Бурлица, Аранђеловдан, Вучетићи, Горажде
Припада хаплогрупи
G2a-L497>Y128028>Y60799, роду корјенићких Аранђеловштака (род А у табели пројекта). Има практично модални хаплотип за овај род, па самим тим и већи број блиских поклапања. Од јавних резултата, са фокусом на херцеговачке припаднике овог рода најближи му је Митровић из Матарове код Куршумлије (раније презиме Комар, досељени крајем 19. века као колонисти из Опутних Рудина). Разликују се на једном (DYS391) од 23 упоредива маркера. Митровић/Комар је потврђени Y60799+ па тако можемо цео овај род сматрати припадницима ове гране која је млађа од отприлике 1200 година, а као њени припадници су потврђени и Игњатијевштаци из Крајине, који су по свему судећи исељени из Херцеговине, са територије северније од Корјенића. У питању је добар пример родова који уз помоћ генетике могу пратити континуитет на једном малом подручју до средњег века (жупа Врм). Са Аранђеловштацима који су неспорно даљим пореклом из Херцеговине, попут Митровића из Патковаче код Бијељине односно Видаковића са Илиџе има 1 разлику на 23 упоредива маркера (DYS635 односно DYS389II).
Бурлица је у упитнику податак да је
''Чукунђед Ђуро је са Ластве код Требиња доселио на подручје Горажда и практично од њега је потекла сва лоза''. Писано је о њима и на
овој теми. Драго ми је што су моја предвиђања на тој теми испала нетачна
. Како је у питању скорашња сеоба очекивано је било да ће Бурлица имати поклапања на простору Херцеговине, а веома је значајно и то што је сродан баш оним родовима са којима је Бурлице повезао Петар Шобајић.
У литератури се о Бурлицама може наћи доста тога.
У односу на наведену слику са почетка вијека, данашње становништво Ластве показује много већу шароликост. Од стариначких корјенићких породица у међувремену су се овдје доселили: Бакочи, Бајићи, Кујачићи, Стијачићи и још неколико фамилија Бурлица.
Јасна Хаџимејлић, Микротопономија Требињске Ластве, Ономатолошки прилози бр. 8, цитат из рада Петра ШобајићаТакође из рада Петра Шобајића:
Неки држе и Бурлице, мало староседелачко братство у Корјенићима, да су од Матаруга. Кад сам у племену Грахову распитивао о Матаругама, неки су ми Граховљани рекли, да они за Матаруге држе све старинце у Корјенићима. А њих онамо има данас неколико бројно малих, али некад знатних родова.
Ово јесте занимљиво јер Бурлице као и њима сродне породице припадају несловенској/старобалканској хаплогрупи, мада на основу прочитаног (Шобајић и Лубурић) у комбинацији са данашњим днк сазнањима имам мишљење да су Матаруге представљале родове у односу на касније досељене (углавном са територије данашње Црне Горе, из околине Никшића) који су више подсмеха ради од стране новопридошлица прозвани именом тог старог племена.
Много су исељавали из Корјенића, а онде их мало остало, и живе у Ластви. На жалби корјенићке раје из половине XVIII века потписани су два Бурлице, Лале и Станиша. Претке памте само до деде Андрије, који је живео у Нудолу. Славе као и друга поменута братства Аранђеловдан, а прислужују Лучиндан.
Из испитивања ван Корјенића сазнајемо да су Бурлице исељавали на разне стране и у давна времена. У невесињским Рогачима било је Бурлица о којима је у народу тамо остала успомена да су бежали од куге, али их је она стигла и све поморила у Доњем пољу. У Клепцима, у Габеочком пољу, има Бурлица који су тамо дошли из Плане у Рудинама. Има их и у Мостару и Невесињу. У Младицама, у Сарајевском пољу, живе Пјевићи и Васиљевићи који су се звали Бурлице, а тамо давно дошли су из Гацка. С њима су иста породица Гашићи у Сарајеву. У селу Неџарићима у Сарајевском пољу до пре око сто година становала је породица Симића, по старини Бурлице из околине Гацка; била задружна и врло богата, да је продавала по 50 тавара жита годишње. У Горажду је једна кућа Бурлица, а једна у Никшићу, у селу Кочанима.Од исељених Бурлица су и Рашовићи у Сасовићима код Новог, који су тамо дошли 1692. године из Корјенића, из села Нудола. Њихово предање каже да их је некад било девет брата који су се због турског зулума раселили из Корјенића и један брат отишао у Грахово, где од њега и данас има потомака; други у Жвиње, трећи у Витаљину, чији потомци тамо променили презиме и назвали се Рашица. Један од браће, Дамњан, оде девојци Милутина Трипковића у Сасовиће и прозове се Рашовић, по томе што су носили раше.
Корјенићи – област, насеља, родови
Неке од
ових породица би ваљало тестирати.