Оно што пада у очи, а то су подручја где су преласци на ислам у османском царству били најмасовнији...Највише је тога било у пограничним крајевима, Босна је била најистуренија област и вероватно су турске власти свесно тамо давали мотивацију становништву ктоз разне повластице да пређу на ислам...Мислим да је , било милом или силом, то рађено стратешки, ако се ставимо у позицију османске власти...Унутар самог царства није био толики проблем имати хришћане, али на ободима и истуреним деловима царства је било пожељније имати лојално становништво, а Босна јесте била најзападнија област...Исто тако и данас, сличан пример у Црној Гори, становништво које себе сматра Србима, живи у пограничним областима или тамо где је православно становништво у мањини, значи Никшић, Херцег Нови, Бар, Пљевља , Беране, па и православци у Улцињу себе сматрају Србима, док у централним деловима као што је Цетиње напр., се сматрају "Црногорцима"...Топографија изгледа да и ту игра улогу, народ тамо где је на некој граници или окружен другима, радије се поистовећује са неким већим етносом , где ће се осећати заштићеније