Нови тестирани на Српском ДНК Пројекту

[vojinenad]

Још један хаплотип који је прослиједио Радул, а који је потекао од канадске испоставе пјешивачког племена.

Стриковић, Јовањдан, Стубица/Пјешивци/ЦГ

Припада хаплогрупи J2a-M92 пјешивачком роду. По предању Стриковићи су најближи Перовићима из Стубице, који су већ тестирани и по маркерима су им веома блиски, 2 маркера разлике на 37. Нема сумње у повезаност ова два братства.

Као што сам раније писао и Стриковићи као и Перовићи држе да су Богданови потомци и да су прави Пјешивци, док Никчевићи у Стубици (наводно прави Богданови потомци) за Стриковиће и Перовиће држе да су од Лужана. Међутим, рекло би се да генетички резултати ипак иду у прилог тврдњама Перовића и Стриковића. Зашто су се Никчевићи тако држали према њима, може бити и из разлога што су се  Перовићи и Стриковићи по женским линијама повезали са Лужанима.(ово не тврди Шобајић, већ је моја претпоставка)

Да, врло могуће да је разлог таквог става Никчевића то што су се Перовићи и Стриковићи женидбама мешали са Лужанима. Могуће да је било и неког саплемењавања ових са Лужанима. То је између осталог један од разлога што би било пожељно да се из већих братстава тестира барем по два представника, јер процес саплемењавања није био тако ретка појава. Старинци су обично поседовали много већу територију летњих испаша и катуна због чега су најчешће били на удару околних племена или новопридошлих ускока. Притиснути и принуђени да се боре за опстанак били су обично у ситуацији или да се повуку и препусте своје поседе, или да уђу у савез са неким, обично економски слабијим а бројчано јачим, ко би им пружао потпору да се могу одупрети нападима са стране. Таквих случајева је било и у Ровцима, отуда толико стариначке генетике међу Гојаковићима.

[НиколаВук]

Шта би на крају са СНП-ом Вељовића? 

[Селаковић]

Шта би на крају са СНП-ом Вељовића? 

Није стигао синоћ. Онда вероватно у уторак увече.

[Гмитар]

Митровић, Аранђеловдан, Бивоље, Крушевац, Србија, даљим пореклом из подручја између Пирота и Босилеграда (не зна се тачно место/село порекла)   Р1а

Из простора Југоисточне Србије дошли су у Бивоље након ослобођења Крушевачке нахије (1833. или у наредним годинама). Бавили су се сточарском и/или баштованством. Пре тога су носили презиме Гмитровић које се доласком изгубило. Аранђеловдан. На основу реултата: R1a>Z280>CTS8816 (већ је унето у базу података).

Да ли неко има неке додатне податке можда?

[Небојша]

Ћопић, Михољдан, Приједор/РС, раније Лички Осик, хаплогрупа E1b

111 маркера (FTDNA)

13 24 13 11 16-17 11 12 12 13 12 30 15 9-9 11 11 26 14 18 33 16-16-17-17 9 11 19-21 15 12 17 19 31-33 12 10 10 8 15-15 8 11 10 8 12 9 0* 23-24 18 11 12 12 15 7 13 22 18 12 13 12 14 11 11 11 11 36 15 8 15 11 23 27 19 13 12 12 11 19 16 21 12 24 14 14 15 23  12 30 10 12 18 14 13 10 12 9 12 11 10 11 14 21 18 13 14 17 9 12 11

Ћопић стоји релативно близу Ђукића из Санског Моста (такође Михољдан), па се може рећи да је генетика потврдила предање које је пренео Карановић, а по коме су Ћопићи и Ђукићи део истог рода.

Том роду, за који Карановић тврди да је староседелачки, припадају још и Мирићи, Вулини, Кењала, Радусини, итд. Сви славе ретку славу Михољдан.

Хаплотип Ђукића (Сански Мост):
13 24 13 11 16-18 11 12 12 13 11 30 15 9-9 11 11 26 14 20 33 16-16-16-17 9 11 19-21 15 12 17 19 32-33 12 10

Од ових Ћопића је и Бранко Ћопић

[Zor]

Ћопић, Михољдан, Приједор/РС, раније Лички Осик, хаплогрупа E1b


Ћопић стоји релативно близу Ђукића из Санског Моста (такође Михољдан), па се може рећи да је генетика потврдила предање које је пренео Карановић, а по коме су Ћопићи и Ђукићи део истог рода.

Том роду, за који Карановић тврди да је староседелачки, припадају још и Мирићи, Вулини, Кењала, Радусини, итд. Сви славе ретку славу Михољдан.

 Шансе су изузетно високе да припадају подграни L241 (Z5018-S2979-Z16659-L241), јер посједују дистинктивну вриједност за ову подграну dys464a=16, плус бројне остале (низак dys456, dys458/dys447 15-26, виши dys449...). Дакле максимум без снп потврде, могу се слободно предвидјети као L241. Занимљива је код Ђукића вриједност 18 на dys448.

[Zor]

Занимљива је код Ђукића вриједност 18 на dys448.

 Ћопића.   

[Синиша Јерковић]

Још један занимљив резултат који је вечерас стигао.

Бајић, Стевањдан, Забрђе, Пљевља/ЦГ

Припада хаплогрупу I1-Z63, највјероватније грани L1237 због вриједности 459а=7. Тестирао је 111 маркера. На 23 маркера најближи му је Ћук из Зрмање у Лици, 2 маркера разлике. Са Мацуром се на 67 маркера разликује на 11.

Иначе Бајићи су поријеклом из Колашина, а у пљеваљски крај су досељени око 1700. године. Подручје Колашина је једно од територија на којем се спомињу старе Мацуре. Иако би Бајићи могли бити друге гране I1-Z63 него Мацуре из Далмације, очигледно присутво хаплогрупе I1-Z63 на простору на ком се спомињу мацуре може бити индикативно.

[Rimidalv]

Карановић за тај род где су Ћопић и остали наводи да му припадају и Иванчевићи.
Јел имамо неког Иванчевића из Босанске Крајине да је заинтересован за тестирање?

[Синиша Јерковић]

За Вујовића из Трнова/Црмница, хаплогрупа R1b- BY611 допуњени су маркери са 12 на 67.

[Небојша]

Карановић за тај род где су Ћопић и остали наводи да му припадају и Иванчевићи.
Јел имамо неког Иванчевића из Босанске Крајине да је заинтересован за тестирање?

Верујем да су Иванчевићи из Крајине такође I2a DS. На простору Босанске Крајине има више "родова" који су генетски разноврсни. Ово вероватно значи да су се збратимили у неком тренутну, или можда чак кретали заједно кроз историју. Негде је до тог братимљења вероватно долазило рано (у матици), а негде тек на простору Крајине.

Могуће да је то случај и са групом родова Дакић-Вулин. Крајишки Кецмани су добар пример оваквог "братимљења".

Занимљиво је то што Карановић ову групу родова сматра за староседеоце. Појединци I2a DS у оквиру овог рода можда иду у прилог овој теорији.

Мислим да Ћопић маркерима не стоји далеко од појединих Крајишника (Врцељ, Маринковић, Кончаревић, итд.) који имају блиска поклапања на простору источне Херцеговине (Херцеговачки ДНК пројекат).

[Eror]

Карановић за тај род где су Ћопић и остали наводи да му припадају и Иванчевићи.
Јел имамо неког Иванчевића из Босанске Крајине да је заинтересован за тестирање?

Имамо већ једног тестираног крајишког Иванчевића из села Нова Кршља на Кордуну, са славом Михољдан. Припада И2а ДС. Занимљиво је да и у Црној Гори има Иванчевића који славе Михољдан. Иначе, и моја чукунбаба је од ових крајишких Иванчевића који славе Михољдан.

[Rimidalv]

Тај сам 
Здраво Јоване, драго ми је да се и овако чујемо.

[mladjo]

За Крстић-а из мјеста Вратница/Јегуновце/МКД, хаплогрупа Е1b, допуњени су маркери са 67 на 111.
За Радовић-а из мјеста Булог/Источно Сарајево/РС, хаплогрупа J2b, допуњени су маркери са 12 на 67.

[Иван Вукићевић]

За Вујовића из Трнова/Црмница, хаплогрупа R1b- BY611 допуњени су маркери са 12 на 67.

Вредност на DYS425 је 0. Можда недостаје јединица испред нуле? Вредност на овом маркеру је 12 код свих осталих, тако да би свакако ваљало проверити.
Иначе, уклапа се у род Пипера, Мурића и Бихораца што је и било очекивано. На ових 67 маркера има јединствена одступања на DYS458 (-1), DYS459b (-1) и DYS447 (+1), али то су уједно и једине разлике у односу на остале тестиране из овог рода.

[Синиша Јерковић]

Вредност на DYS425 је 0. Можда недостаје јединица испред нуле? Вредност на овом маркеру је 12 код свих осталих, тако да би свакако ваљало проверити.
Иначе, уклапа се у род Пипера, Мурића и Бихораца што је и било очекивано. На ових 67 маркера има јединствена одступања на DYS458 (-1), DYS459b (-1) и DYS447 (+1), али то су уједно и једине разлике у односу на остале тестиране из овог рода.

Није грешка, мада сам и ја тако мислио. Код BY611 али код других грана CTS9219 појављује се код неких хаплотипова оваква вриједност на 425. Не бих рекао да она дефинише неки посебан род, већ се јавља дисперзивно по различитим гранама.

[Bej Voč]

Још један занимљив резултат који је вечерас стигао.

Бајић, Стевањдан, Забрђе, Пљевља/ЦГ

Припада хаплогрупу I1-Z63, највјероватније грани L1237 због вриједности 459а=7. Тестирао је 111 маркера. На 23 маркера најближи му је Ћук из Зрмање у Лици, 2 маркера разлике. Са Мацуром се на 67 маркера разликује на 11.

Иначе Бајићи су поријеклом из Колашина, а у пљеваљски крај су досељени око 1700. године. Подручје Колашина је једно од територија на којем се спомињу старе Мацуре. Иако би Бајићи могли бити друге гране I1-Z63 него Мацуре из Далмације, очигледно присутво хаплогрупе I1-Z63 на простору на ком се спомињу мацуре може бити индикативно.

Bajić, od Kolašina su preseljeni u Pljevaljsko polje, razgranati. Od njih su u Maoču, Židovićima, Mraovićima i Grevu (Pljevlja), pa jedni kasnije kao: Cvijović; Police (Berane)

[Синиша Јерковић]

Раније смо помињали, чини ми се СНП резултат Петковића из Дрвара, сада имамо и маркере.

Петковић,Јовањдан, Бунчевац, Прекаја, Дрвар

Припада хаплогрупи I2-PH908. Нема неких посебно бликсих поклапања. Има вриједност 391=10, па би потенцијално могао бити Z16983, Стефановић му је на 3 маркера разлике од 18. Најближи му је, додуше на малом броју маркера Милићевић из Мирашевца, Рача Крагујевачка. На 17 маркера 1 разлике. Славе и исту славу, Јовањдан. Међутим, Милићевићи су поријеклом из источне Србије, Књажевца, па је тешко објашњива повезаност. Близак је и тестирани Станковић из Србије о којем немамо детаљније податке.

Петковићи у Прекаји код Дрвара су огранак Тркуља, а Тркуље су опет огранак рода Чегара који је по предању дошао из Далмације. наводно су се у Далмацији презивали Берић или Гојковић, а у предању се помиње и Дрниш. Чегари су поред Тркуља имали још неколико огранака: Агић и Јелић, а саме Тркуље поред Петковића још и Шкориће. Тркуља је било и у граховском и ливањском пољу, али и у Далмацији. Није искључено да се ради о роду који је из Босне прешао у Далмацију (помиње се Бања Лука у предањима), а затим се почетком 19. вијека враћао на подручје Босанске Крајине. Помиње се и наводно даље поријекло из Херцеговине.

[Синиша Јерковић]

Кајевић, муслиман, Бијело Поље/ЦГ

Припада хаплогрупи I1-P109 дробњачком хаплотипу. Близак Кајевићу и Садиковићу из Пријепоља, несумњиво исти род, али и низу православних братстава из пријепољског краја који тврде да су наводно из Куча, мада сви имају класичан дробњачки хаплотип.

[Дробњак]

Кајевић, муслиман, Бијело Поље/ЦГ

Припада хаплогрупи I1-P109 дробњачком хаплотипу. Близак Кајевићу и Садиковићу из Пријепоља, несумњиво исти род, али и низу православних братстава из пријепољског краја који тврде да су наводно из Куча, мада сви имају класичан дробњачки хаплотип.

Зна ли се које су славе пријепољских православаца који имају предање да су из Куча?