Светски ДНК месец 2023

[Atlantische]

Ево, мој првијенац на форуму.

Поздрав, земљаче! Честитке на занимљивом резултату.

Из којег сте тачно руђанског села родом?

[Алекхата]

Поздрав, земљаче! Честитке на занимљивом резултату.

Из којег сте тачно руђанског села родом?

Били смо у контакту мејлом (током "доба короне") 2020., у вези тестирања у Старом Влаху.

Отац је рођен у Устибру. Деда се ту доселио из Старог Рудог, после поводња 1896. Иначе, деда је између два рата држао кафану у Устибру, а продавнице у Миочу, после и у Устибру.

[Алекхата]

Поздрав, земљаче! Честитке на занимљивом резултату.

Из којег сте тачно руђанског села родом?

Заборавих...

Рођен сам у Прибоју, живим у Чачку.

[Atlantische]

Заборавих...

Рођен сам у Прибоју, живим у Чачку.

По попису из 1991. једини Филиповићи на подручју Рудог су пописани у Устибару (четворо њих).

[Ojler]

По попису из 1991. једини Филиповићи на подручју Рудог су пописани у Устибару (четворо њих).

И у граду Руду је пописано четворо Филиповића.

[Алекхата]

По попису из 1991. једини Филиповићи на подручју Рудог су пописани у Устибару (четворо њих).

Да, стриц и породица. Сад, на жалост, нико не живи тамо.

[Алекхата]

И у граду Руду је пописано четворо Филиповића.

То ми је ново за чути! Где се могу сазнати детаљи?

[Ojler]

То ми је ново за чути! Где се могу сазнати детаљи?

Код мене Послаћу приватну поруку.

[НиколаВук]

Списак треће и четврте туре кандидата чији су узорци предати у лабораторију:

3. тура

15. Рондовић, Ђурђевдан, Премћани, Пљевља
16. Срнић, Никољдан, Горња Ораовица, Двор
17. Вуловић, Јовањдан, Роге, Пожега
18. Поповић, Лучиндан, Косатица, Пријепоље
19. Зубовић, Стевањдан, Јаворани, Кнежево
20. Илић, Ђурђевдан, Прово, Владимирци
21. Добрица, Аранђеловдан, Прово, Ливно
22. Ђенадић, Никољдан, Клење, Богатић
23. Бајић, Стевањдан, Четвртковац, Суња
24. Ковачевић, Никољдан, Нудо, Никшић
25. Незировић, Зли Поток, Гора
26. Ћопић, Михољдан, Горња Суваја, Грачац
27. Јечменица, Никољдан, Крњача, Прибој
28. Калинић, Никољдан, Велика Жуљевица, Нови Град
29. Мијаиловић, Аранђеловдан, Алуловиће, Нови Пазар
30. Грачанин, Стевањдан, Мелина, Бања Лука
31. Срдановић, Ђурђевдан, Пожега
32. Видић, Никољдан, Механе, Куршумлија
33. Павловић, Никољдан, Горња Омашница, Трстеник
34. Трајковић, Аранђеловдан, Доњи Вртогош, Врање
35. Новаковић, Никољдан, Бојић, Шабац
36. Јовановић, Аранђеловдан, Парцани, Сопот
37. Видаковић, Василијевдан, Горњи Клакар, Брод
38. Кнежевић, Врачевдан, Јелакци, Александровац
39. Вујовић, Аранђеловдан, Враћеновићи, Никшић
40. Владислав, Никољдан, Мали Жам, Вршац
41. Трајковић, Тривуњдан, Крушевац, Обилић
42. Шола, Драгаш, Гора
43. Бабић, Тривуњдан, Вранић, Барајево
44. Љубисављевић, Никољдан, Бегаљица, Гроцка
45. Грујић, Аранђеловдан, Дреновац, Клина

4. тура

46. Ђокић, Ђурђиц, Горњи Липовац, Брус
47. Велимировић, Врачевдан, Врачевић, Лајковац
48. Пјановић, Ђурђевдан, Душманићи, Пријепоље
49. Жајски, Јовањдан, Велико Средиште, Вршац
50. Метикош, Томиндан, Бијеле Воде, Глина
51. Милашиновић, Игњатијевдан, Војнић
52. Шипетић, Аранђеловдан, Граб, Лучани
53. Тошић, Јовањдан, Бушње, Пљевља
54. Ђорђевић, Аранђеловдан, Губеревац, Лесковац
55. Пикула, Никољдан, Сливља, Гацко
56. Васић, Никољдан, Штитаре, Нови Пазар
57. Станојевић, Никољдан, Валевац, Књажевац
58. Радовановић, Јовањдан, Прибој, Лопаре
59. Стевановић, Ваведење, Бујановац
60. Перовић, Јовањдан, Плешин, Рашка
61. Вуковић, Аранђеловдан, Бријег, Плужине
62. Илић, Ђурђевдан, Прибељци, Шипово
63. Божиноски, Ваведење, Горња Бањица, Гостивар
64. Вукашиновић, Лучиндан, Сјеница
65. Милијановић, Св. Јован Златоусти, Дучина, Сопот
66. Николић, Аранђеловдан, Вујаново, Бојник
67. Голић, Никољдан, Преодац, Босанско Грахово
68. Ратковић, Петковдан, Суви Лукавац, Исток
69. Ђелекар, Никољдан, Бресно Поље, Трстеник
70. Николић, Јовањдан, Горобиље, Пожега
71. Крстић, Ђурђиц, Велики Борак, Барајево
72. Веселица, Аранђеловдан, Параћин
73. Шкрбић, Никољдан, Кољане, Врлика
74. Петровић, Јовањдан, Кацевац, Бијељина
75. Јаковљевић, Ђурђиц, Велика Сугубина, Крагујевац
76. Грој, Панчево
77. Милић, Михољдан, Зелиње, Зворник
78. Лепхафт, Зрењанин
79. Мартић, Митровдан, Дабрина, Глина
80. Михајловић, Никољдан, Маскаре, Варварин
81. Видојевић, Никољдан, Борци, Рача
82. Цветановић, Аранђеловдан, Шапранце, Трговиште
83. Милинковић, Ђурђевдан, Семегњево, Чајетина
84. Колаић, Ђурђевдан, Драготинци, Петриња
85. Богојевић, Стевањдан, Велики Шушњар, Петриња

[Иван Вукићевић]

3. Чаровић, Никољдан, Бело Поље, Горњи Милановац, E-V13>Z5017>CTS9320>Z17107>Y30991>A24070>A24066

Припада роду Ракоњаца, чија је матица у селу Ракоње код Бијелог Поља. Поседује карактеристичну вредност маркера DYS481=24, коју нема ниједан други до сада тестирани припадник рода.

У књизи Михаила Драгића о Гружи наводи се следеће:
У Врановачком Крају су фамилије:
-Чаровићи (Чаровићи*, Петковићи и Раковићи). Браћа Милија и Симон Милошевићи дошли су за време Карађорђа из Дубнице на Пештеру. Старином су, кажу, из Црне Горе, па су из ње дошли у Раждагињу где су побили неке Туреке, па побегли у Дубницу; због чега су и славу морали мењати; стара слава им је била Стевањдан. Ере у Коњуши су им фамилија. Сада славе Никољдан.

Тестирани је у упитнику навео следеће:
1809. са Пељешца (после пада Дубровника) Лука Милошевић са породицом (Милошевићи су од Васојевића) долази у село Раждагиње код Сјенице (где су побили неке Турке), па побегао у село Брусницу (код Горњег Милановца) да помогне устанак, узео презиме Чаровић по гребену на Пељешцу и променио славу са Стевањдан на Никољдан да га Турци не пронађу. Његов син Симон населио се у Белом Пољу.

Предање о пореклу са Пељешца је очито нетачно. Резултат показује и да преци Чаровића немају било какве везе са Милошевићима из Васојевића.

Већ имам припремљен подужи текст.

Очито си очекивао овакав резултат, тако да само напред са тим подужим текстом

[Иван Вукићевић]

7. Дрпић (Радошевић), Аранђеловдан, Колашин, E-V13>Y30977>Y37092

Припада роду Шаранаца. Хаплотип тестираног поседује карактеристичну вредност маркера DYS393=14. На два маркера се разликује од хаплотипова Кнежевића (Ђурђевдан, Руданци/Жабљак) и Анђелића (Ђурђевдан, Жабљак).

Деда тестираног је узео презиме Дрпић по мајци, а прадеда се презивао Радошевић.

Матица Радошевића је у Градини у Шаранцима. Вук Шибалић је забележио следеће у књизи о Дробњаку:
Радошевићи потичу од братства Кнежевића. Презиме су добили по Радошу Остојину, унуку кнеза Мира Шаранца. Са Кнежевићима одржавају рођачке везе.
Радошевића има исељених у пљеваљски крај.
Славе Ђурђевдан.

До сада нико од Шаранаца није урадио дубљи тест, тако да би било врло корисно да тестирани поручи WGS или BigY тест ради утврђивања млађе гране.

[Zor]

Очито си очекивао овакав резултат, тако да само напред са тим подужим текстом

 Наравно.

Добродошлица рођаку.

Мало је вјероватно да су Чаровићи из Ракоња. Ракоњац = становник Ракоња, није патронимичко презиме. Иначе били би Ракоњци, којих има и по преко 300 година међусобно удаљених. Тешко да такво што не би било познато, а и сами Чаровићи су у 18 в. разгранат род.

 Чаровићи наводе као претке Милију и Симона Милошевића.
Податак из 1838. наводи Јану кћерку Симеона Чаровића када се удала. Дакле и Симеун и Милош су били Чаровићи.
 Чаровићима су сродни још и оближњи родови Ере и Тројанчевићи, који такођер долазе са Карађорђем из Раждагиње, старог презимена Чаровићи.
 Иако Тројанчевићи тврде да су Чаровићи од њих, према њиховом претку (Лука Павловић) који не показује везе са Чаровићима то не може бити тачно, углавном постојао је неки предак свих који је рођен најкасније око 1730. и који је био Чаровић. Дакле барем средином и крајем 18 в. је био активан такав род у Раждагињи.

 Тешко је вјеровати да ово презиме није у некој вези са селом Чаровина. То се намеће само по себи. И ту долазимо до особе која има везу са оба ова села.

 Прво прије насељавања Малисора Чаровина је била једно вријеме насељена Србима у 17. в., према археолошким показатељима ради се о старинцима.
 Ту пада прича о „Црној Гори“ ђе и нема ове генетике (осим Ракоњаца).

 1526. и 1530. један од војнучких кнезова Пештери је био и Димитри, оснивач Баљена, коме је припадала и мезра Чаровина, која се први пут јавља 1571. г. (нема је 1530. и 1550.) Овакав назив (-овина) имплицира име рода, обзиром да је 1571. спахија Бекташ преузео неке земље које су некад припадале Димитрију, а и саму Чаровину, може се основано претпоставити да је његова и била и Чаровина, тј. да је имплицитно Чаровић.

 Осим тога кнез је имао везе и са самим селом Раждагиња. Ти кнезови су били у несумњивој вези са османским родом Ахмед-бег Хавалића, оснивача Лејлек џамије у н Новом Пазару. Један од кнезова је основао и Зајечиће до Раждагиње. Ахмед-бег сам је имао у чифлуку/посједу баштине од исламизираних становника Раждагиње 15 в. Обзиром да се за њега наводи да је био исламизирани локалац, јасно је из свега да је био (а и крвно) повезан са истима па и са Димитријем.

 Дакле имамо чак и везу не тако блиских Раждагиње и Чаровине.

 Могуће да је род Чаровића био присутан у више села и да је то врло старо родовско име, те да Чаровићи нису непосредно везани са Димитријем.

 Димитри је родом био вјероватно из села Озлоб (било вјероватно код Дуге Пољане ту су Хавалићи такођер имали посједе), ту је био чифлук (требало би) његовог оца 1530. који је био тад у његовом тимару (1526. Баљен).
 
 Радоња посједник чифлука је био син неког Хубана (15 в.).

1526.
Timar kneza Dimitrija; selo Baljevo?, pripada Rasu, prihod 1015.

1530.
Dimitri, knez: 99
Radovine veled-i Huban çf., Urlob (?) mahalli, Seniçe n.: 99

 Ракоњци према предању потичу од неког Куча или Дрекаловића који је побјегао од освете прије 300 г. Али Ракоњци не познају личност ктитора Пауна Ракоњца (умро 1645).

 Мезра Ракоње је манастирска имовина Никољца још од 1485. а Ракоњци су осим насељеници и ктитори Никољца. Насељавање је било или до 1530. или 1590-1620.

Ракоње је држао Ахмед-бег, син Иса-бега Исхаковића, капуџибаша султана Мехмеда. Његов син и унук су у 16 в., до 1604. преузели војнучке баштине од војнука Загуља и населили се ту. Војнуци Загуља потичу од спахије који је био у служби њиховог дједа/прадједа Иса-бега, Шушмана. Евидентно се неко (ми) населио у Ракоње. Ти војнуци су или нестали или су отишли у Ракоње. А да јесу отишли упућује и име њиховог претка Шушмана којег је истог куманско-бугарског коријена као и Хубан. Тешко ће бити коинциднеција да у 15 в. неки род носи тако ријетка имена.

 Ту су и даљи генетски рођаци (вјероватно око 700 година) Драговићи из Бороштице, подно Жилиндара. Дакле више родова генетски повезаних на истом подручју који немају свијест о заједничком поријеклу. Драговићи и рођаци Чаровића не наводе даље ишта о прошлости.

 Раждагиња, Бороштица, Озлоб, Баљен су бугарског коријена, Зајечиће бугарско-торлачког а Жилиндар (туристи из Казахстана у ЦГ разумију ову ријеч), Хубан, и Шушман куманског.

 Даљи рођаци су код Срба југоистока (укључујући и Печењевце), Бугара, Македонаца, Румуна. Угрубо око 800-1000 година.

 Најлогичније објашњење је да смо ми потомци ових Бугаро-Кумана (неки извори наводе и Кумане) који су дошли у Бијело Поље 1253./1254. То је и моја иницијална идеја прије 6 година. Накнадни генетски и документарни подаци су је само потврђивали.

 Даљи су могуће рани Власи асимиловани од номада, или неки домицилни елемент из Румуније. Нити једно село са овом генетиком нема везе са влашким статусом тако да то врло тешко могу бити директно Власи или манастирски Власи (власи Сопоћана, Св. Петра и Павла су били из других села). 

 Осим дубљег NGS теста предлажем и тестирање рода Малића који је дошао из Дубнице са Чаровићима, Аранђеловдан. Род из Бороштице слави Аранђеловдан. Сад је императив и додатни NGS Ракоњаца из других грана. Дубница је била највеће средиште војнука тог подручја.

  Покушавам истражити родове села Чекмин јер вођа Берендеја (печенешко-кумански народ) био је Чекман Чагрович. Ми имамо рођаке у Печењевцу које је одмах до Чекмина.

 На интернету видим, а ево и од тестираног, неку причу о Пељешцу (брдо Чаровић), ако икакве истине има ту онда упућује управо на 1254.
У литератури
Brdo kraj Kozla zove se Čarovići , možda prema nekoj izumrloj obitelji o kojoj zasad nije pronađen trag u arhivskim vrelima .


 Ова основа личног имена Чар се јављала код Бугара и код влашке групе Моравице (код којих је било и ових имена Шушман, варијанта Шишмана у Румунији, Бугарској).

[НиколаВук]

5. Ковч, Порохова, Тернопиљ, Украјина

Припада хаплогрупи I2-M223>L801>CTS6433>L1425. Предвиђач Невген његовом хаплотипу даје око 60% вероватноће да припада подграни L1425. Очекивано, нема ближих поклапања у бази Српског ДНК пројекта, од "најближих" хаплотипова који такође припадају подграни CTS6433 се разликује на минимум 6 STR маркера. Грана L1425 се углавном јавља међу припадницима германских народа, мада јој на Yfull-у припадају двојица тестираних из Пољске, из две различите подгране испод L1245, један је пореклом из Поморског војводства (радио је FTDNA Big Y), док је други пореклом из Шлеског војводства (узорак из научног рада).

https://www.yfull.com/tree/I-L1425/

Тестирани је оставио следеће податке о пореклу - његови преци по очевој линији су Пољаци из јужних крајева некадашњег Пољско-литванског Комонвелта, доселили су се око 1900. године у прњаворски крај у данашњој Републици Српској из Порохове, места близу Бариша и Бучача у данашњој тернопиљској области Украјине. У Порохови су боравили од око 1820. године, док су пре тога живели у оближњем Јазловјецу (Jazlowiec, данашњи Поморци, такође у близини горе поменутих места), од око 1720. године. Тестирани је због облика презимена претпоставио раније јерменско порекло (старији облик презимена је био Коучан-Kouczan, које се 1742. године јавља у околини Лавова, помишљао је и на везу са јерменским презименом Koucharyan), међутим резултат ДНК анализе га више приближава некој вероватно давнијој вези са неком од германских популација централне Европе.

[Неродимац]

Да ли је ово коначан списак тестираних или је стигло још узорака?

[drajver]

10. Брчкало, Лазаревдан, Подмеденик, Пале

Припада хаплогрупи I2-PH908, роду Е у табели СДП, односно роду Бијелића-Матаружана из књиге о Херцеговцима. Посједује више карактеристичних вриједности маркера овог рода: DYS19=17, DYS391=10, DYS576=20, DYS533=14, али има и неке своје карактеристичне вриједности: DYS439=14, DYS389-II=32, DYS481=35. Управо због ових вриједности, по укупном хаплотипу нису му претјерано блиски остали припадници рода Бијелића-Матаружана. Од њих најближа му је једна необјављена породица из Кућана код Нове Вароши, али и она на 5 маркера разлике од 23.

Тестирани је оставио предање о поријеклу из Црне Горе, од Немањића и сл. Оно што генетички подаци и крсна славапоказују, јесте да су огранак рода чија је матица у насељу Матаруге код Пљеваља, којем припадају Бијелићи, Чаркиловићи, Гачевићи, Шарци, Картали и др. Овај род је стариначки на том подручју и могуће да представља и средњовјековно становништво тог села.

[drajver]

18. Поповић, Лучиндан, Косатица/Пријепоље

Припада хаплогрупи I2-PH908, роду Никшића. У род Никшића сам га сврстао највише због славе и релативно модалног хаплотипа. Припадност Никшићима би требало провјерити SNP тестирањем. Од карактеристичнијих вриједности издваја се једино DYS456=16, али Поповић свеједно нема посебно блиских хаплотипова. Од Никшића су му по укупном хаплотипу најближи Вујичићи из Драговољића, Никшић (4/23). Од Никшића који посједују DYS456=16 сви су му прилично удаљени по хаполотипу.

Поповићи су свакако током 19. вијека били присутни у Косатици, али нисам успио пронаћи неких детаљнијих података о поријеклу, нити их је тестирани оставио.

[НиколаВук]

Да ли је ово коначан списак тестираних или је стигло још узорака?

Предата је још једна тура, а вероватно ће бити још једне. Списак кандидата из туре предате у понедељак:

86. Вујадиновић, Никољдан, Коњевићи, Чачак
87. Јовановић, Андријевдан, Раштане, Сува Река
88. Митић, Аранђеловдан, Трговиште
89. Милић, Св. Симеон Богопримац, Крушево Брдо, Котор Варош
90. Бабић, Мратиндан, Дреновац Бански, Глина
91. Николић, Ђурђиц, Цоковиће, Нови Пазар
92. Петровић, Ђурђевдан, Косаница, Пљевља
93. Живановић, Алимпијевдан, Мајиновић, Ваљево
94. Вујановић, Ђурђевдан, Љешљани, Нови Град
95. Рак, Јовањдан, Словинци, Суња
96. Савић, Ђурђиц, Ракари, Мионица
97. Живановић, Ђурђиц, Кленовац, Зајечар
98. Евић, Никољдан, Нови Сад
99. Стошић, Никољдан, Јовац, Владичин Хан
100. Поповић, Илиндан, Загора, Котор
101. Банићевић, Јовањдан, Горња Заљут, Цетиње
102. Дракуловић, Стевањдан, Врановићи, Котор
103. Матковић, Мала Госпа (католик), Горња Ластва, Тиват
104. Маликовић, Петковдан, Слатина, Даниловград

[drajver]

27. Јечменица, Никољдан, Крњача, Прибој

Припада хаплогрупи I2-PH908, роду Јечменица, Матовића и Милићевића из књиге о Херцеговцима. Већ имамо тестиране Јечменице из Доброселице и Јечменице из Црног Врха код Пљеваља и Јечменица из Крњаче се уклапа у њихов хаплотипски профил. Од карактеристичних вриједности за род Јечеменица издвајају се DYS576=20 (код друге двојице Јечеменица је ту такође повишена DYS576=19) и DYS635=24. Остале вриједности су махом модалне, с тим да се код Јечменице из Крњаче јавља изразито повишена вриједност DYS19=18, што може бити и скорија приватна промјена Јечменица из овог мјеста.

Јечменице су живјеле у више пљеваљских насеља, а област Вранеша се сматра матичним подручјем. Одатле су се расељавали по југозападној Србији. Тестирани је оставио податак о боравку у Јечмишту у фочанској Заврши. Тамо је такође било Јечменица са овом славом. Могуће је да су презиме и назив овог мјеста на неки начин повезани.

[Morski]

Предата је још једна тура, а вероватно ће бити још једне. Списак кандидата из туре предате у понедељак:

86. Вујадиновић, Никољдан, Коњевићи, Чачак
87. Јовановић, Андријевдан, Раштане, Сува Река
88. Митић, Аранђеловдан, Трговиште
89. Милић, Св. Симеон Богопримац, Крушево Брдо, Котор Варош
.....
101. Банићевић, Јовањдан, Горња Заљут, Цетиње
102. Драшковић, Стевањдан, Врановићи, Котор
103. Матковић, Мала Госпојина, Горња Ластва, Тиват
104. Маликовић, Петковдан, Слатина, Даниловград

...

NikolaVuk,
samo mala ispravka za ove moje pulene:
Pod rednim brojem 102. je DRAKULOVIĆ ( a ne Drašković kojih isto ima u Grblju ).
Pod rednim brojem 103. je ispravno MATKOVIĆ ali je u pitanju katolik i Hrvat, da ne bude da je krsna slava pravoslavna, u pitanju je katolička Mala Gospa.

Radimo i dalje akciju tj. reklamu kroz Grbalj i Primorje, prešli smo na mlađe generacije jer su ove starije poprilično anahrone 

[drajver]

37. Видаковић, Василијевдан, Горњи Клакар, Брод

Припада хаплогрупи I2-PH908. Могуће да припада роду крајишких vасилијевштака из гране I-FT388108, али са њима такође има и велику хаплотипску разлику, па без SNP провјере остаје у општем роду. Од василијевштака најближи му је Батало из Бешке/Инђија (даљим поријеклом са Кордуна). Видаковић има неколико немодалних вриједности DYS19=15, DYS389-I/II=12/29, DYS576=20. По хаплотипу и карактеристичним вриједностима, Видаковићу је најближи Симић из Грабовца/Челинац који слави Игњатијевдан. 

О поријеклу Видаковића у Клакару нисам нашао детаљније податке. У сваком случају уписани су у шематизму 1882. године у парохији Дуго Поље дервентског протопрезвитерата.