Нови тестирани на Српском ДНК Пројекту

[Exiled]

Cetinjski Bajkovići imaju predanje da su od Orlovića? Ne znam ima li ikakve genetske potvrde u tom smeru.

Сви смо ми Орловићи😎

[Христифор]

Чини се да би овде могла бити у питању нека западноевропска грана.

[Кековац]

Петковић, Мала Госпа (католик), Мажина/Тиват, I1-P109>FGC22045>FGC22061

Припада генетичком роду Дробњака. Од карактеристичних вредности хаплотипа има DYS576=18 и DYS549=13. Нема потпуно поклапање ни са једним до сада тестираним на 23 или више маркера у бази Српског ДНК пројекта, али има неколико који деле са њим вредност DYS576=18, а разликују се од тестираног само на маркеру DYS549. То су један тестирани из Калника и Матић из Врела код Уба. Од тестираних из Црне Горе вредност DYS576=18 дели са два тестирана из Тушина код Шавника, мада се од једног разликује на два, а од другог на три маркера. У сваком случају препоручујем тестираном WGS тест, уколико је у могућности, како би поуздано могло да се установи којем огранку генетичког рода Дробњака припада.

Тестирани је навео да су Петковићи у Тивту најкасније од 1700. године од када постоје најстарији записи у католичкој цркви у Мажини. Старији документи су изгорели, па је могуће да је породица и дуже у овом месту надомак Тивта (данас тиватски кварт). Можда тестирани припада Петковићима који су огранак Трепчана (Дробњаци Новљани) за које сам у литератури пронашао да се један њихов огранака иселио у Ластви код Тивта.

[Прерад]

Гвоздић, Никољдан, Војнић, E-V13>Z5018>S2979>L241>Y142744

Припада роду А из табеле СДНКП, коме још припадају следећи тестирани:
- Петровић, Петковдан, Бобово/Свилајнац
- Марчетић, Аранђеловдан, Пакрац
- Вукић (Видовић), Јовањдан, Пакрац
Од поменутих једино је за Петровића доступан хаплотип на 23 маркера и са њим хаплотип Гвоздића има потпуно поклапање.
С обзиром да ниједан од поменутих тестираних не слави Никољдан, питање је колика је временска удаљеност до заједничког претка ових породица. Било би пожељно да барем два припадника овог, може се рећи условног рода ураде дубљи тест (WGS или BigY) ради утврђивања степена сродства.

Тестирани је навео да Гвоздићи према предању потичу из Лике.

Могли би рећи да већ имамо један BigY, наиме има га Киеффер (Кифер) са ФТДНА, који је пореклом из околине Славонске Пожеге. Са Вукићем има потпуно поклапање на 67 маркера, док са Гвоздићем и Петровићем има потпуно поклапање на 25 маркера.
Кифер припада грани E-V13>Z5018>S2979>L241>Y142744>YP4806>Y178925.
Марчетић нешто није заинтересиран да се даље тестира, док са Вукићем наводно друштво нема контакт. Тако да остаје на Петровићу или Гвоздићу да ураде WGS, ако је могуће.

[Црна Гуја]

Мухадиновић, Илиндан, Крањи До, Цетиње

Припада хаплогрупи R1а-Z280>CTS1211>CTS3402>YP237>YP234>YP295>L366>FT36801*, роду Ћеклића. У односу на модални хаплотип овог рода разликује се сниженом вредношћу DYS19=15 и повишеном вредношћу DYS570=20. Најближе поклапање има са Станковићем из Милијевића код Цетиња, разликују се на 2 од 17 упоредивих маркера, а затим са Ћеклићем из Обрње код Калиновика и Вучетићем из Кавча код Котора, од којих се разликује на 3 од 23 маркера. Од осталих припадника рода Ћеклића разликује се на 4-5 маркера. Како би се род Ћеклића у потпуности генетички профилисао препорука за даље тестирање је дубински тест (WGS или BigY-700), с обзиром да је Вучетић већ урадио дубински тест.

Мухадиновићи према предању припадају братству Војковића-Маројевића:

Други огранак Војковића су Маројевићи. Према предању које је забележио Ердељановић у Ћеклићима, Маројевићи су потомци властелина Мароја Војковића из 15. столећа. Међутим, вероватнији родоначелник Маројевића је већ наведени Мароје Ћеклић који се помиње у которском документу још 1326. године. Властелим Мароје би могао бити потомак и имењак родоначелника Мароја. Маројев унук Марко се потурчио у првом столећу турске власти. Његови потомци су се разродили на Рамадановиће и Мухадиновиће. У време „Истраге потурица“, део је побегао за Никшић, а део је остао, покрстио се, али су им остала муслиманска презимена Рамадановић и Мухадиновић. Живе у Крајњем Долу.

https://www.poreklo.rs/2015/12/05/pleme-ceklici/

[Црна Гуја]

Асановић, Никољдан, Доњи Кокоти, Подгорица

Припада хаплогрупи I2a2b-L38>S2606>Y13076>PH1237>Y31038>BY25359>Y125026. Од карактеристичних вредности издвајају се сниженe DYS393=13, DYS458=15 и DYS456=13. Од раније тестираног Мирановића из Доњих Кокота (Никољдан), и од Милошевића из Премеће код Чачка (Никољдан), који је дубински тестиран као Y125026>BY184790 разликује се на 4 од 23 маркера, и они су му најближа поклапања у нашој бази. Препорука за даље тестирање је неки од дубинских тестова (WGS или BigY-700). Овај тест је потврдио предање о сродству Асановића и Мирановића:

Мирановићи су, иначе, доста нароћени и насељени по Зети и Љешкопољу. Отуда се и јављају њихови бројни огранци: Асановићи, Ковачевићи, Никовићи, Ћирковићи, Бућовићи.

Асановићи, као род и браћа са Мирановићима, назвали су се новим презименом по свом претку Асану, по прилици првом половином прошлог вијека. Тачније речено, отада су се почели казивати по њему, а тек доцније су се прозвали садашњим презименом. А. Јовићевић је о томе записао сљедеће: »О називу Асановића прича се — два брата Мирановића, који су живјели у Ботуну, убију једног Османагића и тако освете крв коју су им дуговали. Браћа утеку, али их потјера сустигне, и да би се спасили, договоре се да се умијешају у Турке и да један зове оног другог Асан, а онај овога Ибрахим. И тако се спасу и утеку код браће у Доње Кокоте. И због тога потомство Асаново названо је Асановићима«.

https://www.poreklo.rs/2013/03/20/poreklo-prezimena-selo-donji-kokoti-podgorica/

[Црна Гуја]

Савић, Аћимовдан, Градац, Фоча

Припада хаплогрупи R1a-Z280, док се млађа подграна не може са сигурношћу утврдити на овом броју маркера. Хаплотип поседује три специфичне/ретке вредности: DYS385=12-14, и повишене DYS438=12 и DYS533=13. Све три наведене вредности, као и врло ретку славу Аћимовдан, дели само са Гуровићем из Требиња, од ког се разликује на 2 од 23 маркера, па нема сумње да припадају истом генетичком роду. Како би се утврдила најмлађа грана којој припадају Савићи и Гуровићи препорука је даље тестирање помоћу неког од дубинских тестова (WGS или BigY-700). Тестирани у упитнику није оставио детаљније податке о пореклу. Ни о Гуровићима нема превише података, осим да су по једном предању у Требиње дошли из Риђана у Црној Гори.

[Небојша]

Буздум, Аранђеловдан, Велики Будићи, Пакрац, J2a-Z6055>Y14439


Тестирани је навео да су славу преузели по женској линији, пре 2-3 генерације. Изворна слава Буздума је Св. Јован. Спомињу се у парохији Бучје са овом славом крајем 19. века. У попису насеља Бранешци (Бранежац), недалеко од Бучја, наводи се презиме Буздумовић. Наиме, међу тамошњим кућним старешинама се, током 1736. године, наводи Радојица Буздумовић (Radoiza Pusdumovich).

Верује се да су Буздуми досељени из Лике, из околине Плитвица. У Лици јесте било Буздума, око Доњег Лапца, али тамо славе Марковдан и у вези су вероватно са осталим слављеницима ове славе, који припадају I2-S17250*. Како год, порекло из Лике делује вероватно када су ови крајеви Славоније у питању, а у околини Огулина овој хаплогрупи припадају Таталовићи, који такође славе Јовањдан.

Реч је о добро профилисаном генетичком роду са матицом на простору Херцеговине, Дробњака и Старог Влаха. Хаплотип је мање-више модалан, самим тим постоји више блиских поклапања. Споменућу днк рођаке који због славе и географије могу бити интересантни:

- Михојевић, Јовањдан, околина Требиња
- Дошло, Јовањдан, околина Мостара
- Кујунџић, Аранђеловдан, Дробњак
- Милашиновић, Аранђеловдан, Дробњак
- Сатарић, Јовањдан, Лучани
- Стојановић, Јовањдан, Врбовско
- Ивошевић, Ђурђевдан, Огулин
- Таталовић, Јовањдан, Огулин

Као што се може видети, реч је о претежно динарској групацији, иако блиских днк рођака (у мањем броју) има на простору југоисточне Србије и Бугарске. Не тако редак случај и код осталих динарских родова у Срба.

https://www.yfull.com/tree/J-Y14439/

[Небојша]

Грбин, Стевањдан, Остојићево, Чока, J1-P58>Z2313


Грбини се у Остојићеву спомињу још крајем 18. века (Др Рајко Л. Веселиновић, Историја Остојићева). Ердељановић (Срби у Банату) је почетком 20. века забележио Грбине као род непознатог порекла (има их у Чанаду).
https://www.poreklo.rs/2012/07/01/poreklo-prezimena-selo-ostoji%c4%87evo-%c4%8doka-gornji-banat/

Иако хаплотип, на основу појединих маркера, подсећа на хаплотип Влаховића ZS9949, реч је вероватно о подграни Z2313, што би требало потврдити неким дубинским тестом. Нема превише блиских у пројекту, али као ближи издвајају се хаплотипови Срба са Косова и Метохије и из околине Врања (необјављена истраживања). Судећи по подграни и потенцијалним днк рођацима, порекло Грбина из јужних српских области делује доста изгледно.

[drajver]

Ковачевић, Ђурђевдан, Заслап/Никшић

Припада хаплогрупи I2-PH908, роду граховских Ковачевића (обрађени у књизи генетичко порекло Срба Старе Херцеговине). Хаплотип је мање више модалан и једина нешто израженија вриједност је DYS549=12, коју тестирани дијели са већ тестираним Ковачевићем из Невесиња, а који има предање о поријеклу од граховских Ковачевића. Ова вриједност није тестирана трећем тестираном Ковачевићу са Вилуса, али је могуће да је и он посједује. Ковачевићи нису SNP профилисани, па је препорука неки од дубинских тестова. Само на основу хаплотипа не могу се установити потенцијалне ближе везе са другим родовима, али је кроз овај резултат додатно потврђен род граховских Ковачевића.

Тестирани је навео да припада огранку огранку Ковачевића, Ромовићима Аџијама. Предање каже да је родоначелник граховских Ковачевића Сава и да је живио на Вилусима. "Сава је имао два сина Јовицу и Рема....Од Ремова сина Јована воде поријекло Мизаре,  Перишићи,  Ромовићи и Секуловићи."

[Небојша]

Козица, Никољдан, Завинограђе, Пријепоље, J2b-M205>Y22059


Породица тестираног од пре неколико генерација слави Никољдан (слава по женској линији). Реч је о муслиманском роду Козица, чија је даља матица у истоименом селу недалеко од Пљеваља. Тестирани је навео да је старије презиме гласило Хрбатовић. Нисам пронашао трагове овог презимена у овим крајевима (јавља се у Зворнику).

Козица се генетички сасвим уклапа у модални хаплотип низводне гране J2b-M205>Y22059>Y155375. Овакав хаплотип типичан је за простор Затараја (старо племе Кричи), Старог Влаха и Западне Србије. Најближа ДНК поклапања су са муслиманским породицама из околине Пријепоља, Крнојелцима (Никољдан) из околине Фоче, затим Пауновићима (Никољдан) из Нове Вароши, Цвијовићима (Ђурђевдан) из Бијелог Поља, Исаиловићима (Ђурђиц) из околине Шапца, а од географски удаљених родова генетички су прилично блиски Ераковићи и Кричке (славе Св. Николу) из Северне Далмације. Вероватно да постоји веза и са Глушчевићима из Камене Горе, Пријепоље (Ђурђевдан) и осталима из рода Бујака, као и Радовићима са истом славом. Све у свему једна веома раширена група генетички блиских родова, чија је матица по свему судећи простор некадашње кричке територије.

С обзиром да су затарски M205 прилично добро профилисани, Козица има две опције за даље тестирање: BY173966 (Перуничићи, Голубовићи и остали), или FT422756 (Поровићи, Крнојелци и Кричке).

[Exiled]

Козица, Никољдан, Завинограђе, Пријепоље, J2b-M205>Y22059


Породица тестираног од пре неколико генерација слави Никољдан (слава по женској линији). Реч је о муслиманском роду Козица, чија је даља матица у истоименом селу недалеко од Пљеваља. Тестирани је навео да је старије презиме гласило Хрбатовић. Нисам пронашао трагове овог презимена у овим крајевима (јавља се у Зворнику).

Козица се генетички сасвим уклапа у модални хаплотип низводне гране J2b-M205>Y22059>Y155375. Овакав хаплотип типичан је за простор Затараја (старо племе Кричи), Старог Влаха и Западне Србије. Најближа ДНК поклапања су са муслиманским породицама из околине Пријепоља, Крнојелцима (Никољдан) из околине Фоче, затим Пауновићима (Никољдан) из Нове Вароши, Цвијовићима (Ђурђевдан) из Бијелог Поља, Исаиловићима (Ђурђиц) из околине Шапца, а од географски удаљених родова генетички су прилично блиски Ераковићи и Кричке (славе Св. Николу) из Северне Далмације. Вероватно да постоји веза и са Глушчевићима из Камене Горе, Пријепоље (Ђурђевдан) и осталима из рода Бујака, као и Радовићима са истом славом. Све у свему једна веома раширена група генетички блиских родова, чија је матица по свему судећи простор некадашње кричке територије.

С обзиром да су затарски M205 прилично добро профилисани, Козица има две опције за даље тестирање: BY173966 (Перуничићи, Голубовићи и остали), или FT422756 (Поровићи, Крнојелци и Кричке).

Како би ваљано легао овој грани један археоузорак да видимо њихову далеку старину на овом простору. Кад видех Никољдан помислих ово је нека грешка али већ у следећем пасусу ми би јасније.

[drajver]

Чавор, Ђурђевдан, Чавори/Котор

Припада хаплогрупи I2-PH908, највјероватније грани I2-PH908>Y51673, роду Његуша Рајичевића. Посједује маркер DYS393=14 који је карактеристичан за хаплогрупу I2-PH908>Y51673, али и читав низ маркера који га приближава раније тестираном Радоњићу из Његуша, попут DYS389-I/II=14/32. Сам Чавор има и неке своје изразитије маркере (DYS456=16 и DYS391=12, који еј иначе висок код појединих припадника I2-Y51673) .С обзиром да су и по предању Чавори огранак Радоњића Рајичевића, може се рећи да је предање потврђено. Овом роду је по укупном хаплотипу и карактеристичним маркерима веома близак род Предојевића из Херцеговине, као и неке породице које славе Ђурђевдан на подручју Херцеговине, у првом реду Скоке из Југовића код Гацка. Несумњива генетичка веза постоји и са његушким родом Врбица који славе Петковдан, али и са његушким старинцима из Залаза који славе св. Враче (Капетановићи). Све ове породице имају DYS393=14 и веома разноврсне хаплотипове, што упућује на већу старину на поменутом подручју. Основано је претпоставити да су све набројане породице из Његуша (Рајичевићи, Врбице, Залажани) иако не дијеле иста предања о поријеклу и исте славе, огранци неког средњевјековног рода на подручју Његуша, могуће управо племена Његуша. Засад само Његуши Ераковићи одударају од овог профила и чини се да носе хаплогрупу E-V13.

Препорука је неки од дубинских тестова, како би се додатно генетички профилисали Његуши Рајичевићи, а и боље сагледала свеукупна генетичка слика племена Његуша.

[Atlantische]

Михајловић, Срђевдан, Орахово, Фоча

Припада хаплогрупи G2a-L497>Y11074>FT382712, роду Срђевштака-Никољштака из фочанског краја.

У оквиру 23 тестирана маркера поседује 2 специфичне вредности у односу на стандардни хаплотип рода; 389II=29 и 570=16. Прву вредност дели са Фундупом из Веленића, док је друга присутна само код њега. Уз Фундупа му је маркерно најближи Јокић из околине Зворника, са обојицом има по 2 разлике. Са Аврамом и Радановићем 3, док му је од Срђевштака маркерно најдаљи Обреновић из околине Братунца са којим је на 4 разлике. На овако малом броју маркера те разлике нису меродаван фактор да би се дефинитивно установила међусобна блискост тестираних.

Тестирани је навео да су по предању Михајловићи доселили из дурмиторског краја где су носили презиме Вукотић. Срђевштака Вукотића у том крају нема, иако неки родови Срђевштака јесу прелазили из области фочанске Заврши преко Таре и настањивали се углавном у Пиви. Могуће је да ово предање заправо чува сећање на Заврш у којем је матица ових родова, јер се и она попут Дурмитора налази више Фоче и Орахова.

Од овог рода је некадашњи голгетер сарајевског Жељезничара Радмило Михајловић.

[drajver]

Миливојевић, Ђурђевдан, Бијело Бучје/Теслић

Припада хаплогрупи I2-PH908, већ прилично препознатљивом роду са подручја Бучја југозпадно од Теслића. Иако је хаплотип овог рода углавном модалан, ипак могу да се уоче неке заједничке благо помјерене вриједности, попут DYS389-II=30, DYS458=19. Поред ових вриједности и опште блискости хаплотипа, припаднике овог рода повезује и блиско географско поријекло у подручју поменутог Бучја, као и крсна слава Ђурђевдан. Миливојевићи су по хаплотипу најближи Лукићи, Ђурђевдан из Бијелог Бучја, а роду још припадају и Кусићи из Језера/Теслића и једна породица из Бољанића/Добој.

Тестирани је оставио предање да су Миливојевићи раније носили презиме Мркоњић, да су боравили у селу Ћускијићи код Теслића (по свему судећи Чускићи код Теслића) а да су далеком старином из Херцеговине. Поновићу оно што сма писао и за друге породице из овог рода, а то је да се вјероватно ради о некој разгранатом роду из периода кнежинске самоуправе, које су у 16. вијеку на том простору биле прилично јаке.

[drajver]

Ивановић, Ђурђевдан, Брда/Фоча

Припада хаплогрупи I2-PH908. Већина вриједности маркера су модалне. једина нешто израженија, карактеристична вриједност је висока DYS570=20. Од тестираних који посједују ову вриједност најближи му је Поповић из Бјелошевог дола/Крушевица/Љубиње на 3/23 маркера разлике. Такође слави Ђурђевдан. Међутим, не постоји нека веза у предањима, а и географски није близу па ову везу треба узети са резервом. Веза са неким другим тестираним породицама, због модалности хаплотипа, не може се поуздано успоставити. Препорука је неки од дубинских тестова.

О пореклу породице тестирани Ивановић није оставио никакво предање. У фочанском крају било је више разнородних породица Ивановића. Нисам успио пронаћи податке о поријеклу конкретно ових Ивановића.

[Иван Вукићевић]

Рибић, Никољдан, Пећи (заселак Рибићи), Кључ, E-V13>Z5017>CTS9320>Y30991>Z38456

Припада генетичком роду из Крајине коме припадају поједине породице које славе Никољдан и Јовањдан:
- Матавуљ, Јовањдан, Грбавци/Градишка
- Орловић, Јовањдан, Горња Плоча/Ловинац
- Мраовић, Никољдан, Бовић/Вргинмост
- Поповић, Никољдан, Грмушани/Двор
За овај генетички род је карактеристична комбинација вредности маркера DYS458=18 и DYS570=18.

Породица тестираног нема предање о даљем пореклу.

[Иван Вукићевић]

Кунарац, Ђурђевдан, Драгочава (заселак Крушчица), Фоча, E-V13>Z5017>Z19851>A18833>A18844>FT104106

Припада генетичком роду Матаруга, као и двојица тестираних Кунараца из Заваита (заселак Путишић). Новотестирани Кунарац поседује повишену вредност маркера DYS385=19 и снижену вредност маркера YGATAH4=10, које одступају од модалног хаплотипа рода Матаруга, као и од хаплотипа двојице претходно тестираних Кунараца. Такође је навео да Кунарци по предању потичу од Караџића из Дробњака.

О Кунарцима је детаљније било речи у објави претходног резултата:

9. Кунарац, Ђурђевдан, Заваит (заселак Путишић), Фоча, E-V13>Z5017>Z19851>A18833>A18844>FT104106

Припада генетичком роду Матаруга. Са претходно тестираним Кунарцем из истог места има потпуно поклапање хаплотипова. За хаплотип Кунараца су карактеристичне снижена вредност маркера DYS385a=15 и повишена вредност маркера DYS437=15.

Миленко Тодовић пише следеће о Кунарцима у свом раду о Заврши:
Кунарци чувају традицију да су поријеклом из Дробњака, од Караџића из Петнице. Приликом једне од честих селидби Караџића, неки остану у Мазочу, одакле долазе у Кунар и по том топониму узимају ново презиме. Караџићи славе Аранђеловдан, а прислужују Ђурђевдан, док Кунарци славе Ђурђевдан (6. мај). Из Кунара Зелен се насељава у Доњи Путишић, Петар у Горњи Путишић, а остали селе у Крушчицу и Осијек код Фоче. Велимир Ђуровић пише нешто другачије. Породица Кунарац из Гаћице по мушкој линији не припа да породици Кунараца, иако се исто презива и слави исту крсну славу, Ђурђевдан. Хајдук Радул Караџић из Петнице код Никшића морао је због неког убиства да с млађим братом Божом напусти родни крај и настани се у Кунару, на Заваиту. Пошто је као хајдук био немирне природе и несталног духа, одмах по доласку баци око на један добар комад земље неког фочанског бега. Пошаље поруку том бегу да, кад буде пошао на имање, прво узме писмо испод камена поред стећка на Мрамору. Бег прими поруку у којој је писало: „Овај комад земље биће мој. Немој више покушавати да га обрађујеш. Цијену у дукатима напиши и остави је под исти камен. Кад нађем тапију, оставићу ти тражене дукате. У противном неће ти требати земља". Бег је схватио да има посла с хајдуком и поступио је по његовом упутству. Радул се убрзо оженио c неком женом из рода Кунараца. Узе њено презиме узео је и крсну славу. Убрзо им се родише син Милован и кћерка Стана. Послије неког времена Радул умрије, брат Божо се врати у Петницу, а Милован с мајком и сестром досели се у Гаћице. Стана се касније удала за Илију Ђуровића, а земља опет постаде бегова. Од Кунараца из Осијека код Фоче прије четири генерације на Златни Бор је дошао Василије.

Оба тестирана Кунарца су навела да према предању вероватно потичу од Караџића из Дробњака, али из овога што пише Тодовић се јасно види да само део Кунараца потиче од Караџића (који припадају грани I2-Z17855), односно прибраћени огранак братства из Гаћице. Остали Кунарци, као што видимо, припадају генетичком роду Матаруга.

[Небојша]

Рибић, Никољдан, Пећи (заселак Рибићи), Кључ, E-V13>Z5017>CTS9320>Y30991>Z38456

Припада генетичком роду из Крајине коме припадају поједине породице које славе Никољдан и Јовањдан:
- Матавуљ, Јовањдан, Грбавци/Градишка
- Орловић, Јовањдан, Горња Плоча/Ловинац
- Мраовић, Никољдан, Бовић/Вргинмост
- Поповић, Никољдан, Грмушани/Двор
За овај генетички род је карактеристична комбинација вредности маркера DYS458=18 и DYS570=18.

Породица тестираног нема предање о даљем пореклу.

Потврда једног резултата из Крајине, са 23andMe: Рибић, Никољдан, Босански Петровац, E-V13.

[Zor]

За овај генетички род је карактеристична комбинација вредности маркера DYS458=18 и DYS570=18.

Породица тестираног нема предање о даљем пореклу.

 Као и за Лакиће
https://www.yfull.com/tree/E-Y51484/

 Вјероватно припадају тој грани, узводно је и резултат поријеклом из околине Котор Вароши.