио да му се деда као шегрт доселио у Јагодину из поменуте Модре Стене. Ти људи из Лужнице су се иначе бавили "печалбом". Радили су разне занате, не само зидарски, већ су били лончари, содаџије, бојаџије... и тако ишли у најдаље крајеве, Шумадију, Румунију, Бугарску, па и у Далмацију и Босну. Можда је одатле и прича о пореклу из Босне?

Ја иначе стално понављам да је по мени најбољи момент за који треба везивати нечије порекло 1910. година. Те године је урађен попис у Краљевини Србији, нека врста пописа у Краљевини Ц. Гори, велики попис К&К монархије (са анектираном БиХ). Мислим да постоји и нека врста пописа Отоманске царевине из те године.

Део тих архива је сачуван, а постоје и поуздане породичне приче о месту живљења те године. Велике катастрофе 20. века су уследиле после тога, као и велике миграције, тако да мислим да се методолошки треба једном одредити и узети ту годину као полазиште за било каква истраживања.

[mladjo]

Писао сам тестираном Стојчићу...причекаћемо његов одговор у вези горе наведеног.

[Синиша Јерковић]

Синиша уноси само податке који имају неких основа. Стојчић мисли да има порекло са запада и то је у реду, али не би било лоше да за то постоји и неки траг у документима. На интернету је наводио да му се деда као шегрт доселио у Јагодину из поменуте Модре Стене. Ти људи из Лужнице су се иначе бавили "печалбом". Радили су разне занате, не само зидарски, већ су били лончари, содаџије, бојаџије... и тако ишли у најдаље крајеве, Шумадију, Румунију, Бугарску, па и у Далмацију и Босну. Можда је одатле и прича о пореклу из Босне?

Ја иначе стално понављам да је по мени најбољи момент за који треба везивати нечије порекло 1910. година. Те године је урађен попис у Краљевини Србији, нека врста пописа у Краљевини Ц. Гори, велики попис К&К монархије (са анектираном БиХ). Мислим да постоји и нека врста пописа Отоманске царевине из те године.

Део тих архива је сачуван, а постоје и поуздане породичне приче о месту живљења те године. Велике катастрофе 20. века су уследиле после тога, као и велике миграције, тако да мислим да се методолошки треба једном одредити и узети ту годину као полазиште за било каква истраживања.

У суштини није згорег забиљежити свачије предање, али слажем се да треба имати један принцип код уношења података на пројекат. И ја мислим да је период на прелазу 19. на 20.вијек најподеснији. Рецимо, за Босанску Крајину су се посљедње велике сеобе окончале око 1890. Исто тако 1920-те су биле године великих помјерања према Војводини и Косову (солунски добровољци), а о каснијем периоду да и не говоримо. С тим да су сеобе из 1920 и даље још увијек свјеже у сјећању потомака, а добрим дијелом и документоване. А и Цвијићеви ученици су баш у том периоду забиљежили предања и на тај начин их сачували за будућу употребу.

[vojinenad]

Слажем се у потпуности да би требало навести и податак даљег порекла одређене породице, али само уколико постоје подаци да се то са сигурношћу може тврдити. То ,,мисли да је најдаљим пореклом из Босне или са запада'' по мени није релевантан податак да би га требало убацити у рубрику.  Друга је ствар са породицама из области Топлице, Косаонице и Горње Јабланице, где постоји велики број људи чија је хаплогрупа специфична рецимо за област Херцеговине (И2а ДС и ДЈ), и који имају поуздане податке, родослове и писане документе који могу да потврде њихову повезаност са овом облашћу. Рецимо ја са сигурношћу знам да је мој прађед доселио 1882. год. из Роваца, и знам да тамо имам рођаке, а исто тако постоји и велики број Булатовића, Влаховића, Вујисића, Пековића и др. породица који са сигурношћу знају одакле су њихови доселили. У питању је заиста велики број породица које су населиле ову област крајем 19. и почетком 20. века, и зарад лакшег повезивања и праћења порекла тих породица, као и статистике процентуалне присутности одређених хаплогрупа у одређеним областима, мислим да би требало то и навести у рубрици МЕСТО ПОРЕКЛА.

[Аксић]

Тестирани Џодановић је пре годину дана оставио коментар да је из села Допсина код Осијека у Славоније, а на пројекту пише да је из Београда.  http://www.poreklo.rs/2014/03/02/poreklo-prezimena-dzodanovic/

[vladat]

Томашевић, Јужни Банат(села у околини Беле Цркве, са обе стране данашње границе са Румунијом, најпре Луговет- Langovet), слава Света Петка,  хаплогрупа E1b1b
    Лабараторијски извештај (Инст. за суд.мед. Медицински фак. у Београду од 03.06.2011)
DYS456 - 15,0 ;     DYS389I - 13,0 ;    DYS390 - 24,0 ;    DYS389II - 30,0 ;   DYS458 - 17,0 ;    DYS19 - 13,0 ;    DYS385 - 16,0   18,0 ;
DYS393 - 13,0 ;     DYS391 - 11,0 ;     DYS439 - 11,0 ;    DYS653 - 21,0 ;      DYS392 - 11,0 ;    Y GATA H4 - 12,0 ;     DYS437 - 14,0 ;   
DYS438 - 10,0 ;     DYS448 - 20,0
     Род Томашевића, са већим бројем чланова рода, помиње се у писаним документима села око Беле Цркве већ 1750-1790 год. Тачне податке о роду од тог периода до данашњих дана углавном имам.  Остаје непознато када су се тачно доселили и из којих крајева. Потребна ми је информација који крај треба даље да истражујем, како би дошао до тих података за мој род (презиме Томашевић или можда и нека друга?). Можда нешто помогне и општи породични надимак свих чланова рода: Дивљани или Дивљански?