Аутор Тема: Међуконфесионални називи и надимци на западнобалканском простору  (Прочитано 15788 пута)

На мрежи НиколаВук

  • Уредник
  • Бели орао
  • *****
  • Поруке: 8478
  • I2-PH908>Y250780>A32852, род Никшића
Приметио сам да постоји више назива/надимака којима су се у прошлости (можда и данас) међусобно ословљавали православци, католици и муслимани на простору данашње Хрватске и БиХ. Осврнућу се нарочито на међусобна ословљавања православаца и католика. Уобичајено, неутрално ословљавање, без погрдног/подругљивог призвука је било Латини или кршћани за католике и Грци (Грко-источњаци) и (х)ришћани за православце (последично томе, Турци за муслимане). Ови називи су врло јасни, али су зато много занимљивији погрдни/подругљиви називи које су међусобно себи надевали: православци су католике звали Буњевцима и Шокцима, а католици православне (Х)Ркаћима, Кудровима и Реповима. Постоји више тумачења порекла ових назива. За назив Буњевци се обично сматра да потиче од реке Буне која се јужно од Мостара улива у Неретву, мада та етимологија није општеприхваћена. Назив Шокци је још конфузнији и у литератури се он повезује са именом панонског племена Succi из времена антике и планином Succus око које су живели (негде у Славонији); та етимологија је врло натегнута, због огромног временског распона који дели Шокце и Сукце као и због чињенице да су се Шокци тек у 16. или 17. веку доселили у Славонију из Босне, па није логично да би носили име по неком племену које је у Славонији живело у гвозденом добу и антици (вероватно поборници ове етимологије Шокце доживљавају као стариначко католичко становништво Славоније, али пошто је тај назив био раширен у Далмацији и Босни од 17. до 19/20. века и очигледно је одатле донет на славонски простор, ова етимологија не стоји). По мени је логичнија друга веза, да је назив Шокац потекао од католичког начина крштавања целом шаком (Шакци-Шокци). Ово има смисла када се проуче међусобне увреде које су размењивали католици и православци - католици су православне звали "смрдокрст", "ристо" и "рикаћ", псовали су им "коку њихову" и "шантави крст" (кљасти, непотпуни крст), док су православци узвраћали са "шокац" и "буњевац" и псовањем "лопате његове" и папе у Риму; кока је значила "три прста са којима се крсти ришћанин" а лопата "пет прста с којима се крсти католик"; поред "коке", подругљив назив за крштавање са три прста је био "мачја нога", а честе су расправе биле и о разликама у постовима и о томе "како су постови постали". С обзиром на горепоменуто, може се рећи да је најчешћи подругљив назив за православце био Ркаћи или Хркаћи, што се најчешће изводи од етнонима Грк (почетно Г је касније у народном говору замењено са Х или је потпуно испуштено), мада има и другачијих тумачења. За надимке Кудрови и Репови ми је непознат контекст.

Поред ових међуконфесионалних назива/надимака, занимљив је и назив Шкутори, којима се обично називају католички Далматинци или Херцеговци западно од Неретве. У Скоковом етимолошком речнику за тај назив стоји да је погрдан и да значи "страни радници", али ми је остало нејасно из ког језика је потекао. На интернету сам пронашао да тако католички Херцеговци називају Далматинце који су ближе обали, а да је контраувреда на ову Влах или Морлак (назив који острвљани и они из приобаља имају за пастире из залеђа); с друге стране, они који живе уз Неретву или на њеној левој обали Шкуторима називају све западне Херцеговце. Било би добро разјаснити овај надимак, јер ми верзија коју сам негде прочитао (наводно од италијанског назива за Скадар, Скутари) делује потпуно бесмислено.

hrcak.srce.hr/file/119505
Чињеницама против самоувереног незнања.

симо

  • Гост
Неки од тих називи су били традиционални и дубоко укоријењени, али се пред оним другим нису користили у нормалном опхођењу. Приликом сукоба свакако.

Посебно су интересантне предрасуде и називи који су проистицали из претежне хране оних других. Тако су муслимани често Србе повезивали са свињетином, отуд и глагол "закрмчити се", а није ријетко да су именом ове животиње називали и саме Србе. Насупрот томе, Срби су често знали истицати смрад лоја, којег су муслимани обилато користили у исхрани.

Што се тиче назива три вјере у Босанској Крајини, како су се називали они други, све до данас су опстала три назива: Влах, Шокац и Турчин. За муслиманске жене Срби су често користили и назив була.

 

Ван мреже Nebo

  • Члан Друштва
  • Бели орао
  • *****
  • Поруке: 10033
  • I2a S17250 A1328
За назив Шокци, најверодостојније ми звучи Скарићево тумачење:

Владислав Скарић етноним Шокац објашњава пореклом од саских рудара:

"Име Шокац изводи од Sachse, тј. Саса, саских рудара.
Настало је у Босни, гдје је било тих саских рудара, а одатле је емиграцијама пренесено у Славонију и даље у сјеверне крајеве."

(Прилози за књижевност, језик, историју и фолклор, Београд, XII, 1932)

У источној Славонији, одакле је моја својта по мајци, Шокац је синоним за католика, без обзира на националност. Иначе, скоро сви они (мислим на моје сроднике) пореклом су из Босне.
"Наша мука ваља за причешћа"

Ван мреже Wolf Sagash

  • Члан Друштва
  • Истраживач
  • *****
  • Поруке: 1363
Хрвати источне Херцеговине такође називају Хрвате из западне Херцеговце Шкуторима.

Ван мреже Amicus

  • Уредник
  • Бели орао
  • *****
  • Поруке: 9508
  • I1 P109 FGC22045
    • Порекло.рс
У источној Славонији, одакле је моја својта по мајци, Шокац је синоним за католика, без обзира на националност. Иначе, скоро сви они (мислим на моје сроднике) пореклом су из Босне.

Да, то сам и ја закључио истражујући порекло Шокаца, то је све дошло из Босне, безмало у последњих +300 година. У Хрватској постоји нека потреба да се они етаблирају као староседеоци и повежу са панонским племеном Succi, што је на нивоу деретићевских теорија. Посебни јесу, мени су врло интересантни, али то су ништа друго до босански католици.

И од свих тих тумачења, највероватније ми делује управо оно, шака-шакци-Шокци.

Елем, што се тиче Шкуторије, то сам својевремено негде читао, и нашао да би могло имати смисла та нека веза са Скадром, али заборавих где сам то читао. Гледајући сада мало у пДб-у видех да се под Шкуторима код нас сматрало прилично што шта, Далматинци, Талијани, Албанци. У речнику српскохрватског књ. језика за шкутора се каже да је то страни радник, обично се мислећи на Далматинца.

Кад помену симо да се католици крсте лопатом, сетих се приче мога деда, који је био учесником устанка у добојском крају. Тамо негде, под неким каменом, говор је држао бивши официр краљеве војске, који је пред окупљеним народом, својим земљацима, и старим учитељом, рекао "Нећемо се ваљда лопатом крстити". :)



Ван мреже Nebo

  • Члан Друштва
  • Бели орао
  • *****
  • Поруке: 10033
  • I2a S17250 A1328
Што се Шкутора тиче, има и она верзија по којој је тај назив изведен од италијанског scutere, што значи нешто необично, чудно, страно (?).

Лично, с обзиром да не видим треће решење, веза назива Шкутори са Скадром ми не звучи тако лоше. Не треба занемарити талас избеглица из Скадарске области (тада већински католичке вероисповести) управо у млетачку Далмацију крајем 15. века.
"Наша мука ваља за причешћа"

На мрежи НиколаВук

  • Уредник
  • Бели орао
  • *****
  • Поруке: 8478
  • I2-PH908>Y250780>A32852, род Никшића
Што се Шкутора тиче, има и она верзија по којој је тај назив изведен од италијанског scutere, што значи нешто необично, чудно, страно (?).

Лично, с обзиром да не видим треће решење, веза назива Шкутори са Скадром ми не звучи тако лоше. Не треба занемарити талас избеглица из Скадарске области (тада већински католичке вероисповести) управо у млетачку Далмацију крајем 15. века.

Ово за scutere (чудно, необично) ми досад делује најприближније решењу, нарочито имајући у виду значење "страни радник". Сад само то треба довести у контекст - зашто су Херцеговци Далматинце (и с друге стране источни западне Херцеговце) називали шкуторима (када су хтели да их увреде)? Можда у смислу да су они странци, Италијани, туђински радници (можда морнари)? То ми је дефинитивно један од најнеобичнијих погрдних надимака на које сам до сада наишао.
Чињеницама против самоувереног незнања.

Ван мреже Amicus

  • Уредник
  • Бели орао
  • *****
  • Поруке: 9508
  • I1 P109 FGC22045
    • Порекло.рс
Иначе, у мом крају, муслимане су стари углавном звали Турцима, католике Шокцима, данас мање... углавном су сви прешли на савремени политички коректни дискурс. ::)

Него, занимљиву ствар сам запазио још раније на топографским картама б-х из времена а-у, где су сва српско-муслиманска верски подељена насеља убележена као српска и турска (нпр. овде), док се за данашња муслиманско-хрватска верски подељена насеља користио назив турска и католичка (нпр. овде).

Иако је овде измешано све и свашта, ипак то су били називи места онако како су их њихови становници сами "крстили". Муслимани су себе сматрали Турцима, а данашњи Хрвати су у то време свој идентитет једино видели кроз призму своје вере, они су били босански католици. Православно становништво се сматрало Србима. За оно време, једино су муслимани умишљали да су нешто друго, данас би се рекло да само Срби још нису почели умишљају да су нешто треће. ;D

Сад само то треба довести у контекст - зашто су Херцеговци Далматинце (и с друге стране источни западне Херцеговце) називали шкуторима (када су хтели да их увреде)?

Тим, по свему судећи, придошлицама, тај назив се очигледно није свидео, а ови су га стога још више користили. Назив сам по себи не мора бити увредљив... у Барањи кад Србе назову Рацима, они се вређају... или кад нама Србима из Босне неко каже Босанац... Имао сам прилике да сведочим невиђеним реакцијама, најмирнијих људи на свету, на ову провокацију. ;D

Али то је ваљда тај одбрамбени механизам који се активира чим се наслути неко претапање у неку фиктивну категорију. :)



Ван мреже Грк

  • Члан Друштва
  • Истраживач
  • *****
  • Поруке: 1104
Што се Шкутора тиче, има и она верзија по којој је тај назив изведен од италијанског scutere, што значи нешто необично, чудно, страно (?).

Лично, с обзиром да не видим треће решење, веза назива Шкутори са Скадром ми не звучи тако лоше. Не треба занемарити талас избеглица из Скадарске области (тада већински католичке вероисповести) управо у млетачку Далмацију крајем 15. века.
Док сам живио у Мостару Шкуторима смо звали све становнике Западне Херцеговине, односно оне западно од Мостара (Широки Бријег, Читлук, Посушије, Груде...). Наравно кад би рекао неком Шкуторе, мислио би на његову шкртост.

Ван мреже Милош

  • Уредник СДНКП
  • Бели орао
  • *****
  • Поруке: 5481
  • Y134591 Тарски Никшићи
Док сам живио у Мостару Шкуторима смо звали све становнике Западне Херцеговине, односно оне западно од Мостара (Широки Бријег, Читлук, Посушије, Груде...). Наравно кад би рекао неком Шкуторе, мислио би на његову шкртост.

Нeгдe caм пpoчитao дa шкутop имa знaчeњe иcтo штo и бpђaнин...

Ван мреже Дробњак

  • Истраживач
  • *******
  • Поруке: 1208
  • I1 P109
Одг: Међуконфесионални називи и надимци на западнобалканском простору
« Одговор #10 послато: Јул 08, 2017, 11:46:34 пре подне »
Нeгдe caм пpoчитao дa шкутop имa знaчeњe иcтo штo и бpђaнин...
И ја сам негде читаоп нешто слично. Наводно су Млечани шкуторима звали све оне који нису живели крај мора, него у унутрашњости, по брдима.
Искушење баца људе с трона,
роба диже изнад фараона.

Ван мреже сɣнце

  • Памтиша
  • ********
  • Поруке: 1671
  • I-A1328
Одг: Међуконфесионални називи и надимци на западнобалканском простору
« Одговор #11 послато: Август 18, 2017, 08:25:42 поподне »
И ја сам негде читаоп нешто слично. Наводно су Млечани шкуторима звали све оне који нису живели крај мора, него у унутрашњости, по брдима.

У старом Захумљу католици пољани или житосејице тако наричу католике брђане који су сточари, тер их верују бити потомки католичских Арбанас.
Мостарци тврде да су највећи шкутори они из Љубушскога, Посушја и Широкога. Није немогуће је да је реч о приселицах из отоманскога санджака, сиреч области, Скутари.
Да је то макар могуће, ако ли не и веродостојно, показује чињеница да су арбанашске насеобине достизале залеђе Котора.

Јиричек спомиње дубровачско хранилиште старин у којих се тврди како су 1278 Арбанаси опленили неку дубровачску дружину путовавшу из Брскова на Тари, у Котор:
"23 септембра 1278 изјавили су, пред судом дубровачским, Dimitrius de Меnçе и Vitagna de Cerna:""Nos veniebamus de Brescova in Catarum""..., ""et omnes eramus in custodia Catarinorum, quiadominus rех (србски краљ) mittebat nos Catarum, quando eramus capti, et eundo sic venerunt Albanenses et assaliverunt nos, et ego dictus Dimitrius fui captus"". 
Ка овому тврди да је пак сеоба Арбанас на југ, у Тесалију и Епир, подтакнута освајењем овех области Душаном.
Тада се Душан, бивши мудрим владарем, лукаво користио непријатељскими односи међу арбанашскими планинскими пастири и грчскими архонати и грађани.
Лијеп бит није лијеп се родит,
јербо љепоти може се научит;
а кад душом љепује человјек,
које вањско с тијем поредит?

Ван мреже Делија

  • Члан Друштва
  • Истраживач
  • *****
  • Поруке: 1354
  • I2-PH908-Z16983>A493>A8741* (Никољдан, Панчево)
Одг: Међуконфесионални називи и надимци на западнобалканском простору
« Одговор #12 послато: Септембар 07, 2017, 03:24:56 поподне »
Нисам знао где да поставим следеће о Буњевцима ,Шокцима и Крашованима па реко можда је најбоље да поставим овде.



У питању је необјављена грађа Јована Ердељановића и може се наћи у САНУ у Београду под описом Порекло становништва чини ми се,а шифра је Е-451-52.Само сам ово сликао и то је у опису порекла народа на простору Војводине,такође на пар страница описује Буњевце и Шокце,углавном бавећи се пореклом њиховог имена.За Шокце наводи да се тако зову због уоптребе целе шаке приликом крштења ,али наводи занимљив податак да је можда реч настала од речи ускок ( ускок-скокац мислим да је била промена која је по Ердељановићу довела до речи Шокац).
« Последња измена: Септембар 07, 2017, 03:29:32 поподне Делија »
Рацко Панчево 1764- Опово (1765-1790)- Црепаја (1790-1912)-Панчево

BigY DNK: Максим Животин Панчевац (1735-1784), Живота Поповић 1710-? : I2 PH908>Z16983>A493>A8741*

Мтднк : Јовановић-Бећаров Софија, Војка, Никољдан (1896): U5b1b1-b*

симо

  • Гост
Одг: Међуконфесионални називи и надимци на западнобалканском простору
« Одговор #13 послато: Септембар 07, 2017, 03:29:33 поподне »
Нисам знао где да поставим следеће о Буњевцима ,Шокцима и Крашованима па реко можда је најбоље да поставим овде.

У објављеним студијама Ердељановић није двојио да су Буњевци Срби. Видимо да је и у овом рукопису тако, гдје наводи ове три групе становништва: Буњевце, Шокце и Крашоване као католичке Србе.

Ван мреже Делија

  • Члан Друштва
  • Истраживач
  • *****
  • Поруке: 1354
  • I2-PH908-Z16983>A493>A8741* (Никољдан, Панчево)
Одг: Међуконфесионални називи и надимци на западнобалканском простору
« Одговор #14 послато: Септембар 07, 2017, 03:34:39 поподне »
У објављеним студијама Ердељановић није двојио да су Буњевци Срби. Видимо да је и у овом рукопису тако, гдје наводи ове три групе становништва: Буњевце, Шокце и Крашоване као католичке Србе.

За  Крашоване и Буњевце сам већ чуоо да су Срби католичке вероисповести у питању,ал су Шокци углавном представљани као Хрвати,негде и као посебан ентитет.
Овде се такође види и нешто интересантно а то су Банатаски Бугари.Чуо сам за тзв. Туринске Бугаре који су у Банату од 8.века ал не бих знао ништа шире ни о првима ни о другима.
Рацко Панчево 1764- Опово (1765-1790)- Црепаја (1790-1912)-Панчево

BigY DNK: Максим Животин Панчевац (1735-1784), Живота Поповић 1710-? : I2 PH908>Z16983>A493>A8741*

Мтднк : Јовановић-Бећаров Софија, Војка, Никољдан (1896): U5b1b1-b*

симо

  • Гост
Одг: Међуконфесионални називи и надимци на западнобалканском простору
« Одговор #15 послато: Септембар 07, 2017, 03:41:35 поподне »
За  Крашоване и Буњевце сам већ чуоо да су Срби католичке вероисповести у питању,ал су Шокци углавном представљани као Хрвати,негде и као посебан ентитет.
Овде се такође види и нешто интересантно а то су Банатаски Бугари.Чуо сам за тзв. Туринске Бугаре који су у Банату од 8.века ал не бих знао ништа шире ни о првима ни о другима.

Ови Банатски Бугари су махом били припадници секте Павликијана-Павлићана, која се покатоличила у неком моменту. Мислим да се и зову Палћени.

Ван мреже Одисеј

  • Истраживач
  • *******
  • Поруке: 896
Одг: Међуконфесионални називи и надимци на западнобалканском простору
« Одговор #16 послато: Септембар 07, 2017, 05:39:25 поподне »
Било би занимљиво генетски тестирати Јањевце. Чак и најрадикалнији хрватски националисти сумњају у њихово словенско поријекло и сматрају да се ради о србојезичним католичким Албанцима измијешаним са Србима.

Ван мреже Милош

  • Уредник СДНКП
  • Бели орао
  • *****
  • Поруке: 5481
  • Y134591 Тарски Никшићи
Одг: Међуконфесионални називи и надимци на западнобалканском простору
« Одговор #17 послато: Септембар 07, 2017, 05:49:10 поподне »
Било би занимљиво генетски тестирати Јањевце. Чак и најрадикалнији хрватски националисти сумњају у њихово словенско поријекло и сматрају да се ради о србојезичним католичким Албанцима измијешаним са Србима.

Имa ту и пoтoмaкa cтapиx Дубpoвчaнa и Caca, aли и Apбaнaca кaтoликa. Taкo у Jaњeву имa пopoдицa Гaши кojи ce изjaшњaвajу Xpвaтимa, aли и Koлићa и Гуcнићa,  кojи ce cпoмињу у Tpeпчи 1585. O Jaњeвцимa je пиcao Уpoшeвић. У "Књизи o Kocoву" имa дocтa o њимa. To je у тeшким вpeмeнимa билa кaтoличкa oaзa, кoja je oкупљaлa cвe кaтoликe из oкpужeњa.

Ван мреже ДушанВучко

  • Члан Друштва
  • Бели орао
  • *****
  • Поруке: 7223
  • I2-Y250780, род Никшића, U5a2b мт-ДНК
Одг: Међуконфесионални називи и надимци на западнобалканском простору
« Одговор #18 послато: Септембар 07, 2017, 05:55:15 поподне »
Било би занимљиво генетски тестирати Јањевце. Чак и најрадикалнији хрватски националисти сумњају у њихово словенско поријекло и сматрају да се ради о србојезичним католичким Албанцима измијешаним са Србима.
Мислим да их Хрвати сматрају Хрватима са Косова, можда и уче тако у школама...Пре бих рекао да можда узак научни круг сматра да Јањевци нису Хрвати...Оно што сам сазнао "из прве руке", од колеге из Крапине, је да их Загорци и Загрепчани баш и не воле...Каже како је то један јако затворен свет у који не можеш да уђеш (јањевачка заједница у Загребу и другим местима), држе се између себе, вуку једни друге, и важе за људе "незгодне нарави"...цитирам њега
« Последња измена: Септембар 07, 2017, 06:02:49 поподне ДушанВучко »

Ван мреже ДушанВучко

  • Члан Друштва
  • Бели орао
  • *****
  • Поруке: 7223
  • I2-Y250780, род Никшића, U5a2b мт-ДНК
Одг: Међуконфесионални називи и надимци на западнобалканском простору
« Одговор #19 послато: Септембар 07, 2017, 06:12:30 поподне »
Било би занимљиво генетски тестирати Јањевце. Чак и најрадикалнији хрватски националисти сумњају у њихово словенско поријекло и сматрају да се ради о србојезичним католичким Албанцима измијешаним са Србима.
Без обзира што се ради о једној изолованој католичкој заједници, верујем да су генетски хетерогени...али ме занима шта доминира код њих
« Последња измена: Септембар 07, 2017, 06:15:43 поподне ДушанВучко »