Аутор Тема: Етнологија и генетика  (Прочитано 47113 пута)

Ван мреже НиколаВук

  • Уредник
  • Бели орао
  • *****
  • Поруке: 8462
  • I2-PH908>Y250780>A32852, род Никшића
Одг: Етнологија и генетика
« Одговор #140 послато: Јул 24, 2016, 07:47:29 поподне »
G2a L497 је прилично заступљен у пдручју око Алпа и мени много више дјелује да су га ширили Келти и да би се могао повезати са Халштатском културом.

Иначе, код нас најприсутнији хаплотип L497 (а Пушице не припадају том) је још ниже тестиран на СНП L42, који се још уже може повезати са простором Алпа. Вулетић из Црмнице је позитиван на овај СНП. То је род за који сумњамо да би могао бити влаха Малешеваца.

Да, Итали и Келти су заправо врло генетски сродни, и једни и други су носили највећим делом R1b U152 и мањим делом G2a U1 и L497. Итали су се уствари крајем бронзаног и почетком гвозденог доба спустили из алпске области, прапостојбине Келта, у Италију. Чак и сачувани фрагменти галског језика показују одређене блискости са латинским, нпр., као и са још неким изумрлим италским језицима. Чини ми се да Пушице важе за староседеоце у пријепољском крају, а индикативно је да у околини постоји велики број античких локалитета (Коловрат, Муниципиум С. код Пљеваља итд.). Требало би размотрити њихово усмено предање о свом пореклу. По мени, највероватније су три могућности - предримски балкански Келти, римски или италски колонисти или романизовани Келти досељени у време Рима из западних провинција.  :)
Чињеницама против самоувереног незнања.

Ван мреже Небојша

  • Уредник СДНКП
  • Бели орао
  • *****
  • Поруке: 13130
Одг: Етнологија и генетика
« Одговор #141 послато: Јул 24, 2016, 07:54:11 поподне »
Да, Итали и Келти су заправо врло генетски сродни, и једни и други су носили највећим делом R1b U152 и мањим делом G2a U1 и L497. Итали су се уствари крајем бронзаног и почетком гвозденог доба спустили из алпске области, прапостојбине Келта, у Италију. Чак и сачувани фрагменти галског језика показују одређене блискости са латинским, нпр., као и са још неким изумрлим италским језицима. Чини ми се да Пушице важе за староседеоце у пријепољском крају, а индикативно је да у околини постоји велики број античких локалитета (Коловрат, Муниципиум С. код Пљеваља итд.). Требало би размотрити њихово усмено предање о свом пореклу. По мени, највероватније су три могућности - предримски балкански Келти, римски или италски колонисти или романизовани Келти досељени у време Рима из западних провинција.  :)

Да, у тим крајевима би требало бити потомака Келта. Недавно се појавио и неки Вељић из Полимља, такође G2a, мада не ова грана. Они су према предању "од Букумира".


Синиша Јерковић

  • Гост
Одг: Етнологија и генетика
« Одговор #142 послато: Јул 24, 2016, 08:23:19 поподне »
С обзиром да већ коментаришемо резултате из књиге споменуо бих резултат Глушчевића из Седобра код Пријепоља, који су у ствари од Глушчевића из Камене Горе. То је позната породица, чији је најпознатији представник био познати харамбаша Мићо Глушчевић (1795-1862), учесник Битке на Шаранцима. Славе Ђурђевдан.

О породици Глушчевић нешто више је писао Петар Пејовић у свом раду о Озринићима:

"О Глушчевићима како их овдје називају и сада се на Чеву казује да су чевски старинци, а не Озринићи. Зна се да су Глушчевићи живјели на Чеву и Ластви и да су одсељени, по казивању Милована Ђукановића са Ластве, послије више убистава између њих и Ђукановића, негдје у Херцеговину. И у Загреди се зна да су овдје некад живјели чевски Глушци, како их овдје називају , и да су такође одсељени у Херцеговину. По њима се у Загреди једна главица зове Глушчевине. Иако Ђукановићи са Ластве тврде да Глушци и Глушчевићи нијесу исти род, с обзиром на то да су у исто вријеме живјели на Чеву и да су и једни и други били у сукобу са Војинићима, односно Ђукановићима, може се закључити да је то исто братство, које једни називају Глушци, а други Глушчевићи. Ако са њиховим именом доведемо у везу називе микротопонима Глушчина у Доњем Крају, а можда и Глуви до и Глуве долине на граници Првета и Мишака, онда потврђујемо предање са Чева и Ластве да они нијесу старином Озринићи , већ стари Доњокрајци. Сви Башедољци у Кутима примили су славу и прислужбу Чевљана. То славе како видимо и Радовићи, огранак Глушаца. С обзиром на предања о поријеклу Мата Глушца, о Глушцима ће бити говора и касније код Марковине. Можда су од чевских Глушчевића, иако о њиховом поријеклу нема података, Глушчевићи у Талежу у кориту ријеке Пиве . Од њих се знају имена: Мићо, Марко и Маринко, сви пресељени 1867. године у Србију. Са њима су у сусједству живјели и Ковачевићи (10 кућа), поријеклом Озринићи. Они и сада живе на Талежу, а има их и на Гласинцу. Славе Ђурђевдан. На другом мјесту за Ковачевиће се тврди да су огранак старих Миуновића. Глушчевићи (3 куће) у Ужицу , досељени из Камене Горе и Врбова у околини Пријепоља, а живјели су до 1868. године и на Језерима, помињу осим Марка и тројицу браће : Мића, Милована и Јована. И они славе Ђурђевдан. По времену пресељења, слави и неким именима која се понављају у оба предања , видимо да су и једни и други Глушчевићи исто братство и да су као и Миуновићи , вјероватно огранак Радовића Глушаца. За Глушчевиће у селима Камена Гора и Обарде код Пријепоља каже се код других испитивача насеља да су досељени прије око 300 година из Шаранаца. Слеве Ђурђевдан."

Треба споменути да  Глушчевића има и у Нудолу у Корјенићима гдје славе Аранђеловдан и сматрају се за старинце, али су сасвим извјесно повезани са чевским Глушцима исте славе.

Из горњих написа се може закључити да је старина рода Глушаца/Глушчевића Чево и да су се одатле расељавали.

Пријепољски Глушчевићи припадају хаплогрупи I2a Динарик Југ, па ова веза са Чевом не треба да чуди, јер је та област прави расадник I2a Динарик хаплотипова.

Међутим, оно што је интересантно јесте постојање и католичке породице Глушчевић у Метковићу за чије се поријекло каже:

"Gluščević
Rod koji se spominje 1735. u metkovskim maticama. Po vlastitoj su predaji iz Crne Gore i u prvo su vrijeme živjeli na području Glušaca. Najvjerojatnije su u Dračevo (gdje se 1694. kao posjednik spominje Pavao Gluščević[53]) pristigli iz popovskoga sela Sedlari odakle su u Neretvu, otprilike u isto vrijeme, pristigli i Medari, koji su ondje bili u srodstvu s rodom Glušci."

Ови католички Глушчевићи су такође тестирани и припадају хаплогрупи I2a Динарик Југ.

Штавише хаплотип Глушчевића из Камене Горе код Пријепоља и Глушчевића из Метковића је веома близак на упоредивих 16 маркера:


ГЛУШЧЕВИЋ Пријепоље   13   23   16   11   14   15   12   13   11   30   18   15   19   10   15   10
ГЛУШЧЕВИЋ Метковић   13   24   16   11   14   15   12   13   11   30   17    15   19   10   15   10

Мислим да ово  прилично јака потврда о заједничком поријеклу једних и других Глушчевића.

Од ових метковских Глушчевића је и редитељ Обрад Глушчевић који је познат по филму Вук самотњак и по серији Јеленко. Ко се сјећа...

Од рода Глушаца/Глушчевића требао би бити и Мато Глушац (1774-1870), народни пророк. Мада требало би и за ово генетичке потврде.
« Последња измена: Јул 24, 2016, 08:28:16 поподне Синиша Јерковић »

Ван мреже Небојша

  • Уредник СДНКП
  • Бели орао
  • *****
  • Поруке: 13130
Одг: Етнологија и генетика
« Одговор #143 послато: Јул 24, 2016, 08:31:34 поподне »
"Gluščević

Rod koji se spominje 1735. u metkovskim maticama. Po vlastitoj su predaji iz Crne Gore i u prvo su vrijeme živjeli na području Glušaca. Najvjerojatnije su u Dračevo (gdje se 1694. kao posjednik spominje Pavao Gluščević[53]) pristigli iz popovskoga sela Sedlari odakle su u Neretvu, otprilike u isto vrijeme, pristigli i Medari, koji su ondje bili u srodstvu s rodom Glušci."

Ово такође не чуди, зато што велики број породица из овог краја Херцеговине (Попово Поље), води порекло са потеза Риђани-Озринићи.

(погледати монографију "Попово у Херцеговини", Миленко С. Филиповић)

Ван мреже Wolf Sagash

  • Члан Друштва
  • Истраживач
  • *****
  • Поруке: 1363
Одг: Етнологија и генетика
« Одговор #144 послато: Јул 24, 2016, 09:49:50 поподне »
Глушц, село у Далмацији на самој граници са Херцеговином и сад 100% православно. Живе родови: Бојбаша, Брстина( мајчино дјевојачко презоме), Арнаут, Вуковић, Ликић, Пуцар(мајка капитена хрватске фудбалске реперезентације Дариа Срне је од глушачких Пуцара) и Станић.

Ван мреже Nebo

  • Члан Друштва
  • Бели орао
  • *****
  • Поруке: 10023
  • I2a S17250 A1328
Одг: Етнологија и генетика
« Одговор #145 послато: Јул 24, 2016, 10:52:26 поподне »
Можда Небо и Војин знају нешто више о овим Кувељићима.

Имам негде једно лепо писаније о пореклу братстава из Љубовиђе (на папиру), али сад не знам где ми је то...

Тестирани Кувељић је из Милешеве, слави Ђурђевдан, а његови преци су ту дошли из Павиног Поља у Љубовиђи. Ако се добро сећам, старином су из области Куча.

Иста подгрупа (Р1а М458) је и тестирани Опанчина (Никољдан) из Аљиноваца, такође од досељеника из Павиног Поља.

Ето, нека нам се јаве неки Кувељићи и Опанчине, да додају коју о својој даљој старини.
"Наша мука ваља за причешћа"

Ван мреже Nebo

  • Члан Друштва
  • Бели орао
  • *****
  • Поруке: 10023
  • I2a S17250 A1328
Одг: Етнологија и генетика
« Одговор #146 послато: Јул 24, 2016, 10:58:36 поподне »
Међу тестираним Пријепољцима имамо још двојицу Р1а (грана Z280):
Безаревић, слава Лазарева Субота, и
Томашевић, Никољдан.
И Безаревића и Томашевића има у више села у пљеваљском крају, што су као област порекла и навели тестирани. Томашевићи имају и неко предање о даљој старини из Бањана.
"Наша мука ваља за причешћа"

Ван мреже Сол

  • Истраживач
  • *******
  • Поруке: 1310
Одг: Етнологија и генетика
« Одговор #147 послато: Јул 24, 2016, 11:32:25 поподне »
Цитат
Vlachi Burmas, talvolta scritto Brumas, dopo il 1400 anche BormaXi, BurmaXi, Burmasi, Burmaseuich, BurmaXouich; ...

Занимљиво, да би столачки Бурмаз(с)и због слова X (као нпр. Ximracovich (Шимраковић), Xurovich(Журовић) по коректној транслитерациiи са Ш или Ж били Бурмаш(ж)и, Бурмаш(ж)овић итд.

на руском : бурмаш=паук

преузето из: Atti e memorie della Società dalmata di storia patria,1970
СОКО БАIО СА ТРИЕС ЗМАIEВАХ МРѢЕТ НЕЋЕ ДОК СВѢЕТА ТРАIЕ

Ван мреже Србин

  • Помоћник
  • ****
  • Поруке: 164
  • Y-DNA: I2a-Z17855>BY190177
Одг: Етнологија и генетика
« Одговор #148 послато: Јул 25, 2016, 06:23:32 поподне »
Занимљиво, да би столачки Бурмаз(с)и због слова X (као нпр. Ximracovich (Шимраковић), Xurovich(Журовић) по коректној транслитерациiи са Ш или Ж били Бурмаш(ж)и, Бурмаш(ж)овић итд.

на руском : бурмаш=паук

преузето из: Atti e memorie della Società dalmata di storia patria,1970

https://translate.google.com/#sq/en/burr%C3%AB%20i%20madh

https://translate.google.com/#sq/en/burr%C3%AB

Уобичајен превод у савременом језику - Човек.

Цитат
man      njeri, burrë, shërbëtor, punëtor, ushtar, njeri guximtar

Уобичајен превод у савременом језику - Муж.

Цитат
husband      burrë, bashkëshort, shoq

Неуобичајен превод у савременом језику - Мушкарац.

Цитат
male     mashkull, burrë

Редак превод у савременом језику - Господин.

Цитат
mister      zotëri, zoti, burrë

Редак превод у савременом језику - Господар (Великаш).

Цитат
lord       zot, lord, zotëri, feudal, njerëzi, burrë

Подебљао сам и два случаја - уобичајен и редак где се уз burrë користи и njer. У оба случаја значење је или Човек или Великаш-Властелин. Осим тога превод са овим другим значењем je данас ретко у употреби што није случајно - једноставно више не живимо у феудализму. Данас неуобичајено значење се вероватно чешће користио у средњем веку. У вези са тим постоји вероватноћа да Бурмази носе назив не по неком великом човеку или мужу већ по неком великашу-господару. Да ли су они раја која је радила за њега или су сами Бурмази били властела у то не бих да улазим. Ово друго није искључено ако се осврнемо на предање Вајмеша који се такође вежу за вастелу.

За Бурмазе се као и за Вајмеше каже да су дошли из Албаније - не из Македоније (за разлику од Родића и Мириловића). Стога поред словенске теорије није искључена ни албанска таорија

Ван мреже Акса

  • Косовци
  • Познавалац
  • *
  • Поруке: 662
Одг: Етнологија и генетика
« Одговор #149 послато: Јул 25, 2016, 10:11:38 поподне »


За Бурмазе се као и за Вајмеше каже да су дошли из Албаније - не из Македоније (за разлику од Родића и Мириловића). Стога поред словенске теорије није искључена ни албанска таорија

Ко то каже?


Ван мреже Nebo

  • Члан Друштва
  • Бели орао
  • *****
  • Поруке: 10023
  • I2a S17250 A1328
Одг: Етнологија и генетика
« Одговор #150 послато: Јул 25, 2016, 10:43:27 поподне »
За Бурмазе се као и за Вајмеше каже да су дошли из Албаније - не из Македоније (за разлику од Родића и Мириловића). Стога поред словенске теорије није искључена ни албанска таорија

Албанија какву данас познајемо, настала је 1912. године. А овде се говори о неким сеобама из позног средњег века. То што је нека скупина дошла из области које данас припадају држави Албанији, не мора да значи да они имају икакве везе са народом који данас знамо као Албанце, или боље рећи - Шиптарима, оном језгру око којег се током векова оформио албански народ.

"Наша мука ваља за причешћа"

Ван мреже Србин

  • Помоћник
  • ****
  • Поруке: 164
  • Y-DNA: I2a-Z17855>BY190177
Одг: Етнологија и генетика
« Одговор #151 послато: Јул 26, 2016, 05:06:27 поподне »
Ко то каже?

Ћоровић и то баш за burr i madh.

Mноги други родови се вежу за Албанију о чему говоре и други аутори.

Цитирам Небојшину поруку са теме о Шекулару.

Цитат
Вајмеша је било у Васојевићима (пореклом из Шекулара).


Ово може бити занимљиво:

Indogermanisches Jahrbuch (Индоевропски годишњак)

"Vajmesi (Vasojevici) — Vajmezi (am schwarzen Drin)"

Ако сам добро разумео, аутори везују Вајмеше за топоним који се налази у близини Црног Дрима.


Vlachs, an old Balkan people: from their first historical appearance until today, Zef Mirdita, Hrvatski institut za povijest, 2009



Зеф Мирдита каже да су Сарапи, Радомани, Букумири, Вајмеши, Ибаљи и др. (није набројао све) из Албаније (Букумири, Вајмеши и Ибаљи баш из северне). Сарапи се можда вежу за турску реч şarap=вино; за Радомане неки кажу да вуку на влашки назив али мени то звучи као Алтоман или Вукоман; Букумири се вежу за топоним Bukmirë у северној Албанији; Ибаљи се зову по топониму Iballë (стари назив Iballja); Вајмеши по топониму Vajmëdhenj с тим што Ровински спомиње војводу - Скендербеговог саборца који је бранио Кроју од Турака (чему хаплогрупа ДН не иде у прилог).

Скарић мисли да су Кучи, Љухари, Ибаљи, Таори, Шурлани, Сатаре, Мучибабе, Бенцуни итд. (ни он није набројао све) од албанских влаха. Увек кажу итд. или и др. што можда не искључује и Бурмазе.


Локација Bukmirë:

https://www.google.com/maps/place/Bukmire,+Albania/@42.2057684,19.6203052,14z/data=!4m5!3m4!1s0x135206424b00706b:0xc24f81f2cd45c692!8m2!3d42.2059711!4d19.6386355


Локација Iballë:

https://www.google.com/maps/place/Iball%C3%AB,+Albania/@42.2899584,19.8470805,10z/data=!4m5!3m4!1s0x13523ce4e8d3819d:0x3660d59c2187cc3a!8m2!3d42.1874125!4d20.0003019

Локација Vajmëdhenj на Бинг и Гугл мапи (на Гуглу је необележен):

https://www.bing.com/maps/#Y3A9NDEuNzA1Mjk4fjIwLjMyODg4MiZsdmw9MTUmc3R5PXImcT1WYWptJUMzJUFCZGhlbmo=

https://www.google.com/maps/@41.7035257,20.3265416,17z

Ван мреже Amicus

  • Уредник
  • Бели орао
  • *****
  • Поруке: 9508
  • I1 P109 FGC22045
    • Порекло.рс
Одг: Етнологија и генетика
« Одговор #152 послато: Јул 26, 2016, 05:36:44 поподне »
"У албанским насељима је забележено низ имена из старијег албанског ономастикона као Гонома, Бурмад, Бусадоса, Писерађ итд., а и неколико гентилних имена: Јегрьш, Куч, Туз."

Године 1335. помиње се извесни Paulus Burmad (Burrmadhi), али не видим у ком извору, могуће управо из неке од дечанских хрисовуља?






Ван мреже Небојша

  • Уредник СДНКП
  • Бели орао
  • *****
  • Поруке: 13130
Одг: Етнологија и генетика
« Одговор #153 послато: Јул 26, 2016, 09:08:32 поподне »
Ћоровић и то баш за burr i madh.

Mноги други родови се вежу за Албанију о чему говоре и други аутори.

Цитирам Небојшину поруку са теме о Шекулару.


Зеф Мирдита каже да су Сарапи, Радомани, Букумири, Вајмеши, Ибаљи и др. (није набројао све) из Албаније (Букумири, Вајмеши и Ибаљи баш из северне). Сарапи се можда вежу за турску реч şarap=вино; за Радомане неки кажу да вуку на влашки назив али мени то звучи као Алтоман или Вукоман; Букумири се вежу за топоним Bukmirë у северној Албанији; Ибаљи се зову по топониму Iballë (стари назив Iballja); Вајмеши по топониму Vajmëdhenj с тим што Ровински спомиње војводу - Скендербеговог саборца који је бранио Кроју од Турака (чему хаплогрупа ДН не иде у прилог).


Не бих да улазим у ово повезивање родова на основу сличности топонима, иако због близине ЦГ и природе миграција може бити доста истине у појединим наводима.

Иначе, I2a DN није непостојећа у Албанији. Код Тоска је I2a на солидном узорку око 10%, а главнину чини управо I2a Динарик Север. У Тирани је, на мањем узорку, I2a око 15%. Реално је претпоставити да и овде већину чини грана I2a DN.

Не знам колико се ово уклапа у Вајмеше, али сигурно је било DN и у средњој Албанији.

Ван мреже Nebo

  • Члан Друштва
  • Бели орао
  • *****
  • Поруке: 10023
  • I2a S17250 A1328
Одг: Етнологија и генетика
« Одговор #154 послато: Јул 26, 2016, 09:25:08 поподне »
Зеф Мирдита каже да су Сарапи, Радомани, Букумири, Вајмеши, Ибаљи и др. (није набројао све) из Албаније (Букумири, Вајмеши и Ибаљи баш из северне). Сарапи се можда вежу за турску реч şarap=вино; за Радомане неки кажу да вуку на влашки назив али мени то звучи као Алтоман или Вукоман; Букумири се вежу за топоним Bukmirë у северној Албанији; Ибаљи се зову по топониму Iballë (стари назив Iballja); Вајмеши по топониму Vajmëdhenj с тим што Ровински спомиње војводу - Скендербеговог саборца који је бранио Кроју од Турака (чему хаплогрупа ДН не иде у прилог).

Мирдита за Радомане каже да су из Албаније, а рецимо Јовићевић каже да су љуботињски Радомани (претпостављам да си мислио на њих, с обзиром да су наведени иза Сарапа) потомци Ника Радомана који је у 16. веку пребегао из Бањске на Косову, због убиства неког Турчина. Заједно с њим, дошла је и његова сестра, удова Ивана Џона, са сином од којег потичу Џони у Љуботињу. И Радоман и Џоно су старином из Овчег Поља у Македонији.
Не знам по основу чега би се извукао закључак да Радоман звучи влашки?

Што се тиче Вајмеша, ту има јако мало података из којих би се могли извучи закључци о некој вези шекуларских Вајмеша са Vajmëdhenj (по аналогији са Бурмазима, ово dh "би" дало "з" у србској рецепцији). У ствари, осим записа Ровинског, не знам има ли и један други податак о војводи Вајмешу.

С друге стране, хаплогрупа ДН код хипотетичког војводе Вајмеша из 15. века, који заједно са Кастриотом брани Кроју од Турака, није ништа необично. Хаплогрупа ДН је и данас присутна у Албанији, а и Македонија је веома близу. А тај Вајмеш је могао бити чак и из средњевековне Зете на пример. Властела се није везивала за место порекла као обичан свет. Мењали су пребивалиште према поседу који би добили на уживање. Тако да би Вајмеш могао родом бити из било које области у којој на Балкану налазимо ДН.
Ово све под танком претпоставком да је војвода Вајмеш уопште постојао и да има икакве везе са данашњим шекуларским ДН Вајмешима.   
"Наша мука ваља за причешћа"

Ван мреже Nebo

  • Члан Друштва
  • Бели орао
  • *****
  • Поруке: 10023
  • I2a S17250 A1328
Одг: Етнологија и генетика
« Одговор #155 послато: Јул 26, 2016, 10:01:58 поподне »
Запао ми је за око и резултат Миловановића из Руњана (тестиран у Београду), I1-Z58 (у табели у књизи BG-3.

Мало сам копао по радовима о Рађевини и Подрињу, па склопих следећу причу:

У селу Радаљу постоје два рода – Средојевићи и Живановићи, који су од двојице браће, Средоја и Живана. Они су од старинаца у Радаљу, чије је презиме највероватније било Малешевић. Дуго су у селу и не памте ко се од њихових предака, када и одакле ту доселио.

Од једног од ових Малешевића, који се у другој половини 18. века одселио у оближњи Костајник су родови: Станковићи, Глигорићи, Јевићи, Јовановићи, Цвијићи, Јовићи и Тејићи.

Миловановићи у Руњанима су од једног од ових Малешевића (Милована) који се почетком 19. века доселио у Руњане.

Сви ови родови славе Михољдан и, по свој прилици, ради се о једном братству – Малешевића.

У табели Српског ДНК пројекта имамо двојицу тестираних носилаца I1-Z58 који славе Михољдан – Миленковића из Куршумлије и Бојовића из Тутина (Мојстир).

Колико сам видео у текстовима о I1-Z58, ова грана је најзаступљенија у Британији и земљама Бенелукса и повезује се са миграцијом Саксонаца. Можда је то она средњевековна рударска прича...
"Наша мука ваља за причешћа"

Ван мреже Акса

  • Косовци
  • Познавалац
  • *
  • Поруке: 662
Одг: Етнологија и генетика
« Одговор #156 послато: Јул 26, 2016, 11:54:48 поподне »
Ћоровић и то баш за burr i madh.

Mноги други родови се вежу за Албанију о чему говоре и други аутори.

Цитирам Небојшину поруку са теме о Шекулару.


Зеф Мирдита каже да су Сарапи, Радомани, Букумири, Вајмеши, Ибаљи и др. (није набројао све) из Албаније (Букумири, Вајмеши и Ибаљи баш из северне). Сарапи се можда вежу за турску реч şarap=вино; за Радомане неки кажу да вуку на влашки назив али мени то звучи као Алтоман или Вукоман; Букумири се вежу за топоним Bukmirë у северној Албанији; Ибаљи се зову по топониму Iballë (стари назив Iballja); Вајмеши по топониму Vajmëdhenj с тим што Ровински спомиње војводу - Скендербеговог саборца који је бранио Кроју од Турака (чему хаплогрупа ДН не иде у прилог).

Скарић мисли да су Кучи, Љухари, Ибаљи, Таори, Шурлани, Сатаре, Мучибабе, Бенцуни итд. (ни он није набројао све) од албанских влаха. Увек кажу итд. или и др. што можда не искључује и Бурмазе.


Локација Bukmirë:

https://www.google.com/maps/place/Bukmire,+Albania/@42.2057684,19.6203052,14z/data=!4m5!3m4!1s0x135206424b00706b:0xc24f81f2cd45c692!8m2!3d42.2059711!4d19.6386355


Локација Iballë:

https://www.google.com/maps/place/Iball%C3%AB,+Albania/@42.2899584,19.8470805,10z/data=!4m5!3m4!1s0x13523ce4e8d3819d:0x3660d59c2187cc3a!8m2!3d42.1874125!4d20.0003019

Локација Vajmëdhenj на Бинг и Гугл мапи (на Гуглу је необележен):

https://www.bing.com/maps/#Y3A9NDEuNzA1Mjk4fjIwLjMyODg4MiZsdmw9MTUmc3R5PXImcT1WYWptJUMzJUFCZGhlbmo=

https://www.google.com/maps/@41.7035257,20.3265416,17z

Ја сам доста пута писао о Арбанасима и њиховом присуству у источном деловима Ц. горе. Ево узећу пример Мараша, а могу и више примера да наведем, тестирани Мараш из Подгорице, припада источној Р1б. Име Мараш је било лично име и доста присутно за време средњоовековног доба, и код словенско и романског живља као и код Арбанаса поготово на подручју северне Албаније и Зете. Дакле име касније презиме је и арбанашко и кад би погледао хаплотипове из истраживања  за Арбанаса нашао би сигурно неке идентичне или веома блиске хаплотипове. Значи имамо и генетску потврду и не само тамо Мараши су према казивању који су записали етнолози стари досељеници из Албаније и грани којој припадају је једна од значајнијих за арбанашку етногенезу са Е- В13 и Ј-М241. 

Овоме би могао да прилепиш етикету да је Арбанас, ово није индиција, ово се подудара са свим горе наведеним фактима, а најважинија је генетска потврда. И гентска потврда не може увек да помогне око решавања порекла.

Било је то некада кад су истраживачи свако необичајено презиме или топониме за које нису могли да нађу значај у српски језик проглашавали за несрпско или несловенско.  И они су веома често проглашавали људе само на основу презимена да имају арбанашко или неко друго порекло, наравно да има ту истине, има таквих без сумње, али закључити и прогласити некога који има необичајено презиме или да потиче од неког Арбанаса или неког другог народа је заиста неозбиљно. Да би се то доказало, мора се  имати упориште, а једино упориште је генетика, ово што су писали ови САНУ истраживачи о специфичним презименима своди се мање или више на рекла-казала. 



 


Ван мреже vojinenad

  • Етнолог
  • *********
  • Поруке: 2211
Одг: Етнологија и генетика
« Одговор #157 послато: Јул 27, 2016, 08:26:26 пре подне »
Ја сам доста пута писао о Арбанасима и њиховом присуству у источном деловима Ц. горе. Ево узећу пример Мараша, а могу и више примера да наведем, тестирани Мараш из Подгорице, припада источној Р1б. Име Мараш је било лично име и доста присутно за време средњоовековног доба, и код словенско и романског живља као и код Арбанаса поготово на подручју северне Албаније и Зете. Дакле име касније презиме је и арбанашко и кад би погледао хаплотипове из истраживања  за Арбанаса нашао би сигурно неке идентичне или веома блиске хаплотипове. Значи имамо и генетску потврду и не само тамо Мараши су према казивању који су записали етнолози стари досељеници из Албаније и грани којој припадају је једна од значајнијих за арбанашку етногенезу са Е- В13 и Ј-М241. 

То што неко има предање да је пореклом са простора данашње Албаније, и што можда припада Е-В13, не значи да се треба сврставати у некакву ''арбанашку'' етногенезу. Када се то тако изнесе, неко ко се мање разуме у све ово може само доћи до закључка да се ради о томе да припада албанској популацији, јер се то ''арбанаси'' често поистовећује са ''албански'', а суштина је заправо да тај неко има заједничко порекло са једним делом данашње албанске популације, али исто тако и са оним другим делом те популације која је ушла у српски етнички корпус, што опет не значи да су ти данас српски Е-В13 посрбљени албанци, већ да припадају том стариначком или можда влашком народу који је делом пословењен (или посрбљен) а делом ушао у албански корпус.
Овоме би могао да прилепиш етикету да је Арбанас, ово није индиција, ово се подудара са свим горе наведеним фактима, а најважинија је генетска потврда. И гентска потврда не може увек да помогне око решавања порекла.

Било је то некада кад су истраживачи свако необичајено презиме или топониме за које нису могли да нађу значај у српски језик проглашавали за несрпско или несловенско.  И они су веома често проглашавали људе само на основу презимена да имају арбанашко или неко друго порекло, наравно да има ту истине, има таквих без сумње, али закључити и прогласити некога који има необичајено презиме или да потиче од неког Арбанаса или неког другог народа је заиста неозбиљно. Да би се то доказало, мора се  имати упориште, а једино упориште је генетика, ово што су писали ови САНУ истраживачи о специфичним презименима своди се мање или више на рекла-казала.
Најбољи пример су Арнаутовићи (Р1а)

Ван мреже Небојша

  • Уредник СДНКП
  • Бели орао
  • *****
  • Поруке: 13130
Одг: Етнологија и генетика
« Одговор #158 послато: Јул 27, 2016, 08:57:24 пре подне »
То што неко има предање да је пореклом са простора данашње Албаније, и што можда припада Е-В13, не значи да се треба сврставати у некакву ''арбанашку'' етногенезу. Када се то тако изнесе, неко ко се мање разуме у све ово може само доћи до закључка да се ради о томе да припада албанској популацији, јер се то ''арбанаси'' често поистовећује са ''албански'', а суштина је заправо да тај неко има заједничко порекло са једним делом данашње албанске популације, али исто тако и са оним другим делом те популације која је ушла у српски етнички корпус, што опет не значи да су ти данас српски Е-В13 посрбљени албанци, већ да припадају том стариначком или можда влашком народу који је делом пословењен (или посрбљен) а делом ушао у албански корпус.Најбољи пример су Арнаутовићи (Р1а)

Генерално, неће само припадници E1b, R1b и J2b2 имати поклапања и међу Србима и Албанцима. Биће ту у мањем проценту и I1, I2a DN, R1a, итд. (свих оних подграна које постоје и код једних и код других).

Најбољи пример је висок проценат I1 Z63 међу Гегама (2.52%) и исти такви хаплотипови међу Јужним Словенима (подсетићу да се ова подграна код Срба ретко јавља у овако високом проценту).



 

Ван мреже Сол

  • Истраживач
  • *******
  • Поруке: 1310
Одг: Етнологија и генетика
« Одговор #159 послато: Август 02, 2016, 07:35:32 поподне »
Изгледа, да архаична одежда донских Козака - бурмас приличи арабском "бурнус-у". Значи, да се предпоставити, да су наши Бурмас(з)и били препознатљиви по особеноi врсти плашта/ношње.

Бурнус (араб. (البرن‎, Al'burnus, фр. Burnous) — плащ с капюшоном, сделанный из плотной шерстяной материи, обычно белого цвета. Первоначально был распространён у арабов и берберов Северной Африки, оттуда проник в Европу во время Крестовых походов.





Словарь русских донских говоров: в двух томах,

Напомена: у Фоiничком грбовнику осим Бурмасовића - има и Хаљинића :)

Цитат
Wołoch w znaczeniu ‘pasterz owiec’, termin ten stosowany był na Podhalu
jeszcze w XVII w., dopiero później zastąpiony został przez węgierskie określenie
juhas. W Podwilku na Podhalu, określenie wałaszek jest do dnia dzisiejszego
synonimem młodego pasterza [Łukasik 1930, ss. 174, 186]. Owczarzy noszą-
cych szerokie pasy skórzane, białe spodnie wełniane zwane portki wałaskie
i gunię z brązowego sukna, zwaną burnus wałaski, nazywano wałachami, mó-
wiono o takim „wałach idzie” [Porawska 2001]. Wołoszką nazywano także
„suknię męską krojem wołoskim”, noszoną w XVIII w. [Gloger 1900–1903].

http://tka.czasopisma.pan.pl/images/data/tka/wydania/No_VIII_2_2012/11_Srodulska_Wielgus.pdf

Jadwiga Środulska-Wielgus ;KSZTAŁTOWANIE KRAJOBRAZU POPRZEZ ZRÓWNOWAŻONĄ TURYSTYKĘ KULTUROWĄ NA PRZYKŁADZIE IDEI SZLAKU KULTURY WOŁOSKIEJ
СОКО БАIО СА ТРИЕС ЗМАIEВАХ МРѢЕТ НЕЋЕ ДОК СВѢЕТА ТРАIЕ