Аутор Тема: Српски ДНК месец 2021  (Прочитано 50949 пута)

Ван мреже Лука

  • Истраживач
  • *******
  • Поруке: 900
  • I2-Z17855>A16413>А20030
Одг: Српски ДНК месец 2021
« Одговор #160 послато: Октобар 21, 2021, 03:43:32 поподне »
53. Ђурић, Ђурђиц, Исток

Припада хаплогрупи R1b-PF7562>BY16680. Има доста блиских поклапања на 17 и на 23 упоредива маркера са другим припадницима BY16680 подгране на нашем пројекту, али ни једно потпуно. Нико од њих му није географски близак.

Тестирани је навео да је старо презиме његове породице Петковић.

Ван мреже Делија

  • Члан Друштва
  • Истраживач
  • *****
  • Поруке: 1354
  • I2-PH908-Z16983>A493>A8741* (Никољдан, Панчево)
Одг: Српски ДНК месец 2021
« Одговор #161 послато: Октобар 21, 2021, 03:52:43 поподне »
71. Рашић, Никољдан, Белегиш, Стара Пазова

Припада хаплогрупи I1-M227>A11380>BY169301. Рашићу је по хаплотипу најближи Живковић из Шабца са којим има један маркер разлике DYS385a=14. Рашићу је уједно ово једина вриједност која одступа од модала за ову хаплогрупу, па се може посматрати и као скорија промјена. Живковић и Рашић дијеле и нешто рјеђу вриједност DYS19=15. Могућност везе ове двије породице подцртава и иста слава Никољдан и миграторно повезана подручја Срем и Мачва.

Рашићи су по свој прилици присутни у Белегишу бар од прве половине 18. вијека, јер је у попису Белегиша из 1736. године записан и Бошко Рашић, могући предак Рашића. На Мајској скупштини 1848. године у Сремским Карловцима био је присутан "Георгије Рашич из Белегиша".

Јако занимљиво, а иначе из ове куће ми је  прабаба са мајчине стране-Катица-Ката Рашић , од оца Милана/Милорада.
Појављује се и Стојан Рашин уз Бошка Рашића те 1736/7 године. На попису Белегиша 1722.године се Рашићи/Рашини не појављују.

Које би могло бити даље порекло овог сремачког рода?
Рацко Панчево 1764- Опово (1765-1790)- Црепаја (1790-1912)-Панчево

BigY DNK: Максим Животин Панчевац (1735-1784), Живота Поповић 1710-? : I2 PH908>Z16983>A493>A8741*

Мтднк : Јовановић-Бећаров Софија, Војка, Никољдан (1896): U5b1b1-b*

Ван мреже Лука

  • Истраживач
  • *******
  • Поруке: 900
  • I2-Z17855>A16413>А20030
Одг: Српски ДНК месец 2021
« Одговор #162 послато: Октобар 21, 2021, 04:02:27 поподне »
82. Ивановић, Јовањдан, Поповић, Сопот

Припада хаплогрупи R1b-L23>Z2103, новоформираном роду Ј у табели пројекта. Са једним од двојице тестираних Мајских из Сивца код Сомбора има потпуно поклапање на 23 маркера. Могуће да је ближе повезан са тестираним Јовановићем из Драгиња код Коцељеве, који му је географски ближи од Мајских и који такође слави Јовањдан.

У литератури о пореклу Ивановића стоји:

–Васковићи (Арсенијевићи, Марковићи, Стевановићи, Јеремићи и Ранковићи), славе Јовањдан. Три брата: Милан, Станош и Драгош, дошли су из Васојевића и на Рту и Кућинама начинили колибе. Са њима су од старине род:

–Костадиновићи;

–Мијаиловићи (Неговановићи);

–Дунићи;

–Станкићи;

–Павићи и ;

–Радовановићи.

–Симиџићи (Ивановићи), род су са Васковићима, славе – као и они – Јовањдан.

https://www.poreklo.rs/2014/08/10/poreklo-prezimena-selo-popovic-sopot-beograd/

Ван мреже drajver

  • Члан Друштва
  • Бели орао
  • *****
  • Поруке: 5122
Одг: Српски ДНК месец 2021
« Одговор #163 послато: Октобар 21, 2021, 04:03:33 поподне »
Јако занимљиво, а иначе из ове куће ми је  прабаба са мајчине стране-Катица-Ката Рашић , од оца Милана/Милорада.
Појављује се и Стојан Рашин уз Бошка Рашића те 1736/7 године. На попису Белегиша 1722.године се Рашићи/Рашини не појављују.

Које би могло бити даље порекло овог сремачког рода?

Једина генетичка веза је овај Живковић из Шапца. Не знам има ли каквих података о његовом поријеклу. Али Срем је тих година на прелазу 17. у 18. вијек био практично ратиште и становништва се сигурно много испремјештало.

Ван мреже Лука

  • Истраживач
  • *******
  • Поруке: 900
  • I2-Z17855>A16413>А20030
Одг: Српски ДНК месец 2021
« Одговор #164 послато: Октобар 21, 2021, 04:10:55 поподне »
84. Миладиновић, Поповњак, Деспотовац

Припада хаплогрупи R1b-L51. Најближе поклапање има са једним необјављеним тестираним из села Скорица код Ражња који слави Стевањдан. Оно што је занимљиво је то да род Крстића-Чокића у Поповњаку слави Стевањдан. Крстићи-Чокићи су према подацима из литературе старином са Косова.

Прадеда тестираног се презивао Милојевић и није позната његова крсна слава као ни то од ког је рода из Поповњака био. С обзиром на сам резултат, могуће је као што рекох да се ради о Крстићима-Чокићима.

Ван мреже Делија

  • Члан Друштва
  • Истраживач
  • *****
  • Поруке: 1354
  • I2-PH908-Z16983>A493>A8741* (Никољдан, Панчево)
Одг: Српски ДНК месец 2021
« Одговор #165 послато: Октобар 21, 2021, 04:15:32 поподне »
Једина генетичка веза је овај Живковић из Шапца. Не знам има ли каквих података о његовом поријеклу. Али Срем је тих година на прелазу 17. у 18. вијек био практично ратиште и становништва се сигурно много испремјештало.

Нажалост ја не знам ништа о њиховом дљем пореклу и предањима. Можда кад би се јавио тестирани, можда ји имао неких занимљивих података.
Генерално готово цео Источни Срем је краишког порекла (од мојих директ.предака Пејиновићи-Аранђеловдан, Ђекићи и Божићи Стевањдан), ал има ту занимљивих родова који могу бити и неког другог..ето на пример једна прабаба по оцу је од Веренчевића-Веренаца-Никољдан, који такође могу бити ко зна одакле пореклом..
Рацко Панчево 1764- Опово (1765-1790)- Црепаја (1790-1912)-Панчево

BigY DNK: Максим Животин Панчевац (1735-1784), Живота Поповић 1710-? : I2 PH908>Z16983>A493>A8741*

Мтднк : Јовановић-Бећаров Софија, Војка, Никољдан (1896): U5b1b1-b*

Ван мреже Лука

  • Истраживач
  • *******
  • Поруке: 900
  • I2-Z17855>A16413>А20030
Одг: Српски ДНК месец 2021
« Одговор #166 послато: Октобар 21, 2021, 04:21:49 поподне »
90. Петковић, Никољдан, Маовице, Сињ

Припада хаплогрупи R1b-L51>U106, новоформираном роду А11. Требало би да припада подграни Y6669 којој припадају Чокићи из околине Младеновца као и још неке породице из Старог Влаха попут Папића из Бучја код Прибоја и Цмиљановића из Јабуке код Пријепоља. Крсну славу Никољдан од припадника ове подгране на пројекту дели једино са Цмиљановићем. Због географског подручја порекла сврстан је у исти род са Кесићем из Гламочана код Лакташа (даљим пореклом би требало да је из села Кесићи код Босанског Грахова) мада би ову везу требало додатно испитати.

На попису из 1948. године у Маовицама су пописане 32 особе са презименом Петковић у 7 домаћинстава. У Маовицама су били присутни и у 18. веку.

Ван мреже Cvitkovac

  • Члан Друштва
  • Почетник
  • *****
  • Поруке: 38
Одг: Српски ДНК месец 2021
« Одговор #167 послато: Октобар 21, 2021, 04:49:22 поподне »
Следећа два резултата ће бити објављена заједно:

40. Цвитковац, Ђурђевдан, Маовице, Сињ

54. Цвитковац, Ђурђевдан, Маовице, Сињ

Припадају хаплогрупи R1b-L51. Разликују се на маркеру 389II, на ком први Цвитковац има вредност 28, док други има вредност 29. Најближа поклапања на пројекту имају са двојицом тестираних који су сврстани у подграну U106 на основу хаплотипа, ради се о Денићу из Сијаринске Бање код Медвеђе и о једном необјављеном појединцу из Фења код Тимиша у Румунији. Од обојице се разликују на 3 односно 4 маркера на 23 тестирана маркера. Необјављени појединац из Румуније такође слави Ђурђевдан. Због ових поклапања, можда би ваљало проверити припадност Цвитковаца на подграну U106.

Цвитковци су на попису из 1948. године били најбројнија српска породица у Маовицама, са 52 пописане особе у 11 домаћинстава. Тада су пописани под презименом Цвитковић. У Маовицама су били присутни и у 18. веку.
U katastarskim knjigama za Radišić kod Trogira godine 1711 upisan je Đorđe Cvitkovac p. Milina. Link na Katastarski materijal:
https://drive.google.com/file/d/1RItmlDRzDkmzE_y_-ZDW0b2_DkfqpBnL/view?usp=sharing

U katastru za Maovice i Vrliku godine 1710 je upisan njegov brat Stojan Cvitkovac. Link na katastarki materijal:
https://drive.google.com/file/d/1x37DUF3Pfb6iAVykVNt4xg5LJNtGd46N/view?usp=sharing

Tri roda Cvitkovaca popisana su 1810 u Vrličkoj parohiji: Ristin, Mitrov(Milin) i Petrov. Jedan od testirani uzoraka jeste od Ristinog potomka, a drugi od Petrovog. Vremenski razmak od zajednickog pretka nosoca ova dva uzorka je oko 300 godina. Izvolte link  na popis vrličke parohije iz 1810:
https://drive.google.com/file/d/1pRb80LPUgz4PnuXMP-9hFdgCLxJIEULT/view?usp=sharing

Što se tiče pominjanja Cvitkovića 1830 najverovatnije se radi o greški koja se prepisuje.  Kod Ante Ivankovića  u tom selu nedostaju Krićkovići pa će biti da se ta spominjanja "Cvitkovića" odnose na njih.




Ван мреже Зрно

  • Помоћник уредника
  • Етнолог
  • *****
  • Поруке: 2334
  • R1b>Z2705>BY200954
Одг: Српски ДНК месец 2021
« Одговор #168 послато: Октобар 21, 2021, 05:17:07 поподне »
75. Богдановић, Илиндан, Штиково, Дрниш

Припада хаплогрупи I2-PH908. Занимљиво је да најближа поклапања има са необјављеним родовима из Зеока код Лазаревца, који славе Ђурђиц. Нека веза би можда могла постојати и са једном необјављеном породицом која би требало да је пореклом са подручја Западне Босне, а која такође слави Илиндан.

На попису из 1948, у Штикову је пописана 51 особа у 7 домаћинстава са презименом Богдановић. У том селу су били присутни и у 18. веку.


Bogdanovići su od davnina u Štikovu. Na katastru 1735. upisana su trojica, a jedan od njih, Radiša Bogdanović, zapisan je i mnogo ranije, u Morejskom ratu 1680-ih.

Ван мреже Uzi

  • Уредник СДНКП
  • Памтиша
  • *****
  • Поруке: 1646
  • N2-P189.2>FT182494>FGC28435
Одг: Српски ДНК месец 2021
« Одговор #169 послато: Октобар 21, 2021, 05:19:17 поподне »
50. Бјелић, Јовањдан, Главица, Босанска Крупа

Припада хаплогрупи N2-P189.2>Y7310>FT182494

Поседује следеће карактеристичне вредности које одступају од модалног хаплотипа припадника ове гране: DYS385=11-15, DYS389ii=30, DYS549=11. Те вредности се појављују појединачно и код других припадника српских N2, али нема потпуних поклапања.
Тестирани вероватно припада још нижој подргани FGC28435, али на жалост то се на 23 маркера не може са сигурношћу потврдити, па препоручујем тестираном да потврдни припадност тој подграни директним тестирањем код YSEQ. https://www.yseq.net/product_info.php?currency=EUR&products_id=108772

Некa поклапања које вреди споменути су:
- Са Бјелаковићем (Јовањдан) из Пиве дели вредности DYS389ii=30, али Бјелаковић има модалне вредности DYS385=11-16 и DYS549=12, те поседује још неке друге карактеристичне маркере које нису присутне код Бјелића, па је упитно да ли постоји нека ближа веза.
- Са Лаловићем (Јовањдан) из Калиновика дели DYS385=11-15 и DYS389ii=30, али Лаловић има карактеристичну вредност DYS389i=15, док је код Бјелића модална DYS389i=14. Такође се не поклапају на DYS549, где Лаловић има модалну вредност, и брзомутирајучим DYS458, где Лаловић има карактеристичну вредност 17.
- Са Бундалом (Јовањдан) из Хашана код Крупе и једним тестираним из Рогача код Невесиња (Јовањдан п. Савиндан) из истраживања Херцеговаца дели DYS549=11, али Бундало и тестирани из Рогача код свих осталих маркера имају модалне вредности.

Тестирани је оставио податак да су Бјелићи у Главицу досељени из Перне (Б. Крупа) око 1791. године. Слична предања појављују се и у етнографском раду Поуње - Милан Карановић (1925).
- Главица - Село је опустело за Лауданова Рата 1790 г.
- Доселили се: Бијелићи 3 к., (Јовањдан) из Перне пре 70 г.


За Перну, Карановић је између осталог оставио и следеће податке:
На пређашње власнике подсећају: Челебића Њива, Црнкића Долина, Салијагића Брдо и Мусића Бријег. На одсељену породицу Бијелића Брдо.

И Перна је вероватно опустела за време Лаудоновог рата, ово је забележио Карановић:
Пре 100 г. село је било пусто по причању старца од 75 г. Симе Роквића. Између Стијене, Отоке и Крупе било је свега 10 к.

Иако Карановић не пише о даљем пореклу Бјелића из Главице, они су вероватно сродни са Бјелићима из оближњег села Стабанџа и Петровићи, који такође славе Јовањдан и пореклом су из Бјелајског Поља. Због правца миграција, славе и хаплогрупе постоји могућност да су Бјелићи део великог рода крајишких Бањца.

Главица, која се налази на самој граници са Банијом, са засеоцима Дабриња и Халиловац на топографској мапи из друге половине 19. века:

Извор: мапире.еу

Ван мреже Небојша

  • Уредник СДНКП
  • Бели орао
  • *****
  • Поруке: 13139
Одг: Српски ДНК месец 2021
« Одговор #170 послато: Октобар 21, 2021, 05:32:39 поподне »
50. Бјелић, Јовањдан, Главица, Босанска Крупа

Иако Карановић не пише о даљем пореклу Бјелића из Главице, они су вероватно сродни са Бјелићима из оближњег села Стабанџа и Петровићи, који такође славе Јовањдан и пореклом су из Бјелајског Поља. Због правца миграција, славе и хаплогрупе постоји могућност да су Бјелићи део великог рода крајишких Бањца.

Погледао сам мало Бјелиће из Бјелајског поља, али они славе Василијевдан и огранак су Вигњевића (дакле вероватно I2-PH908). То свакако не искључује сеобу из Бјелајског поља. Као што кажеш, највероватније да због славе и миграционог правца постоји нека веза са Бањцима и Латиновићима.

Ван мреже Cvitkovac

  • Члан Друштва
  • Почетник
  • *****
  • Поруке: 38
Одг: Српски ДНК месец 2021
« Одговор #171 послато: Октобар 21, 2021, 06:22:49 поподне »
Da li može neko iz porekla  da proceni rodbinsku udaljenost Petković-a (rezultat 90.) i  Cvitkovaca (rezultati 40. i 54.) Oba roda su R1b - L51. Zadnjih 300 godina  žive kuća do kuće.

Vidim da je, prema mojoj proceni, 8 mutacija razlika izmedju ova dva roda, što bi bilo cca 2000 godina. Ne znam kolika je verovatnoća da se razidju pa sretnu i posatanu susedi na 300m rastojanja ali mi deluje manje verovatnim nego da dobijem sedmicu na lotou.

Da napomenem. Oba roda su pripadnici reda čuvara Hristovog groba.

Ван мреже Владимир Бојановић

  • Члан Друштва
  • Истраживач
  • *****
  • Поруке: 1360
  • I2>PH908>Y52621>FT190799 Лимски (Тарски) Никшић
Одг: Српски ДНК месец 2021
« Одговор #172 послато: Октобар 22, 2021, 08:16:42 пре подне »
87. Ђоковић, Лучиндан, Југовићи, Никшић

Припада хаплогрупи I2-PH908, вероватно подграни FT190799 односно роду Никшића. Иако има хаплотип близак модалном са подграну и FT190799 и PH908 уопштено, нема потпуних поклапања на нашем пројекту на 23 тестирана маркера.

Ђоковићи из Југовића су по предању пореклом од Војводића, Никшића Требјешана.
Интересантно је колико Вујачић из Струга одступа по вредностима на појединим маркерима у односу на све тестиране Никшиће, као и у односу на Ђоковића са којим има 5 разлика. Ипак, ниске вредности код обојице на DYS481 може да сугерише да је предање Ђоковића о пореклу од Војводића-Требјешана тачно (Ђоковић има вредност 29, док Вујачић 28 на поменутом маркеру). Уколико би Ђоковић наставио са даљим тестирањима верујем да би се открио заједнички SNP Требјешана.

Иначе, Вујачићев дужи хаплотип је занимљив и због још неколико некарактеристичних маркера за Никшиће, DYS594=11, DYS534=13 и DYS715=24.
« Последња измена: Октобар 22, 2021, 08:27:24 пре подне Владимир Бојановић »

Ван мреже drajver

  • Члан Друштва
  • Бели орао
  • *****
  • Поруке: 5122
Одг: Српски ДНК месец 2021
« Одговор #173 послато: Октобар 22, 2021, 10:37:11 пре подне »
43. Мирић, Аранђеловдан, Сивац, Кула

Припада хаплогрупи I1-M253, дубљу грану је тешко одредити због специфичних вриједности хаплотипа. Невген највише шансе да је за разне гране хаплогрупе I1-Z58, али без јаке сигурности. Хаплотип Мирића одликују сљедеће карактеристичне и рјеђе вриједности маркера: DYS14=16, DYS389-1=13, DYS458=14, DYS456=15 i DYS549=13. Нема посебно блиских хаплотипова у базама. Најближи му је католик из Омањске код Добоја, са којим има 3 маркера разлике на упоредивих 17.

Мирићи се појављују у пописима Сивца из 18. вијека. Године 1733. године помиње се свештеник Мирић у Сивцу. У попису становника Сивца из 1715,1720,1725/6 године нема Мирића. Додуше у попису из 1720. године записан је Мира Сирижанин. Већ у попису Сивца из 1782. године записан је велик број Мирића.

Ван мреже Зрно

  • Помоћник уредника
  • Етнолог
  • *****
  • Поруке: 2334
  • R1b>Z2705>BY200954
Одг: Српски ДНК месец 2021
« Одговор #174 послато: Октобар 22, 2021, 10:51:14 пре подне »
Da li može neko iz porekla  da proceni rodbinsku udaljenost Petković-a (rezultat 90.) i  Cvitkovaca (rezultati 40. i 54.) Oba roda su R1b - L51. Zadnjih 300 godina  žive kuća do kuće.

Vidim da je, prema mojoj proceni, 8 mutacija razlika izmedju ova dva roda, što bi bilo cca 2000 godina. Ne znam kolika je verovatnoća da se razidju pa sretnu i posatanu susedi na 300m rastojanja ali mi deluje manje verovatnim nego da dobijem sedmicu na lotou.

Da napomenem. Oba roda su pripadnici reda čuvara Hristovog groba.

Удаљеност је више од 4.600 година, јер је толико стара грана R1b-L51>U106 којој припада Петковић, а Цвитковци очигледно нису у њој. Такву прогнозу даје калкулатор, али ко зна, можда би тестирањем у иностранству било откривено да припадате њој, иако су мале шансе.
« Последња измена: Октобар 22, 2021, 10:54:55 пре подне Зрно »

Ван мреже Зрно

  • Помоћник уредника
  • Етнолог
  • *****
  • Поруке: 2334
  • R1b>Z2705>BY200954
Одг: Српски ДНК месец 2021
« Одговор #175 послато: Октобар 22, 2021, 11:17:39 пре подне »
90. Петковић, Никољдан, Маовице, Сињ

Припада хаплогрупи R1b-L51>U106, новоформираном роду А11. Требало би да припада подграни Y6669 којој припадају Чокићи из околине Младеновца као и још неке породице из Старог Влаха попут Папића из Бучја код Прибоја и Цмиљановића из Јабуке код Пријепоља. Крсну славу Никољдан од припадника ове подгране на пројекту дели једино са Цмиљановићем. Због географског подручја порекла сврстан је у исти род са Кесићем из Гламочана код Лакташа (даљим пореклом би требало да је из села Кесићи код Босанског Грахова) мада би ову везу требало додатно испитати.

На попису из 1948. године у Маовицама су пописане 32 особе са презименом Петковић у 7 домаћинстава. У Маовицама су били присутни и у 18. веку.


Дакле, ово би требала бити хаплогрупа чувеног:

https://www.poreklo.rs/2020/06/30/poreklo-fudbalera-i-trenera-ilije-petkovica/

Најстарији познати је био Вучен Петковић Вујичин 1692.
« Последња измена: Октобар 22, 2021, 11:19:28 пре подне Зрно »

Ван мреже drajver

  • Члан Друштва
  • Бели орао
  • *****
  • Поруке: 5122
Одг: Српски ДНК месец 2021
« Одговор #176 послато: Октобар 22, 2021, 11:20:30 пре подне »
83. Љубичић, Видовдан, Мала Врановина, Топуско

Припада хаплогрупи I1-P109>Y13930, добро профилисаном роду којем припада већи број породица у Херцеговини, Крајини, Србији. Сви тестирани из ове групе су по хаплотипу доста блиски, па је на малом броју маркера теже одредити скорије везе. Љубичићев хаплотип има неке вриједности које одступају од модала за овај род: DYS456=15, DYS576=17 и DYS570=19. Вриједност DYS456=15 Љубичић дијели са Баталом из Горњег примишља код Слуња. Због географске блискости постоји могућност ближе везе.

Љубичић слави прилично ријетку славу Видовдан и вјероватно се ради о јединственом роду Љубичића са овом славом. На подручју Крјаине и Славоније, присутно је више Љубичића, са другим славама, разнородних.

Ван мреже Петар М. Демић

  • Одбор за архивистику
  • Писар
  • *****
  • Поруке: 300
  • J2b1-M205>Y218595, банијски огранак Крича
Одг: Српски ДНК месец 2021
« Одговор #177 послато: Октобар 22, 2021, 11:53:28 пре подне »
35. Лукач, Лазаревдан, Доњи Добретин, Двор

Припада хаплогрупи I2-PH908. Специфичан хаплотип без ближих поклапања на пројекту. Од специфичнијих вредности се највише издвајају 14 на 389i и 19 на 458. Но, због крсне славе и вредности 17 на 19 и 10 на 391 сам Лукача сврстао у род А7, у коме се налазе Гачевићи из Матаруга код Пљеваља, Бјелић из Сировца код Шавника итд. Овом роду са подручја данашње Хрватске припадају и Шимићи из Мирковаца код Винковаца. Све породице из рода А7 славе Лазаревдан.

Лукачи којима је крсна слава Лазарева Субота су потврђени у другој половини XVIII века у Добретину код Двора, затим у Шушњару код Петриње, као и у Славском Пољу код Вргинмоста. Могуће је да су сви ови Лукачи истог порекла по мушкој линији. У раду о становништву Поуња Милан Карановић за Лукаче Лазаревштаке из Доњег Бушевића код Босанске Крупе наводи податак о пореклу из Врточа (вероватно се ради о Врточу код Босанског Петровца) где је било Лукача, али Јовањштака, тако да је могуће да се ради о повезивању на основу истог презимена.

Прилично занимљив резултат. По свему судећи, банијски Лазаревштаци (који уопште нису малобројни) биће прилично "шарени" у генетичком смислу, пошто смо и пре Српског ДНК месеца имали потврђене Жегарце (тестирани је кордунашки огранак Мацута, али постоји и банијски огранак овог рода у Пјешчаници код Вргинмоста) и Шаренце (Јакшићи из Слабиње код Костајнице).

Као што је Лука већ написао, Лукачи са крсном славом Лазарева субота потврђени су у низу банијских села још током друге половине XVIII века (Добретин, Славско Поље, Шушњар). Нарочито је занимљиво подручје око Шушњара, који је матица великог рода Бунчића (данашњи Бунчићи из Шушњара и Мраковићи из Влаховића) и у коме постоји храм Васкрсења Лазаревог. У околним селима било је више родова који су прослављали Лазареву суботу - Јакшићи (Грабовац), Јујићи (Бачуга), Мраковићи (Влаховић), Радовановићи (Бачуга), Туропољци (Бачуга), па ће бити занимљиво видети њихове резултате једног дана. На Банији је било и Лукача Јовањштака (Дабрина), који су такође потврђени током друге половине XVIII века.

« Последња измена: Октобар 22, 2021, 11:55:27 пре подне Петар М. Демић »

Ван мреже Петар М. Демић

  • Одбор за архивистику
  • Писар
  • *****
  • Поруке: 300
  • J2b1-M205>Y218595, банијски огранак Крича
Одг: Српски ДНК месец 2021
« Одговор #178 послато: Октобар 22, 2021, 12:01:01 поподне »
59. Мраковић, Лазарева Субота, Влаховић, Глина, E-V13>Z1057

Поседује карактеристичне вредности маркера DYS390=23 и DYS570=20. Најближа поклапања (20 од 23 маркера) има са Мариновићем из Сливнице у Површи требињској и још јединим тестираним из истог места који такође припада роду Илића. С обзиром да Мраковић са њима не дели поменуте карактеристичне вредности маркера, не може се тврдити да су истог порекла.

Сви банијски Мраковићи потичу из Влаховића (55 кућа 1948. године), с тим што од половине XIX века један њихов свештенички огранак живи у Драготини (1 кућа 1948. године). Крсна слава банијских Мраковића је Лазарева субота.

Према подацима из друге половине XVIII века, Мраковићи су на подручју Влаховића имали најмање 9 породичних задруга. Сами Мраковићи представљају издвојени огранак рода Бунчића из Шушњара, који је у историјским изворима навођен прво под презименом Бунчић, затим као "Бунчић звани Мраковић", да би се половином XVIII века презиме Мраковић усталило. Мраковићи су били један од истакнутијих хусарских родова, дали су више крајишких официра (први од њих био је капетан Вук Бунчић-Мраковић), као и низ свештеника (почевши од попа Кузмана Мраковића).

С обзиром да ДНК резултати Мраковића нису показали било какву везу са раније тестираним Лазаревштацима, покушаћемо у наредном периоду тестирати Бунчиће из Шушњара или још један огранак Мраковића, чисто како бисмо видели јесу ли Мраковићи једнородни или међу њима има више хаплогрупа. Уколико неко познаје Бунчиће из Шушњара, нека се слободно јави, па ћемо организовати њихово тестирање.

Ван мреже Петар М. Демић

  • Одбор за архивистику
  • Писар
  • *****
  • Поруке: 300
  • J2b1-M205>Y218595, банијски огранак Крича
Одг: Српски ДНК месец 2021
« Одговор #179 послато: Октобар 22, 2021, 12:11:54 поподне »
83. Љубичић, Видовдан, Мала Врановина, Топуско

Припада хаплогрупи I1-P109>Y13930, добро профилисаном роду којем припада већи број породица у Херцеговини, Крајини, Србији. Сви тестирани из ове групе су по хаплотипу доста блиски, па је на малом броју маркера теже одредити скорије везе. Љубичићев хаплотип има неке вриједности које одступају од модала за овај род: DYS456=15, DYS576=17 и DYS570=19. Вриједност DYS456=15 Љубичић дијели са Баталом из Горњег примишља код Слуња. Због географске блискости постоји могућност ближе везе.

Љубичић слави прилично ријетку славу Видовдан и вјероватно се ради о јединственом роду Љубичића са овом славом. На подручју Крјаине и Славоније, присутно је више Љубичића, са другим славама, разнородних.

Тестирани Љубичић је даљим пореклом из Малог Обљаја код Глине.

Љубичићи су потврђени у Обљају током друге половине XVIII века. Обљај је занимљив управо због бројности родова који прослављају Видовдан и представља епицентар Видовштака у глинском крају. Осим Љубичића (15 кућа 1948. године), Видовдан у Обљају прослављају још Вујаклије (34 куће 1948. године), Еремије (18 кућа 1948. године) и Мрђеновићи (2 куће 1948. године).

С обзиром да су Вујаклије из Великог Обљаја код Глине потврђене као I2-PH908>Z16983 (23andMe), резултат Љубичића би требало узети са резервом, односно било би добро тестирати још неког Вујаклију или Љубичића.