Љубичић, Лазарева Субота, Обровац/Далмација
Припада хаплогрупи I2-PH908. Занимљив резултат јер се поклапа са Кубатима из Жегара који славе исту славу. А у САНУ истраживању постоји још један резултат треће породице из истог краја са истом славом са такође блиским хаплотипом. Сасвим је јасно да се ту ради о роду, који сам у пројекту и издвојио под називом род Кубата, јер им је Кубат најстарије име.
Бачко је доста писао о овом роду. Изгледа да су жегарски родови који славе Лазареву Суботу потомци херцеговачких Кубата из Кубатовине у дабарском Пољу. Један дио рода, могуће управо ови који носе презиме Кубат се потурчио, али је очигледно везао уз себе православен рођаке (чест случај). Тако су Кубати још за вријеме Турака живјели у најбољем дијелу жегарског поља крај туреске куле. У Херцеговини се помиње 1522. године Кубат као војвода Доњих Влаха, и није искључено да је он родоначелник. Један дио рода у буњевачкој сеоби половином 17. вијека прешао је из Далмације у Бачку и Барању и од њих су буњевачки Кубатови и Кубатовићи. Муслимана Кубата остало је у Херцеговини, у Дабру, помиње се тамо њихова кула.
Неки до муслимаских Кубата у Далмацији су се повратили на православље крајем 17. вијека.
Могућа је веза ових родова са родовима из Дучића код Мионице који славе Лазареву Суботу, а збирно се називају Ћумуријама. Ћумурије су муслиманска породица управо са подручја Дабарског Поља, а у оближњој Фатници се помиње и стари род Дучића.
Могли бисмо закључити да је на подручју Дабарске и Фатничке жупе, постојао српски род који је славио Лазареву суботу. Могуће је да су припадали и ситнијем племству и да је потурчени припадник постао војвода и турски спахија. Да су његови рођаци учествовали у сеобама на запад, а могуће и на сјевероисток.