Аутор Тема: Новомученици србски  (Прочитано 19212 пута)

Ван мреже Nebo

  • Члан Друштва
  • Бели орао
  • *****
  • Поруке: 10036
  • I2a S17250 A1328
Новомученици србски
« послато: Јун 17, 2017, 10:31:20 пре подне »
Данас, 17/4. јуна, СПЦ обележава спомен на Светог свештеномученика Јоаникија црногорско-приморског.



Рођен је 1890. године у Столиву у Боки, од оца Шпира Липовца и мајке Марије, дев. Дамјановић. На крштењу добио је име Јован. Пореклом је од Липоваца из Цуца, од претка који се почетком 18. века доселио у Боку.

Липовци су братство у Липову у Цуцама, које припада братству Орловића. У самим Цуцама више нема презимена Липовац, већ су се разгранали на два рода и презимена – Ивановић и Илић.

http://www.poreklo.rs/2017/02/20/poreklo-stanovnistva-plemena-cuca/

Јован Липовац је завршио основну школу у Прчњу, гимназију у Котору, Православни богословски завод у Задру и Филозофски факултет у Београду, где је положио и професорски испит из богословских предмета.

Рукоположен је за свештеника 1912. године, и био је парох у Ластви, а радио је и као суплент гимназије на Цетињу, у женској учитељској школи и Цетињској богословији. Од 1925. до 1940. године био је професор Прве мушке гимназије у Београду. Након упокојења жене, замонашен је у манастиру Раковица и постављен за игумана, а фебруара 1940. године за епископа, на величанственој хиротонији у Саборној цркви, о којој је писала београдска штампа. Исте године, у децембру. Свети архијерејски сабор поставио га је за митрополита црногорско-приморског.

Други светски рат и окупација Црне Горе, затекли су га на Цетињу. Као митрополит, био је принуђен да се довија између окупационих власти и Црногораца подељених у три табора – присталице окупационе власти, четнике и партизане. Иако је учесник Петровданског сабора и иако је примио и угостио италијанског краља Виторија Емануела, кад је овај био у посети Црној Гори, на шта је био приморан и што је изабрао као мање зло од отвореног супротстављања окупационој сили, на крају је изабрао да подржи четнички покрет.

На свршетку рата, када су партизани заузимали Црну Гору, одлучено је да се србске националне снаге повлаче према Словенији. Тада је и митрополит Јоаникије са свештенством Митрополије кренуо са четничким збегом, како би се избегло крвопролиће и страдање свештенства. С митрополитом, у колони је било око 60 свештених лица. Но, као што знамо из наше историје, четници и с њима и свештенство заробљени су од Британаца на аустријској територији и враћени у Словенију где су предати партизанима - Првој југословенској армији којом је командовао Брозов генерал Пеко Дапчевић (иначе, и сам син свештеног лица, ђакона Јована Дапчевића). Ту су побијене хиљаде четника на Зиданом мосту.

Митрополит Јоаникије и свештеник др Лука Вукмановић, рођени брат Светозара Вукмановића Темпа, пребачени су у Србију, оковани. Партизани су обавестили Темпа о заробљавању митрополита Јоаникија и његовог рођеног брата и питали га шта да чине са њима. Темпо је, према неким сведочењима, хладно одговорио: "Исто што и са осталима!"

У својој књизи "Револуција која тече" Темпо је записао: "Са својом мајком нијесам хтио да разговарам о Луки. Она се није усуђивала да га помене преда мном. Само је једном покушала да каже како није био са окупаторима, али ја сам је грубо прекинуо и рекао да га више не помиње у мом присуству ако жели да будемо заједно. Није га више помињала".

Не зна се где и кад је убијен отац Лука Вукмановић, а митрополит Јоаникије је убијен на Букуљи код Аранђеловца, средином јуна (највероватније 17. јуна). Пре него што су га убили, партизани су га мучили и малтретирали. Одговорни за убиство митрополита Јоаникија су тадашњи пуковник ОЗН-е Владимир Роловић и генерал Пеко Дапчевић.

У допису који је Штаб Прве Југословенске Армије 21. јуна 1945. године упутио Црногорској митрополији на Цетињу, а који се налази у архиву Митрополије на Цетињу, каже се:

"ШАЉЕМО ВАМ ПАНАГИЈУ И КРСТ, КОЈИ СУ ПРОНАЂЕНИ КОД РАЗБОЈНИКА БИВШЕГ МИТРОПОЛИТА ЈОАНИКИЈА. СМРТ ФАШИЗМУ СЛОБОДА НАРОДУ!".

Одлуком Светог архијерејског сабора СПЦ, 2001. године, митрополит Јоаникије Липовац канонизован је за свештеномученика.

http://www.spc.rs/sr/sveti_svestenomucenik_joanikije_crnogorski
"Наша мука ваља за причешћа"

Ван мреже Nebo

  • Члан Друштва
  • Бели орао
  • *****
  • Поруке: 10036
  • I2a S17250 A1328
Одг: Новомученици србски
« Одговор #1 послато: Јун 17, 2017, 07:42:54 поподне »
Данас, наша Црква обележава и спомен на мученичко пострадање Светог свештеномученика Георгија - Ђорђа Богића, пароха нашичког, којег су усташке звери, уз учешће њиховог "клера", масакрирале на данашњи датум 1941. године.



http://www.crkva.se/srbi/srbi_dorde_bogic.htm

Свети свештеномученик Георгије канонизован је 1998. године.
"Наша мука ваља за причешћа"

Ван мреже Nebo

  • Члан Друштва
  • Бели орао
  • *****
  • Поруке: 10036
  • I2a S17250 A1328
Одг: Новомученици србски
« Одговор #2 послато: Јун 17, 2017, 08:07:06 поподне »
Свети свештеномученик Харитон није жртва Другог светског рата, већ наш савременик.





Рођен је као Радослав Лукић у Куршумлији 1960. године. Замонашио се 1995. године у Манастиру Црна Река у Рашкој, код Рибарића. 1997. године, још као искушеник, премештен је у Манастир Светих Архангела код Призрена, где је и замонашен 1998. године добивши име Харитон. То је било прво монашење у манастиру Светих Архангела после 550 година. Албански терористи су, непосредно након уласка немачких снага КФОР на КиМ, отели оца Харитона, 15. јуна 1999. године, на очиглед војника КФОР-а који нису предузели ништа да злочин спрече.

Након више од годину дана трагања, пронађено је обезглављено тело оца Харитона. Глава оца Харитона још увек није нађена. Недалеко од његовог тела пронађена су и тела неколико Срба пострадалих у исто време. До сада, нико није одговарао за овај злочин.

Монах Харитон Лукић прибројан је Сабору Светих одлуком Сабора игумана Епархије рашко-призренске у егзилу, 2016. године.





http://manastircrnareka.nr.rs/zitije_prepodobnomucenika_haritona.php
"Наша мука ваља за причешћа"

Ван мреже Nebo

  • Члан Друштва
  • Бели орао
  • *****
  • Поруке: 10036
  • I2a S17250 A1328
Одг: Новомученици србски
« Одговор #3 послато: Јул 10, 2017, 10:05:23 поподне »
Свети новомученици дабробосански и милешевски



Уочи сјутрашњег празника:

Саборни празник ових мученика, пострадалих за време Првог и Другог светског рата, најпре од аустроугарских окупатора, затим и од усташа, италијанске окупаторске војске и комуниста, установљен је на редовном заседању Светог архијерејског сабора Српске Православне Цркве у мају 2005. године и обележава се 11. јула (28. јуна по старом календару).
"Наша мука ваља за причешћа"

Ван мреже Nebo

  • Члан Друштва
  • Бели орао
  • *****
  • Поруке: 10036
  • I2a S17250 A1328
Одг: Новомученици србски
« Одговор #4 послато: Јул 10, 2017, 10:06:45 поподне »
Свештеномученик Трифун Илијашки
Свештеномученик Трифун Максимовић рођен је 1873. године у селу Зенику код Сарајева. Завршио је Богословију у Раљеву, након чега је рукоположен за ђакона и свештеника 1899. године. Прогоњен је од стране аустријских власти. Почетком Првог светског рата био је утамничен. Стрељан је у Семизовцу у септембру 1914. године.

Свештеномученик Лаза Ћулибрк
Рођен је 1847. године у Војевци. Рукоположен је за ђакона и свештеника 1847. године. За време Првог светског рата интерниран је у Арад, где је умро 12. марта 1915. године.

Свештеномученик Саво Шкаљак
Рођен је 1881. године у Ступни. После завршене Рељевске Богословије рукоположен је у чин ђакона, а затим и у чин свештеника 1907. године. Чим је почео Први светски рат окупатори су га узели за таоца. Мучили су га и изводили на стрељање од чега је пореметио умом. Умро је у болници за умоболне у Сарајеву, 9. априла 1918. године.
"Наша мука ваља за причешћа"

Ван мреже Nebo

  • Члан Друштва
  • Бели орао
  • *****
  • Поруке: 10036
  • I2a S17250 A1328
Одг: Новомученици србски
« Одговор #5 послато: Јул 10, 2017, 10:09:45 поподне »
Свештеномученик Петар, митрополит Дабробосански

Овога дана спомиње се свештеномученик Петар са свим другим свештеномученицима Дабробосанске епархије. Његов главни спомен је 4. септембра.

Петар Зимоњић је рођен 24. јуна 1866. године у Грахову, у породици чувеног свештеника Богдана Зимоњића, јунака херцеговачке буне из 1875. године. Богословију је завршио 1887. године у Рељеву, а Богословски факултет 1893. године у Черновцима, после чега је именован за професора богословије у Рељеву. Монашки и свештено-монашки чин је примио 8. септембра 1895. године. Свети Архијерејски Сабор СПЦ га је 1903. године изабрао за епископа захумско-херцеговачког. На тој дужности је остао све до 7. новембра 1920. године када је изабран за митрополита дабро-босанског. Одликован је Орденом Светог Саве првог степена, Белим орлом другог реда и Карађорђевом звездом.

Други светски рат га је затекао на дужности дабро-босанског митрополита у Сарајеву, где је увелико било у току хапшење и убијање Срба. Многи су му предлагали да привремено напусти Митрополију и пређе у Србију или Црну Гору. Он је све предлоге такве врсте одбио речима:
„Ја сам народни пастир те ме веже дужност, где сам делио добро са народом, да исто тако и зло са народом подносим и поделим, и према томе мора се са народом судбина делити и остати на своме месту.“

Митрополита је почетком маја 1941. године телефоном позвао католички фратар Божидар Брале, који је био наименован за усташког повереника за Босну и Херцеговину, и саопштио му наредбу да у току истог дана нареди свим својим свештеницима и црквеним општинама да више не употребљавају ћирилично писмо и да промене печате на латиницу, а да ће, уколико то не изврши у наведеном року, бити позван на одговорност. Митрополит му је на то одговорио: „Ћирилово писмо се не може укинути за 24 часа, а осим тога, рат није завршен!“

Овакав став митрополита Петра представљао је повод за његово хапшење, дана 12. маја 1941. године. Митрополит је, пре него што је ухапшен, позвао своје свештенике ради давања упутстава о даљем раду. Неки свештеници су га питали да се привремено склоне у Србију, али митрополит им је рекао: "Останите са својим парохијанима, па шта буде народу нека буде и вама". Сви свештеници су га послушали. Многи од њих су касније мученички пострадали, а неки су дочекали крај рата те су сведочили о држању митрополита Петра у тим тешким данима.

У 16:30 часова у митрополију су дошли усташки агенти и саопштили су да митрополит Петар мора одмах да крене са њима у "равнатељство" ради саслушања. У "равнатељству" је задржан три дана. Дана 15. маја, Митрополит је у пратњи двојице усташких агената дошао у Митрополију, узео неке личне ствари и саопштио је да га воде у Загреб. У Загреб је приведен 17. маја увече и затворен је у полицијски затвор у Петрињској улици, у ћелију број 34 на трећем спрату. Са њим су били затворени и прота Милан Божић, др Душан Јефтановић и др Воја Бесаревић. Одатле је после неколико дана спроведен у логор Керестинац код Самобора. У Керестинцу су му обријали браду, скинули мантију и страшно га мучили. Одатле је спроведен у Копривницу, а потом у Јасеновацгде је после мучења убијен, а тело му је бачено у пећ за печење цигле.


"Наша мука ваља за причешћа"

Ван мреже Nebo

  • Члан Друштва
  • Бели орао
  • *****
  • Поруке: 10036
  • I2a S17250 A1328
Одг: Новомученици србски
« Одговор #6 послато: Јул 10, 2017, 10:16:04 поподне »
Преподобномученици Житомислићки
Осам монаха манастира Житомислић, међу којима јеромонаси Доситеј Вукићевић, Константин Вучуровић и Макарије Пејак, бачено је од стране усташа у јаму у Другом светском рату. Њихове свете мошти биле су похрањене у гробници поред олтара манастирске цркве. У току рата у Босни 1990-их манастир и гробница мученика су разорени. Новомученици Житомислићки свечано су прибројани диптисима светих 15. маја 2003. године, кад је обновљени манастир Житомислић освештан.

Свештеномученик Добросав Доњевакуфски
Свештеномученик Добросав Блажевић рођен је 1916. године у Високом. Основно образовање стекао је у родном месту, док је Богословију завршио у Сарајеву. За ђакона и свештеника рукоположен је 1939. године у Сарајеву, одакле је упућен у Доњи Вакуф на парохију. У јуну 1941. године ухватиле су га усташе и окованог и везаног за запрежна кола водили су га улицама. Зверски је убијен на путу за Бугојно. Тело му није никада пронађено.

Свештеномученик Јован Возућки
Свештеномученик Јован Зечевић рођен је 1895. године у Босанском Новом. Завршио је Богословију у Сарајеву, а тамо је био у групи Гаврила Принципа, због чега су га аустријске власти осудиле на четворогодишњу робију. Рукоположен је за ђакона и свештеника 1922. године. У јуну 1941. године одведен је с групом Срба у теретном вагону у Копривницу. Страшно је мучен и на крају убијен.

Свештеномученик Богдан Сарајевски
Протојереј Богдан Лалић рођен је 8. јуна 1889. године у Сарајеву. Завршио је богословско-учитељску школу у Призрену. Рукоположен је за свештеника 25. априла 1924. године. Као парохијски свештеник службовао је на парохијама у Цикотама, Мокром, Палама и Врањану. На дужности вероучитеља затекао га је Други светски рат. Ухапшен је половином јуна 1941. године, заједно са својим сином који је био ученик богословије, а чије име није сачувано. Обојица су убијени на Велебиту и бачени у јаму Јадовно.

Свештеномученик Миладин Биљешевски



Свештеномученик Миладин Минић рођен је 15. новембра 1913. године у Пљевљима. Завршио је Богословију у Сарајеву 1935. године. До рукоположења 17. октобра 1937. године радио је у Црквеном суду. Био је парох Брежичански и Биљешевски. Ухапшен је 27. априла 1941. године. Убио га је бивши фратар из Бусоваче, Еуген Гујић.

Свештеномученик Марко Купрески
Свештеномученик Марко Поповић рођен је 1876. године у Купресу. Завршио је Богословију у Раљеву, а свештенички чин је примио 1901. године. За време Првог светског рата аустријске власти су га дуже време држале као таоца. Усташе су га ухапсиле 6. јуна 1941. године у Купресу. У Бугојну је неколико дана био затворен. Заклан је у шуми Јусуфа Спајића 24. јуна 1941. године.

Свештеномученик Димитрије Рајановић
Рођен је 1909. године у Новој Вароши. Богословију је завршио у Призрену 1931. године, а рукоположен је за ђакона и свештеника 1932. године. Почетком Другог светског рата, ухапсиле су га усташе и одвеле, августа 1941. године, у правцу Семизовца и убиле у околини Илијаша.

Свештеномученик Добросав Соковић
Рођен је 1915. године у Мокронозима, код Вишеграда. После завршене шесторазредне Богословије у Сарајеву рукоположен је за ђакона и свештеника 1939. године. Усташе су га ухватиле на превару 25. јула 1941. године у Руду, а одатле је послат за Сарајево, где су га усташе убиле.
 
Свештеномученик Милан Божић
Рођен је 1885. године у Гламочу. Завршио је рељевску Богословију, а у чин ђакона и свештеника га је рукоположио Епископ Евгеније (Летица) 1909. године. У време Првог светског рата аустријске окупационе власти га муче у затворима у Травнику, Зеници и Араду. Међутим, у мају 1941. године, усташе су га затвориле у Сарајеву, а затим спровеле у Загреб где је био у затвору заједно са Митрополитом Петром. Одведен је у логор Даница код Копривнице, а одатле је пребачен у Госпић где је у ноћи између 1. и 2. јула 1941. године мученички пострадао.

Свештеномученик Андрија Шиљак
Рођен је 1898. године у Пљевљима. Завршио је богословско-учитељску школу у Призрену 1921. године, а рукоположен је за ђакона и свештеника 1922. године. У свом мисионарском деловању се истицао у раду са Црвеним крстом, због чега је одликован сребрном и златном медаљом. Италијански окупатори су га стрељали 4. децембра 1941. године на Сењаку, у Пљевљима.

Свештеномученик Ратомир Јанковић
Рођен је 1915. године у Пљевљима. Завршио је Богословију у Сарајеву 1937. године. Рукоположен је у чин ђакона и свештеника 1938. године у Сарајеву. Италијански окупатори су га стрељали 4. децембра 1941. године, на Сењаку, у Пљевљима.

« Последња измена: Јул 10, 2017, 10:18:30 поподне Nebo »
"Наша мука ваља за причешћа"

Ван мреже Nebo

  • Члан Друштва
  • Бели орао
  • *****
  • Поруке: 10036
  • I2a S17250 A1328
Одг: Новомученици србски
« Одговор #7 послато: Јул 10, 2017, 10:21:12 поподне »
Свештеномученик Нестор Тркуља

Отац Нестор је рођен 1890. године у селу Маринковци код Босанског Грахова у угледној породици Тркуља. Монашку школу је завршио 1925. године у Манастиру Раковица. Пред почетак Другог светског рата постављен је за игумана манастира Милешеве. Отац Нестор се показао као прави пастир и духовни вођа свога народа. Његов рад се огледао и на националном и на културно-просветном пољу. Као чувар гроба Светога Саве просвећивао је омладину и ђаке кроз часове веронауке, а уз све своје обавезе био је организатор и члан Соколског друштва и других српских националних и културних клубова. Као што је волео свој народ, поштовао је и друге народе и своје комшије муслимане.

Како је почео Други светски рат у Југославији, а милешевски крај окупиран од стране италијанске војске, почеле су претње партизана оцу Нестору. Иако није сарађивао ни са једном од зараћених страна, партизани су га оптужили да је крив за смрт једне групе партизана који су упали у италијанску заседу недалеко од манастира и убили га октобра 1941. године. Свештеномученик Нестор је сахрањен у порти манастира Милешеве.

На телу убијеног оца Нестора, комунисти су оставили папир са написаном „пресудом“, која гласи: „Игуман Нестор Тркуља осуђен је на смрт због следећег: зато што је док су били Немци и усташе, био велики њихов сарадник, агитатор и слуга; што је ту своју издајничку работу наставио са Талијанима, па је био још и шпијун; што је довео окупатора на место где је заноћио секретар ПК КПЈ Љубиша Миодраговић, те је крив за његову смрт и смрт још двојице другова.“.

Из текста пресуде се види да је била реч о веома добро смишљеном и монтираном „судском“ процесу. Најбољи познаваоци личности оца Нестора дубоко су уверени да он никада није био сарадник Немаца и Италијана,  а поготово не усташа, који су доласком у Пријепоље и околину отпочели терор над Србима.  Усташе су пресретали људе, скидали им шајкаче цепајући их бајонетима, а занатлијама су наређивали да са својих радњи поскидају називе исписане ћирилицом и на њихово место поставе нове исписане латиницом.





Свештеномученик Серафим Џарић

Рођен је 1875. године у Оћевини, код Пљеваља. Пореклом је Требјешанин, од братства Ђуровића. Завршио је двогодишњи свештенички курс у Богословији у Призрену. Замоношио се 1897. године у манастиру Свете Тројице код Пљеваља. Рукоположен је за јерођакона 1898. године, а за јеромонаха 1900. године. Био је сабрат, а затим и старешина (са чином архимандрита) манастира Свете Тројице. Орденом Светог Саве IV и V степена одликован је 1924. и 1925. године. Стрељали су га партизани у Пљевљима 1. децембра 1941. године.
"Наша мука ваља за причешћа"

Ван мреже Nebo

  • Члан Друштва
  • Бели орао
  • *****
  • Поруке: 10036
  • I2a S17250 A1328
Одг: Новомученици србски
« Одговор #8 послато: Јул 10, 2017, 10:28:10 поподне »
Свештеномученик Божидар Которски
Свештеномученик Божидар Минић рођен је 1901. године у Колашину. Завршио је Богословију у Сарајеву, а рукоположен је за ђакона 1926. године, а за свештеника 1927. године. Партизани су га стрељали 1945. године.

Свештеномученик Михаило, сабрат манастира Жиче



Јеромонах Михаило Ђусић рођен је у селу Гледићу изнад Љубостиње, 1911. године. Завршио је Богословски факултет у Београду. Замонашен је 6. јануара 1934. године, а исте године примио је јерођаконски и јеромонашки чин. Много је помагао Светом владики Николају  Велимировићу у Богомољачком покрету. Партизани су га ухватили, заједно с протосинђелом Јованом Рапајићем, у мају 1945. године и стрељали у Блажују код Сарајева.

Свештеномученик Јован, сабрат манастира Жиче



Протосинђел Јован Рапајић рођен је 1910. године. Завршио је Богословију 1931. године, а затим је апсолвирао на Богословском факултету Српске Православне Цркве. У мају 1945. године партизани су га ухватили заједно с јеромонахом Михаилом Ђусићем. Били су у затвору ОЗНА-е, где су их партизани изгладњивали и мучили. Стрељан је у Блажују код Сарајева у мају 1945. године. Очевици су касније говорили да су сами себи копали јаму.

Свештеномученик Велимир Кошутички
Свештеномученик Велимир Мијатовић рођен је 1901. године Сокоцу. Завршио је Богословију у Сарајеву након чега је рукоположен за ђакона и свештеника 1923. године. Био је парох Кошутички. За време Другог светског рата протеран је у Србију, где је стрељан од стране партизана у марту 1945. године.

Свештеномученик Будимир Соколовић



Рођен је 1910. године у Тегарама, у сребреничком срезу. Завршио је Богословију у Цетињу 1931. године, а следеће године је рукоположен за ђакона и свештеника. Године 1942. служио је у златиборском архијерејском намесништву, а партизани су га стрељали у Миљевини 1945. године.

https://upload.wikimedia.org/wikipedia/sr/thumb/3/35/%D0%91%D1%83%D0%B4%D0%B8%D0%BC%D0%B8%D1%80_%D0%A1%D0%BE%D0%BA%D0%BE%D0%BB%D0%BE%D0%B2%D0%B8%D1%9B.jpg/250px-%D0%91%D1%83%D0%B4%D0%B8%D0%BC%D0%B8%D1%80_%D0%A1%D0%BE%D0%BA%D0%BE%D0%BB%D0%BE%D0%B2%D0%B8%D1%9B.jpg

Свештеномученик Саво Шиљак
Рођен је 1909. године у Лађанима, код Пљеваља. Завршио је Богословију у Призрену 1931. године, а рукоположен је за ђакона и свештеника 1932. године. За време Другог светског рата постављен је за привременог пароха миоковачког у Епархији жичкој. Убијен је 1945. године у Словенији.

Свештеномученик Михаило Јевђевић
Рођен је 1891. године у селу Жирча. Рукоположен је за ђакона и свештеника 1913. године. Партизани су га стрељали 1945. године у Новом Пазару.

Свештеномученик Душан Пријовић



Рођен је 1906. године у Пљевљима. Завршио је Богословију у Призрену, 1928. године. Рукоположен је за ђакона и свештеника 1929. године. Партизани су га стрељали у пролеће 1946. године, у Пљевљима.
 
Свештеномученик Момчило Челебићки



Свештеномученик Момчило Гргуревић рођен је 1906. године у Фочи. Завршио је Богословију у Сарајеву 1928. године, а рукоположен је у чин ђакона и презвитера 1929. године. Служио је као парохијски свештеник у Челебићима све до мученичке смрти 9. новембра 1945. године. Почетком Другог светског рата био је одређен за ликвидацију неколико пута, али је милошћу Божјом избегао све покушаје. У новембарској ноћи 1945. године, кад је рат већ био завршен, ухватила га је трочлана потера. Постоје две верзије његовог мучеништва: прва је да му је живом претестерисан врат и друга је да му је муслиман из потере одсекао главу. Познато је да су главу свештеномученика Момчила однели су као трофеј у зграду Општине у Челебићима. После 45 година син Василије пренео је очеве земне осатке и сахранио их поред цркве у Челебићима. Православни мештани Челебића годинама су на свештеномучениковом гробу виђали чудесну небеску светлост. Данас се мошти свештеномученика Момчила чувају у цркви светог Николе у засеоку Рјеци у Челебићима.

http://www.mitropolijadabrobosanska.org/celebici.html

Исповедник Божидар Биљешевски
Свештеномученик Божидар Јовић рођен је 1912. године у Бусовачи. Завршио је Богословију у Сарајеву, а рукоположен је за ђакона и свештеника 1937. године. Умро је 9. маја 1951. године у казнено-поправном заводу у Зеници, где је, иако невин, издржавао казну од осам година робије.
"Наша мука ваља за причешћа"

Ван мреже Nebo

  • Члан Друштва
  • Бели орао
  • *****
  • Поруке: 10036
  • I2a S17250 A1328
Одг: Новомученици србски
« Одговор #9 послато: Јул 10, 2017, 10:32:11 поподне »
Исповедник Варнава, епископ Хвостански



Спомиње се на данашњи дан са другим свештеномученицима митрополије Дабробосанске. Главни празник му је 30. октобра.

Рођен је 31. јануара 1914. године у граду Гери, Индијана (Сједињене Америчке Државе), као Војислав Настић. У Америци је живео до своје осме године када је, по завршетку другог разреда основне школе, заједно са родитељима дошао у Сарајево. Овде је наставио своје школовање, а потом је отишао у Охрид код Светог владике Николаја Велимировића да затражи благослов за упис на Богословски факултет у Београду. Отац Војислављев, Атанасије, је активно учествовао у српском верском Богомољачком покрету и материјално га помагао. Војислав је завршио Богословски факултет у Београд. Замонашио се 1940. године у Манастиру Милешева, добивши име Варнава, име Светог апостола Варнаве, али и име патријарха српског Варнаве Росића, кога је веома ценио и поштовао. Монашење и рукоположење у чин јерођакона обавио је митрополит дабробосански Петар 3имоњић. Све време Другог светског рата, Варнава је провео у Сарајеву, под влашћу такозване Независне државе Хрватске где је делио ратну судбину заједно ca својим народом. Имао је велика и тешка искушења. Једно од таквих искушења био је и позив поглавника НДХ Анта Павелића да дође у Загреб и прими се епископства „Хрватске православне цркве". Ову понуду је, као и ону нуђену му од стране партизана да им се придружи, одбио, и од тада све време и од једних и од других био прогоњен.

После Другог светског рата, протосниђела Варнаву је Свети архијерејски сабор Српске православне цркве на свом првом послератном заседању, 20. маја 1947. године, изабрао за викарног епископа хвостанског, а епископ зворничко-тузлански Нектарије (Круљ) поставио на две парохије у Сарајеву, како би задовољио духовне потребе Српског православног народа у овом граду. У Сарајеву је Епископ Варнава развио своју широку архипастирску делатност. Комунистаичка власт га је ухапсила 25. децембра 1947. године. О епископу Варнави се, нe само међу Србима, већ и међу римокатолицима и муслиманима у Сарајеву, због његових дела милосрђа и честитости причало „да је био човек светог живота". Од комунистичке власти је оптужен да је „починио злочин издаје, те слабљења војне и економске моћи државе, као и ширења националне и верске мржње". Из изјава лажних сведока и из саме пресуде, види се да је цео поступак био изрежиран и да је био у праву владика шумадијски Сава Вуковић, када је рекао да је епископ Варнава жртва равнотеже Алојзију Степинцу.

Осуђен је на 11 година строгог затвора, од чега је издржао пет година у затворима у Сарајеву, Стоцу, Зеници и Сремској Митровици, а потом и још дванаест година у кућном притвору у манастирима: Ваведење, Гомионица, Крушедол и Беочин. Упокојио се 12. новембра 1964. године, под сумњивим околностима, у манастиру Беочину, где је и сахрањен.

http://www.manastirvavedenje.org/page122.html
"Наша мука ваља за причешћа"

Ван мреже Nebo

  • Члан Друштва
  • Бели орао
  • *****
  • Поруке: 10036
  • I2a S17250 A1328
Одг: Новомученици србски
« Одговор #10 послато: Јул 10, 2017, 10:38:38 поподне »
За двојицу свештеника које је СПЦ прибројала новомученицима дабробосанским и милешевским, постоје опречна мишљења - да ли се ради о жртвама комунистичког терора, или су стрељани због недела учињених према сопственом народу:

Милорад Вукојичић
Рођен је 1917. године у Пљевљима. После Богословије у Сарајеву рукоположен је за ђакона и свештеника 1940. године. Пресудом војног суда у Пљевљима, осуђен је као четник на смрт. Пресуда је извршена 1945. године.

Слободан Шиљак
Рођен је 1881. године на Илином Брду код Пљеваља. Богословију је завршио у Призрену. Рукоположен је за ђакона и свештеника 1903. године. У Балканским ратовима био је војни свештеник, а у Првом светском рату одведен је са групом угледних пљеваљских Срба у логор Болдогасон, у Мађарској. Стрељали су га партизани 5. децембра 1943. године на Косаници.
"Наша мука ваља за причешћа"

Ван мреже Amicus

  • Уредник
  • Бели орао
  • *****
  • Поруке: 9508
  • I1 P109 FGC22045
    • Порекло.рс
Одг: Новомученици србски
« Одговор #11 послато: Јул 10, 2017, 11:05:23 поподне »
Браво Небо на прикупљеним подацима! :)



На мрежи ДушанВучко

  • Члан Друштва
  • Бели орао
  • *****
  • Поруке: 7223
  • I2-Y250780, род Никшића, U5a2b мт-ДНК
Одг: Новомученици србски
« Одговор #12 послато: Јул 10, 2017, 11:10:22 поподне »
Црвени терор!!! Заједничко црном и црвеном је терор,оно што црни нису урадили у НДХ ,то су црвени наставили тамо где рука црних није имала домаха,у Србији...
« Последња измена: Јул 10, 2017, 11:11:57 поподне ДушанВучко »

Ван мреже Nebo

  • Члан Друштва
  • Бели орао
  • *****
  • Поруке: 10036
  • I2a S17250 A1328
Одг: Новомученици србски
« Одговор #13 послато: Јул 11, 2017, 07:47:16 поподне »
Браво Небо на прикупљеним подацима! :)

Благодарим, Амико.
Циљ ми је да поставим житија свих новомученика, како календарски доспева дан успомене на њих.
Да се не заборави.
Јер, заборав је узрок даљих зала која се чине нашем народу.
Не мрзимо, нећемо се светити, али не смемо заборавити. Себе ради.
"Наша мука ваља за причешћа"

Ван мреже Nebo

  • Члан Друштва
  • Бели орао
  • *****
  • Поруке: 10036
  • I2a S17250 A1328
Одг: Новомученици србски
« Одговор #14 послато: Јул 11, 2017, 07:51:41 поподне »
Црвени терор!!! Заједничко црном и црвеном је терор,оно што црни нису урадили у НДХ ,то су црвени наставили тамо где рука црних није имала домаха,у Србији...

Наше је да не заборавимо и да не допустимо да се понови.
Ни Југославија, ни НДХ у србским земљама, ни комунизам, нити братоубилаштво под окриљем ма које идеологије.
"Наша мука ваља за причешћа"

Ван мреже Nebo

  • Члан Друштва
  • Бели орао
  • *****
  • Поруке: 10036
  • I2a S17250 A1328
Одг: Новомученици србски
« Одговор #15 послато: Јул 17, 2017, 01:06:44 пре подне »
Данас, 17/4. јула, наша Црква обележава помен на Светог свештеномученика Саву Горњокарловачког.



Рођен је 1884. године у Молу, на Тиси, на размеђи Бачке и Баната, од оца Стефана Трлајића и мајке Јелисавете, дев. Каракашевић, и на крштењу добио име Светозар. Основну школу завршио је у родном месту, гимназију у Новом Саду, Богословију у Сремским Карловцима, а Правни факултет у Београду, као и правосудни испит на Правном факултету у Загребу. Рукоположен је за свештеника 1909. године. Као парохијски свештеник службовао је у Срему, у Бешки и Башаиду. 1927. године изабран је за секретара Светог архијерејског синода. Након смрти његове жене, замонашио се октобра 1929. године у манастиру Крушедол, добивши име Сава. Убрзо је произведен за протосинђела и архимандрита, и постављен за старешину манастира Крушедол. За викарног епископа сремског постављен је септембра 1934. године. Хиротонисао га је патријарх Варнава у Сремским Карловцима. За епископа горњокарловачког изабран је јуна 1938. године. После смрти епископа пакрачког Мирона (1941), био је и администратор Пакрачке епархије.

Почетком Другог светског рата, одбио је понуду италијанских окупационих снага да напусти своју епархију и пређе у Београд. Ухапшен је 17. јула 1941. године и затворен, заједно са још тројицом србских свештеника и тринаест угледних Срба, у шталу усташе Јосипа Томљеновића у Плашком. После мучења, усташе су владику Саву, заједно са свештеницима Богољубом Гаковићем, Ђуром Стојановићем и Станиславом Насадилом, везали у ланце и 19. јула одвели у Госпић. Ту су мучени све до половине августа, када су, са још око две хиљаде Срба, одведени према планини Велебит. Негде на Велебиту сви су поубијани. Ни до данас се не зна где је пострадао епископ горњокарловачки Сава.

На редовном заседању Светог архијерејског сабора 1998. године, владика Сава проглашен је за свештеномученика и уврштен међу новомоченике србске.

http://www.spc.rs/sr/sveti_sveshtenomuchenik_sava_gornjokarlovachki

http://www.politika.rs/scc/clanak/363372/Zivot-dao-ali-narod-nije-ostavio
"Наша мука ваља за причешћа"

Ван мреже Nebo

  • Члан Друштва
  • Бели орао
  • *****
  • Поруке: 10036
  • I2a S17250 A1328
Одг: Новомученици србски
« Одговор #16 послато: Јул 21, 2017, 10:30:22 поподне »
Дана 22/9. јула, православна Црква прославља успомену на свете мученике гламочке и куленвакуфске, пострадале од усташа током 1941. године. Свештеномученици пострадали међу осталим Србима овог краја имају и своје посебне дане у календару током године, а овога дана обележава се заједнички помен за њих и остале мученика с њима пострадале.

Протојереј Симо Бањац, рођен је 1871. године у Горњем Рибнику. Потиче из свештеничке породице. Завршио је богословију у сарајевском насељу Рељево и рукоположен у чин свештеника 1897. године. Највећи део свог службовања провео је у Гламочу и ту је остао да живи после пензионисања. Ту су га, у центру ове вароши, усташе исекле на комаде почетком августа 1941. године.

И тадашњи парох гламочки, протојерј Мирко Стојисављевић, ухапшен је са сином 30. јула 1941. године. Свети свештенеомучаник Мирко рођен је 1885. године у Отишићу. Богословију је завршио у Задру 1908. године. Рукоположен је у чин ђакона и свештеника 1909. године. Заједно са осталим заточеним виђенијим Србима, усташе су га одвеле на планину Корићну, преко које иде пут ка Ливну, и ту га убили, као и његовог сина. Мошти су им из јаме извађене 1991. године и пренете у спомен-костурницу манастира Веселиње код Гламоча, где почивају и данас. Успомена на њих прославља се 3. августа.

Протојереј Милан Бањац, рођен у Дрвару 1886. године, завршио је богословију у Призрену и рукоположен за свештеника. Други светски рат затекао га је као пароха у Дрвару. Ту су га, заједно са још 29 угледних Срба, 14. јуна 1941. године, ухапсили усташе. Два дана су били мучени у затвору у Босанском Петровцу, а онда су их усташе одвели на место звано Рисова Греда и масакрирали. Тела су им бачена у бездан.

У тој групи зверски је убијен и свештеник Милан Голубовић, који је вршио дужност васпитача у шегртском дому у Дрвару.

Мошти су им из Рисовачке јаме извађене 1991. године и похрањене у Цркви Светог Саве у Дрвару, где се и сада налазе. Ова двојица светих свештеномученика имењака прослављају се 8. јуна.

Три свештеника страдала су мученички 1941. године од усташа у Кулен Вакуфу – свети свештеномученици Вукосав, Родољуб и Милан.

Протојереј Вукосав Миленовић, свештеник у пензији, рођен је 1866. године код Босанског Петровца. Завршио је богословију у Рељеву. Три деценије служио је у парохији куленвакуфској, у коју се вратио после пензионисања. Крајем јула 1941. године, ухапшен је са своја два сина, ћерком, снахом и двоје унучади. Синове и ћерку су му убили, а њега, слепог од старости, оставили да слуша како му кољу децу. Умро је од последица мучења 1942. године.

Родољуб Самарџић, парох куленвакуфски, рођен је 1907. године. 1941. године усташе су га ухапсили заједно с његовом породицом, за време покоља Срба у том граду. Пре него што су убили свештеника, заклали су пред њим жену и децу.

Протојереј Милан Поповић, рођен 1874. године, био је парох у месту Мартин Брод. Усташе су га ухапсили половином јула 1941. године и после зверског мучења заклали и бацили у јаму у Личком Бушевићу.

Ова три свештеномученика куленвакуфска прослављају се 7. августа.
"Наша мука ваља за причешћа"

Ван мреже Nebo

  • Члан Друштва
  • Бели орао
  • *****
  • Поруке: 10036
  • I2a S17250 A1328
Одг: Новомученици србски
« Одговор #17 послато: Јул 21, 2017, 10:32:30 поподне »
Свети свештеномученик Дамјан Штрбац, рођен је 1912. године у Плавну код Книна. Затекао се на месту пароха у Босанском Грахову кад је почео Други светски рат. Усташе су га ухапсили 14. јуна 1941. године и мучили прво у граховском затвору, а затим у логору у Госпићу. Одатле је са стотину Срба одведен на Велебит, где су убијени и бачени у јаму Јадовно. Пре него што су га заклале, усташе су Дамјана Штрпца живог одрали.

Проглашен је свештеномучеником на редовном заседању Светог архијерејског сабора СПЦ 2003. године. Свети свештеномученик Дамјан прославља се 31. маја.




https://sr.wikipedia.org/wiki/%D0%94%D0%B0%D0%BC%D1%98%D0%B0%D0%BD_%D0%A8%D1%82%D1%80%D0%B1%D0%B0%D1%86

http://www.kurir.rs/vesti/drustvo/2043299/postradali-svestenici-mucenicka-smrt-od-ustaskog-noza

Свети новомученици гламочки и куленвакуфски канонизовани су на редовном заседању Светог архијерејског сабора СПЦ 2005. године.
"Наша мука ваља за причешћа"

Ван мреже Nebo

  • Члан Друштва
  • Бели орао
  • *****
  • Поруке: 10036
  • I2a S17250 A1328
Одг: Новомученици србски
« Одговор #18 послато: Август 06, 2017, 06:42:07 поподне »
Црква данас (6. августа / 24. јула) обележава успомену на Свете новомученике пребиловачке и доњехерцеговачке.


Пребиловци 1974. године

Пребиловци су почетком Другог светског рата били једно од већих и богатијих села у Херцеговини, са око 1000 становника. Током лета 1941. године усташе су убили 820 Срба из Пребиловаца. Само у једном дану, 6. августа те године, убијено је између 550 и 600 жена и деце, тако што су живи бачени у Шурманачку јаму код Међугорја. 57 породица је сасвим угашено. Тај покољ, назван илиндански, преживело је свега 170 Пребиловчана, претежно мушкараца. Од њих потичу данашњи Пребиловчани.


Пребиловчанке 1939. године

За време комунистичке Југославије, овај страшни злочин је заташкаван, зарад „братства и јединства“, а отвори јама су забетонирани. Тек 1990. године, родбина жртава је отворила 12 јама у столачком крају (Шурманци, Бивоље Брдо, Хутово Градина, Хутово Хаџибегов Бунар, Кукауша Доња и Горња, Јасоч, Поплат, Прењ Рудине, Прењ Голубинка и Дубрава Звекалица). Поред костију страдалника пребиловачких ту су пренете и кости србских жртава из других места Доње Херцеговине и других херцеговачких крајева страдалих од усташа (Клепци, Лозница, Гњилишта, Тасовчићи, Опличић, Столац, требињска села), па уз њих и неке из Сарајева. На пола столећа од страдања, 4. августа 1991. године, мошти ових мученика, заједно са моштима страдалих у Морин Отоку, Ораховом Долу и Чапљини, укупно око 4000 жртава, после Свете Литургије и опела, које је служио патриарх Павле, свечано су положене у крипту новоизграђене Спомен цркве Сабора Српских Светитеља и Пребиловачких мученика у Пребиловцима.


Пребиловци 2009. године

Међутим, дух усташтва се повампирио јуна 1992. године, када су војне снаге Репубилке Хрватске и хрватске Херцег-Босне, током рата у БиХ, заузеле Пребиловце и село, као и цркву уништили минирањем и спаљивањем. Овако је уништено и око 95% костију жртава сахрањених у крипти. Тако су потомци оних који су мученике херцеговачке побили 1941. године, скоро сасвим довршили њихов злочиначки посао пола столећа касније.

Данас преостале мошти ових мученика почивају у обновљеном храму у Пребиловцима (који је, поред осталог познат у јавности и због необичног живописа на храмовним зидовима).

Страдалници пребиловачки и доњехерцеговачки проглашени су светим новомученицима на заседању Светог архијерејског сабора СПЦ, маја 2015. године.

http://www.spc.rs/sr/sveti_muchenici_prebilovachki

https://sr.wikipedia.org/sr/%D0%A1%D0%B2%D0%B5%D1%82%D0%B8_%D0%BC%D1%83%D1%87%D0%B5%D0%BD%D0%B8%D1%86%D0%B8_%D0%BF%D1%80%D0%B5%D0%B1%D0%B8%D0%BB%D0%BE%D0%B2%D0%B0%D1%87%D0%BA%D0%B8

http://www.srna.rs/novosti/210382/prebilovacki-novomucenici-slave-se-kao-sveti-.htm

http://eparhija-zahumskohercegovacka.com/?p=13250

http://vasilijeostroski.com/11-vesti-iz-parohije/75-izlozba-prebilovacki-mucenici


Село Пребиловци има лепо урађену интернет страницу:

http://www.prebilovci.net/index.php/srb/
"Наша мука ваља за причешћа"

Ван мреже Amicus

  • Уредник
  • Бели орао
  • *****
  • Поруке: 9508
  • I1 P109 FGC22045
    • Порекло.рс
Одг: Новомученици србски
« Одговор #19 послато: Август 07, 2017, 01:16:42 поподне »
Међутим, дух усташтва се повампирио јуна 1992. године, када су војне снаге Репубилке Хрватске и хрватске Херцег-Босне, током рата у БиХ, заузеле Пребиловце и село, као и цркву уништили минирањем и спаљивањем. Овако је уништено и око 95% костију жртава сахрањених у крипти. Тако су потомци оних који су мученике херцеговачке побили 1941. године, скоро сасвим довршили њихов злочиначки посао пола столећа касније.

Након 1995. године, ово место је ушло у састав ФБиХ, а ни до данас у основну школу није враћен српски језик, већ српска деца у Пребиловцима похађају часове имагинарног босанског језика.