77. Илић, Стевањдан, Остојићево/Бијељина
Припада хаплогрупи I2-PH908. Посједује два карактеристичнија маркера DYS390=23 и DYS385ab=15-15. Овакву комбинацију маркера имају и сљедеће породице, које могуће чине један род и које славе Никољдан: Лепир из Лишње/Прњавор, Гајдашевић из Тење/Осијек и један тестирани из Барање. Сви су они на неких 3-4 маркера удаљености (од 23) од Илића. С обзиром на карактеристичне маркере и концентрисаност свих породица у повезаним етнографским зонама, није искључено да веза Илића са овим породицама постоји. Свакако је потребна потврда дубинских или SNP тестова. На ближем подручју Семберије не видим да има родова са којима би се могла тврдити поуздана генетичка блискост.
Велибор Лазић је оставио сљедеће податке о поријеклу Илића:
"77. Илић, Стевањдан, Остојићево, Бијељина - У монографији "Семберија" Радмила Кајмаковић наводи: "Перићи (Мратиндан) из Србије и Илићи су од полубраће по мајци." Она ту не наводи крсну славу Илића, а у Остојићеву, поред тестираних Илића, постоје и њима несродни Илићи, са славом Аранђеловдан. У монографији "Остојићево (Свињаревац)" Душан Николић пише: "Илићи су поријеклом из Батковића. Славе Стјепањдан. Настањују заселак Карновачу у долини Бистрика. Ови Илићи и Перићи су полубраћа по мајци. Нису у сродству са Илићима из Милкуше који славе Аранђеловдан. Раније су се презивали Маричић." Дакле, раније тестирани Перићи из рода семберско-мајевичких Мратинштака и Илићи би требали потицати од исте преткиње, с почетка 19. вијека, која се, судећи по ранијем презимену и једних и других, звала Марица. Како је раније, код објаве Перићевог резултата коментарисано, у турском попису из 1850/51. године налазимо Перу, сина Стеве, рођеног 1816. године, са синовима Стевом и Рајком, што се савршено уклапа са каснијим подацима о Перићима. Интересантно је да је са њим у домаћинству пописан и брат Илија, такође пописан као син Стеве, рођен 1831. године. Дакле, Илија је млађи од брата читавих 15 година. Са овим подацима можемо склопити релативно цјеловиту слику. Марица је најприје била удата за Стеву (Нинића?), досељеног из Мачве у Остојићево око 1813. године. Са њим 1816. године добија сина Перу. Остаје удовица, вјероватно у другој половини 1820-их, те се удаје у Батковић, вјероватно за неког из рода батковљанских Стевањштака, са ким 1831. године добија сина Илију. Оставши по други пут удовица, враћа се у Остојићево, код сина из првог брака, водећи са собом сина из другог брака, који је, тако, и пописан у бративљевом домаћинству 1850/51. године. Од Пере настају данашњи Перићи, настањени у центру села, док од Илије, који се настанио на западу села, уз пут према Батковићу, настају Илићи. Било би веома интересантно ако се потврди да су Илићи из рода батковљанских Стевањштака, али свакако не треба искључити ни друге могућности, јер је њихова слава могла доћи и са друге стране (рецимо од Илијине супруге)."
Као што се може видјети из резултата, Илићи нису генетички повезани са батковићким стевањштацима (који су J2b хаплогрупе).