Аутор Тема: Генетичко-генеалошко истраживање порекла становништва Семберије (2022)  (Прочитано 26341 пута)

На мрежи ВелиборЛазић13

  • Редакција СДНКП
  • Писар
  • ******
  • Поруке: 230
  • N2
Одг: Генетичко-генеалошко истраживање порекла становништва Семберије (2022)
« Одговор #160 послато: Децембар 07, 2022, 12:24:18 поподне »
Аха сад видјех Бродац Горњи; Радићи Ђуђевдан од Лајаковића из Хаса.

То Лајаковић је вјероватно у сваком случају егзистирало више као породични надимак, јер у попису из 1851. нема Лајаковића под тим презименом ни у једном пописаном селу.

Ван мреже aleksandar I

  • Члан Друштва
  • Истраживач
  • *****
  • Поруке: 974
  • I2-Z16982
Одг: Генетичко-генеалошко истраживање порекла становништва Семберије (2022)
« Одговор #161 послато: Децембар 07, 2022, 12:42:05 поподне »
То Лајаковић је вјероватно у сваком случају егзистирало више као породични надимак, јер у попису из 1851. нема Лајаковића под тим презименом ни у једном пописаном селу.

Коријен је у сваком случају Влајко, гдје се традиционално гута "В". Слажем се, у сваком случају породични надимак. То сам им објаснио (мислили лајава баба ;)).

Ван мреже Небојша

  • Уредник СДНКП
  • Бели орао
  • *****
  • Поруке: 13139
Одг: Генетичко-генеалошко истраживање порекла становништва Семберије (2022)
« Одговор #162 послато: Децембар 07, 2022, 01:10:25 поподне »
Било је то давно али Небојша ће се сјетити јер се својевремено постављало питање да Мићић је Мићић из Сувог Поља родом из Звроника.

Што се тиче Мићића из Батковића занимљив је помен код Радмила Кајмаковић, за коју се оправдано тврди да је непоуздана, о Лајаковићима (помиње презиме Божић-Ђурђевдан) из Хаса у Остојићеву и Броцу. С обзиром на то да је поменути Мићић сврстан са Стевановићима из Загона, напомињем да је њихов породични надимак или старије презиме Лајак/Лајаковић. Стевановићи се сахрањују у Хасама мада је њихова прва кућа (покојни Војо Лајак) одмах из табле Загони.

Стевановићи немају тестиран DYS 449 а ту је код Мићића нешто нижа вриједност 29.

Мићић је баш из Сувог Поља. Тестиран је још један Мићић преко 23andMe, такође Јовањдан, Бијељина и такође I2-S17250. Они су према предању "из околине Невесиња".

Ван мреже Atlantische

  • Уредник СДНКП
  • Памтиша
  • *****
  • Поруке: 1938
  • G2a-FT221531
Одг: Генетичко-генеалошко истраживање порекла становништва Семберије (2022)
« Одговор #163 послато: Децембар 07, 2022, 05:34:52 поподне »
Мислим да овај резулат може бити јаван (ако не брисати поруку) али у групи са Марковићем и Вучковићем су и Бурлице са славом Аранђеловдан из околине Рогатице. Својевремено се на Форуму јављао још један Бурлица поријеклом из Дервенте код Власенице. Има ту и још један резултат из Берковића и Билеће , али их више не видим у Табели.

Ту би се могао назријети миграциони правац.

Не треба се ''хватати'' за резултат Бурлице из Горажда као доказ за маршуту којом су Вучковићи и Марковићи дошли у Семберију. Мислим да су мање-више познате етапне станице и правци којима се становништво из Херцеговине (у најширем смислу) исељавало ка северу, а свакако је дринска долина била један од главних и најпроходнијих путева ка Доњем Подрињу и Семберији. Огранак Бурлица је као део одавно формираног братства приспео у Горажде, а сумњам да су са собом водили само G2a сроднике са којима су делили заједничког претка некада у средњем веку. ;)

Рекло би се да је код Вучковића ситуација са утврђивањем мјеста поријекла међу најчистијима у овој акцији и да се вјероватно ради о поријеклу од Вучковића из Богдашића код Билеће, који и јесу сродни са Бурлицама и другима које помињете.
Када смо добили резултат Вучковића најпре сам и помислио да би могли потицати баш од херцеговачких Вучковића, који би требали припадати генетичком роду Земуновића-Корјенића. Међутим, нисам хтео да изводим овакву тезу јер нисам знао да ли се у матичним књигама у Горњем Црњелову можда помиње родоначелник њиховог патронима. Како је презиме по свему судећи старије од доласка у Семберију, то остављам као реалну могућност. Не знам шта Ацо мисли о овој теорији, али би онда Марковићи требали потицати од Вучковића.

Наравно, све ово треба узети као хипотезу док се дефинитивно не докаже припадност семберских Аранђеловштака (Марковића и Вучковића) роду Земуновића-Корјенића. У идеалном случају дубинским тестом семберских и херцеговачких Вучковића.

Питање је да ли Вучковићи имају предање да су сродни са Бурлицама?
Немају, већ од тестираних братстава сматрају да су им сродне Тркље, Комари и Атељевићи (са свим њиховим огранцима) који су сви G2a-Y60799.

Бурлице су важиле за староседелачко братство без свести о сродности са осталим братствима Аранђеловштака, што је тек генетичка генеаологија доказала.

''Заведени светским чудима, заборависмо на себе и на своје порекло." - М. Капор

На мрежи ВелиборЛазић13

  • Редакција СДНКП
  • Писар
  • ******
  • Поруке: 230
  • N2
Одг: Генетичко-генеалошко истраживање порекла становништва Семберије (2022)
« Одговор #164 послато: Децембар 07, 2022, 07:57:48 поподне »

Када смо добили резултат Вучковића најпре сам и помислио да би могли потицати баш од херцеговачких Вучковића, који би требали припадати генетичком роду Земуновића-Корјенића. Међутим, нисам хтео да изводим овакву тезу јер нисам знао да ли се у матичним књигама у Горњем Црњелову можда помиње родоначелник њиховог патронима. Како је презиме по свему судећи старије од доласка у Семберију, то остављам као реалну могућност. Не знам шта Ацо мисли о овој теорији, али би онда Марковићи требали потицати од Вучковића.

Црквене матичне књиге и домовници у Семберији су, на жалост, уредно вођене тек од 1890их. Међутим, као што сам написао у оном мом уобичајеном сижеу доступних података о тестираним Семберцима, ни у много старијем извору - турском попису из 1851, нема ни трага евентуалном епониму Вучковића, јер су главе два пописана домаћинства Вучковића рођене 1790-1800 године, а вјероватно су браћа од стричева и сви су са већ формираним презименом Вучковић. Ово указује на вјероватно досељење у тој или претходној генерацији - вјероватно након куге 1783/4, а прије 1820, али мислим да се слободно може поставити хипотеза о томе да је презиме донесено у Семберију, јер статистика тог турског пописа показује да је свега око 15% пописаних носило презимена која су опстала до данас, при чему један дио отпада на презимена везана за топониме из старог краја (Бирчаковић, Комарчевић, Преловац и сл.) док је тек мали број патронимских презимена преживио из ранијег доба, једно од њих је и Вучковић.

На мрежи ВелиборЛазић13

  • Редакција СДНКП
  • Писар
  • ******
  • Поруке: 230
  • N2
Одг: Генетичко-генеалошко истраживање порекла становништва Семберије (2022)
« Одговор #165 послато: Децембар 08, 2022, 11:06:33 пре подне »

Не знам шта Ацо мисли о овој теорији, али би онда Марковићи требали потицати од Вучковића.


У потпуности се слажем да је могуће да Марковићи потичу од Вучковића. Ако се сагледа то да је презиме Вучковића, по доступним изворима, вјероватно старије од самог досељења у Семберију, као и чињеница да је потенцијални предак Марковића, приближно вршњак пописаних Вучковића, 1851. пописан као Марко Драгић, није немогуће претпоставити да су очеви пописаних Вучковића и његов отац били браћа или први рођаци (браћа од стричева). Додатни аргумент у корист овакве тезе би био и у томе што је Патковача, по свему судећи, млађе насеље (када говоримо о 18. и 19. вијеку) од Црњелова, па можемо себи дозволити и тезу о првобитном досељавању у Црњелово, а затим враћању претка Марковића нешто јужније, у Патковачу.

Јуче сам Аци поменуо да би за ову причу са Вучковићима-Марковићима, било интересантно да тестирамо некога од Матковића, такође Аранђеловштака, који су, по свему судећи најприје дошли у Којчиновац (по Кајмаковићки из Херцеговине), а одатле нешто касније у Патковачу и Остојићево. Свакако бисмо имали комплетнију слику ако бисмо "уболи" још неког из те групе породица.

Ван мреже aleksandar I

  • Члан Друштва
  • Истраживач
  • *****
  • Поруке: 974
  • I2-Z16982
Одг: Генетичко-генеалошко истраживање порекла становништва Семберије (2022)
« Одговор #166 послато: Децембар 08, 2022, 11:44:16 пре подне »
Јуче сам Аци поменуо да би за ову причу са Вучковићима-Марковићима, било интересантно да тестирамо некога од Матковића, такође Аранђеловштака, који су, по свему судећи најприје дошли у Којчиновац (по Кајмаковићки из Херцеговине), а одатле нешто касније у Патковачу и Остојићево. Свакако бисмо имали комплетнију слику ако бисмо "уболи" још неког из те групе породица.

Податак о Марку Драгићу за мене је нов јер смо јуче поводом "Спасојевић махале" идентификовали Марка и његовог сина Ристу. Спасојевић махала је очигледно Патковача и може се претпоставити да је добила име по  најстаријем или најбројнијнијем роду Спасојевића/Лучинштака (често их називају и Спасурићи). Они су тестирани као I2a PH908.

Мало прије сам се чуо са рођаком Марковићем, кога ограда дијели од Матковића. Није сигуран, али чини му се да је изворна слава Матковића из Којчиновца Јовањдан, с тим ови из Патковаче славе Аранђеловдан. По њему разлог за то је куповина земља. Наиме, Матковићи су купили земљу од маминог стрица Васе (рођени брат мог деде) и то после 1945. године када се деда стриц преселио у Бијељину. Дакле, куповином земље преузели су славу.

За оне који су из овог краја од тих Матковића је и др Здравко Матковић (хирург).



На мрежи ВелиборЛазић13

  • Редакција СДНКП
  • Писар
  • ******
  • Поруке: 230
  • N2
Одг: Генетичко-генеалошко истраживање порекла становништва Семберије (2022)
« Одговор #167 послато: Децембар 08, 2022, 11:49:41 пре подне »
Податак о Марку Драгићу за мене је нов јер смо јуче поводом "Спасојевић махале" идентификовали Марка и његовог сина Ристу. Спасојевић махала је очигледно Патковача и може се претпоставити да је добила име по  најстаријем или најбројнијнијем роду Спасојевића/Лучинштака (често их називају и Спасурићи). Они су тестирани као I2a PH908.

Мало прије сам се чуо са рођаком Марковићем, кога ограда дијели од Матковића. Није сигуран, али чини му се да је изворна слава Матковића из Којчиновца Јовањдан, с тим ови из Патковаче славе Аранђеловдан. По њему разлог за то је куповина земља. Наиме, Матковићи су купили земљу од маминог стрица Васе (рођени брат мог деде) и то после 1945. године када се деда стриц преселио у Бијељину. Дакле, куповином земље преузели су славу.

За оне који су из овог краја од тих Матковића је и др Здравко Матковић (хирург).

Матковићи из Остојићева славе Аранђеловдан, а у Остојићеву су пописани и 1851. Кајмаковићка за Матковиће из Којчиновца наводи такође Аранђеловдан као славу, тако да очигчледно то са Јовањданом не стоји. Можда то јесте и слава земље, али не значи да се не подудара и са донесеном.

Ван мреже Грк

  • Члан Друштва
  • Истраживач
  • *****
  • Поруке: 1104
Одг: Генетичко-генеалошко истраживање порекла становништва Семберије (2022)
« Одговор #168 послато: Децембар 08, 2022, 11:50:47 пре подне »
Роду Корјенића припада и Драгић из Жељуше код Мостара. Можда тај Марко потиче од тих Драгића?

Ван мреже aleksandar I

  • Члан Друштва
  • Истраживач
  • *****
  • Поруке: 974
  • I2-Z16982
Одг: Генетичко-генеалошко истраживање порекла становништва Семберије (2022)
« Одговор #169 послато: Децембар 08, 2022, 11:54:38 пре подне »
Матковићи из Остојићева славе Аранђеловдан, а у Остојићеву су пописани и 1851. Кајмаковићка за Матковиће из Којчиновца наводи такође Аранђеловдан као славу, тако да очигчледно то са Јовањданом не стоји. Можда то јесте и слава земље, али не значи да се не подудара и са донесеном.

Могуће. Видићу са мајком која, без обзира на 90 година, има "страшно памћење". Друга је варијанта ако видим Здравка; недај Боже неког лома ;)

Ван мреже aleksandar I

  • Члан Друштва
  • Истраживач
  • *****
  • Поруке: 974
  • I2-Z16982
Одг: Генетичко-генеалошко истраживање порекла становништва Семберије (2022)
« Одговор #170 послато: Децембар 08, 2022, 12:11:27 поподне »
Наравно, све ово треба узети као хипотезу док се дефинитивно не докаже припадност семберских Аранђеловштака (Марковића и Вучковића) роду Земуновића-Корјенића. У идеалном случају дубинским тестом семберских и херцеговачких Вучковића.
Немају, већ од тестираних братстава сматрају да су им сродне Тркље, Комари и Атељевићи (са свим њиховим огранцима) који су сви G2a-Y60799.

Јасно. Ова презимена нисам ни наводио јер су припадала заштићеном дијелу Форума.

На мрежи ВелиборЛазић13

  • Редакција СДНКП
  • Писар
  • ******
  • Поруке: 230
  • N2
Одг: Генетичко-генеалошко истраживање порекла становништва Семберије (2022)
« Одговор #171 послато: Децембар 08, 2022, 01:06:27 поподне »
Роду Корјенића припада и Драгић из Жељуше код Мостара. Можда тај Марко потиче од тих Драгића?

Погледах још једном попис, име Марковог оца је Драго (могао је бити рођен око 1760), тако да је Драгић вјероватно само патроним. Додуше, било је случајева и да у оваквим комбинацијама презиме не долази од оца, него чак од прадеде, тако да је било већ формирано (у овом нашем примјеру, хипотетички и Драго би већ могао бити Драгић, по имену свог деде Драге, али то из пописа не можемо видјети). На жалост, пописана је само једна кућа, тако да немам довољно материјала за поређење и утврђивање да ли је Драгић само патроним, или већ формирано презиме. Ипак, сходно свему већ реченом, не би ме изненадило ако је заправо Драго био Вучковић, брат, или први рођак/брат од стрица очева двојице Вучковића пописаних у истом попису.

Ван мреже aleksandar I

  • Члан Друштва
  • Истраживач
  • *****
  • Поруке: 974
  • I2-Z16982
Одг: Генетичко-генеалошко истраживање порекла становништва Семберије (2022)
« Одговор #172 послато: Децембар 13, 2022, 02:13:40 поподне »
31. Комарчевић, Јовањдан, Балатун/Бијељина, I2-Y3120>S17250>Y4882>A1328>FT109402

Велибор Лазић:
Цитат
По његовим наводима сеоба је започета 1720-их, али није била директна, него су се његови преци најприје настанили на обронцима Гучева, а одатле дошли у Семберију, на обалу Саве, у близини ушћа Дрине у Саву, да би се нешто касније спустили мало јужније, на данашње мјесто у Балатуну.

Биће да је то тачно. Боривоје Милојевић, Рађевина и Јадар.


На мрежи ВелиборЛазић13

  • Редакција СДНКП
  • Писар
  • ******
  • Поруке: 230
  • N2
Одг: Генетичко-генеалошко истраживање порекла становништва Семберије (2022)
« Одговор #173 послато: Децембар 13, 2022, 07:41:09 поподне »
31. Комарчевић, Јовањдан, Балатун/Бијељина, I2-Y3120>S17250>Y4882>A1328>FT109402

Велибор Лазић:
Биће да је то тачно. Боривоје Милојевић, Рађевина и Јадар.



Олигледно се ради о, за семберске услове, ријетком примјеру изванредно сачуваног и тачног предања о ранијем поријеклу.

Ван мреже drajver

  • Члан Друштва
  • Бели орао
  • *****
  • Поруке: 5122
Одг: Генетичко-генеалошко истраживање порекла становништва Семберије (2022)
« Одговор #174 послато: Децембар 14, 2022, 01:57:14 поподне »
43. Чордашевић, Јовањдан, Велика Обарска/Бијељина.

Припада хаплогрупи I2-PH908. Посједује скоро у потпуности модални хаплотип са већим бројем ближих поклапања која не морају имати филогенетички значај. Из тог разлога ништа одређеније не може да се каже. И поред модалности, на подручју бијељинске општине нема ближих поклапања, а нема ближих поклапања ни са појединцима који славе Јовањдан. Ствари напријед  може помјерити евентуално неки SNP или дубински тест.

Преносим оно што је о овом роду написао Велибор Лазић:
"43. Чордашевић, Јовањдан, Велика Обарска, Бијељина – Радмила Кајмаковић у монографији „Семберија“ за Чордашевиће наводи да су непознатог поријекла, те да су се раније презивали Арсеновић. Турски попис из 1851. потврђује ову тврдњу утолико што су једна поред друге пописане куће Арсеновић Павла, сина Арсена, рођеног у првој деценији 19. вијека и Чордашевић Ристе, сина Арсена, рођеног десет година касније. Можемо са релативном сигурношћу претпоставити да се ради о браћи, те да је управо Ристо први понио презиме Чордашевић. Упитно је да ли је презиме настало по неком надимку његовог оца, или можда по његовом надимку. У неким хрватским рјечницима чордаш или чордар је онај који чува стоку, а сама ријеч би била изведеница од мађарске ријечи за стадо. Уколико надимак, а тиме и презиме, има везе са овим, то би могло указивати и на потенцијални правац досељења са подручја Војне крајине или Славоније, али за сада за то нема чврстих доказа. Сам тестирани није имао никаквих предања о старијем поријеклу, нити о вези по мушкој линији са породицама из Велике Обарске које се данас другачије презивају."

Ван мреже aleksandar I

  • Члан Друштва
  • Истраживач
  • *****
  • Поруке: 974
  • I2-Z16982
Одг: Генетичко-генеалошко истраживање порекла становништва Семберије (2022)
« Одговор #175 послато: Децембар 14, 2022, 02:06:17 поподне »
43. Чордашевић, Јовањдан, Велика Обарска/Бијељина.
Припада хаплогрупи I2-PH908. Посједује скоро у потпуности модални хаплотип са већим бројем ближих поклапања која не морају имати филогенетички значај. Из тог разлога ништа одређеније не може да се каже. И поред модалности, на подручју бијељинске општине нема ближих поклапања, а нема ближих поклапања ни са појединцима који славе Јовањдан. Ствари напријед  може помјерити евентуално неки SNP или дубински тест.

Овдје се очекивао, чини ми се N2, али први I2-PH908 у В. Обарској. Честитам ујна ;)

Ван мреже aleksandar I

  • Члан Друштва
  • Истраживач
  • *****
  • Поруке: 974
  • I2-Z16982
Одг: Генетичко-генеалошко истраживање порекла становништва Семберије (2022)
« Одговор #176 послато: Децембар 14, 2022, 04:40:52 поподне »
Цитат
6. Манојловић, Никољдан, Драгаљевац Средњи/Бијељина – припада хаплогрупи I2-Y3120

Лако је био син Манојла Благојевића, а Манојло син Благоје, чији је отац био Трифун вероватно Трбић, забележен у Драгаљевцу у попису из 1851. године. Читање презимена Трбић из поменутог пописа није сасвим сигурно, али у Шематизму митрополије Дабро-босанске из 1883. године проналази се презиме Трбић у централној Босни (око Зенице и Вареша), а слава им је била управо Никољдан. Према попису из 1851. године могуће је да од Трифуна Трбића и његових рођака порекло воде још неке породице Никољштака из Драгаљевца, које данас носе другачија презимена. Манојловићи не знају много о свом даљем пореклу, али је према неким несигурним наводима њихова могућа старина на подручју Гацка и даље у Голији.

Ово би потенцијално могло бити веома важно јер се то презиме Трбић спомиње у монографији о Загонима.

На мрежи ВелиборЛазић13

  • Редакција СДНКП
  • Писар
  • ******
  • Поруке: 230
  • N2
Одг: Генетичко-генеалошко истраживање порекла становништва Семберије (2022)
« Одговор #177 послато: Децембар 14, 2022, 04:44:31 поподне »
Ово би потенцијално могло бити веома важно јер се то презиме Трбић спомиње у монографији о Загонима.

Имам ту монографију, али је нисам одавно читао. У ком се контексту помињу Трбићи у Загонима и која им је крсна слава?

Ван мреже aleksandar I

  • Члан Друштва
  • Истраживач
  • *****
  • Поруке: 974
  • I2-Z16982
Одг: Генетичко-генеалошко истраживање порекла становништва Семберије (2022)
« Одговор #178 послато: Децембар 14, 2022, 07:53:39 поподне »
Имам ту монографију, али је нисам одавно читао. У ком се контексту помињу Трбићи у Загонима и која им је крсна слава?

Стеван Трбић, ћурћија из Шапца, се помиње код породице Јовића-Еркића који су поријеклом из Хаса а живе у Доњим Загонима. Додуше, Јовићи -Еркићи славе Ђурђевдан.

Но, податак да је мој прадједа дошао из Загона (није речено којих) сазнао сам од његовог сина Драге, рођеног млађег брата од деда Јове. Има код нас и предање (непровјерено) да је наш предак дошао из Поцерине а то сам чуо ( боље рећи моја сестра) од Благојевића из Међаша од којих је моја прабаба.

Ипак, све је то на нивоу предања које треба доказати.



Ван мреже drajver

  • Члан Друштва
  • Бели орао
  • *****
  • Поруке: 5122
Одг: Генетичко-генеалошко истраживање порекла становништва Семберије (2022)
« Одговор #179 послато: Децембар 14, 2022, 08:00:23 поподне »
Било би идеално кад би се српско становништво Семберије на основу ових резултата могло подијелити у три основне групе:

1. средњовјековне старосједиоце земље Соли (ако уопште таквих има?)
2. српске досељенике из Старог Влаха и Полимља у 15-16. вијеку (у влашком статусу)
3. херцеговачке и друге досељенике у 18-19. вијеку

Не кажем да је то могуће извести на основу ових маркерних тестова, али можда би се неке претпоставке могле поставити. Мене највише интересује процентуални однос ове посљедње двије групе, тј. која група претеже.