Старе карте наших простора

[НиколаВук]

Мислим да би се нешто од тога могло пронаћи и у књизи Гавра Шкриванића "Путеви у средњовековној Србији":

http://biblioteka.poreklo.rs:8080/ResCarta/jsp/RcWebImageViewer.jsp?doc_id=432b00cd-cee5-4ef4-b518-70bf60f91c41/00000001/00000001/00004289

[Ojler]

Мислим да би се нешто од тога могло пронаћи и у књизи Гавра Шкриванића "Путеви у средњовековној Србији":

http://biblioteka.poreklo.rs:8080/ResCarta/jsp/RcWebImageViewer.jsp?doc_id=432b00cd-cee5-4ef4-b518-70bf60f91c41/00000001/00000001/00004289

Да, знам за ту књигу, баш сам је јуче гледао. На жалост, у њој се путеви само препричавају, нема мапе. Можда би се могла искористити да се помоћу ње на Гугл Мапсу или Гугл Ерту уцрта мрежа старих путева.

[Јовица Кртинић]

Постоје мапе са уцртаним путевима у првој или другој књизи Историје српског народа.

[Amicus]

Да, знам за ту књигу, баш сам је јуче гледао. На жалост, у њој се путеви само препричавају, нема мапе. Можда би се могла искористити да се помоћу ње на Гугл Мапсу или Гугл Ерту уцрта мрежа старих путева.

Тебе занимају заправо (приближно) тачне трасе путева.

Гледао сам малопре Историју српског народа, тамо има карта караванских путева за период 16-17. век, али исто као и ова Шкриванићева.


Извор: Група аутора, Историја српског народа, књ. III, том I, Београд, 1993, стр. 601

Постоје мапе са уцртаним путевима у првој или другој књизи Историје српског народа.

Управо то постављам.

[Ojler]

Постоје мапе са уцртаним путевима у првој или другој књизи Историје српског народа.

У праву си Јовице, хвала! Књига 1, страна 367.

[Јовица Кртинић]

У праву си Јовице, хвала! Књига 1, страна 367.

Нема на чему. Да и ја будем од неке вајде

[Ojler]

Тебе занимају заправо (приближно) тачне трасе путева.

Гледао сам малопре Историју српског народа, тамо има карта караванских путева за период 16-17. век, али исто као и ова Шкриванићева.

Управо то постављам.

То је то Амикусе. Ево и мапе за 13-15. век:

[Amicus]

Супер. Гледао сам и ту књигу, али ми је промакла. Мало нам је сучеље за приказ свих страна непрегледно. Оно би у новој верзији требало бити много боље за бржи преглед свих страница књиге. Ми сад видимо 3-7 страница, зависно од величине монитора, а онако бисмо одједном видели више од педесет страница.

[Грк]

Да ли је неком можда познато постоји ли нека мапа регије са уцртаним средњовековним трговачким путевима које су користили каравани?

https://mapire.eu/en/map/thirdsurvey75000/?bbox=2011419.1868600207%2C5277511.534851347%2C2023486.6827005427%2C5281333.386265607&layers=43

Мени је ова Аустроугарска мапа добра јер прилично добро прати трасе караванских путева.

[Be like Bill]

Ne znam da li knjiga "Hanovi i karavansaraji u Bosni i Hercegovini" Hamdije Kreševljakovića može biti od kakve pomoći. Na kraju knjige postoji karta ali nije otvorena pa se vidi samo deo BiH. Način na koji je Kreševljaković napisao delo je dosta književan, pa se može čitati kao putopis.

https://vdocuments.mx/hanovi-i-karavansaraji-u-bih-hamdija-kresevljakovic.html

[crni]

Према одличној препоруци г. Amicusa на страницу дигиталне Аустријске националне библиотеке, издвојио бих овдје двије, до сада непримјећене?, карте млетачке Далмације из периода прве Аустријске владавине тога подручја (1797.-1805.), двојице аутора-картографа, Traux, Ludwig (1773-1855) и Marziani, D. (D Marziani Major vom General - Staab).

Carta della Dalmazia (s.l.: 1804. - 129 x 49 cm. - 1 Kt., zerschn. und auf Ln. aufgez.)

Carta topografica della Dalmatia e le sue Isole (s.l.: 1800. - je Bl. 107 x 69 cm. - 1 Kt. auf 2 Bl.)

Марцијанијева карта из 1800. године, чини се, представља детаљну војну карту тога доба? Забиљежено је и најмање насеље овог подручја, путеви, мостови, топографске карактеристике терена (брда, шуме, мочваре, ријеке ..) тврђаве и замкови, као и сва мјеста са сједиштем коњице или војних коњушница (Quartier di Cavallerie)?

[Јовица Кртинић]

Према одличној препоруци г. Amicusa на страницу дигиталне Аустријске националне библиотеке, издвојио бих овдје двије, до сада непримјећене?, карте млетачке Далмације из периода прве Аустријске владавине тога подручја (1797.-1805.), двојице аутора-картографа, Traux, Ludwig (1773-1855) и Marziani, D. (D Marziani Major vom General - Staab).

Carta della Dalmazia (s.l.: 1804. - 129 x 49 cm. - 1 Kt., zerschn. und auf Ln. aufgez.)

Carta topografica della Dalmatia e le sue Isole (s.l.: 1800. - je Bl. 107 x 69 cm. - 1 Kt. auf 2 Bl.)

Марцијанијева карта из 1800. године, чини се, представља детаљну војну карту тога доба? Забиљежено је и најмање насеље овог подручја, путеви, мостови, топографске карактеристике терена (брда, шуме, мочваре, ријеке ..) тврђаве и замкови, као и сва мјеста са сједиштем коњице или војних коњушница (Quartier di Cavallerie)?

Одличне мапе. Нашем Ојлеру препорујем ову прву - истакнута је Мириловићка заједница испод Дрниша.

[Ojler]

Одличне мапе. Нашем Ојлеру препорујем ову прву - истакнута је Мириловићка заједница испод Дрниша.

Да, стварно су добре мапе. Мириловића има и на другој мапи и то оба села (Загора и Поље).
Граница Далмације иде по Мочениговој линији из 1721. године, која је граница БиХ и Хрватске и данас.

Пошто се мапе мало теже скидају са овог сајта, ево их овде у оригиналној резолуцији, ако су неком потребне за приватну колекцију. Другу, Марцијанијеву мапу, која је из два дела, достављам и састављену у једну.

[Ojler]

Аустроугарска карта Босне и Херцеговине из 1878. године:

[Иван Вукићевић]

Аустроугарска карта Босне и Херцеговине из 1878. године:

Нова граница између Босне и Херцеговине коју је убрзо након Берлинског конгреса успоставила Аустоугарска је позната, али се дотадашња граница између Босанског санџака и Херцеговачког санџака (која је и овде приказана) разликује од карте до карте.

Рецимо, на следећој карти, која је из истог периода, Чајниче припада Босни, а не Херцеговини.

[Никин]

можда некоме буде значило. ово је линк једне асоцијацеје картографа. они скенирају и публикују дигитално карте са свих страна свијета, посебно историјске.ту су и градови са детаљним урбанистичким скицама, све углавном. једна од најбогатијих база података кажу.
ево сајт, https://www.davidrumsey.com/

а овај линк је рецимо србија, има чак и остроготско краљевство мапу одмах прије србије, имају исте границе.
https://www.davidrumsey.com/luna/servlet/detail/RUMSEY~8~1~34817~1180430:L-Empire-Romain-d-Orient,-Royaume-d?sort=Pub_List_No_InitialSort%2CPub_Date%2CPub_List_No%2CSeries_No&qvq=q:byzantine;sort:Pub_List_No_InitialSort%2CPub_Date%2CPub_List_No%2CSeries_No;lc:RUMSEY~8~1&mi=1&trs=13

постави осам линк, јер су формати огромни, резолуције супер... ова конкретно је примјер србије од 553 до 774 године, ради се о француској карти из 1844 године. ту је србија приказана скоро као југославија. са тиме да је пола албаније у србији, није дио савремене хрватске али јесте истра и корушка чак. притом ако обратите пажњу, истом бојом су границе србије и тосканије у италији ограничене, што не мора да значи да је иста држава у питању, али можда је било тада и срба у италији по французима . положај хрватске је постављен тако да одговара моровлашкој на једној карти балкана из 1785 године.
ево линк и те карте моровлашке, само да упоредим локацију, мсм. уклапају се 100 посто. https://en.wikipedia.org/wiki/Morlachs#/media/File:Morlachia.jpg

[Amicus]

То је одлична колекција карата. Наравно, нису све карте релевантне и нису све прецизне као данашње. То увек треба имати на уму.

Занимљиво, на овој приложеној карти, ако се не варам, изнад Сарајева пише "Servia?"?



То је вероватно био натпис на једној од изворних карата која је послужила за израду ове карте. Аутор нове није био сигуран да ли се тај натпис односи на град или на неку област па је ставио знак питања.

[crni]

Stare karte iz francuskih arhiva.
 http://gallica.bnf.fr/services/engine/search/sru?operation=searchRetrieve&version=1.2&query=%28gallica%20all%20%22carte%20croatie%22%29%20and%20dc.type%20all%20%22carte%22#resultat-id-5

Према доступном приказу карте (Il Regno della Bossina, 1689., Cantelli, Giacomo (1643-1695), cartographe) ове одличне француске дигиталне архиве, историчарка др. Гордана Томовић сажела је значај овог картографског дјела у свом истраживачком раду Карта Босне Ђакомо Кантелија из 1689. године, настале у међувремену након опсаде и турског пораза под Бечом 12. септембра 1683. године и завршетка Великог турског рата, миром у Сремским Карловцима 26. јануара 1699. године. Према ријечима др. Томовић карта "је прва регионална карта Босне која садржи велики број топонима. Овом приликом обрађени су они које је аутор нарочито истакао. То су били стратешки важни подаци, турска војна и управна седишта, затим речна мрежа и мостови преко река.", а израде засноване, према Кантелијевим ријечима које нам ауторка такође доноси, "на најновијим извештајима и по узору на најбоље карте".

Истим извором, међу осталим изворима и дјелима, користила се и Рамиза Смајић у свом докторском раду Migracijski tokovi, društveno-političke prilike u Bosanskom ejaletu (1683.-1718.), 2019., (Свеучилиште у Загребу, Филозофски фак., ментор проф. др. сц. Н. Моачанин), гдје нам открива изворе Кантелијевих најновијих извјештаја, "⁹⁴ Karta Kraljevstva Bosne Giacoma Cantellija (1643-1695) smatra se prvom regionalnom kartom Bosne. Štampana je u Rimu 1689. godine. U naslovu stoji „Kraljevstvo Bosne, podijeljeno na svoje glavne pokrajine“, što govori o anakroničnom pristupu autora. U to doba Bosna nije kraljevstvo, ali po onim detaljima koji su točno predstavljeni, razvidno je da su za osnovu karte korištena i pouzdanija svjedočenja i opisi onovremenih putopisaca, franjevaca, uhoda, trgovaca."

Уколико успоредимо ову Кантелијеву карту насталу 1689. године са доцнијим стањем разграничења између Млетачке републике и Турског царства (Linea Grimmani 1699-1701, Linea Mocenigo 1721-1723) на подручју сјеверне Далмације, можемо, готово са сигурношћу примјетити, да су млетачки циљеви тзв. Морејског рата на овом подручју у потпуности достигнути? Кантелијева граница 1689. године и Моћенигова гранична линија 1723. године (и данашњи дио границе БиХ-Хрватске) протежу се сличном трасом планинских висова Динаре, Пролога и Камешнице на онај карактеристични "полукруг" око Имотског, а чини се да је једино град Ливно (сједиште Клишког санџака) успјело измаћи "шапи млетачког лава"?



Приложена карта је допринос тексту "Evo jedna dobra mapa iz Hrvatskog državnog arhiva (dop. precrt Alberghettijeve karte, 1732.) kako su se granice pomjerale u korist Mletačke Republike tih godina" члана фб групе Magazin sjeverne Dalmacije, госп. G. Sisojevića.

[Amicus]

После дуго времена нађох овај литвански сајт са занимљивим картама.

http://www.lithuanianmaps.com/MapsEthnographic.html

Ево једне из Историјског атласа Пољске (Atlas do dziejów Polski, 1920).

Земље које су насељавала словенска племена у време Карла Великог


Детаљ карте Ziemie zajęte przez plemiona słowiańskie w epoce monarchii Karola Wielkiego (1920)

Пошто су слике велике резолуције, препоручујем друге да погледате на линку.

[wiola]

Ево једне из Историјског атласа Пољске (Atlas do dziejów Polski, 1920).

Земље које су насељавала словенска племена у време Карла Великог

Зашто смо ми "SERBOWIE" , а горе, вероватно Лужички Срби, "SERBY" ?