Форум - Порекло
Порекло становништва => Македонија => Тему започео: jana.mirjana Фебруар 26, 2019, 04:10:36 поподне
-
Kako i gde doci do podataka za stanovnistvo koje je do 1903 i 1904 zivelo na podrucju danasnjeg Kiceva, Makedonija
Konkretno me interesuju podaci o izbeglicama koje su tada presle u Srbji. Podatak na koji sam naisla je da je Nadezda Petrovic u zimu 1903 podelila pomoc zbegovima na planini Kozjak.
Moja porodica, danasnji Radovici su u tom periodu izbegli iz okoline Kiceva i ne znam nista vise o njima. Dosli su posle sloma Ilindenskog ustanka
Podaci koje imamo
glava porodice Rade/Rado ? - nista se vise ne zna o njemu. Ne spominje se da je presao u Srbiju
njegov sin Milan i snaja Jelena Radovic su prvi koje spominjemo da su prebegli u Srbiju. Milan je poginuo na Solunskom frontu i ime mu je na spomeniku na Zejtinliku.
Milanov sin Cira Radovic tada je imao 4 godine i baba Jelena ( moguce da je bila grkinja ili cincarka ) ga je prenela u bisagama na magarcu sa bratom Milanom koji je imao 2 ili 3 godine.
Stigli su u Nis i naselili deo grada Kicevo. Tu je do kraja 60-tih deda Cira imao poslasticarsku radnju ( pre toga ju je drzao na Trgu Kralja Milana pa posle na Obilicevom Vencu i na kraju do smrti u Jugovicevoj )
Cira je umro 1972 godine i dok je njegov sin a moj deda Krsta Radovic dosao da se oprosti sa ocem, neko je odneo sve sto je deda Cira imao o poreklu. Nakon toga se vise nisu spominjali.
Slavimo sveta Petku, da li je pre 1903 bilo drugih slava ne znam.
Ako neko ima neku ideju odakle da pocnem da trazim moze da mi se javi i na mejl [email protected]
-
Моја прича је слична, с тим што су моји отишли са тих простора почетком 19. века. Можда је један од начина да погледате неке књиге које обрађују некадашњу Јужну Србију. Има материјала од Стојановског, Ристе Николића и других. Заборавих да кажем да су моји из Кратова.
-
Kako i gde doci do podataka za stanovnistvo koje je do 1903 i 1904 zivelo na podrucju danasnjeg Kiceva, Makedonija
Konkretno me interesuju podaci o izbeglicama koje su tada presle u Srbji. Podatak na koji sam naisla je da je Nadezda Petrovic u zimu 1903 podelila pomoc zbegovima na planini Kozjak.
Moja porodica, danasnji Radovici su u tom periodu izbegli iz okoline Kiceva i ne znam nista vise o njima. Dosli su posle sloma Ilindenskog ustanka
Podaci koje imamo
glava porodice Rade/Rado ? - nista se vise ne zna o njemu. Ne spominje se da je presao u Srbiju
njegov sin Milan i snaja Jelena Radovic su prvi koje spominjemo da su prebegli u Srbiju. Milan je poginuo na Solunskom frontu i ime mu je na spomeniku na Zejtinliku.
Milanov sin Cira Radovic tada je imao 4 godine i baba Jelena ( moguce da je bila grkinja ili cincarka ) ga je prenela u bisagama na magarcu sa bratom Milanom koji je imao 2 ili 3 godine.
Stigli su u Nis i naselili deo grada Kicevo. Tu je do kraja 60-tih deda Cira imao poslasticarsku radnju ( pre toga ju je drzao na Trgu Kralja Milana pa posle na Obilicevom Vencu i na kraju do smrti u Jugovicevoj )
Cira je umro 1972 godine i dok je njegov sin a moj deda Krsta Radovic dosao da se oprosti sa ocem, neko je odneo sve sto je deda Cira imao o poreklu. Nakon toga se vise nisu spominjali.
Slavimo sveta Petku, da li je pre 1903 bilo drugih slava ne znam.
Ako neko ima neku ideju odakle da pocnem da trazim moze da mi se javi i na mejl [email protected]
Бојим се да су трагови којима располажете веома оскудни да би сте се могли надати проналажењу сродника у Македонији уобичајеним генеалошким методама. Можда је најједноставније да за почетак неко од мушких Радовића уради Y-DNA тест и да се надате да ће бити поклапања са неким од родова чији су резултати тестирања већ познати.
-
Бојим се да су трагови којима располажете веома оскудни да би сте се могли надати проналажењу сродника у Македонији уобичајеним генеалошким методама. Можда је најједноставније да за почетак неко од мушких Радовића уради Y-DNA тест и да се надате да ће бити поклапања са неким од родова чији су резултати тестирања већ познати.
А можда неку инфо у међувремену пружи и Вито Радовић, аутор капиталног дела Радовићи : порекло, људи и догађаји, које је недавно изашло из штампе. ;)
-
Писао сам о Радовићима из Македоније. Дошли су из Ћуриоца иза Бјелопавлића и славе Свету Петку.
Много има тога написаног, треба узети књигу и ишчитавати.
-
Писао сам о Радовићима из Македоније. Дошли су из Ћуриоца иза Бјелопавлића и славе Свету Петку.
Много има тога написаног, треба узети књигу и ишчитавати.
Нисам ни сумњао, Вито. ;)
-
То је само један мали део одговора, има тога још доста, само заиста треба ишчитавати књигу, а то није ни тешко, јер свих 6 књига имају регистре.
-
Nije moguce uraditi testiranje jer muskih potomaka vise nema.
Iz Crne Gore nisu dosli, najnovije sto sam nasla je porodica Cvetkovic iz Bele Palanke koja je otprilike u to vreme dosla u Srbiju. Poklapa se slava i zanat.
Knjige trenutno ne mogu da kupujem jer ne radim, pa cu probati da tragam dalje po arhivama u Makedoniji i Srbiji
-
Моја прича је слична, с тим што су моји отишли са тих простора почетком 19. века. Можда је један од начина да погледате неке књиге које обрађују некадашњу Јужну Србију. Има материјала од Стојановског, Ристе Николића и других. Заборавих да кажем да су моји из Кратова.
pronasla sam sve knjige u PDF formatu, mogu da podelim ako Vam trebaju.
-
Може, можда нешто нађем ново.
-
Pozdrav svima od jednog od ovih Cvetkovica iz Kiceva koji su dosli u Belu Palanku a kasnije i u Nis. :)
Mirjana, da li ste uspeli nesto sa arhivama i popisima Makedoniji iz tog perioda?
-
Дали сте сигурни да се то догодило након Илинденског устанка?
Званично у Македонској историји кажу да непосредно након Илинденског устанка 30000 Македонаца су се преселили у источној Тракији а у наредних година све до балканских ратова око 120000 Македонаца су се преселила у Пиринској Македонији у област око Пловдива.
Можда су у Ниш стигли преко Пловдива?
-
Дали сте сигурни да се то догодило након Илинденског устанка?
Званично у Македонској историји кажу да непосредно након Илинденског устанка 30000 Македонаца су се преселили у источној Тракији а у наредних година све до балканских ратова око 120000 Македонаца су се преселила у Пиринској Македонији у област око Пловдива.
Можда су у Ниш стигли преко Пловдива?
куда? --> у источну Тракију, у Пиринску Македонију
-
куда? --> у источну Тракију, у Пиринску Македонију
Извор информација је Христо Силјанов. Бугарски новинар који је написао књигу '' Освободителнитѣ борби на Македония, том 1''
Илинденското възстание
Не знам како су се тамо иселили када се и сама Пиринска Македонија 60% иселила на западу.
Иначе у то време у Солуну Српски конзул је био Љуба Михаиловиќ који је послао извештај о спаљеним селама у Вардарској и Егејској Македонији.
Постоје и Француски извештаји о злочинама и исељавању након устанка.
-
Извор информација је Христо Силјанов. Бугарски новинар који је написао књигу '' Освободителнитѣ борби на Македония, том 1''
Илинденското възстание
Не знам како су се тамо иселили када се и сама Пиринска Македонија 60% иселила на западу.
Иначе у то време у Солуну Српски конзул је био Љуба Михаиловиќ који је послао извештај о спаљеним селама у Вардарској и Егејској Македонији.
Постоје и Француски извештаји о злочинама и исељавању након устанка.
Све је уреду. Ја сам само обраћао пажњу на употребљење правилнога падежа.
Израз "у источној Тракији" одговара на упит "гдје", а израз "у источну Тракију" одговара на упит "камо, куда".
Находим се у источној Тракији. ( находим се гдје?)
Ходим у источну Тракију. (ходим камо?)
Бораве на западу. (гдје?)
Исселили су се на запад (камо? куда?)
-
Све је уреду. Ја сам само обраћао пажњу на употребљење правилнога падежа.
Израз "у источној Тракији" одговара на упит "гдје", а израз "у источну Тракију" одговара на упит "камо, куда".
Находим се у источној Тракији. ( находим се гдје?)
Ходим у источну Тракију. (ходим камо?)
Бораве на западу. (гдје?)
Исселили су се на запад (камо? куда?)
Човек је пореклом из Скопске Црне Горе, вероватно не употребљава исти број падежа као неко ко се користи шумадијско-војвођанским, односно источнохерцеговачким наречјем. ;)
-
Човек је пореклом из Скопске Црне Горе, вероватно не употребљава исти број падежа као неко ко се користи шумадијско-војвођанским, односно источнохерцеговачким наречјем. ;)
То ми је јасно, Никола. Моја дужност је посвјетовати пријатеља, да свима буде довољно разумљиво.
Нијесу наши југоистични пријатељи немоћни исправно научити, но то ови наши нијесу моћни добро објаснити. ;)
-
То ми је јасно, Никола. Моја дужност је посвјетовати пријатеља, да свима буде довољно разумљиво.
Нијесу наши југоистични пријатељи немоћни исправно научити, но то ови наши нијесу моћни добро објаснити. ;)
Не знам ја падеже и немогу их научити са својим основима. Учио сам српскохрватски 3 месеца у петом разреду па се држава Југославија растурила 😀
Не знам ни Македонски најбоље - - >зборим призренско тимочки или торлачки 😀
-
Ne znam za Makedonce, ali za cukundedu koji se izjasnjavao kao Srbin sam siguran da je u Belu Palanku dosao iz Kiceva preko Vranja/Vranjske Banje.
Znacilo bi ako neko od Makedonaca (iz Kiceva) moze da pomogne sa nekim dodatnim podacima ili izvorima. Otomanskim popisom stanovnistva, katastarskim/zemljisnjim knjigama ili jos bolje nekim crkvenim knjigama?
-
Sto se crkvenih knjig tice nista nisam pronasla.
Maticne knjige se u Makedoniji vode tj kako su mi objasnili su prepisane od 1900 naovamo. Medjutim veliki broj crkvene dokumentacije i posedovnih listova - tapija je izgoreo u I sv ratu.
Deo dokumentacije su Bugari poneli prilikom povlacnja sa sobom ali niko ne zna gde su smestene sada. Jedan trag me je odveo do Arhiva u Sofiji, ali se oni ne javljaju mesecima. Drugi trag me je odveo ka Arhivima Makedonije ali ni tu nema odgovora.
Dalje sto sam pronasla je promena prezimena u okvirima porodica. Vecina prezimena se zavrsavala na OV, sto je dodatno
otezalo potragu. Prema promenama doslo bi da je Radovic bio Radov, alo kako su prezimena menjana pri seobama postoji mogucnost da je Radov, zapravo Rade nosilac loze.
Izgleda da je taj deo istorije izgubljen zauvek :-[
-
Sto se crkvenih knjig tice nista nisam pronasla.
Maticne knjige se u Makedoniji vode tj kako su mi objasnili su prepisane od 1900 naovamo. Medjutim veliki broj crkvene dokumentacije i posedovnih listova - tapija je izgoreo u I sv ratu.
Deo dokumentacije su Bugari poneli prilikom povlacnja sa sobom ali niko ne zna gde su smestene sada. Jedan trag me je odveo do Arhiva u Sofiji, ali se oni ne javljaju mesecima. Drugi trag me je odveo ka Arhivima Makedonije ali ni tu nema odgovora.
Dalje sto sam pronasla je promena prezimena u okvirima porodica. Vecina prezimena se zavrsavala na OV, sto je dodatno
otezalo potragu. Prema promenama doslo bi da je Radovic bio Radov, alo kako su prezimena menjana pri seobama postoji mogucnost da je Radov, zapravo Rade nosilac loze.
Izgleda da je taj deo istorije izgubljen zauvek :-[
Ово до чега сте дошли су вредни подаци. Ако је бар нешто од књига сачувано, било у Архиву у Софији било у Архиву у Скопљу, има наде да се оствари и увид у ту документацију. Наравно, изостанак одговора на ваш упит није ништа необично за државне установе на овом поднебљу, они углавном још не баратају савременим начином комуникације, или једноставно немају ту културу да одговоре на мејл. У сваком случају, не треба одустајати, већ треба наћи модел да се оде до неког од Архива, и провери на лицу места (или преко некога ко је већ тамо) да ли и шта од те врсте грађе поседују?
Када бисмо нашли књиге и с почетка 20, ако не и с краја 19. века, мислим да би се та заврзлама око презимена донекле разрешила. У то време, Македонија, као и други крајеви под влашћу Османског царства су под јурисдикцијом Цариградске патријаршије, све до 1920. године, када бивају откупљени од Цариграда и када прелазе под јурисдикцију Српске патријаршије.
-
Ovde postoji jos jedan problem. Radi se o delovima koji su paraleno vodjeni u dokumentacijama srba, bugara i graka. Izrazeno kod Bugara je da su prezimena menjana iu skladu sa njihoim jezikom. Pa tako za podatke o Milanovicu iz recimo Kiceva, nacicete vise podataka kao o Milanovu iz Kiceva, a zapravo je to jedan te isti covek.
Druga stvar je uvodjenje zvanicnih prezimena u Srbiji u 19 veku. Tako imamo one koji su dosli i jednostavno su upisani po imenu kao prezimenu. Tu je jedini trag slava ( ako nije menjana ).
Svakako planiram dogodine ako me zdravlje posluzi da krenem put Makedonije i idem redom od jedne do druge institucije pa onda za Bugarsku, Tursku gde me navede trag.
Podrucje istrazivanja je vrlo interesantno i treba ga zabeleziti za naredne generacije
-
Захваљјући @ jana.mirjana добила сам савет да се позабавим архивском грађом и Архив Македоније тј. запослени су ме упутили да се обратим македонском Црвеном Крсту пошто су они исто водили податке о миграцијама, с обзиром да су у њима помагали. Тако да можда некоме помогне овај податак