Ераковић, Стевањдан, Кузмин, Сремска Митровица
Припада хаплогрупи I2-PH908. Има пуно блиских, али не потпуних поклапања. Од специфичнијих вредности једино се издваја 456 = 14. Најближи хаплотипови на пројекту су му Челебић и Матовић из Пријепоља и Сремчевић из Буђановаца, разликују се на 1 маркеру од упоредивих 17.
Иначе тестирани наводи да су у Кузмин дошли највероватније из Босне.
Поријекло породице Ераковић, Ђурђевдан, из Далмације, село Штиково има доста занимљивости. Пренијети ћу овдје неке детаље њихова предања, што је записао Марко Девић у својој књизи-монографији
Штиково, Београд, 2012. (с надом да ми г. Девић неће замјерити прекршену забрану аутора).
"... За Ераковиће се прича да су се населили из Црне Горе. Једна прича говори да су дошли из Његуша из једног дела који се и данас зове Ераци. ... Друга више вероватна да они потичу из села Бањани и да су се одатле раселили у Његуше, околину Куршумлије, околину Шапца и Штиково. Постоји и прича да су они у Штиково дошли доста пре Вујевића и живели на месту данашњих Ераковића и код Језера у Козјаку. Називали су се Сердари. Међутим задесила их је нека болест од које су скоро сви помрли
а они што су остали одселили су у околину Зенице (БиХ) одакле је један од њих био ожењен. ... прича се да су они направили за време свог првог боравка у Штикову цркву изнад својих кућа. ... прича се да су се Ераковићи после неког времена (...) вратили на своја имања у Штикову. ...". Поред Штикова се налази засеок Радње, на пола пута према селу Маовице у Врличкој општини, искључиво било насељено Ераковићима. На подручју сјеверне Далмације Ераковића има још у селу Братишковци код Скрадина.