То је једна од првих ствари за коју се поборници норманистичке теорије ухвате, јер је иста већ побијена и више него опипљивим доказима из поља историје и археологије (а и молекуларне гентике, као што видимо у скорије вријеме), те једино могу наћи утјеху у прилично не-егзактним наукама попут етимологије.
Једна изузетно површна сличност имена не значи ништа, иначе би и словенско "Владимир" могли прогласити изведеницом од германског "Валдемар", иако су то дјелимично етимолошки различита имена којима сличност долази из заједничког индоевропског коријена, а не поријеклом једног од другога.
Добри мој шкрињо, избегавам да улазим у расправе религиозног типа где се људи држе догми као пијан плота. Не постоји та наука на свету која може побити германско (тачније, скандинавско) порекло поменутих имена. То ће ти потврдити сваки озбиљан руски историчар или лингвиста. Наравно, можеш наћи (као и код нас) секташа који ће те "снагом аргумената" уверити да је то само малициозни утицај страног фактора који жели да нанесе штету угледу друга Тита, али када се ради о озбиљној науци, такве ствари немају места. Читао сам доста на ту тему, и сам носим руско име које је поменуто у претходној поруци. Да се јавља само једно од тих имена, онда би на то могло да се гледа као на случајност, али када имамо вишеструко понављање неколико тих имена у кратком историјском периоду, онда се то мора третирати на други начин.
Слично као што су и бугарски владари прешли на словенска имена тек након неколико генерација, тако су и Рјуриковичи исту праксу усвојили од Свјатослава. И нема у томе ништа срамног ни лошег. Врло је могуће да су сличну историју имали и Срби.
Треба се пре свега ослободити комплекса ниже вредности и историјску науку посматрати као след догађаја у неком времену и простору, без тежње да своме прадеди на тој историјској слици цртамо велике тестисе, што је честа пракса код Срба и неких других народа. Може нама да се не допада ово или оно али је много веће зло творити неистине да би задовољили сопствени его.
Имя Рюрик происходит из прагерманского языка, который является предком скандинавских языков, и базируется на германских корнях «*hróþ» («слава», в упрощённой рунической фонетике обычно читается как «ru-» за счет аблаута о-у и отбрасывания глухих согласных h и þ) и «-rík» (от riks, «воин-правитель» в звательном падеже)
Oleg (Russian: Олег), Oleh (Ukrainian: Олег), or Aleh (Belarusian: Алег) is a East Slavic given name. The name is very common in Russia, Ukraine and Belаrus. It derives from the Old Norse Helgi (Helge), meaning "holy", "sacred", or "blessed". The feminine equivalent is Olga. While seemingly Germanic, "Oleg" is not very common outside of Eastern European countries.
Оле́г — мужское русское личное имя, предположительно, восходящее к скандинавскому Hélgi (от др.-сканд. heilagr — «святой», «священный»). Одно из дохристианских династических имён Рюриковичей.
Славянское имя Игорь - раннее заимствование древнескандинавского слова "Ингварр" ("Инг" - бог плодородия, "варр" - осмотрительный, бережный); древнерусского "Ин(ъ)гварь" (охранять имя Бога), что трактуется как воинство, сила, воинственный. Первоначально - одно из имен-эпитетов Бога-громовержца.
А шта би тек рекао на једну овакву хипотезу:
Российский историк А. Г. Кузьмин в одном из своих трудов писал, что
имя Олег явно восходит к тюркскому Угут — имени и титулу, со значением «великий», и что это имя в форме Халег с тем же значением известно и у ираноязычных племён.
Ево шта тренутно говори руска Википдија:
Среди исследованных потомков Владимира Мономаха обнаружена
исключительно гаплогруппа N1с1. Также у 45 человек (24 %), принадлежащих к другой ветви Рюриковичей, была обнаружена гаплогруппа R1a1, и у оставшихся обследованных были обнаружены гаплогруппы: I(6 %), E(1,5 %), T(0,5 %).
В целом ДНК-исследование подтверждает что большинство Рюриковичей (происходящих в основном от Владимира Мономаха) имеет гаплогруппу N1с1,
